Студент

ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ Пред оснивање Савеза

Ослањајући се на досадаг шн>а искуствз, показало се да активи Народне омладине, са разграњавањем форми кроз које је обављан друштвени, културни, стручни и други рад, нису били у стању да све те задатке увек успешно опроведу, јер су били пренатрпани. Отуда тенденција да ce активнolет чланова Савеза што више приближи њиховим радним местима, а саобразно томе и њихова одговорност. На пример: студент Филозофског факултета, чла« дебатне секције слависта, вршиће своју чланску дужност учешћем у раду тв секције и у њој ће ва свој рад одговарати, Логично је, према топие, да се задаци спроводе преко секција, клубова, кружока, а не преко актива како је то до сада било. И радна ииицијатива, и систем плаиирања б« могао да потиче баш са оних места где се рад обавља, а то би било пре и боље спроведено, јер би се чланови Савеза учлањавали у ону секцију, клуб, кружок итд., чија их радна проблематика највише занима. Двоструке користи ће се од овога имати: искористиће се све могућности које пружа жи вот на одређеном студију и проналазиће се за њих најприкладније форме. Свако ће се налазити баш на скном месту које му највише одговара бавиће се оним послом који га највише занима. Вероватно да би се овим путем рад још више проширио, да би се јавило више плодне иницијаггиве, да би општа слика рада у једном удру жењу била шароликија, јер би оно укључивало у себе више разиих секција и друштава. Дакле, у односу Hai читаво удружење, рад he бити свестранији. Али ту стављамо један знак питања. Неће ли рад сваког по јединог члана Савеза постати једностранији? Претпоставимо да члан Удружења правника ради у ликовној секцији. Све своје обавезе у секцији он уредно испуњава. Ко ће да во ди рачуна о идеолошко-политичком раду, например, т o га члана Савеза? Да ли ће он да суделује у дискусијама на де батној секцији свога удружења? То ће пре свега да зависи од рада дебатне секције, могло би се приметити. Али ако га тај рад не буде у довољној мери заннтересовао? Најповољније решење би се можда нзшло, ако би она сек ција или друштво у којој неки члан Савеза ради, водила ра чуна не само о његовом раду директно везаном за секциске задатке, него и за његов укупан развој. Међутим, ту се мора чарочито обазриво поступати. Уко лико више секција буде Једно удружење имало, утолико ће имати више управа тих секци ја, друштава, кружока и слично. У управе ће битн изабран велики број студената, који још немају кскуства у раду као руководиоци. Свакако ће се неопходно морати да рачуна са извесннм прелазннм периодом. У томе прелазном периоду би осии удружења морала да постоји још нека покретачка снага која би се нашла у помоћи одбору удру жења н управама секција. То би за прво време били секретеријати година и група, имајући, наравно у виду што веће осамостаљење управа.

Друштвени клуб Универзитета може се боље користити

Друштвени клуб Универзитета основан је пре два месеца са задатком да постане место где ће београдски студенти моћи да се културно разоноде. Он је требао да одигра значајну улогу у буђењу интреса за уметност код студената и изоштравању њиховог естетског укуса. Као такав он је требао да послужи факултетима за путоказ у организовању друштвеног и забавног живота. Но, двомесечни рад овог клуба говори да се није успело у таквим настојањнма. До данас 90 од сто студената Београдског универзитета не само да није навраћало у Клуб, већ уопште и не зна да он ностоји. Зашто је то тако? По нашем мишљењу има ту објективних разлога: управа клуба није имала довољно искуства, јер је Друштвени клуб једна нова форма организовања културно уметничког и васпитног рада међу студентима. Сем тога и материјална средства Клуба била су слаба (за приредбе и предавања напр., столице морају да се сакупљају из читаве зграде јер Клуб нема својих). Све је то отежавало рад. Алн много онога није учињено што се могло учинити. Пре свега студенти нису били на време информисани о приредбама и предавањима које је организовао Клуб у својим просторијама. За два месеца Клуб је овоја врата отворио студентима три пута а одзив је био увек слаб.

Досадашње искуство показује да је уз Управу потребно оформити и посебно саветодавно тело састављено од људи који ће се труднти да уметнички наступи, предаваља или дискусије буду на одговарајућој квалитетној висини. Задатак овог уметничког тела бно би да одабира и са факултета уметничке програме који би се могли изводитн у Клубу. Наступ друштава са факултета био би потстицај раду њнхових секција. Развио би се дух такмичења међу друштвима. То би довело до разгарања културно-уметничког рада наших факултетских друштава који све више јењава. Од обичних приредби на којима се нижу тачка за тачком да би се све на крају завршило игранком, Клуб би могао да пређе на организовање посебних музичких концерата, књижевних вечери посвећених значаЈном догађају или личности, дискусије о филму, оперском извођењу итд. Такве приредбе и предавања могли би студентима да дају најбржи и најпотпуннЈи одговор на разна питања из областн науке, културе и уметностн. Сматрамо да би Клуб требао да буде стално отворен. Тиме би се пружила могућност посетиоцима да у свако време користе његове просторије за пријатан одмор и културну разоноду.

МАНЕВАР СТУДЕНАТА ТВШ

Борци у рову (извештај са манесра студената ТВШ доношмо на другој страни)

САСТАВ САВЕТА ЗА ПРОСВЕТУ, НАУКУ И КУЛТУРУ

Према одлуци Народне скупштине Србије о реорганизацији Владе, за руковођење пословима из области просвете, науке и културе, основан је Савет. Овај Савет сачињавају претставннци друштвених организациЈа и установа, као и појединци, који су се истакли јавним и научним радом. Сходно овоЈ одлуци, ПрезидиЈум

Народне скуттштине СрбиЈе имено* вао је чланове Савета. Са Универ* зитета и Великих школа у Савет су ушли следећи професори: др Алек* сакдар Белић, претседник Српске академије наука, др Илија Ђуричић, ректор Универзитета, др РадивоЈ Кашании, ректор Техничке Велике школе, др Коста Тодоровић, ректор Медицинске велике шкрле, др Синиша Станковић, професор Природноматематичког факултета, МиланБог* дановић, професор Филозофског факултета, Сретен Стојачовић, ректор Академије ликовних уметности, Михаило Вукдраговић, ректор Музичке академије, др Радивоје Увалић, про* ректор Универзитета, др Војислав Ђурић, доцент Филозофског факултета и Радован Теодосић, наставник Универзитета. Савет ће имати своје одборе коЈц ће руководити одређеним пословцма из своје области.

НAУЧНЕ ГРУПЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА

Кроз научне групе Пољопривредног факултета за три године њиховог постојања прошао је већи број студената. Међу њима било је чланова који су показали пуно воље, способности и залагања у усавршавању и оспособљавању, као и оних који су због помањкања воље и упорности при првим тешкоћама у. стукнули. Ове године од осам катедри пет има своје научне групе, са укупно 58 студената, које обрађују 32 теме, а три их немају (катедра пољопривредне економике, катедра агротехнике и агроекологије, катедра опште хемије). Број чланова од прошле године се смањио са 87 на 54 (62%). Није издат Зборник студентских научно-истраживачких радова, нису одржаване конференције за чи. тање студентских радова. Уопште, може се рећи, рад научних група на Пољопривредном факултету знатно је ослабио у овој години. Зашто? Највећи разлог је по нашем ми шљењу свакако организациони. Наиме, руковођење научним групама преШло је ове године са омладинске организације на Катедре. А катедре, често, имају различите ста. вове према оваквим манифестацијама стручног рада студената. Отуд се по свој прилици ту и тамо чују мишљења да су научноистраживачке форме рада студената преживеле, дз радови студената немају научни карактер, да су то претежно радови научника са етикетом студената. Наравно да су овакве "теорије", и још ако су их шириле катедре, могле само демобилисати студенте. Други разлог чисто објективне природе су проблеми са којима се боре и остале секције на факултету (дебатни клубови, културно-уметничко друштво итд.). То је како да се у условима, кад се читав ваншколски рад поставља на чисто волонтерску базу ипак привуку у те секције они студенти који поседују све услове. Већина катедара, то можемо слободно рећи, није ово схватила. Тако је и могло доћи до механичких закључака да студенти још нису зрели за тај рад, и да их ”на крају крајева, тај рад и не интересује”! Да успех студената у научним групама зависи од катедре показују најбоље примери. Где су катсдре и Заводи активно руководили научним групама и помагали им, успех није изостао (катедра агрохемнје и педологије, завод за вођарство, за-

вод за млекарство, за ентомологију, фитопатологију, микробиологију итд). Радови студената у овим научним групама често су не само озбиљни покушаји научног прилажења проблемима већ и известан до принос привреди. На недавном састанку свих научних група Пољопривредног факултета, којем су присуствовали и професори, наставници и асистенти изабран је један одбор (од професора и студената) коме Је стављено у задатак да координира рад научних група, да даје предлоге, организује читање радова итд. Редакција међутим сматра да тиме ипак нису решени сви, па ни главни проблеми. Тако, на пример, разлика у погледима о свршсходносги научних група дошла је до изражаја у дискусији неких наставника. Том приликом Је наш дописиик замолио неке лрофесоре за изјаве по овим питањима. Редакција их овом приликом не обЈављује само зато што сматра да су дате ”на брзину", да

не обухватају проблеме. у целнни и, пре свега, зато, што овако фрагментгрно дате не одражавају прави став неких наставника. Но пошто сматрамо да би једна принципијелна дискусија о суштини рада научних група на Пољопривредном факултету могла помоћи таквим групама и на осталим факултетима, редакција овим путем моли професоре др. Обрада Пејића, др. Стевана Николића и др. Младена Јосифовиha, који су дали споменуте изЈаве, као и све остале наставнике и студенте Пољопривредног факултета, да кроз наш лист образложе своја мншљења о овом тако важном проблему. Можда би најцлоднија дискусија произашла из обрада тема: Целисходност, потребе и могућност постојања научних група, начин руковођења, стил рада итд. Ово су наравно само наше сугестије. Редакција се са своје стране обавезује у границама својих могућности да све овакве дописе објави у својој рубрицн ”3а дискусију

Зашто апсолвенти фармације не дипломирају

Недавно је на иницијативу Деканата и студената одржан састанак свих апсолвената Фармацеутског фа култета. Састанак је имао задатак да за сваког апсолвента понаособ одреди дефинитивни рок за дипломирање. До овог састанка дошло је услед тога што већи део апсолвената покушава да пролонгира рок свог дипломирања што је могуће дуже. Сем тога овај састанак био је јединствена прилика, како за школску управу тако и за омладинску организацију, да бар на неки начнн изврше контролу рада апсолвената, јер је већина од њих, одмах после апсолвирања, отишла својим кућа. ма у унутрашњост. Један део, нарочито они који иису имали стипендију, запошљава се, понекад и сасвим изван своје струке. По подацима који су изнесени на овом састанку види се да се укупан број апсолвената попео на 254, и да ће овај број доласком нових апсолвената у јуну, још више нарасти, Подаци, даље, ооказују да, на примвр. Дват aaco«

вената из 1947 године имају 57 заосталих испита (што значи 5,07 ис. пита на свакога), 59 апсолвената ив 1949 године 253 заостала испита (илп 4.2 испита на свакога), а апсолвеити из 1950 године 789 испита (или 4.2 испита сваки просечно), Претседник школске управе, декан Фармацеутског факултета мишљења је да оваквом стању треба што пре да се учини крај. Због тога изјавио је он, школска управа ћс убудуће установити најстрожу контролу полагања испита. Сви они апсолвенти, који неоправдано буду и даље продужавали своје дипломирање, бнће предати Савету за иародно здравље и социјалну политику који he их, по овлашћењима које има, распоредити као средње апотекарско особље и упутити у места где се за њима осећа највећа потреба. Према обавезама које су прикупљене од стране апсолвената, највећи број he да дипломира у перио. ду јуни, новембар 1951 године, а остали најкасније до 1 јануара 1952 године«

Одбрана дипломских радова

На саоб.раћајном отсеку Грађевин« ског факултета браинли су своједи* пломоке -радове студенти прве послератне генерадије: Малонарац Драгослав и МијушковиФ Бранко. И један и други су имали дипломсш рад из пројектовања жељезница. Први је пројектовао жељезничку пругу узаног колосека (ширина 0,76 метара) од Габеле до Имотског, а други пр\ту нормалног колосека (шнрина 1,435 метара) од Бусоваче до Ивањ тунела, са прикључцима до Сарајева. Пред кандидате су се поставнли веома озбиљни проблеми. Теигкоће грађења и потребе које је изискивала израда пројеката за ове пруга ннсу биле мале. Морало се водитл рачуна и о перспективама развоја кра јева кроз које су пролазиле прлте, Жељезиичка пруга која се пројектује у једном крају наше земље мора да има економстсо оправдање своје израде. Овај задатзк добио је ттрви кандидат јер је трасирао шрлту у пасивном херцеговачком крају. У карствим пољима могу се, с обзироМ на климатске услове, гајити, на при мер, памук и дуван, о чему је кандидат такође водио рачуна. Други кандидат је морао да во.ти рачуна о природним (рудним) богатствима босанског предела кроа који је пролазила траса пруге којјц је ом пројектовао. Сем ових привредних задатака трасирање прутв је, о обзиром на планинске пределе, захтевало израду многобројних објеката, као тунеле, вијадукте, про пусте и слично. Све ове проблеме кавдидати су успешно репгили. За успешно решење прнмљених задатака Бранко Мц јушковић је оцењен са девет, а Малопарац Драгослав са десет. ж. п.

НЕ ДЕЉНИ ЛИСГ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА