Студент

Савез студената Југославије и фискултурне организације

Досадашњи рад на оснивању opraцизација Савеза студената показао је извјесна размимоилажења у погледу нсвих организационих форми и приличну спорост у слровођењу Одлука Оснивачке скуиштине. То је донекле и разумљиво, јер се ради о иовим методима и организационим формама рада, које се не могу унапријед прецизко одредити него их треба изналазити кроз практична искуства. Ипак, судећи по оНоме што јз до данас постигнуто, не може се оправдати спорост у примјени одлу као и доста често неразумијевање су штине нове организације. Нису биле У довољној мери масовне и живе днскусије о новој организацији, које би довеле до значајних закључака како за рад у овој школској години, тако особнто за почетак идуће школ ске године. Једно од највише дискутованих пи тања односило се на положај фискултурних организација према Савезу студената. Може се претпостављати да су ове дискусије изазване делимично и неправи.lЛ!им схватањем које се испољило и иа оснивачкој скупштини, али су углазном усљедиле због бојазни код студената да ђе се и у новој организашуи задржатн неке старе навике и форме, које су свакако преживјеле и постале штетне. Ова днскусија се сва своди на питање да ли треба ”призкати« члаковима Савеза рад у фискул* турним опганизацијама. Линија која је за ”признавање“ тога рада тражи да се студентске фискултурче организапије прогласе организацијама Савеза студената, тј. да се фискултурке оргакизације подвргну под статут једне политичке организацнје. Без тога, веле. нећемо моћи ”политички држати“ велики број сту дсната који се учлањују у фискултурне организације- а нема смисла отежавати добровољно учлањавање у фиснултурне организације. Какве су основе и мотиви ose дискусије, без обзира колико су их свјесни њезнни покрггачи? Уколико није измишљена појачана жеља студената да се баве фискултуром, она је свакако позитивна. Лако је претпостављати да известан број студената жели да нађе у фискултуриим организацијама склониште од примитивних, застарјелих метода рада у организацији Нар<?дне омладике; од непотребног презадуживања чланова неважним задацима коЈЈјма се само одузима људима драгоцјено вријеме, од претсрано дугачких, честих и досадних састанака, од политнканства које дозлабога упорно препричава диег(ку штампу и свих могућих другпх непотребних обавеза и ”задужења“. Значи ли то да треба појурити и у то ”склониште“ и тамо опет продужити са задужењима и обавезама у циљу чврстог "политичког држања“ чланова Савеза? Напроткв, то кам указује да примитивне и штетне методе рада трсба одбацити ца свим мјестима у новој организацији. Саврше!шјим начпном рада у самој opraнизацији Савеза треба ослободпти студента од потребе да се склања у фискултурну организацију и тиме постићи да учлаи>авsње у овој организацијм буде изазвзно исњључиво стварним интсресима за фискултуру и спортЗадатак ]е Савеза дз од својих чланова изграћује свестрано образоване и друштвсно активне соцнјалистичке стручњаке. Савез је студент ска мгсовна полихичка оргамизација и основан је управо због тога да би све позитивне особине и спсиифичности студентске омладине дошле што потпуније до изражаја у одговарајућој организзцији. Уколико у животу организације буде истак нутије њеио студентско обележје, утолико ће оиа успјешније играти своју васпитну улогу. То значи да у орга;?изацији треба развијати и форме и садожмну рада (на бази Програма Паргије онако како то нај боље одговара студентској омлапини), онако како ће се студентима иај боље помоћи у етицању споменутих

знања и својстава толико за њихово будуће мјесто у друштвеној заједници. Међутим фискултура као фискултура не може да има неку посебку ст> г дентску садржину ни форме. Вјештачки натурати тако што бнло би свакако неприродно и штетно за фискултурне организације. Тенденција

АНДРИЈА НРЕШИЋ

која је за укључивање фискултурних организација у Савез студеката у* право иатура тако нешто ним организацијама и одвраћа од основних задатака Савеза студената, уништава му ону нужну природну спецнфичност због које је и основан. Неприродно је и штетно фискул турну организацију насилно претварати у политичку и политичку у фискултуру. У таквом случају могу се само одвраћаги људи и од фискултуре и од политике. Кад се живот посматра кроз дебеле бирократскс наочаре, оида је најлакше једноставно прогласити фискултурну организацију политичком организацијом и приписивати јој рецепте политикантских ”стручњака“ да би било ”обезбсђено“ политичко држање: Прописивати је заиста лакше него васпнтавати.

Шта значи ”признавање“ рада У фискултурним оргакизацнјама? Ништа друго, него заблуду да се људи могу запостављати у opraнизацији Савеза само зато што они раде тек да би им се ”признао“ рад. Такво формално чланство неспојиво је добровољним учлањавањем у Савез студената. Према томе, захтјев Да се ”призца“ од Савеза рад у фискултурној организацији је типичан негативан заостатак којему се тражи мјеста и у новој организацијн. Он говори и поред тога о неразумијевању Савеза као добровољне организације са максималко развијеним унутрашњим демократизмом. Нигдје чланство неће моћи да ради у Савезу тек зато да би се ”при знавао“ рад. Масовност свих приредби и скупоза у Савезу постиже се искључиво квалитетом рада, а не обавезнзањем члакства на посјету. С друге стране, апсурдно је помишља ти да има студената које на овом свијету ништа не интересује, осим фискултуре. Према томе, они који желе да се баве фискултуром учлањаваће се у фискултурне организације, а у своме удружењу Савеза бавиће се оннм што их интересује. Савез је дужан да помаже рад и развој фнскултурних оргаиизација међу студентима, а ту помоћ могућно је и нужно остварнти преко чланова Савеза који раде у тим opraннзацијама, а не путем неког потчињавања фискултурних органнзаци ја Слвезу студената- То је једино исправак однос измећу Савеза студената и фискултурних организација. Све дотле док се у практичном раду Савеза не отклони круто наређивање, прописивање и практицнстичко обавезивање чланства, док се не развије богат квалитетан и разноврстан сздржај рада, све дотле ће живјети тенденција код студената да се ”склањају“ у фискултурне органи зацже, а код рЈЖоводства ће живје ти тежња да се фискултурне оргаџи зацмје потчнне Статуту Савеза као политнчке организације. Ово питање се, дакле, не рјешава адиинистратив нмм средствима (као што је напр. ства рање некакве посебне фискултурне федерације студеката) него смишљеним радом у самом Савезу и путем помоћи коју ће Савез, преко својих чланова пружити фискултурним организа цијама студената- Наравно-васпитну садржнну рада фискултурних органн зација тпеба постићи одоздо преко чланоза Савеза, а не искључиво одозго, директивним руксвођењем овим организацијама.

НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У СЕКЦИЈЕ СТУДЕНТСКОГ САВЕЗА ОБУХВАЋЕНО 60% СТУДЕНАТА

После дискусије и свестране аналнзе на конференцнјама актива на Филозофском факултету усвојено је да се оснује једно удружење Студентског савеза за цео факултет, а рад ће се одвијати по секцијама удружењд. На групама Је спроведена анкета и сваки студент је изразио жељу у којој секцији ће да ради. Одржане су осннвачке конференције секција у оквиру факултета ито: литерарне, фолклорне, драмске, филмске и хор ске. Највпше студената је пријављено у литерарну и филмску секцију. Поред ових основане су или ће се основати нове секције по групама: дебатни клубови, научне групе и друге. До сада је укупно у свим секцијама обухваћено око 60% студената. Прилог дискусији о Савезу студената Југославије

ЈОШ О ЧЛАНСТВУ И ОБАВЕЗАМА

Још једном се обелоданило да се на основну поставку оргапивације Оавеза студената Југоелавије не гледа истим очима у свим нашим универзнтетским градовпма и да, ако се органпзовањем јсдипниа Саве ;а пристЈ-пи по тим готово дијаметрално супротиим мишл.ек>lгма, Савез студената Југоолавије fce бити заснован на сасвим разлнчигим иолазним пршпшиима. Загребу, 16, 17. 16 и 19 маја ове године одрисана је Инторфакултетска конферениија економеких факултета У8 ггриеуство претстаппика омладинских организациЈа. Делсгат студената београдског Економског факултета je том прилнком полнео извештај о доеадашњим исКуствкма из рада на оформљењу Савеза студената Лугославије. Редакдија „Народног студента“ прнмила Је писмо лруга Милије 'Бурковића. секретара Комитета Иародне омладнне Ekohomckoi факултета, у ком© се износ« различита схватанкт у ди&кусиЈи, пастала после читања извешгаја.

Док су претставницн београдског економског факуи:;а злступали гле дишта да се у Савез могу учланити сви студенти који су, поред поседовања морално-политичких квалитета. спремни ла поштују приншше на ко јн.ма се заснива нова организација и, као други услов за останак у чланству, истичу оlавезу сарадње у једној од постојећих организаиионих форми Савеза и плаћање пвдовног чланског улога. претставшпш љубљанског Економског фзкултета су заузе,ти супротаи став схватаљ('; члан Савеза може да будс csair студент без обзира да ли ради или не у некој од секција Савеза, и обрнуто, да неки студенти могу да раде у секцијама Савеза и ако неће да булу чланови Савеза. Са свом тсзом сложнлн су- се и n, етстгвниин затребачког Економckoi' факудхата, тврдећл да «* од

чланова Сачсза не може захтевати да сарађују у нској од секција Савеза ако немају за њих никаквог интереса. Исти став заузелн су и прстставницн Скопља. С обзиром да је Czit' сгу.тената Југославије природан прорганизаиије Народне омладн: ? - ч универзитетима у оном трснутку кала је она постала кочница за даљи развпј свога члакгтва тј. када је превазмђ?на и м С .вез студената Југославије требл да продужи оне залатхе којп су усмерени на идеоло- полптичком и општц-иул.урном образовању свога чланства, онда оваква схвзтања од стрзне претставника ЈВубљане, Загреба и Скопља, сматрамо као анархнчно схватаЊе организацијс, а поготово полигичке органпзације каква је Савеа студената Југославије.

Плаже Јадрана нас очекују

ОТВОРЕНО ПИСМО СТУДЕНАТА ЧЕТВТЕ ГОДИНЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА НАСТАВНИЧКОМ САВЕТУ

СекпиЈа Савеза студената Чстврте године овог факултета одлучила le на својоЈ скуиштини да сс оО|»дти Пагтавннчком савету Са некнм питањима, која су уско веаана за квалитет студија. Ofl|iaha.Mc се ка оваЈ начин. отвореним ппсмом. Јер У непосредном контакту са поједиин.м гг. настапиицима ц дсканатом као извршаим оргажмц Паставнпчког сапета. до сада нис.мо Доби Јали .одређене одговорр. коЈи Ои наЈl у суштипи и прштипиЈелно paaJaciiHhn поставл.сиа пптап.а и захтеве. АкпиЈа коју предузимамо има за цињ поОцљшаше квалитет а наставе, за ко|е смо и ми заинтересоиаии Гар колико и гг. ваставнипи. Жалимо што у директном коптакту иисмо могли да постпгнемо задовољавајуће резултате, и порел разумсван.а иа које смо иаплазили код поједине господе наставника. Сматрамо да с е студенти не третираЈУ као активни. живи учеспици у решавању актуелних пнтап.а студи Ја. као људи коЈи пскрено желе да се постигну најСол.а решења и резултати. ;Јато се паш глас досада ckojk) пије ни чуо, иаши иредлози се нису узимали у обзпр. Тежњ а за активкии учешћем студената у решавзшу питања везаии* за студиЈе, на бази сарадње с а професо, рима и узаЈамиог разумевања није први пут изражена у ово.м писму. Јер су претходне генераииЈе. као и м.и сами, у цдше иакпата у др; гом оОлику покушсвале да те наше тежи.е д< пру до свести кашил паставпика. У овои свом насто Јању Г.ићсмо уцорлп. jcp сматрачо д а b e оно допрннетц обЈектиВном поОол.шашу гтања н а факултету. Нс же.тиио да на овај начип продуОљуЈемо Јаз коЈи оОјектнвно. на жалост. и прогив uanie воље постоЈи између Једног дела иаставника п студсната. Сиатрамр д а се ово писмо nehe тумачпт i као пеосвовапц напад на гг. паг.тавнике, всћ као тежња д а се анализирају п цроиађу регаења, коЈ а ће објсктивно с амо побољшати студије.

Ми у овом стању на иашем факултету налазимо конкретау слику оиште констатације изражене у речииа друга Ђитаса на трећем пленуму ЦК КПЈ: ”У тсжњи да се постнгне дисциплина и ред ка Универвитету, изгледа да се пргмало водило рачуна да су студенти зрели људи, или бар људи у сазријевању. Разумије се, они треба да поштују, воле и цене своје професоре и да чувају њихов ауторитет, Али би било погрешно ма чим ограничавати иницијативу самих студената, спутавати слободну, здраву и конструктивну дискусију студеката! са професорима.“ У писму се даље наводи да су школске властн планирале око 20 оригиналних уџбеника и скрипата, али је тај план испуњен само делимично, Пример уџбеннка "Огледања електричних машина" је најречитији доказ како услед личне међусобне нетрпељивости н нездравих односа међу професорима, студенти морају да чекају пуну годину дана док се уџбеник ”шета“ од комисије до комиснје, из руке у руку све због једног термина. {јзненадио нас је тон којим је доцент Г. Габић, који је члан комисије за издавање уџбеника на ТВШ, прокоменгарисао нештампање овс књиге. Жучност коју Је испољио доцент Г. Габић не даје на.м перспектнве реалног и објективног решења тог питања. Интересовало би нас мишљење Наставничког сзвета о изјави доцента Г. Габића ”да ће доћи време када ће предавања проф. Петровића доћи на дневни ред“. Да ли то треба да значи да Наставнички савет мисли да цензурише и предавања, лреиртава и силом сво:е школвтасти мсња терминологиЈу у пЈСтавањима проф. В. Петгозића, па i чак можда и не само терминолсги| ју....? У оваквом односу ми видимо спречавад>е плодног рада једног 1 наставника који је на нашем фш<улI тету један од ретких коме на срцу 1 лежи напредак његових слушалаца... Мишљења смо да су ступци ”Универзитетског весника 44 отнорени за третирање принципијелних питања у 1 која убрајамо и дискусију о електро! техничкој терминологији. Да ли та дискусија мора да се водп иза затворених врата ако је заиста принципн[ јелна? 1 У пцсму ee дал»е говори да је ини-

цијативом студената 10 марта одржан састанак наставника и студената на који су из неразумљнвих разлога дошла еамо четири професора, На састанку је претресано пнташе рокова и условних испита. Тек тада је протумачен Правилннк и после анализе контрадикторних тачака констатовано, да је у овој годшш матични испит "Електричне машиие теорија и прорачун“. Остало је врло мало времена да се у вези са овим ”открићем“ преоријентишу пленови индивидуалног рада. Оваквом изненадном променом велики број студената нашао би се у тешкој ситуацији, а сам предмет, један од најважнијих, почео би се спремати на брзину из простог разлога јер је одређен као условни. Мишљење Деканата било је садржано у једној реченици: "Студенти ће моћи уписати IX семестар без положеног испита "Електричне апаргтуре и развпдна постројен>а“. Мислимо да постављање овог предмета за условни уз укидање трећег рока за његоно полагање а уз паролу о квалитету студшја илуструје површно и нестудиозно решавање питања квалитетних студија... Да ли квалитет може да се постигне административно-принудним мерама, тј. тиме што би се исти семестри уг.исивали два пута. Ова питања остављамо за дискусију. Ми имамо своје, по свим питпњима изграђено мишљење које смо спремни да изнесемо пред сваког, а које може у многоме да допркаесе решавању многих текућих актуелних питања. Не схватати помоћ која се на тај начин пружа, значи свгсно се ограђивати од мишљења и инииијативе студената, што може са своје стране да доведе само до нежељених резултата. Сматрамо да и ми студенти претстављамо важа.г објективни фактор у решавању свих питања која су везана за побољшање квалитета студија. Задржавамо слободу да и у будуће дискутујгмо по свим пиУањима која се тичу наших студија; наравно желели би да то буде на начин који се нажалост код нас није практиковао, да то буде у непосредном разговору са г. г. наставницима. Желимо само човечачско разумевање и општење са кама као са људскгм бићима, а не регистарским бројевима.

Н Е Д fc Jb Н И ЛИСI иЕОГРАДСКИХ С Г V Д Е Н А Т Д