Студент

Тражимо да им се одузме статус студента

Нико није доживео једнодушнији презир јавиости, као група филистара, који су преко писама слали „вапаје за помоћ“ неким људима у иностранству. О њима је довољно писано кроз дневну штампу и изгледало би сувишно још нешто рећи, да се међу овом бедном групицом не налазе и неки који Још увек носе статус студента. Са каквим су огорчењем студенти економије трагали за Љубомиром Весићем, човеком, који „толико воли туђу земљу колнко не мари за своју". Нашли су га, нажалост, само у документима картотеке деканата: уписао се прошле године на прву годину, није положио ниједан испит, а ове године се није ни појавио. Какав сраман биланс за младића, који у годинама најбујнијих жеља за стваралаштвом, губи осећај националног поноса и жели само „неколико лепих и богатих девојака“, да би се са њима дописивао кроз цео живот. Зар ту престају жеље њега, човека који живи у херојској стварности, међу хероЈском омладином. Има ли он право да користи статус студента, да буде раван са осталима? Зар се мање укаљао Неђа Ристић, студент Природно-ма тематичког факултета* Он Је већ извежбан у варању. Као што окорели лопов, када већ почне да краде, не може више да престане и крађа му постаЈе занат, тако и Ристић маЈсторски проналази све новије начине за аморалне, бесавесне обмане. Beh дуго он пише писма овакве садржине, а нанека је добијао пакете и продавао их на факултету. Овога пута у тражењу „нових карти“ приказао се као инвалид. ОваЈ трговац савести није још осетио колнко је прљаво његово дело и није дошао на састанак актива Народне омладине своЈе године, али је послао своЈа два емисара, две студенткиње метеорологиЈе, коЈе су покушале да ову „невину забаву“ отупе и да Ристића прикажу као човека коме треба помоћи да се поправи. Како опростити за увреду, нанету не само метеоролозима већ свима студентима, ко има право да овде прашта, и зар ће се лако поправити човек коме Је варање занат. „Бринета са дивном кестењастом косом“ ниЈе сама писала своја писиа. Помагао Јој је муж Вукашиновић Јован, студент Техничке велике школе. Коме је хтео да приказује бринете, и зар Је мислио да нама помажу људи из иностранства у овим тешким данима зато, што имамо допадљиве коврџе. Његова перфидност не заостаЈе за Ристићем. Онтражи по списку козметичка средства да очува лепоту жени, а наша се држава бори да увезе што више вагона брашна. Вукашиновић има брашна довољно: ради хонорарно и прима стипендиЈу. Нема онога, због чега наша држава неће да троши девизе: иностране „креме за ноћ и дан“. Огорчени студенти су га истерали са састанка и захтевали да се искључи са факултета и поред тога што Је апсолвент. Бедне жељице осталих, коЈи се потписују као студенти, најбоље их илуструју. Али, они .не умеЈу да црвсне. Феодора Варгић моли „спасите ме од глади“, а тражи пенкало и козметичка средства Јер „хтела бих да будем наЈлепша овде“. Косара Младеновић се приказуЈе као на лицитацији; све показуЈе осим савести, Јер Је нема. Слични су и Виолета Живковић и Владимир Јоковић, коЈи пита „знате ли ви како овде живе студенти“. Зар Јоковић не осећа да овде студенти живе у свакодневноЈ борби за стварање лепшег и бољег. Пред њим Је мрак, он то не види. Наши студенти се дописуЈу са омладином целога света. Радне акциЈе омладине су незаборавно повезале нашу земљу са наЈудаљениЈим крајевима, свуда имамо приЈатеља и познаника, људи који су видели нашу стварност, који су нам помогли и коЈи нам веру Ју. Хиљаде писама излазе свакодневно из наше земље, а излазиће још више. Кроз њих наша омладиНа јавља својим друговима о новим победама. Нас знају у свету као поноситу и радну омладину, коЈа Је и пушком, кад Је требало, и компресором градила своЈу будућност. Да ли су ови изродн тако стварали своје „везе“? Нису они за радне акциЈе, Јер тамо треба радити, стварати, а они не умеЈу да стварају. Шта ће да ради Весић на акциЈама, кад он мрзи своју земљу? Треба „зарађивати“ јевтино, без зноЈа, па макар и прљаво. ’ Студенти Економског и Природно-математичког факултета и Техничке велике школе, на састанцима омладинских актива са пуним правом су захтевали од своЈих деканата и факултетских савета да се свима овим некарактерним изузе цима у нашоЈ средини, и редовним и ванредннм, одузме статус студента. Не дозвољавамо да они коЈи каљаЈу име народног студента и углед своЈе земље остану и даље у нашој средини.

ИНТЕРВЈУ СА ДРУГОМ ЈОВАНОМ ЦЕКИЋЕМ ПРЕТСТАВНИКОМ САВЕТА ЗА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ ВЛАДЕ НРС

Нове мере за што брже дипломирање апсопвената иедвцине

Прв ввколико дана уредник „На родног студента" интервјуисао je ДР>та Јована Цекнћа. претставника Савета за народно здрављв и социјалну политику Влада НРС, Пр иеким новим одаукама овог Савета. * у вези са кадровоком политвком у здравственој служСи. Доносимо питатва и одговоре којв je том лриликом нашем уреднику дао Друг Јооан Цекпћ. ПИТАЊЕ: Зашто ј« донесена одлу ка о једногодишњем стажу дипломиранпх студената медицине и стоматологије и како ће се она одразити на квалитет новнх лекара? ОДГОВОР; Јсдногодит«.и приправнички стаж уведен је зато да би дипломирани лекари, у тој првој години свог одговорног рада, могли у болницима, поликлиникама и санитарно-епидемиолошким установама, уз помоћ старијих и искусних лекара који у њима раде, што бол»е и ефикасније искористити знање стечено у школи допуњујући га у прак тичном свакодневном контакту са бо лесницима- Приправничка служба дипломираних студената медицине постојала Је и пре рата. После ослобођења ми смо је укинули, јер је то захтевао моментални положај. Ми смо, наиме, утврдили да постоји опасност од нестајања кадра специјали ста на тереиу, јер је већина таквих лекара остарила и свакодневно напу штала службу (просечна старост свих лекара специјалиста са територије НР Србије износила Је после ослобођења 49 година). Због тога смо били присиљсни да Јако убрзаним темпом попунимо тај кадар новим специЈалистима, па ма и по цену слања на специјализациЈу и младих лекара који су тек дипломирали. Данас, кад смо ми тај вакуум, настао старењем лекара, бар донекле испу-

нили (од 1947 г. до данас послалч j смо на специјализациЈу преко 240 ле- 1 кара), ми смо у могућности да све i младе лекаре после дипломирања по шаљемо у једногодишњу приправнич , ку службу, а одатле на општу прак- , су. Од ове године, па убудуће, на специјализацију ће моћи ићи само они лекари коЈи проведу бар три године на општоЈ пракси и коЈи на том раду буду локазали довољно способности и залагање (о чему ће сведочити оцене које будемо добилн са терена). За специЈализацију he се сваке године расписивати конкурси у коЈима ће наЈважниЈи услов' бити елементи о којима сам малочас говорно. ПИТАЊЕ: С обзнром на то да је досад већ више пута било случајева пробијања правилника и уредаба од стране самих оиих који су их доносили, можете ли нам рећи да ли је то дефинитивио решење овог npoблема које неће ' подлегати неким скорим променама или изнимкама? ОДГОВОР: При овом ставу ми ћемо чврсто остати, тако да могу рећи да се убудуће више неће моћи десити да и један дилломирани студент одмах оде иа специјализациЈу, сем наравно, на превентиву (коЈа ће, узгред речено, бити организована на новим основама) и теоретске гране меднцине. ПИТАЊЕ: Је лн планиран број лекара који ће се у идућим годинама слати на шецијализацкју? ОДГОВОР; Да. У годинама 1951, 1952 и 1953 моћи ће да иде на специЈализацију свега око 200 лекара укупно. Међутим, следећих година тај се броЈ пење. Тако ће 1954 године моћи добити специјализациЈу 240 лекара, 1955 године 316. а 1956 го-

