Студент

Пета партиска конференција Универзитета

ИЗВЕШТАЈ КОМИТЕТА КПС БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Јучв je завртепа V партиска ковфереицвја стулевага Беотрадског уншшерзштета, КО] а je трајала лша лава. Конферевцшја је усвојшла слезекш лвевнш рел. l. ИзвештаЈ бпроа У ишверзштетскот комвтета реферевт лрут А. Крешик; „ "«VfP er ° проблемшма наставе ш стулврања иа Универзитету рефереит лрут °^ в УР*А» 3. Извештај ревизионе комисшје; 4. Избор комшсшја (кандшдационе, вершфвкационе и комаси/е aa закључке) ш 5. Избор У ниверзнтетскот комитета л/ С рбиЈе, ревшзиоие комшсшје и делетата за Гралску партиеку конферевцију. Ковфереицији као тости арисуствовали су друт Hlura Миљковик, миншстар просвете НР Србије ш члаи ЦК КП Србије, друт Дгггијо Пурић, чдав бироа Градскот комштета КП Србмје за Беотрад, друт Мкзорад Пешшћ, члаи бигроа ЦК Народве омдадиве Јутославије, ректор Беотрадскот универзВтета др. Идшја Tsyршчшк ш друти. '• Ковферевцији је пршсуствовадо 282 делетата партиских оргаиизација Правиог, Ековомскот, Природио-математнчкот , Ветсрппарскот, Пољопривредиог, 111 умарског н Фидозофскот факултета ш Више педатошке и Новинарске и дипломатске вшсоке шкоде, затпм Академшје диковиих уметпости, Музичке академшје, Академшје примењрие уметиостш и Академшје за позоришну уметвост. Са ковференциЈе су послатш поздравии тсдеграмш лруту Титу ЦК КП Ју■ тославшје ш ЦК КП Србшје.

I Пошто је у почетку свога реферата наглаоао да објективнз међународна ствариост многобројним чи!веницама оохазује да је данас сасвим неосноваво идевтификовати борбу за мир са борбом за очување једног друштвеног састема, како то желе да претставе н Западни и источни хегемонисти, друг Крешић је даље у свом реферату рекао: „Рат у Кореји до краја је разголитио империјалистичку великодржавну политику СССР-а. Вјештачхо цијепање једне земље на сфере утицаја између двије империјалисшчке силе добило је у корејском сукобу свој логички завршетак. Безусловна подређеност сјевернокорејске владе хегемонији СССР-а сгворила је од Сјеверне Кореје обичну монету за поткусуривање. Влада која је обични инструменат у туђим рукама не може бити орган властитог народа Радећи за туђе интересе, водећи курс апсолутнот подређивања страној империјалистичкој сили, она је обична туђа агентура, марионета, проту-народнм режим. Таква влада коју је по властитом признању СССР наоружао и коју је за своје освајачке рачуне гурнуо у рат протиа друге марионетске владе, таква влада не може водити ослободилачки рат. Ослободилачка акција Једног народа неспоЈива Је са страним туторством и мијешањем у унутрашње послове тог народа. Ослободилачки рат Је управо и рат против таквог кијешања. Због тога Је и оружани сукоб који су отпочеле сјеверно-корејске трупе по директиви Москве arpeсивна политичка игра између соввјетског и америчког империјализма у коЈој су империјалисти бацили на коцку свјетски мир и судбину хорејског народа. Прави циљеви неуспјелог рускот „Блиц-Криг-а” у КореЈи били су; од читаве Кореје направити вазалну земљу, створити повољнији терен за даља освајачка наступања; затегнути односе измеђУ Нове Кине и Америке. СовЈетски Савез досљедан Је својој агресивној спољној политици и у Организацији Уједињених нација, Баш зато што је „само кроз ту организацију могућно спасити мир и ојачати сурадњу међу народима свијета“ (Тито, „Борба“ од 24 октобра 1950 године), баш зато потпаљивачи новога рата, како они са запада тако и они са истока, теже да сведу на нулу активност ове организације као органа свјетског мира безбједности народа. Отуда тенденција Совјетског Савеза да ову организацију претвори у обичну пршагандну трибину чије одлуке не обавезују и коју је могуће и бојкотовати, отуда тенденција Америке да од ове организације направи неку своју супер-државу која се може мијешати у унутрашња питања осталих земаља, отуда тежња и једних и других да свјетски мир доведу у зависност само од преговора и односа међу великим силама, и то ван ОУН искључујући мале народе противно принципу универзалности Уједињених нација. Формално равнотгравност у УН смета империјалистима када се ради о њиховој хегемонији над тим народима,' јер борба за мир и јесте Упрево борба против хегемоније, а sa независност, сувереност и равноправиост свих земаља За националну независност * Таквесу чињеницвданашње међународне политичке стварности. Нч анализи тих чињеница заснива се и данашња линија наше Партије у вањској и низ мјера у унутрашњој политици. Она се кратко мсже формулисати са четири ријечи; борба за националну независност. То зна*и борба за независност наше ооциЈалистичке домшине, и борба за незааиснсст и равноправност наро да као принципа међуцародних олноса и политике мира у свијету Видјели смо да то управо јесте бор ба за мир. У томе је органско је динство националне и интернационалне политике наше Партије и и-

