Студент

ТРИ ГОДИНЕ ПЕТОЛЕТКЕ

v Кроз неколико дана завршава се трећа годоша нашег Петогодишњег длана. , Плалски задаци, иако под даовтруким заокружењем, успошно са завршавају или су завршени. Величанствене побједе наших народа у изграднш социјализма крунишу линију Партије и пут наших народа у 6ол>и живот. И док се наши непријатељи ревкзионисти марксизма-лен>инлзма кокгглају и даве у вртлогу својих сопствених глупости Европом и читавим свијетом продире полако али сигу.рно, истина о Југославији. Наша планска изградња испушени задаци Петолетке туку и побијају, једну за другом, свв „теорије 1 * о „привредном слому Југославије“, о »доемогупности изградње социјализма код нас, у садашгвим социјално-политичким услоаима“. Свијст се увјерава у правилност наше линије и борбе. Шума клевета и лажи, којом информбироовци окружују нашу земљу, већ гори неугасивим пламеном. Што су се непријател>и наше земл>е окомили баш на Петогодишњи план и покушали да онемогуће његово остварење, то је сасвим природно. Јер, противкици социјализма, у борби противу њега, увијек су пер>спективне социјалистичке планове, као прву ударну мету, узимали на нишан. Кратка, историја постојања ооцијалистичког саијета то је потврдила. Плахшрање се у социјализму појављује као објективна нужност, као закон развитка социјалистичкв привреде. У социЈализму насупрот капгггадизму, гдје пртгеатна сзојина Шд \ средствима за производњу дјелове привредног орга»г#ма, ствара супротности, конкуренцију и изазива кризе, гдје владају стихиски закони развитка и производње планирање је неопходно, а планска привреда једини начин социјалистичке изградње. У социјализму основва средства за ггроизводњу налазе се у друштаегтупл рукама и претстављају огромни, једошствени привредош организам, за чији је правилни пропорционални развитак потребан јединствени привредни план. Само помоћу плана могуће је у социјализму стварати кеопходну социјалистичку акумулацију, подићи индустрију, изградити кадрове, искористити сва богатства земље, мобилисати свв снаге у једну складну радау цјелину. Због тога је План омиљена натгадана тачка непријатеља социјализма. Све кзапиталистичке земље свијета осуле су жестоку непријатељску ватру на први совјетски петогодишњи план. Нарочито 1932 и 1933 године, док су совјети успјешно извршавали свој план, агитација и пропаганда кагоггалистичких земаља на сва уста је трубила о ,доропасти“ и „краху“ економске политике социјализма (СССР-а), о „срамној пропасТи колекттгвизације", о „глади и цропасти" Русије. Та „генијална" и „мудра“ предвиђааа теоретичара и мислилаца, непријатеља социјализма, пропала су. Данашњи совјетски руководиоци И руководиоци земаља народне демократије имају да захвале капитаЛистичкој агитацији што им је створила тако богату рпзнццу лажи, влевета и „мудрих“ предвиђања, из хоје они данас могу да бирају оне вајбезочнкјв и најнеоснованије и да их бацају на наш Петогодишњи ида«, изхрадњу и народ. Ни за ове данашње „оредњевјековне фосиле” утњеттце не вазке ништа; без обзира на наше успехе и нашу изградtbf они пјевају старе пјесме, отрцаtoa импери ј алистичке бљувопгае, ствврају нове и поносе се њима, огтеујући „слом“, „крах" и „пропаст'* нашв привредне изградње Нажалост, наша изградња не пропада и њена „пропаст“ неће оправДажн њихове данашхве завојевачке ииперијалиспгчке махинацкје. него »апротив, како то сваке годогае, сваИ>г мјесеца и сваког дана показују наши успјеси оправдава линију Парггије и пут нашег народа у социјализам. Реалност нашет Плана базира се на многим чињеницама. Кроз НаРодаУ револуцију и одмах послије ослобођења наша Партија је успјела да освоји командне привредне позкције и поткопа економску базу ек сплоататорских елемената. Она Је, захваљујући својој правилној политици равноправности, братства и Јединства могла рачунати и рачуна на подршку и полет милионских народних маса, а захваљујући природним богатстви?ла наша зеиље, која су и обимна и разноврсна, на широку могућност изградње произ»ОДних снагв ва своју сировинску

базу ицдустријализације и електрификације.. Јер, наша земља обилује кеогракичеким количинама еировина кључног економског значаја: нафте, угља, азбеста, антимона, сребра, пирита, магната, олова, боксита, хрома, мапнезита итд. итд. Све се ово ггравилво одразило одмах почетком испуњења Плана. а затим сваке године све више. Индустријализација и електрификација наше земље силно је напредовала. Досад постављени задаци, у погледу производње, пребачски су за око 15%, а инвестиције за око 5%, Наша мацпгаска индустрија изнеће ове годошв 2.400 машина алатљика (производња 1939 годогае 40 тона). Исто тако постигла je велике успјехе текстилна индустрија, иидустриЈа дрвета и др. Наша индустриска производња остааила је далеко за собом предратну. Она производи такве предмете који се ттриЈе рата нијесу у ЈугославиЈи производили: електромоторе, турбине, камионе, вршалице, сиЈалице итд. Нарочито је ТЈапредовао развитаК индустрпје у економски неразвиЈеним и заосталим рвпубликама; индустриска производња Бооне иХерцеговине већа је пет и по пута него 1946 године; МакедониЈе шест и по пута; Црне Горе шест и по пута него 1946 године. Подигнут је знатан број нсших фабрика. Изграђене су нове пруге, путеви. Извршена је мелиорација хиљаде и хиљаде хектара земљишта. Сви ти резултати су пвстигиути и поред тога што из Мађарске, Чехословачке и CCCF-a, ниЈесмо добили уговорну механизациску опрему што Је нашем привредиом апарату и трговини нани Јело зкатне тешкоће. Прекид уговора, и онемогућавање нашег извоза и увоза поготову тешких машина и друте механизације иако је све то тешко пого’ дило наше народе и наша предвиђања и нанмјело нам велике штете ипак све то ниЈе могло онемогућити испуњење задатака и побЈедоносни пут наших народа у социЈализам. Шта више, све те теххгкоhe и сметње нашим успјесима даЈу још већи значаЈ, а правилност и реалност нашег Петогодитњег плана cronocTOTHO погврђују. Наши непријатељи нападаЈу политику Партије на селу; најприЈе због „подизања капитализма” и „развијања кулаштва”, а послиЈе због •„конзервативности” и „заосталости” нашег села. У цашоЈ земљи било Је краЈем 1945 годогае 31 сељачка радна задрута. Колсжтивизација нашег села послиЈе историских бдлука Пленума ЦК КПЈ пошла је брзим корацима нагтред. Друг Вељко Влаховић изнио Је на академији, поводом Дана Републике, да Је на дан 10 новембра у нашој земљи било 6.003 радне задруге, са 290.000 домаћинстава и 1.520.000 хектара обрадиве површине. Са земљиштима државних имања и ексшомиЈа социЈалистички сектор у пол»опривреди располагао је са 2.188.000 хектара, што чини 21*/» од укупне обрадиве површине, Културни цреображај земље неупоредиво је напредовао у односу на предратно стање. „Социјализам пониње тамо, каже Лењин, гдЈе се култури прихључују милиони”. Култура је, захваљуЈући великим материјалним средствима, добила солидну базу и постала својина читавог народа. У нашој земљи има данас неколико пута више основних школа, гимназија, далеко већи број ааучних установа; умЈетничке школе цжром читаве земље, нове музеје, галериЈе, библиотеке, народне утшверзитете, читаонице, много више позоришта и своју филмску икдусТрију, коЈу прије рата ниЈесмо имали. Испуњеше Петогодишњег плана доводи до свестраног уздизања наше земље. Он ослобађа нашу земљу од њене еконбмске заосталости и неразвиЈености, Јача њену економску и политнчку независност. Такво, изгледа „чудовишно” остварење, „нереалног” Петогсдишплана .двантуриста” ЈугославиЈе. Но, Стаљин каже: „Нило би глупо мислити да се план прокззодње своди на набра Јање цифара и задатака. Уствари план произзодње је жива и практична дјелатмост милиона људи. Реа.ткост нашег (совЈетског) плана промзводње то су милиони трудбеника, коЈи стварају ноз живот, Реалност нашег програма то су жтгаи људи, то смо ми сви заједно, наша воља за рад, наша спремисст да радимо нд нов начин, наша решеност да испунимо плак.” Ке код нас испуњава план? Ревизионистима марксизма-лешинизма не падају ове Стаљинове риЈечи на ум када се бацају клевстама на наш План и дају „прогнозе” о његовој пропасти. Оки с овим не рачунају када нас критиКУЗУ »за авантуризам” и „грандоманију”. А можда и рачунају, само што им изглвда несхватљиво да неко други, осим „руских људи”, може да ради на нов начин, дд има бољшевички елан и револуциопарну риЈешеност на испушење програма социЈализма. Националистичко и контрареволуционарпо скретање баца црни вео на њих, али он не може замрачити свЈетлост марксизма-лењинизма, коЈа освЈетљава читавом свијету, пут у социЈадизам. Клице покрета за високу продуктивност рада поЈавиле су се још 1946 године код наших металаца и текстилаца. Услови за широку примјену овог покрета тада још ниЈесу посто Јали. Али већ 1947 године покрет добија шири замах, док се, најзад, није развио велики покрет Алијв етгротааоиића. Шнау*бића и других радних људи земље, не само у рударству, него у скоро свим гранама индустрије. Ноаи борци за високу продуктивност рада то су примери новог односа према раду наших радних људи, бораца за социјализам, примери револуционарног елана и полета нашег народа за испуњење Плана. То Је резултат не „национално-шовинистичког трвења муслимана и Срба у Босни”, како то борци за високу продуктивност лажи из Информбироа кажу, него резултат високе својести наших радних људи и њихове ријешености да истраЈу у борби коју води наша Партија. „У ФНРЈ, каже друг КИдрич, индекс производностл рада на једног радника у порођењу првог полуходишта 1949 са првим полугодиштем 1948 године износи 112,6,

и то у производњи сазезног значаЈа 109,1 а у производњи републикакског значаја 116... Код народних република индекс производности рада износи у СрбиЈи 135,6, у Словенији 110,3, у Хрватској 107,6, у БХ 119,3, у Македонији 132, у Црној Гори 129. Ови индекси произилазе како кз нових капацитета, који су током досадашњег испуњења Петолетке стављени у погон, тако и из напредовања организације процеса рада, радног елана, и бројних рационализација извршених у нашој постојећој индустриској производљи”. (Партиска изградња бр. 9—10). Одушевљење и полет наших народних маса на испуњењу задатака Петогодишњег плана испољава се у великом добровољном раду који je допринео изградњи важних објеката, као, на пр. у овој години, довршењу изградње Аутопута, радовима на Новом Београду и др. Он се огледа у свакој фабрици, руднику, школи и факултету. Многи наши радници, међу њима велики број омладинаца и омладинки, дочекуЈу краЈ треће грдиие Плана са не само испуњеним задацима ове године, него и четврте и пете. Међу њима знатан број ради за другу Петолетку. Резултати нашег планског привредног развитка, испушени и премашени задаци три гддине Петогодишњег плана, то је најречитији доказ истине о Југославији. То је најстрашниЈи смртоносни удар за све „теорије” о „фашизирању Југославије”, о „националистичким концспцијама Петогодишњее плакок-’ -**■ „национвлистичком изрођавашу Југославије”. УспЈеси наше изградше величанствене радне побЈеде наших народа доказ су да је Петогодишњи план револуционарно- прогресивно дјело народа Југославије, од капиталног значаЈа не само за нашу земљу него и за међунаредни раднички покрет уопште, Наш Плак и планска изградња наше привреде претставља као што то и паша борба претставља, драгоцјен допринос развитку социјализма и социјалистичкој цивилизациlји. Јер, то Је дјело нове епохе, нових друштвених стремљења, дЈело нових људи, новог поколеша, за вога би Његош рекао: „Покољеше за пјесму створено < виле he се грабит у вјекове да вам в’Јенце достоЈне саплету, ваш he примјер учити пјевача како треба с бесмртношћу зборит”.

Пета конференција Народне омладине Београдског универзитета Телеграм Централном комитету КПЈ и другу Титу

; Окупљени на V изборној конw ферсицији Пародне окладине ; Београдског универзитета и веZ ликих школа, шаљемо вам наше 2 топле омладинске поздраве. Z Оргапнзација Народне омла• дине на нашем Унисерзитету и Z всликим школама у свом раду 2 постигла је пидке резултате у - васпктању студепата. Тако је 5 само у протеклој школској годи“ ни дипломирало прско 1.000 стуS дената, а тај број he се ове гоZ дине још впшс повећати. У про-2 тсклој годинп је, такође, у три S гласна испитна рока, положспо J око 80.000 заосталих испита. У ; претстојећсм, јапуарско-фсбру-2 арском испитпом року, члакошг m пашс организације обавезали су " се да ће положити даљих 33.000 Z заосталих испита, чиме ће број 5 овкх бити сведеи на шнжмулг. Z Осповно што смо постигли у 2 стручном раду Јесге изграђивање £ попог одиоса студената према 2 школи и обавезама које вам она Z нзмеће. Ми смо свеспи да у толј и погледу морамо улолшти још Z всћс напоре, како бн нашој зе-2 мљи дали тазхзе висококвалифиZ коване социјалисткчке стручња-2 ке, ксји hc по свом стручпом и Z научнои. знању умсти да поди-2 жу нашу пауку, нашу културу и ■ пашу тсхнику на виши степен. 2 Иа onoj конфсрепцпЈи, као и ш r "iS* иШвГ досадтпљим гппгфсргп- " Z цијама Пародпе омладинс по 2 факултетпма које су прехходило 2 њој, дошло је до изражаја весаш ломљизо моралпо-политичко јсZ дииство наших редова. То је-2 диистсо се из дана у дан све ви—-о Z У недељу, 25 децембра о. г. у 2 згради Правног факултета је поZ чела избориа конференција На-2 родне смладине Београдског yimZ верзитета и великих школа. 2 Конференцији су као гости при-2 суствовали друг Франц Перошек, 2 члан ЦК Народке омладине ЈуZ гославије, друг Бранко Пешић, 2 члан ЦК Народне омладине СрZ биЈе, друт Миладин Шакић и 2 другарица Љубинка Петровић, Z чланови Градског комитета На-2 родне омладине Србије за Бео-

ше учпршћујс кроз борбу и рад 3 на кзвршсњу свих задатака које S пред нас поставља наша Партија и друг Тито. 5 То јединство нарочито је дошло до изражаја у борби коју Ј паша Партија всћ преко годоту S ипо дана поди протпп контра- 5 револуциокарне и резизиописти- S чке делатности рукоподилаца ЦК 3 СКП (б). Совјетски руководиоцк 3 похушавају да под масхом марк- 3 сизиа-лсљииизма озакопе иај« 3 , т црњиЈи опортупизам који позиа- • је историја међупародног рад- 3 ничког покрета, да тај опортуни- 3 зам и репизију ГЛарксовог и Ле- 3 њиновог учења прогласе за тео- 2 рију, Ми се поносимо што уче- 3 т ствујемо у тој великој борби на- 3 ше Партијс и обсћавамо да ћемо S Улојкитн све своје снаге на изу- j чавању пауке 3 пизма п рсволуцнонариог иску- 3 ства наше Партије, како би што S више допркнели борби за победу 5 кстине, за одбрану марксизма- S т лсњинизма. 3 Свссни огромног значаја борбе S коју данас води КПЈ на чслу са 3 другогл Титом, ми вам још јед- S ном обећавамо да нећемо жалити 3 труда ua извршењу свих зада- 3 така којс пред нас будете и у 3 будуће поставили. S 2Кивсо Цевтрвони комитет Ко- 3 мунлстичке паргкје Југославије! 3 наш дјјћпг вођа и учи- 3 тељ друг Тито! Београд, 25 децсмбра 1949 г. Дслсгати V копферснцијс 3 НО Београдског универзи- S тета и великих школа. 3, S град. Конференцију је у име ста- 5 рог Комитета Народне омладине 3 отворио друг Данило Пурић. На- 3 кон избора радног протседништва 3 усвојен је следећи диевни ред; 1. Избор верифккационе и јј кандидационе комисије. 3 2. Извештај о раду Универц* 3 зитетског комитета Наи родне омладине Београдског уЈШвсрзитета и великих школа за школску годину 1948/49. 3. Извештај надзорие коми, сије. 3 4. Реферат о васпктном раГ ду Комитета Народне о£ младине. 3 5. Избор Комитета. 3 Извештај о раду Народне оZ младине Београдског упиверзите- , 3 та и великих школа подиео је Z члап Комитста Иародне омладине Z друг Фазлија Пирић. Он је у Z свом извештад указао па велике Z успехе Народне омладине у про-3 теклој као што су ома-5 созљење саме организвцнје (95°/о 3 студеиата су чланови Народне 3 омладине), ликвидација великог 3 броја заосталих испита (у по-3 следња три главна рока положе; но је 81.471 од 140.000 заосталих 3 испита), успешан рад на социјал-3 ној помоћи студентима (стипен- 3 ■ Д И ЗУ на пр. прима 45% студена- т 3 та), рад идеолошко-васпитних 3 3 курсева, које је похађало 13.892 S 3 курсиста, итд. Но поред тих у- S 3 спеха у раду Народне омладине 3 3 осетиле су се неке слабости. У 3 3 вези с тим друт Фазлија Пирић S 3 је упозорио на потребу што бр- 3 5 же оријентације на солидво, си- 3 ■ стематско учење и контролу овог 5 ■ путем консултација, семинара и 3 - колоквија, на подизање квалите- 3 3 та идеолошко-политичког рада, 3 3 прилагођавање организације На- 3 3 родие омладине и њене структу- 3 - ре специфичним потребама њеног 3 3 рада, на даље изграђивање од- 3 - носа комитета НО великих шко- 3 ■ ла према факултетским комито- 3 “ тима, итд. 5 После извештаја Фазлије Пи- 3 Z рића, извештај надзорне комиси- 3 Z је поднео је друг Миладин Ко- 3 Z pah, а затим је друг Аидрија 3 ; Крешић, члан Бироа комитета 3 3 Народне омладине одржао рефе- 3 ; рат о васпитном раду Народле 3 3 омладине. S Реферат Андрије Крешића би- Z Z he објављен у идућем броју иа- Z Z шег листа.

СА ГРАДИЛИШТА НА НОВОМ БЕОГРАДУ

Ра,ДOВИ “ радилишту Но ®° г Београда све се више разсијају. На некада пустој пољани, уз Дунав и у, днже се нови град, повос наших народа велихо дело наше социјалистичке изградње. Хнљале омладннаца н омладинки, из свнх крајева наше земље, учествовало је ове године у раду а са њнма око j.OOU студеоата Београдског увнвер зитеха.

IBlftPT ФАШИЗМУ. -* СЛОБОДА МАРОДУI : ' "'* Прва страна: БРИГАДЕ „ЕДВАРД КАРДЕЉ- УДУБЉЕЊЕ СА ЦРВЕНИМОч НЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ У- ПУТА у Д Ар НЕ Четврта страна: ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И БЕЛИШ ШНОЛАМА НИВЕРЗИТЕТА Tpeha страна; НАГРАЂЕНИ НАУЧНИ РАДОВИ — ■ " Друга страна: СТЕВАН МСКРАЊАЦ И ЊЕГО- СА СМОТРЕ НАУЧНИХ ГРУПХ ) ТОДИНА XI БРОЈ 3l 'Л 26 ДЕЦЕМбАР 1949 ГОД. ЦЕПА 3.—• ДИН. ПРЕД ЈАНУАРСКИМ ИСПИТ- ВА УЛОГА У РАЗВОЈУ МУЗИЧКЕ ФИСКУЛТУРА И СПРОТ .-1-\ - у ТlхУ ■ - - ■■ ■•• ■ НИМ РОКОМ КУЛТУРЕ