Студент

КОРИСТИТИ ЛЕТЊУ ПРАКСУ ЗА ОБРАДУ НАУЧНИХ РАДОВА

Као и остали студенти и чланови научних група треба да обаве овога лета своју редовну летњу праксу. Досадашње искуство у раду научних група показало је да је летња пракса врло корисна за разраду многих научних тема. Она је користила и у том смислу што је давала потстрек или идеју студентима за обраду многих научних проблема. Нарочиту корист од летње праксе имале су научне групе онда када су, пре одласка на праксу, направиле план рада појединих чланова. Овакво планско одлажење не може се рећи да је прошле године било практиковано од свих факултета, односно научних група. Можемо чак констатовати да су то урадили само неки факултети, односно поједине научне групе као, на пр. геолошка група на Природно-математичком факултету, геолошка група на ТехничкоЈ великој школи, неке групе на Медицинској великој школи и још неке друге. Планови неки чланови научних група су постојали, али то, иако говори о правилној самоиницијативи појединаца, не оправдава непланско коришћење летње праксе од колектива многих научних група. Како се приступило и како треба пристутгити овом питању ове године? До данас стање је на Универзитету и на Великим школама слично ономе из прошле године. Већина научних група нема своје планове за летњу праксу, а уколико га неке имају, он је само перспективно направљен план, без конкретних одређивања. На Медицинској великој школи, на пример, план научних група ]€ био да чланови летњу праксу проведу на институтима и клиникама и да овде. заједно са професорима. обрађују своје научне радове спремајући се за новембарску смотру. Међутим, Комитет Народне омладине овај план није у потпуности одобрио, тако да ће велики број чланова научних група провести летњу праксу онако како ће да је обављају и остали студенти. Колико је погрешно овако постављање питања види се из следећег примера: на Хемиском институту Медицинског фвкултета пре извесног врвмена образована је научка група која је планирала, у заједници сд проф. Трпинцем, да теме, одређене за новембарску смотру, обрађују за време летње праксе у институту. Комитет Народне омладине на 111 години неоправдано се није сложио са овим предлогом, тако да ће ових 5 6 чланова младе научне групе морати да проведу праксу тек ради тога да би се удовољио правилнику, а, са друте стране, њима се препоручује да теме за новембарску смотру обрађују касније, јер „има времена до новембра”. Посебно је питање у којој мери Комитет Народне омладине 111 године треба себе да сматра одлучујућим фактором. Али, ово не искључује погрешност руководства научних грзша, што не планирају рад оних студената. чланова научних група, који ће летњу праксу да проведу и ван института, клиника и лабораторија. Слично је стање и на осталим фикултетима. Разуме се да овакво прилажење овом важном питању не води ничему. Штетност овога сигурно ће се видети уочи новембарске смотре када ће се, вероватно, месец или два пре смотре трагати за темама. Ово треба избећи и, уколико се досада није ништа урадило, у току овог месеца потребно јв да свака научна група испита могућности за рационално обављање летње гтраксе од стране чланова научних група. При овоме нарочито тражити савете од професорв који не само што познају наклоности и способности својих студената, него познају и разне лабораторије и икституте и друта места у нашој земљи погодна за нвучни рад у којима би студенти могли да обаве летњу праксу, припремајући се у исто време за новембарску смотру научних група. Са друте стране не треба губити везу

са појединим привредним предузећимв која су дала темв научним групама, Тако, на пр.. научне групе на Технолошком факултету не смеју пропустити прилику да траже од предузећа од којих су узели теме (фабрика „Зорка” Шабац, фабрика „Хромос” Загреб и др.) да летњу праксу обаве код њих. Што се тиче факултета друштвених наука, о плановима научних групв не може се говорити на исти начин као о факултетима природних наука, јер сам карактер тема не изискује неке нарочите услове као, на пр., лабораторије и др. Али, што се тиче општег ггртадипа пла* нирања рада за време летње праксе ог се односи и на ове факултете иако ниједвн од друштвених факултета на нашем Унивврзитету није досад направио план рада за чланове научних група. И овде треба водити рачуна о карактеру тема. о обимности научног рада и разним друтим околностима. Није, рецимо, свеједно за Једнот члана научне групе за унапређење задругарства на Економском факултету да ли ће летњу праксу да проведе у Београду, у Министарству пољоттривреде (код толико много података) или у Народној банци у Титовом Ужицу. И. Т.