сториски значајне улоге коју наша згмља игра у свијету. • £ Из овога политичког курса прокстиче и став наше делегације у УЈедињбним нацијама по свим питањима као на примјер: борба за јачање и ауторитет ОУН, за универзалност ове организациЈе, против доминације великих сила у ОУН и јачање улоге малих земаља, јачање економске и друге сарадње међу народима кроз ОУН, за омогућавање корејсхом народу да потпуно самостално рјешава судбину своје земље, за недвосмислено утврђивање агресора у случају сукоба итд., итд, Разумљиво је да оваква политика наилази на подршку код свих народа који су угрожени агресијом и да је због тога у ОУН подржавају и делегације земал»а коЈе нијесу ничији сателити и коЈе желе да воде самосталнију политику. За потпуниЈе разумијевање и спољне и унутрашње политике наше Партије потсЈетићемо на став наше делегације по питању економске сарадње који је формулисао друг Кардељ у раније цитираном говору Говорећи о бризи ОУН за економско-социЈалне проблеме „која Је призната у Повељи као важан задатак Организације УЈедињених нациЈа“, друг Кардељ истиче „опште је признато да текничка помоћ није довољна, да она сама по себи не ријешава проблем екоиомског развитка неразвијених земаља. Опште је признато да је међународно финансирање потребно. Међутим, овом питању се Још увијек прилази на стари начин. Сматра се да је међународно финансирање више-мање нешто цивилизованија форма старог начина инвестирања код којега је, наравно, покретач и рдлучујући фактор интерес онога који даје средства, а не и интерес онога коме се дају таква средства у циљу даљег развијања произврдних шага” („Борба” од 27 септембра 1950 годике). Међународно финансирање умјесто техничке помоћи повољније је за неразвијене земље из простог разлога што онда не зависе искључиво од понуде, него новчаним средствима могу да набаве оно што им је потребно. За нашу земљу ово је особито значајно опет из простог разлога што капиталисти не желе брз индустриски развој наше земље, који омогућава њезину пртпуну економску независност и радије нам дају мање значајне артикле, него на примјер опрему за тешку, војну и сличну индустрију. А у интересу је наше независности да што прије имамо развијену властиту тешку, војну и сличну индустрију која he сасвим подмирити нашз потребе. Поставља се питање у коликој је мјери данас наша изградња условљена том помоћи из иностранства. Са овог становишта треба објашњавати и најновије мјере наше владе и Партије

у снабдјевању борбу прогтв расипништва итд. Основни смисао тих мјера је курс на извршење задатака Петогоди-