шне преко 340 лекара. Наравно, св£ ie то бити лекари који су на терену Iровели бар три године. ПИТАЊЕ: Савет је у последњв феме пришао остварењу неких но« inx мера за убрзарање дипломираia апсолвената медицине. Да ли би* :те нам могли рећи о којим се то иерама ради и какав је њихов цил>? ОДГОВОР; Циљ је увек исти: Ми желимо да се што пре решимо ба« ласта великог броја апсолвената ко« ји су се на Медицинској великој шко« ли накупили у последњих 4—5 го* дина. То пре свега зато што су нал| потребни нови лекари, а онда и за* то што овај велики број апсолвена« та претставља тежак баласт за иона« ко прекорачени капацитет наших фЦ култета. Овај пут одлучили смо Дв идемо до краја, наиме, да то питФ* ње једном заувек решимо. У том циљу ми предвиђамо неко* лико мера. Пре свега, школске управе Медицинске велике школе појачаће агитационо-политички рад на убеђивању студената и апсолвената у погледу редовног полагања испита И завршавања студија. Сем тога школске управе ће поделити Још известан број стипендија оним апсолвен тима који стипендије досада нису примали, а чије материјално стањв то захтева- Деканати ће прићи ревидирању постојсћих обавеза аг.соЛвената за полагање испита и контролисати редовно и озбиљно испуњење тих обавеза, одузимајући стипендије онима који их не испуњавају. Међутим, досадашње искуство нес учи да ове мере, ако бисмо остали само на њима, не би уродиле плодом код оног дела студената који намер но одуговлачи са дипломирањем. Зато Је Савет донео одлуку о спровођењу и неких мера чисто адмики-, стративног карактера. Тако ће сви они апсолвенти који су апсолвирали 1949 године и раније, а нису испунили воЈну обавезу, бити позвани на отслужење војног рока, Јер им школске управе неће више давати потврде помоћу коЈих су досад добијали одгоду служења. Студенти коЈи су апсолвирали 1949 године или раниЈе, а испунили су воЈну обавезу, биће мобилисани као средњи медицински кадар и распоређени на терен, за што постоЈи и законска основа коЈу ми, нажалост, до сада нисмо искоришћавали. То су мере које ћемо најхитниЈе и без икакве изнимке спровести, Што се тиче апсолвената из 1950 године и нових апсолвената, са њима ћемо поступити на исти начин, уколико до 1 Јула 1952 године не буду имали други ригорозум. ПИТАЊЕ: Користим оваЈ састанак да Вам поставим и Једно ттитање које није у блиској вези са кадровском политиком. Наиме, Редакција је усвојила став једног дела студената медицине да је једномесечна пракса студената преко лета, како нам то показују примери, прилично неуспела. Показало се да су материјалне жрт ве у великоЈ несразмери са користима које пракса даје студентима. Какав је став Савета по том питању? ОДГОВОР; Баш пре неколико дана имао сам разговор са другом ректором Медицинске велике школе управо по питању праксе. Ја се слажем са тим да Је ова пракса донела врло мало користи како студентима, тако и установама у које смо их послали. Зато, а пре свега због тога што је овогодишња ситуација на четвртој и петоЈ години у погледу положених испита прилично слаба, ми смо се сложнли да се овогодишња летња пракса за студенте Медицннске велике школе постави на чисто добровољној основи. О томе како ће се то уредити у следећоЈ гсдини не могу Још ништа да кажем. То питање ће се свакако решавати у скло пу са осталим проблемима. наставе на нашим факултетима, коју је потребно подврћи озбиљнијој критици.

ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О САВЕЗУ СТУДЕНАТА

Било је мното говора о томе како да се образује организација Савеза студената на Фнлозофском факултету. Сви се слажу у томе да за Филозофски факултет, који има четрнаест утлавном веома разнородних група, треба изнаћи неке организационе облике који би одговарали његовој структури. Неки сматрају да би требало образовати Удружење студената Филозофског факултета, које би се, опет, делило на толихо секција ( или удружења) колико има група на факултету. То гледиште, ма колико «а први поглед може изгледати логично и оправдано, по нашем мишљењу губи оправданост ако се размотре недостаци тог предлога. Таквом сфганизационом структуром, у суштини, ништа се не би променило. И даље би постојао Управни одбор факултетског удружења који би одговарао садашњем Комитету, а досадашњи активи Народне омладине прет ворили би се у секције. Ове би, пак, образовале друге разне секције (литерарне, дебатне, хорске итд). Са свнм је разумљиво д а неке групе (по нашем мишљењу скоро све) не бн могле образовати неке секције због недовољног броја студената који бн у раду учествовали, Такво стање би нужно наметало потребу организовања секција које би биле заједничке за цео факултет. То би довело до тога да неки чланови удружења буДУ у секцнји своје групе, у којој, узгрсд речено, не би нншта радили, као и у сецнји литерарној, дебатној или некој другој, у чијем би раду суделовали. Да би се ове тешкоће избегле и како би се што успешније могао одвијати веома разноврстан културни, политичко-идеолошки и забавни рад на факултету, ми предлажемо да се на Филозофском факултету образују три удружења која би објединила L најсродније групе на овом факулте-

i ту. Филозофска, педагошка и психо- ј лошка група имале би своје удру- j жење које би се звало Удружење i студената филозофије; историска, етнолошка и археолошка група и гру | па историје уметности сачињавала i би Удружење студената историје; а ( слависгичка, романска, германска, о- ] ријанталистичка и групе јужносло- ; венске књижевности и класичне филологије чиниле би Удружење студената књижевности и језика. ta удружења би имала своје секције и сваки члан удружења би био обавезан да У једној од њих активно делује. Много ће бити лакше, на пример, основати дебатни клуб, који би озбиљно и с успехом радио, у оквиру једног таквог удружења, но што би то било могућно само у оквиру једне од група. Ако би се, евентуално показа-ia потреба да постоји неко претАавничко тело факултета, могао ми се образовати одбор који би имао само координативне функције и претстављао факултет као целину. Но удружења би била самостална k за свој рад одгонарала дирсктно одбору Универзитета. Таква организација- ако би се остварила на свим филозофским факултетима у земљи, омогућнла би много ближи и делотворнији контакт међу сродним удружењима и водила бн нсто тако, по нашем мишљењу, организовању Уније или Савеза сту дената књижевности, историје или филозофије за целу земљу. И тиме би се потпуније постигао један од циљевд оснивања ССЈ: учинити да студентска организација што више од говара карактеру студија и интересима студената.

Никша СТИПЧЕВИЂ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГ РАДСКИХ С I Y Д Е Н А Т А