Грађевински факултет

На праксу одлазе само студенти треће године

За овогодишњу праксу пријавило се 265 студвната Ш године. Комисија, под руководством хтродекана Грађевинског фахултета доцента Марковића, на време Је предузела потребне мере. Тако је за студенте конструктивног отоека израдила општа упутства, а за хидротехнички и саобраћајни отсек посебна упутства за свако градилиште и то у договору са градилишним дирекцијама. Студенти саобраћајног отсека обавиће праксу на трасирању ноеих пруга, а хидротехничари на градилиштима наших највећих хидроцентрала Јабланици, Маврову, Власини и другима. Таква градилишта омогућавају им да, с једне стране, максимално искористе своЈе досада стечено теоретско знање и употпуне га практичном делатношћу, а с друге стране да се истовремено упознаЈу и са ортакизацијом посла великих градилишта. Пракса траје месец дана, а распоред студената је завршен. С. Ј.

Електротехнички факултет

Хоће ли и у овом року бити најбољи

Чињеница да је Електротехнички факултет изишао из Јануарско-фебруарског испитног рока са најбољим резултатима на ТВШ и да су се за јунске испите вршиле озбиљне ггрипреме намеће питање: хоће ли студенти Електротехничког факултета у јунском року бити најбољи на ТВШ Јунски испити трају већ осам дана. Досада Је одржан Један испит на I години нацртна геометрија, два на II отпорност материЈала* и

електротехника, на 111 години енциклопедија машииа и на IV, на отсеку електричне снаге, електричне мреже и инсталациЈе и на отсеку телвкомуникација конструкција електронских цеви. Нацртна геометриЈа био Је први испит студената I године. Исттит је при Јавило 106 студената, а циј© изишло или није имало услова за излазак (углавном због нередовнор посећивања вежби у току године) 14 студената. Положило је 46. пало

26 и 20 позвано на усмени што претставља доста слаб успех, јер се овај предмет убраја у „лакше“. Међутим, они студенти који су положили добили су доста добре оцене: 4 десетке, 12 деветки, 15 осмица, 13 седмица и свега две шестице. Испит из отпорности материјала није дао очекиване резултате. Од 05 студената положило је 46, пало 39 и одустало 10. Квалитет је подбацио: има свега једна одлична и 6 врло добрих оцена. На конструкцијама електронских цеви постигнут је доста добар успех. Полаггшо је 85 студената и од 66 положених испита има 19 одличних оцена, 23 врло добре и 23 добре. Као што се види из резултата првих испита, не може се још добити јасна слика. Сада се полажу махом лакши предмети. Изгледало би да 6и резултати требало да буду бољи. међутим, већина студената је, схватајући значај одлука Правилника о режиму студија, спремала више основне предмете од чијег полагања зависи упис у старију годину. Д. X.