шн»ег плана властитим снагама и властитим средствима, како ни једна од кључних грана наше привреде не би била доведена у зависност од иностране помоћи, зајмова и слично. То значи да се наша Партија у привредној политици ослања у првом реду на нашу производњу и спољну трговину чији капацитет зависи од те производње, а помоћ и зајмове схвата само као олакшице које нијесу одлучујуће али које 6и добро дошле. Узгред једна напомена о овим иностраним зајмовима и помоћи. Има и добронамјерних људи који са извјесном зебњом гледају на помоћ и зајмове из капиталистичких земаља. Боје се да смо их ипак ми приморани узети, по цијену макар и мањих политичких уступака. Међутим, ми смо не пристајући ни на какве уступке морали прекинути чак и са 'Русима који су нам били неупоредиво ближи. А зашто да не искористимо могућности тих зајмова и помоћи рачунатих од зајмодаваца на чисто пропагандни ефекат, на име, да докажу како је могуће да развијенија капкталистичка земља помаже слабо развијеној чак и социјалистичкој землл, без економских и политичких протууслуга. Дакле, уттраво оио што се показало као немогуће међу социјалистичким земљама.

Борба против расипањ у едно од суштинсних пнтања демонратије

Захваљујући социјалистичком устројству наше земље и свијести наших трудбеника овај ослонац ]е толико сигуран да данас блокада и ускраћивање помоћи из иностранства не могу довести у питање извршење кључних задатака Петогодишњег плана. Данашњи степен развоја тешке индустрије, електропривреде, индустрије наоружања и слично, омогућује нам да у најскорије вријеме властитом продукцијом задовољимо потребе земље у овим основним производима, али под једним условом: ако искористимо све унутрашње резерве, могућности и снаге и тако што више сачувамо девизни фонд који је иначе угрожен овогодишњом сушом. Према томе одговор на питање које смо поставили гласи: основне cjiare за извршење плана налазе се у нашим рукама а не у помоћи из иностранства, Интереси наше независности у данашњој атмосфери наоружања и угроженог мира категорички нам налажу да мобилишемо све снаге, да поднесемо и минимална одрицања како бисмо што прије савладали ову узбрдицу на путу наше социјалистичке изградње коју нам је повећала овогодишња неродица. Стање је такво да је то једино правилан пут и не постоје никакве странпутице којима би се боље обезбиједила независност наше социјалистичке домовине и бољи живот наших људи. Према томе, борба за штедњу, на примјер, за правилпо снабдијезање и расподјелу производа је у најдиректнијој вези са борбом за националну независнсст земље. Штедња није нека ситна економска мјера, него прворазредно пблитичко и друштвено питање наше земље. Зашто друштвено питање? 1. Борбом против употребе и расипања добара намијењених заједници од стране појединаца и група људи, уницггавамо материјалну базу бтфократизма; 2.

Обезбјеђујемо социјалистички принцип награђиваша „свакоме према заслугама“. Стога је борба против расипања и једно од суштинских питања социјалистичке демократије. Штедња је. значи, једна од оних мјера на линији даље демократизациЈе друштвеног живота у нашој земл»и, којима је наша Партија окренула нову страницу у историји и теорији социјализма уопште. То су нови одважни кораци на путу у бескласно друштво који значе постепено одумирање државе, кроз борбу против законитих тенденција и заостатака класног друштва. На овом историском путу, до сада су позкате крупне мјере: децентрализација органа власти, нови садржај и форме рада народних одбора, управљање привредом од стране пепосредних произвођача и даља демократизација Партије као организатора и предводника народних (Иасталак на жругој стравв)

Андрија Крешић

Сж аартнске конференцкЈе Универзмте та

Обавештење делегатима за Универзитетску конференцију Народне омладине

Обавештавају се делегати да he сс VI редовиа конфсренција Народне омладине Београдског унивсрзитета одржати 12 новембра о. г. У просторијама Природно-математичког факултета (Физичка сала). Почетак конфсренције тачно у 8 часова. УНИВЕРЗИТЕТСКИ КОМИТЕТ

33 године Октобарске револуције

Из Декларације о миру објављене на Другом сверуском конгресу совјета радничких и војничких депутата

Праведним или демократским миром, који жељно очекује огромна већина ратом изнурених, измучених и измрцварених радника и радних маса свих зараћених земаља, миром. којим су најодр>еђени]е и најупорније тражили руски радници и сељаци после обарања царске монархије, таквим миром влада сматра неодложни мир без анексија (тј. без присвајања туђих земаља, без насилног ттрипајања туђих народности) и без контрибуције. Влада предлаже свим зараКеним нарнздима да одмах закључв такав мир, изражавајуКи своју опремност да и без најмањет одутовлачења сместа учини све потребне кораке. све до дефинитивног потврн ђивања свих услова таквог мира од стране опуномоћених скупштина народних претставника свих земал>а и свих нација.

Под анексијом илд присвајашем туђих територија влада разуме, у складу с правном свешћу демократије уопште и радних маса напосе, свако припојење већој или јачој држави малеилислабе народности без тачно. јасно и добровољно израженог пристанка и жел>е те народности. без обзира на то кад је то насилно припајаше извршено, без обзира и на то колико је развијена или заостала нација која се насилно припаја или насилно задЈмкавау границама дате државе. Без обзира, напослетку, на то да ли та нација живи у Евроггл или у далеким прекоокеанским земљама. Ако се било која нација задржава у границама дате државе насиљем. ако јој се, и поред жељо коју је оиа изразила свеједно да ли је та жеља изражеиа у штампи. у народним скупштинама, у одлукама партија или у побунама и устанцима против националног упнетаваша не даје право да слободним гласашем, пошто се потпуно евакуишу трупе присаједишава јуће или уопште јаче нације, одлучи без и најмаше принуде хтиташе форми држаоног живота те нације, онда је шеноприпојеше анексија. т. ј. присвајаше и насиље. * Даље вођеше овог рата, ради тога да се реши како ће јаке и богате нације поделити слабе народности које су оне анектирале, влада сматра за највећи злочин против човечанства и свечано изјављујв да је одлучила одмах потписати услове мира, који на бази споменутих услова, подједнако праведних за свв народности, без изузетка. чине крај овом рату. У исто време влада изјављује да горе споменуте услове мира нжтошто не сматра ултимвтивним, т. ј. она пристаје да расмотрн и сведруге услсве мира, инсистирајући једино на што бржем предлагашу тих услова од стране ма које зараћене земље и на потпуној јасноћи, на апсолутном искључешу сваке двосмислености и сваке тајне при предлагашу услова мира. Тајну дошломатију влада укида, изражавајући са своЈе стране чвр-

сту намеру да све преговоре води потпуно отворено пред целпм народом приступајући одмах потпуном објавл>ивању тајних уговора које je влада спахија и капиталпста потврдила или закључила од фебруара до 7 новембра (25 октобра) 1917 год.. Све одредбе тих тајних уговора, уколико оне служе као што ie тобило у већини случајева прибављаљу користи и привилегија истим опахијама и капиталистима, или одржавају повећање велико-руских анексија, влада проглашава безусловно и одмах укинутим. Обраћајући се владама и народима свију земаља предлогом да се одмах отпочну отворени преговори о закључењу мира. влада, са своје стране изражава спремност. да води те преговоре како писменим пузем, телеграфски, тако и путвм преговора између претставника разних земаља или на копференцији таквих претставника. Радколакшања таквих преговора влада упућује свог опуномоћенш претставника у неутралне земље. Влада предлаже свим владама и народима свих зараћених земаљ& да одмах закључе примирје. при чему са своје стране сматра пожељним да то примирје буде закључеио најмање на три месеца, т. ј. на време за које he бити потпуно могуће, како завршавање преговора о миру с учешћем претставника апсолутно свих народа или нација које су увучене у рат кли које су принућоне да учествују у њему. тако и сазивање опуномоћених скупштина народних претставника свих земаља ради дефинитивног потврћивања услова мира. Обраћајући се својим предлогом за мир владама и народима свихзараћевих земаља, привремена радничка и сељачка влада Русије обраћа се још и специјално свесним радницима трију најнапреднијих нација човечанства и најкрупнијих држава које учествују у том рату: Енглеске, Француске и Немачке. Радници тих земал»а учинили су нај веће услуге ствари прогреса и социјализма: великим примерима чартистичког покрета у Енглеској, низом револуција од светскоисториског значаја које је извео пролетаријат. напослетку јуначком борбом против изузетног закона у Немачкој и дугим, упориим дисциплинираним радом на стварању масовних пролетерских организација Немачке, радом којиможе служитиза пример радницима целог света. Сви ти примери пролетерског хероизма и историског стваралаштва служе нам као јемство да he раднициспоменутих земзља схватити своје садаппве задатке ослобођења човечанства од страхотарата и његовихпоследица, јер ти he нам радницисвојим свестраним, одлучним и Kpajtte енергичним радом помоћи да успешно доведемо до краја ствар мира, и заједно с тим, ствар ослобођења радних и експлоатираних становништва од сваког ропства и сваке екоплоатације. ♦ * • Наш апел мора бити упућен и владама и народима, Ми не можемо игнорирати владу, јер у том случају одуговлачи се могућност закључења мира. али народна влада не сме то чинити, а ми никаквог тграва да у исто време не апелирамо и на народе. Нигде со владе и народи не слажу међу собом. и зато ми морамо помоћи народима да се умешају у шггања рата и мира. Ми ћемо, разуме се, свим средствима бранити цели наш програм мира без анексија и коитрибуција. Ми пећемо од њега отступати, али ми морамо избити из руку наших непријатеља могућност да кажу да су њи-" 1 хови услови друкчији и да зато нв вреди са нама ступати у п\>еговоре. Не. ми им морамо избити тај адут из руку и не смемо постављати наше услопе ултимативно. 3.зто је иукључона одредба о томе да ћемо размотрити све услове мира, све предлоге. Да ћемо размотоити, што још не значи да ћемо и примити. Ми ћемо их изнети пред Уставотворнускушнтину, којаће всћбитивласна да одлучи где се може и где ce не може попустити. Ми се боримо протии преваре од стране влада, које су све на речима за мир, за празДУ. а које на делу воде освајачке, нљачкашке ратове. Ниједна влада неће казати све што мисли. А ми смо против тајне дипломатије и радићемо отворено пред целим народом. Ми не затварамо. нити смо затварали очи пред тешкоћама. Рат ce не може свршити отказом. рат ue може свршити једна сграиа. Ми предлажемо примирје на три месеца, али не одбијамо ни краћи рок, да би бар за извесно време ша гла слободно дахнути измучена војска, e осим тога потребно је у сами културним земл»ама сазвати народне скупиггине да гфетресу уалове.

Радник борац Октобарске револудије ШРТ ФАШИЗМТ *• СЛОВОДА НАРOДУI w J/I I ГОДМНА XII 2S i .ЈшшШ i Ш jffln ЈН јш ШШ ШШ Ш Шј ЈвШ ЈШ Шш Јкг , ЈШ?јШ ШШШг ЛШ Јшш IИСТ излази ЈЕДанпу-1 ЈјЈрШшШ ЈШРШ Jpf Ш шшшт ЈшШШ Ш Ш Ш ШШ Шш Шт ; JjSs шШшш лШ Шш Ш1 ш Ш Ш ,*чШ нвдељво ШШ Ш ВВшв МШ ШшШЈВШјш ЈШ Шр пена броју з аинАРА Ш Јш ШШ ШШШШ Ш шШШвГ ЈжКЈ' ЈШш ВЖ/ ,ЈS~Г Ш¥ БЕОГРАД. в-Хl-1959 ГОД. орган но с Р bм j € на веогралском у нмверзмгету и велиним школама