Студент

Рођендан друга Тита

Пре тест годива немачки фашнсти мзвршили су помоћу падобрансжих трупа напад на Дрвар, ондашае седиште Врховног штаба Народвоослободилачке војске Југославкје. Напад је пажљнво и дуго припреман, као што Је то и изискивала важност задатка који су Немцж бнлн оеби поставили. Они су ванме хтели да народе Југославије и њихову херојску армију погоде право у срце да заробе илн убнЈу ДРУга Тнта. Њихова замисао внЈе успела, н т® не зато што Је ратна срећа била Шл нашој страни, већ зато што нил једноставна ствар уништнти вр.у>вно руководство једне организовфне, револуционарне, хероЈске воЈске. Ратна срећа, ва кррју крајева, увек се засннва ва моралвоЈ и војничкој вредности противника који се боре међу собом. А морална. па према томе и војничка, превага била је на нашој страни, и то управо зато што Је нашом борбом н нашом ослободилачком армиЈом руководио онај кога су они хтелн да уннште друг Тито. Отприлике четири године после тог подмуклог вапада извршен Је нови напад на нашу земљу и вашс вароде, напад који Је имао исти циљ; да уништи наше партиско н државно руководство, а на првом месту друга Тита. Не мислимо да совјетске руководиоце упоређујемо са немачким фашистима, Јер не желимо да се служимо њиховии средствима. Али нема сумње да између сва два напада постоји упадљива слнчвост: и у једвом и у другом случаЈу непријатељи револуционарве Југославије хтели су да увиште њено руководство. Али, како онај први тако ни овај други напад ниЈе успео, Јер је и у овом другом случају иорална превага била на нашоЈ страни. Идући за својим хегемонистичким циљевима, Централнк комитет СКП (б) хтео Је Једном одлуком, коју је наметнуо и другим комунистичкмм партијама, да потчинн социјалнстичку Југославију своЈим себичним »гатересима, тј. интерссима владајуће националистичке групе у СССР. Формално овај вапад имао јс више изгледа на успсх, Јер га Је . организовало руководство СССР, а не неке капиталистичке сшле. Али се одмах на почетку открила прзва контрареволуционарна намера и сва морална беда организатора овог подлог напада. Није нимало случајно што су се оба пута вепријатељи нове ЈугославиЈе устремили пре свега на друга Тита. Јер је нова историја Југословенских народа везана баш за име друга Тита, и његовим уклањањем нападачи су хтели да обезглавв Југославију и поробе њене народе. Али управо у тој чињеници, у тоЈ тесној повезаности нове Југославије и њених народа са ДРУгои Титом, лежи узрок неуспеха свих оних који би хтели да поробе Југославију. Од 1937 године, од тренутка када Је на чело Комунистичке партије Југославије дошао друг Тито, револуционарни покрст радничке класе и свих радшгх маса у Југославији кренуо Је, захваљујући ДРУГУ Титу и његовом правнлном марксистнчком руковоћењу, ггутем све већег успона н полета. Друг Тито Је у релативно кратком времену ликвидирао фракциску борбу у Партији, борбу која Је добрнм делом избијала и билз распиривана због сталног мсшан»а Москве у унутрашље ствари наше Партије. После доласка друга Тита на чело КПЈ она Је постала здрава, борбена, Јединствеиа организација, истинска авангарда радничке класе, истински вођа широких слоЈева радног наро- да. Под руководством друга Тита васпитаваии су нови кадрови чланства, одлучног, способног и озаног Партији, Из редова таквих револуционара друг Тито је, уз подршку чнтаве ПартиЈе, одабирао наЈпрекаљеније и најспособнпје бзрце за своЈв сарадвике, који су му помагали у тешком и одговорном послу око руковођења револуционарним и ослободилачким биткама наших народа. У перноду пре Другог светског рата Комунистичка цартнја Јутославије водила Је под руководством Друга Тнта борбу за боље услове жнвота радног народа Југославије, за братство југословенспих народа, које су реакционарни режими насто Јали да закрве међу собом, за мир н хлеб, а против фашистичке опасности, која се све више прнближавала границамз ваше земље, ПрекаљуЈући се у тоЈ борби, наша Паргија могла је да дочека тешке н судбоносне дзне фашнстичке наЈезде чврста, консолидована, Јединствена. ЗахваљуЈући херојском, марксистичко-лењиннстичком руководству ваше Партије, а пре свега ДРУгу Титу, наша ПартиЈа и наши народи моглн су да успешно заврше Народноослободилачки рат ■

Народну револуциЈу и да приступе обаови земље и изградњи социЈализма. Данас, после резолуције Ивформбироа и искустава која смо стекли У борбн против ревизионизма марксистичко-лењинистичког учења, мно го Јасније него пре видимо какве су биле тешноће које је наше руководство, са другом Титом на челу, имало да савлада. Јср тешкоће су биле много веће него што је то нашим људима изгледало пре. Наша ослободилачка борба задивила је читав свет својим натчовечанским хероизмом. Мпогиз) људима у осталим земљама света није било схватљиво како су се наши народи мргли дићи на устанак усред Хитлерове „европске тврђаве”, опкољсни са свих страна непријатељима, вападани изнутра од усташа, четника и разних других издајника, којима је пружала помоћ издајничка југословенска влада у Лондону. Стварност Је показала да је та борба била могућа и да је завршена великом историском победом зато што Је на челу те борбе била Комунистичка партија ЈугославиЈе, којом Је руководио друг Тито. Али тек сада, после Резолуције Информбироа и откривања извесиих историских чињеница које су досад биле непознате ширем кругу људи, постало је јасно да многобројност и сиага фзшиотичких нападача ниЈе била Једпна тешкоћа коју су наши вароди морали савлађивати У рату за ослобођење. Постојала је Још Једна велика и ианенађуЈућа тешкоћа, за коЈу смо сазнали тек после Резолуцнје Информбнроа дволична и нациоиалистичка политика руководилаца Совјетског Савеза. Чнњенпце и докумецти показали су да су руководиоци Совјетског Савеза и за време антифашистичког рата водили себичну политику поделе иптсресних сфера са великкм капиталвстичкнм силама а на штету малих народа. Из ових разлога совјетскн руководиоцх су бнли врло пажљиви према краљу Петру и ЈугословенспоЈ влади у Лоидопу, саветуЈући нам да се споразумемо са њина. Руководећи се обзирима прсма западиим силама и запостав.љајући нитересе малих народа а напосе ЈугославнЈе, совјетсца влада је ускратила нашоЈ земљн помоћ у оружју и другом ратном материјалу у најкритичниЈим момептима наше борбе, изговараЈућн се техиич сим тешкоћама, нако те тешкоће ниеу биле несавладљиво. Иоториска је заслуга друга Тита н иашег Централног комитета што ннсу шшустхли пред наваљнвањем

Москвс и шго ни за тренутак иису отступили од правилне лииије ослободклачке борбе, Та Је заслуга утолико већа што су руски саветн биЛИ камуфлирани привидном бригои о ннтересима н ваше властите борбе и читавог автифашистичког рата, па су ти разлози могли понекад изгледати убедљиви. У тахвоЈ ситуацији могло се снаћи само руководство које Је одлучпо и хладнокрвно и које уме, на основу марксистичке авалнзе, да оцени одвос снага у датој историској ситуацији и у складу с тим подеси своЈу дал»у политику. Правилна политика ДРУга Тита и наше ПартцЈе спасла је нашу Револуцнју од пропасти. Наше руководство није дозволило Да борба наших народа скрене на онај пут којим су совјетски руководиоци гурнулм Комувисгичку пар тију Грчке на пут трулог опортуннстичког споразумевања са буржоазијом. Величина друга Тита састоји се и у томе шго јв он ослободилачку борбу наших народа орнјентисао не само у правцу вационалног ослобођења од страних завојевача него и У правцу уништавања старе експлоататорске буржоаске власти. Друг Тито и наш Централни комитет добро су знали да је неопходно уништити стару експлоататорску власт, јер би у противиом случају све жртве и сви вапори били узадудни. Народ коЈн је дигао устанак да би се сам ослободио од страних завоЈевача морао Је узети и власт У своје руке, како би обезбедио плодове својих напора и својих војиичких победа. Може се рећи такође да се нм сама ослободилачка бор* ба не би могла водити успецло када народ не би истовремено уништавао стару власт и организовао нову, револуционарну власт. Доследан свом ’ марксистичко-лењинистичком схватању, ваш Централни комнтет, са другом Титом на челу, није се освртао на приговоре да так Ва политика тобоже значи разбиЈање јединствепог фронта против фашизма. Јер јс доследва борба против старнх експлоататорских ре*нма могла само ојачати фронт демократских снага у свету и привући симпатије широких радних иаса свих земаља за борбу против фашизма. Таква политика уништаваЊа старе буржоаске власти могла Је огорчити само империјалистичке партнере совЈетских властодржаца, са којима су ови последњи делилм свет на ннтересне сфере. ДрЧт Тито и наша Партнја, водећи рачуна искључиво о интереснма нашмх нароД* п међународвог аародног иопрста, организовали су и изграђива-

ли пародиу власт још у току рата. Данас наши народи, са Партијом и другом Титом на челу, воде херојску борбу за преображај своје земље, за изградњу социјализма у нлЈ. Та борба дала је већ крупне рсзултате, њени успеси су из дана У дан све већи. Није далеко час извршења Петогодишњсг плана, коЈи ћемо ми остварити упркос свим сметњама било са које страпе. Социјалистички преображај наше земље, извршење плана индустријализације наше земље и реорганизација пољопривреде на социјалистичкоЈ основи Јесте гаранција економске и политичке независности наше земље. Једино социјализам можв обезбедити народу благостање, срсћну будућност и националву независност. Заслуга за то што се ваша земља тако брзо лриближава пуном остварењу социјализма припада у првом реду органмзатору свих вашнх победа другу Титу. Наше схватање улоге личности у историји у корену се разликуЈе од оног схватања те улоге које данао влада у СССР, где се истицање руководиоца претворнло у неку врсту ндолопоклонства. Такав фетишизам био би увредљив и за друга Тнта и за ваше народе. Дру г Тито Је великн човек ва лењински начин, опако како је Лењин замишљао великог човека. Његова величина састоЈи се у томе што он собом оличава и изражава вољу и мисао раднжчке класе, вољу и мнсао свнх Радвмх људи н свих народа Југославије. Радничка класа и народн ЈутославиЈе, које Је друг Тито у прошлости водио из победе у побеДУ, впде у њему гаравциЈу своЈих будућих победа у борби за изградЊ У социЈалмзма и за морал у међународвнм односима. Друг Тито ниЈе само велики револуционар и руководилац, он је у исто вреие човек коЈи ужива безгравичну љубав свих радних људи ЈугославиЈе. Још за време рата мећу многоброЈним песмама коЈе Је народ створио о њему нма и једна песмица у којоЈ се он назива „љубичицом белом”. Та песмица, ш> формн наивна, лепо пзражава Једноставни људски одпоо н љубав наших народа према ДРУгу Титу.

Радован ЛАЛИЋ

За потпуно спровођење предвиђених мера

О доследности шпп о недоследности на колоквијумима Пре санкција објашњавање Систем награђивања Зашто у мају на пракси

Ову школску годину за разлику од ранијих карактерише у првом реду појачана борба у подизању квалитета студија. Док је прва година иза ослобођења карактеристинна по томе што поставља проблем оређивања стања на Универзитету, стварања основних материјалних услова за студирање (мензе итд.), решавања горућих проблема настава и ааставног особља итд., дотле су друга и трећа година учинили кораж дал>е; они су специфични већ по борби за ликвидацију штегних традиција из предратног студирања, борби која се одражавала у ликвидирању заосталих испита, у усвајању новог система учења итд. Четврта гцрошла школска година, поред тога што завршава углавном ликвидацију заосталих испита и решава скоро потпуно стварање свих матаријалних услова за студирање (изградња студентских домова, лабораторија, института, штампање уџбеника, решење кадровских питања итд.) одликује се и тим што су у њој извршени ттрви покушаји увођења сталиих уредаба и правилника о режиму студија, који су требало бити првкретница у систему студирања и усвајања знања. Решењс ових основних проблема у гтрвим годинама иза ослобођења, као и искуство коршпћено из њих омогућили су да ова 1949/50 тодина буде година успона у нашем школству (у одцЈсу на предратни ниво студирања), година у којој ће се моћи у потпуности као.основни задатак поставити стварање социјалистичког однос4 према усвајању знања; ухзвајање знања хроз озбиљно и научно прилажсње материји. • * « Кроз хоје форме се сцроводила борба за ивалитет студија и какве је она дала резултате? После дужег проучавања донети су на свим факултетима Универзитета и великих школа правилници о режиму студија на њима. Колико св то већ досад може закључити, они су врло повсхљно деловалк на однос нашег студента према свом основном задатку учењу. Прв свега пред&вања, нарочито она из матичних предмета, посећивана су редовна КонсултациЈе и холоквијуми хао мере контроле систематског учења, у већини случајева, показују да су сгуденти од почетка године пришли озбиљном учењу. Ова чињеница изузима известан број оних, који још увек нису схватили да је дошао крај ленчарењу. Но о њима друтом прилихом. Овде треба још нешто рећи о доследности или боље о недоследности спровођења правиЛНика у живот. Као што је речено, једна од основних мера контроле учења (и по правилнику) јесу колоквијуми и хонсултације. Недоследност у њиховом сгтровођењу може имати тежих последица за наше школство, јер она поред тога што уноси забуну и несигурност у редове студената, као и могућлост веровања у разне теорије о томе „како ће ипак бити попуштања” итд., оставља место за разне шпекулације и малверзације. Шта. ће, например, закључити студент треће године хемиске групе Природно-математичког факултета из чињеницв да Управа школе није предузела ништа, иако обавезне вежбе од 400 посећује света 5 до 10 студената (!), а обавезне консултације свега 60в/о. Како ће се то одразити на квалитет учења, кад студенти дрве године Економског факултета знају да могу изићи на испит иако не положе обавезне колоквијуме. Зар они некад неће на те колоквијуме изићи само форме ради и неспремни (као што се то већ навелико и дешава)? А хако да се објасни став Деканата Правлог фахултета, који стално продузкује рок полагања колоквијума, па ће, изгледа, дозволити полагаЉе испита и онима који су на колоквијумима пали? Зар не би боље било да је Декалат школе кад је већ осетио да студенти не схватају довољно озбиљно холоквијзгме—на време стгровео обавезно посећивање консултација. Хоће ли оваква линцја дело-

вати у позитивном или негативном правцу? • « • Поред тога као главни недостатак у стручном раду ове школске године показује се на неким факултетима отсуство довољног објашњавања' важности правилника, што значи политичког рада са студентмма. Такав је случај готово на свим годинама Медицинског факултета. На првој години, на примвр, занемарено је учење биологије ма да је лани 50»/о студената баш због биологије изгубило годину. Или ситуација на другој години. Како објаснити чињеницу да је око 600 студената који треба да полажу анатомију у јуну (за полагање анатомије стиче се право већ у јануару) нису досад дали више од 200 колоквијума, а на години се већ навелико прича о одустајању. (О квалитету изучавања марксизма-лењинизма на овој години треба посебно писати). Зашто је Комитет треће године дозволио да ое у редовима његових студената зацари мишљење да је трећа година, година уживања, уместо да указује студентима на потребу интензивног сггремања патологије (а не у септембру или децембру), јер би се лако могло десити да ова година дође у гголожај садашње петв године код које од 700 студената преко 200 није дало патологију из четврто године, или ситуација четврте године која је моментално (баш због нерада у трећој години) најтора на факултету. • « • Једна од форми за побољшање квалитета студирања јесу дискусије које се спроводе кроз научне грзгпе уз масовно учествовање студената. Докјетаформа на факултетима дру штвених наука у последње време више или мање добро коришћена, на Техничкој великој школи, на Медицинској великој школи, а ни на факултетима природних наука није се досад одржала готово ниједна таква дискусија, ма да на овим факултетима има доста ненаучних схватања, случајева погрешног изучавања материје, нвмарксистичког усвајања науке итд. Једна од исто тако важних мера за нормализацију студија у крајњој линији мера за побољшање квалитета студирања јесте и оистем социјалистичког награђивања студената. Чињеница је да неки фа. култети, барем досада, нису искористили овај тако ефикасан метод својствен читавој нашој привреди: како радиш, тако се и награђујеш. Ахо се нешто предузимало, прилазило се том проблему у већини случајева сектиментално, ма да за то није било разлога. После јунских иешгга, који ће више Или мање дати праву слиху о раду појединаца треба исправити све досадашње грешке у том правцу. Можемо ли ми после њих дозволити да два студента од којих је један дао испите оа просечном оценом 9, а друти са 7. имају исту стипендију? На читавом Унив ерзитету и великим школама ужурбано се приЈ воде крају припреме за овогодишњу летњу праксу. Ма да је ово већ четврта пракса на коју одлазе наши сггуденти, и за њу је изгледа карактеристично да студвнти тек у по* следњем часу дознају предузеће у које одлазе, тако да им је прахтич, ки немогуће припремити се боље за њу, С обзиром на близину јукскид испита, хоји треба да буду одраз ра» да студената преко године, нејасан је став Управе Шумарског факултета< који своју трећу годину и део четврте шаље на праксу у месецу мају! На друтој страни постоји правилник који предвиђа прилично тешке испите на тим годинама. Како ће ови студенти, кад се врате оа праксе (рецимо око 25 маја) моћи изићи на јунске исгогге? Зар се није могао наћи неки други месец за одлазак на прахсу. Још нас свега неколико дана дели од почетка јунског испитвог рока. По мишљењу кахо деканата тако И комитета, очекују се добри резултати, Они ћа бити сразмерни успеху који поједини факултет постиже у борби за бољи квалитег учења.

Титова штафета - поздрав народа

Отудентм Београдског утсверзмтета х ове године су узели активно учешћв у Титовој ттафети. Као чланови факултетских планинарСКИХ даУппава „Ртаљ”, „КосмаЈ**. »ЈастреЛац”, .ЈКопаоник” к др. онц СУ први повели штафету коЈу Јо органнзовао Планинарсхн савез Ср« бије, Савез бораца СрбнЈе и Народна омладина Србије. Штафета Је кренула још 11 маЈа нз места Рудо, гдо Је ва свечдном митингу прочнтаао) наређељс Врховног штаба о формн* рнљу Прве пролетерске брнгаде хао ■ »звештај Врховног штаба НОВ о победи Прве пролетерске брнгаде на Гаочхћнма код Рудог. Студевтн —« планжнари понели су штафету из места поласка и воснлн Је у три маршуте: Рудо-Прибој. ПрнбоЈ Доброселце н Доброселце—ЧаЈетхна « тако прешлх око 80 км. Штафета Је предата плааннарнма Тнтовог Ужнца х осталнма којн ће Је носити пшчн* Прве прооотерске бригаде прклхком љеног прслаза у Србију 1941 године.

СМГГ ФАШИЗМУ СЛОВвДА НАРОДУ! Ј4 ЈЈз СадрЖОЈО: Прва страна Цј Јр |Ж Iш% '0 Ш Ш чШт р<,| * нд ‘ ш лит * т,гга У/У/"Ш Ш'ш % М// V// V/ У// 'Ш/ У//шШ Друга страна тЈШшШШШШШ/ ууШ/уу. /у/ /м 'V// /// V// V/ Ул/иу// М. Ђилас: Јосип Броз-Тито неи* '//////// ///////////, мар слободе и братства народа ЈуЈШ ЈШ ЈШ гославије (нз лневника В. Деднјера) Трећа страна «НГ о „натуратшму" Кгрбеа •Четврта Из историјата студентског покреОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШНОЛАМА Двомесечна уставна криза у Бел—— гмји ГОДИНА ХП БРОЈ 18 а МАЈ 195. ГОД. ЦЕНА 3 ДИНАРА ПР * Д ™/Џ > . V