Повећати дисциплину на испитима

Ма да се нека оцена Још не може дати, први дани Јунског испитног рока нису дали очекива не резултате. Карактеристично је да велики број падања на испи* тима отпада на мале и лаке предмете, и то од добрих студената од којих се то није очекивало. Ово показује да су студенти. у намери да што боље спреме тзв. „главне предмете”, запустили лакше и ,>мање важне". Поред о* овог, карактеристика ттрвих испитних дана јесте знатан број одусталих. Кривина одгстајања пење се из дана у дан. Интересантно је овде напоменути да Је одуста Јање на већини факултета дошло изненада, што показује да организација Народне омладине није имала ттрегледа нал радом студената у току године. Да одустајање не би постала карактери* стика читавог испитног рока. организације Народне омладипе треба у почетку да утичу на сту. денте како би се ова тенденција ликвидирала. Поред овог, већ г? првим данима, било Је и недисциплииских преступа од стране студената, Студенти се служе преписивањем дошаптавањем (Економски факултет), непристојно се објашњаваЈу са наставницима ради оцепе (НДВШ) итд. итд. Све овакве по> Јаве недоетоЈне су студента, те овакве студенте трсба одмах и примера ради —критиковати. У вези са непоштовањем радне дисциплине, карактеристичан Је став неких ластавника коЈи неоправ* дано одлажу почетак испита (Пољопривредни и Шумарски фа* култет), преккдајг- испитивање итд.. Поред, у већипи случајева. реално пооштреног критериЈа, учестали су у овом испитном року и случајеви неправилног и преопг трог става наставника на испитима (на Правном, Пољопринрел* ном, Шумарском, Ветсринарском факултету итд.) Правилан Је и то организација Народне омладине може само поздравити, поопггрени иритериј и на практич* ном и на теоретском делу испита, али Је неразумљив став неких професора који улазе у непотребне и небитне ситнице или стоје на становишт** да код њиг „не може бити десетки", и то им служи као мерило хоће ли или не је«дан студент добити прелазну оцену! Ови први испитни дани пока* зуЈу да организација Народне омладине на неким факултетима не зна тачно како су се поЈедини њени чланови припремили за испите, те се на таквим факултетима осећа тенденција да се ствари препусте „саме себи”.

Пољопривредни и Шумарски факултет

ТЕНДЕНЦИЈА КА ОДУСТАЈАЊУ ОД ИСПИТА РАСТЕ

Студенти Пољопривредног факултета имају ту предност, што им Је омогућено да почињу да полажу испите Још у мају. Од укупно приЈављених 1762 испита до сада Је положено 1.377 или 82,4°/о. Показало се, да су у маЈу студенти изашли на полагање много спремниЈи и масовни Је. Тада је положено 93,6°/о испита. У Јуну је до данас положено процентуално много мање испита 70,6% или од 696 пријављених свега 492 испита. Тенденција ка одустајању од пријављених испита коЈа Је била у мају незнатна појава сада Је много изразитија. То доказуЈу чињенице одустајање студената од 107 пријављених испита за оваЈ рок. Већи број студената одустаЈе него пада. За I годину Је карактеристично олако схваћање полагања испита уопште. Студенти I године најслабије полажу испите не само квантитативно већ и квалитттивно. Један ои наЈтежкх предмета неорганску хемиЈу полаже врло мали број студената, мање од 50°/о. Али нису лоши резултати само из тог предмета, већ и из лакших предмета као агробиологије, где је у једном дану од 22 пријављена испита положено само десет, или из ботанике где су резултати ових првих дана поражавајући; само 7 јуна, од 15 пријављених, положено је свега два испита. Главни узрок тако лошег припремања за испите лежи У томе, што су студенти претежно радили преко године хемију, (јер без ње не могу уписати следећи семестар и сматрајући је најтежом), док

су се за остале предмете спремали два-три дана уочи самог полагања. Путем консултација су асистенти и професори пружали помоћ првоЈ годиви, коју она ниЈе правилно користила. Преко 50°/« студената П. године Је полагало испите у мају, а средња оцена им је била изнад 8. Неки студенти су положили по три и четири испита, као Радојица Кљајић, Видоје Вучуровић и Петар Ивовић са средњом оценом изнад 9. Но било је и таквих студената, коЈи нису уопште искористили могућност полагања у мају. Студенти Ш године претежно полажу матичне предмете. Они веома солидно раде, што доказуЈе квалитет досада положених испита. Резултати положених испита из наЈтежих предмета као фитопатологиЈе и ентомологије су око 8,5. Ових првих дана полагања фитопатологије положило Је испите из тог предмета 99,9°/о. Најбоља у свим испитним роковима по квантитету положених испита Је IV година. Организација пољопривредне производње претставља најтежи испит, но и он се успешно савлађује. Велики број апсолвената дипломирађе у јуну и септембру, извршивши тиме своје обавезе дате у јануару ове године. На Шумарскол* факултету Београдског универзитета започело је полагање испита б Јуна. Педологију, коју су студенти припремили још У маЈу, положило је 8 јуна свих 15 пријављених студената, в од тога 10 студената добило оцену 10. Међутим досадашњи резултати из геодезије и нацртне геометрије су врло лоши. Студенти нису обратили много пажње на те предмете, и јер Је критеријум при испитивању пооштрен, пао је већи броЈ студената. Вл. С.

777 уписаних студената. До даиаО је полагало око 150 студената са просечном оценом 7,5. Врој одусттлих још се не зна и, ма да су доса* да на испит излазили најбољи ђа* ци, изгледа да се тенденција стајања из хемије неће каснијв ргм ширити. Тахође се почело са полаган»ем биологије. Испит је ггуијавио 601] студент. (Б. В.)

Медицински факултет

ПРВИ ИСПИТИ СТУДЕНАТА ПРВЕ ГОДИНЕ

Хемија је, несумњиво, најтежи предмет прве године. Зато је и пажња организације Народне омладине преко године била сконцентрисана на то да већ у овом јунском року што већи број студената положи хемију. При крају године одржан је курс који 1е водио професор Младеновић. Курс је посећивало 85<>/о студената. Већ првога јуна почели су испити. Пријавило га је 664 од укуино

Стоматолошки факултет

Студенти старијих година темељиније и озбиљније одговарају

Студенти прве године имали су; ггрви испитни рок већ у Т ада су неки пали из физике, а некл одустали. Досадашњи резултати и<г* пита из физике у овом року углав* ном су задовол>авајући. Међутим* из биологије постижу се слабијИ резултати. Од 42 студента 29 јв по* жило, 12 пало и 1 одустао, а вори студената показивали су дз није потпуно савладан материјал. Слабв одговоре дају студенти Л године који у овом раку полажу; анатомију. Међутим, запажено јв да студенти старијих година дају? темељитије и озбшвније одговор&| Тако су студенти Ш године, који! су полагали микробиологију, скбрО сви добили врло добре оцене, а пет!! студената IV године из предмета кожне болести добили су одлична оцене десет.

Св. Поповић

студ. стоматологијз

Фармацеутски факултет

Испит из ботанике положило 92 од сто пријављених са средњом оценом 7,1

Испити на Фармацеутском фа* култету су још у току. Завршен једино испит из ботанике, где јв ©д 70 гтријављених полагало 65 са( средшом оценом 7,1. Досадашњи сЈ* резултати: из физике оредша на 7,2, неогранске хемије 7,6, тоас* сиколотије 8,1 и аналитичке хеашјв 6,28 итд. Критериј је на испитимД много виши, Јер се данас од студеи ната очекује и тражи шире погзна* ваше материјала. На испитима с0 уочава недовољно знаше сгудената! који нису редовно похађали предаИ ваша и то, наравно, утиче ва оце* ну, Код оцешиваша такође улазе % обзир рвзултати практичних вежбИ током године и шима се у овоол ио* питном року посвећује много већд пажња. Испити из седам предмета још ниоу почели.

СМРГ ФАШИЗМУ «- СЛОВОДА НАРОДУI ЛРВ/< СТРАНА; Повекати дисциалииу иа испитима; Кориетити лет&у пракеу за вауииих Редултатш јАШ&ШШ лШјјшШ Ж Ж/јКшЈвВш са јуиских испита ЈРУГ4 С.ТРАИ4 Проб Iгчп па ТВПI: Иеки пгдастаци кптедре нарксозча- тењипизча /.а ИВШ. Ј. Ј»* ШИШр ДИ^УдВИ|ИјУ г воли форма.тистичко схватање ТРЕЋА СТРАНА: Јоат иетвто о великоруском иациоиализму; Ст. Рајичковић ~Д етињстиаГ ; Идложба студеиата ли* ковпих уметиоети ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ЧЕТВРТА СТРАНА: Где ћемо провести лето; Припреме за студеитске итре; Натпи репрезеитативци оптимистички ” раеположеии ГОДИНА XII БРОЈ 21 12 ЈУНИ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИНАРА