Студент

Занимљивости из света

ИВТБРЕСЛНТеИ БР-®еIЕВI« 1. Човек може да вндн око 40.000.000.0(Х< звезда. 2. Човечпје садржи у себп толику количпну фосфора, да би се од- љега могло начппптн 2.000 палидрваца за шибице. 3. ЧитаЈућп сасвим нормалннм темпом известан текст, човек може у једном минуту да пзговори око 250 речи. 4. Број откуцаја срца сасвим је различит код noјединих жпвотиња. Док код најмање животиње, мнша, нзноси око 700, дотле код највеће, слона, износи око 100 удара за један минут. 5. Мозак једног човека састављен је из 10.000,000.000 кервнкх ћс.пГз. b. Трава засађена на једном јутру земљишта може за јсдан дан да „попнје“ впше од шест тона воде. ФЕСIИВАЛ ИНДИјАНАЦА

У месту Галуп, држава Нови Мексико, одржава се сваке године највећи индијански фестивал. Око 10.000 Индијанада из разких плсмена долазе тада у Галуп где остају чстнри дана. Том прилнком се изводе разне игре- и uepeмоније, а заступљена су и уметничка дела и рукотворннс с;»;х племена. Телевизија нао, наставно средство Око шездссст школа и разннх колеџа у Филаделфији снабдевају се сала телевизион им пријемницима. Овај град ic један од првих који употребљава телевизију као средство зз одржаеање настава.

Укрштене речи

Водоравно: !. Истакнут-) лесп. ffa f f ; мл>lсшту, члан Јlолитбиро& Ци‘ _.ИI.Ј (аностр.) 2. Жалосна (Францд Тса.ак (франц.) 4. Предлог 5. Иаш лриак > ококу у даљ. сааршен (уобичајек страни и-зраа) 6. Име великог Француског инсца, лист који су нокрсТулч Лењнн Илеханов ндр. 7. Значајна индустркска облает у Западној Каропа. вкеока (итал.), француско л-ристанцштч* n,i Ла-

манлу 8- I*ечно острво, играч,ка У туђнм рукама (фнгуративно), футоалокн термии 9. Квропска првстонлца 10. Врста папагаја. оезглаона, нома (франц). -?pc;u етво зг мерење тежине 11. Врста алкохолног пића. датука у пад. (руски -■ Ос-з прзог еамогласни!ка), предлог i-. На:па Фабрика чоколаде, највећо водеио * пространствс 13. Брзо. нлје жнва 14. Телеона леформација на леђима. тк> два иста 'амопаоникд 15. Глаголвкп облик Гевср »енгл.) 57. Два самогласннка. Угнравно; Ј, Маш сликар ■ п рсполулионар. чија је тлолгба недавносотворсиа 2. Мушко нме (у лад.). спстем игре У футбалу. чсзну Амбис, рспно острпо. пме минпстра-прстссдника Савета за науку н културу НРС 4. Музички пнструмснпт, Минпстарство иностраних поелова (обрнуто), Један оД најчувонијих укиве(?зитета у свсту 3. Лако ломљива. нспотпуно. велнки француски позоришни и фнлмски уметник (.апостр.) fi По лва нста самогласника, село У ОКОЛИ.НИ Всограда (У пад.), полутка бра. зилијанске футба.тскс рспревснтаппјс 'апостр.) 7. Град у ЛlакедониЈи (у пад.), пслики француски критичар (обрнуто), vtcth туђе ч . Клопка. иницијали в. Д. ‘Т.тзчиог урсдлнка зашег листа, врсма , штампарског слога Ч. СлужВти (енгл.). н«. гово.рс (апостп.), имо ■ проиалаза ча ФосФзрнлх '.шнбихха ;.обрнуто) 10. Зара' сна сграна у Пунстснм ратозима.

МАЛИ ОГЛАСИ

ООавештавамо све студевтс, ст>аснтскс оргакизације и кздавачка предузеНа, да редакцнја ’Народиоl студента“ прима свс врсте огласа пс снижсној тарифи. Огласи се прммају у рсдакцији сваког дана од 12—14 часова Тслефон 23-464.

ХУМОР

МОЈИ ЛИТЕРАРНИ ПРОБЛЕМИ

Реч је о умним производима: песме, приче, повеле, краће драме и слично. Не избегасам ни остале форме, на пример огледе. есеје, све врсте критика, а пишем богме и но. винске репортаже, дсписе, цртмце П др. За новац не радим, и то иринципијелно. Не желим да ми пребацс савременицп, а још мање наступајућа поколења. Неки пријатељи наговарају ме да некнпут напишем и за такав прозаични циљ као што је новац. А ја.

браћо, не могу. Нешто се у мени, такорећи, сргански буни. Немојте ме наговарати казао сам таква су моја начела. Од њих нећу отступати. Истина, још сам млад, још студи. рам, а сто и тролејбуси поскупљују. И моји иријатељи — : злодуси прискачу и говоре: Не буди луд, литерато, зааштри иеро и напиши иешто за свој грош! А видите ■ — мени иадахнућа долазе баш кад идем пешнце. И, разуме се, одбијам савете у том' смислу.

Оно, ако бн се сабрало све што сам досад напнсао, испало бн подоста: најмање неколико стотина шлајфни. Да радим за новац и да ми сваку шлајфну плате чак и по сто динара, узео бих, хм, лепу свотнцу. Али од свега тога срећом нема ни. шта. Не жури ми се! Чекам и дотерујем стил (има још неких рапавости). Нећу дозволити критичарнма да на мени зарађују својим памфлетима. Додуше, и биоскопи поскупљују, и мораћу размислити о својим принадлежнРстима. С те стране било би нормално да се распишем по разним лпстовима, али кад помислим да ће после тога, тамо неки уредник, из. дати налог за исплату хонорара, у мени све затрепери и чисто ме вређа. Не пишем ја, људи, ради материјалне сатисфакције. Пншем само кад имам нешто значајно да кажем! Друже уредниче! Вас да мм за овај нашнс ни у ком случају не шаљете хонорар.. То би у мојим очи.ма изгледало увредљиво. Чак ме можете и дубоко разочарати. Још једном Вам зато скрећем пажњу да добро промислите пре него што се одлучите на овај корак, јер ће Вам се деснти да послати ми новац демоистративно вратим. Студент Ића , Београд, Сазонова 13, VII спрат лево, звони трипуг

МАМА ПИШЕ СИНУ СТУДЕНТУ

lla Лрхитектонском факултету Јслан од иа,(тежих исинта је Армнраии Оетои. Иарочиту тешкоћу иретставл.а годишљи рад (елаОорат), беа кога се не моасе naahn на псиит. Допосимо овде прилично г.ерпу (нрепевапу) кореспопдеииију између једног студента овог факултета и љегове мајке. иа које се види да Је АрMiipaini Оетои остапио трага и у породнчним одпосима. Писма нам Је послао студент Тимотнје ()•

ПИСМО ПРВО ~Мнло моје дете, nuuic сину мати, Желим да те писмо у здрављу затече. Како си, шта радиш, не пишеш нам Дуго: Да л' је испит разлог или нешто друго? Кад год поштар прођс, очекујем писмо, Beh недељу дана видели се нисмо. У пакету шаљем од свега no мало, Што је могло стати унутра је стало. Шаљем: чистог всша три читава napa, Сувог меса, гуњу, два прслука стара, Ванил+iue, ролат (не пребацуј мени Не ваља ми рерна, na су непечени); Осим тога шаљем још неко.ако ствари: Два сапуна eeha и будилник стари; Што и њега шаљем, немој да те чуди, Јер уместо баке нека те он буди. Не шаљем ти новаи, јер он људе квари, Можда hem купити некорисне ствари. Да ли добро слушаш ко би мог’о знати И зато ти морам nap с авета дати: Тек кад трамвај стане, тад у њега ступај, Пази на чистоћу ur чешће се купај; Немој да се шишаш, озепшћс tu глава, На прстима ходај кад ти сусед cnaea; Оправљај уипсле чизма главу чува Узмц унтерцигер кад кошава дува; Немој да облачиш празнично одело, Јер шта фали старом и оно је иело; Шнајдсру однеси да ти тур промени. Ако много кошта, пошаљи га мени; У биоскоп иди недељом ил' средом, Не мораш да гледаш све филмовс редом. Клековачу nonuj кад те стомак пече • Ал’ немој ucnuru све за једно eeve/ Марамице купи на бонове своје, Само немој беле, eeh дунклије боје; За кошуљу узми (припази на меру) Опет нешто дункл, јер се лакше перу. Код нас све nc старом, ништа нема ново: Врат ти Јова знаде и четврто слово; Тата ти је здраво, бака слабо чује, Тетка Ружин мали почео да псује; Оно мало штене код тишлера Паје Порасло је јако н eeh зна да лаје Свак за тебе пита и твог тату дираПардон, кад he синчић наш да дипломира? Затр запни добро, образ нам осветли, Устани na учи чим запоје петли. А сад довиђења, дођи што npc к нама, Сви те много воле, о. највише М А М А и ПИСМО ПЕТО ~Милорсде грешни, пише сину мати, За све тс што радиш 6ot нека ru плати. Па зар опет, ирнн, из Бетона паде, /Јокле мислиш тако да нам ствараш јаде?

Отац ти је гневан, све ти скида с неба, Ако има право тако ти и треба! Он је био некад осми ђак у школи. А и брат ти књигу понајвише воли; Ја сам опет била у штрикаљу славна, Ииједна ми друга није била равна И зато се питам на кога се деде, Кад тај пусти Бетон радиш ко од беде. Елаборат немаш јавља твоје писмо Ни ми у младости имали га нисмо; Примерак за углед нек ти буде тата: Постао је столар без елабората! И зато ти кажем то ценим no себи Немасмо га нм ми не требо ни теби! А eeh ако мораш да будеш у тону, Ти полован купи у комисиону; Пробирање мани немој бити бесан, Узми какав нађеш, na макар и тесан; А кад се изгужва, нек ти госпа Мира Испегла га вешхо преко флис-папира. Ето то је мајка хтела да ти каже, Ма да мајчин савет слабо ти помаже. И бог само знаде да л ’ од такве луде Уотцте u може инжењер да буде! На крају ти велим, умреку од срама, Ако архитекта не постанеш МАМА*

ТРАЖИМО РЕВИЗОРЕ

Редакцији је потребно неколико студената који би растурали наш лист на Филозофском, Пољопривредном, Шумарском и Медицинском факултету (П, Ш и IV година), на уметничким академијама и др. Ревизори ће добијати одређени проценат за продате примерке. САСТАНАК РЕВИЗОРА Позивамо све наше ревизоре да дођу на састанак који ђе се одржати у суботу 3 о. м. у 13,30 ч. у просторијама редакције.

МАЛЕ ШАЛЕ

ФИЛОЗОФ И ПЕСНИК Једном је један млади песник прочнтао Волтеру своје саставе. Младићу, pe«ao му је филозоф такве песме ви можете да пишете када постанете славнн. Засада морате пазити. да вам стихови буду добри. ВРХУНАЦ УЧТИВОСТИ Као одговор писцу који је 'послао свој роман, једио кинеско издавачко предузеће упутило j’e следеће писмо: .Прочитали смо Ваш рукопис с иеизмерним усхићењем. Кунемо се успоменом на своје претке да никад досад шгсмо видели тако потресно и днвно ремек дело. Ако ra издамо. његово зеличанство император наредиће иам да Ваше дело убудуће служи као узор и неће нам допустити да штампамо оно што 6и било ни,кег ква-титета него што је Ваше дело. По-што бисмо тако били приморани да се одрекнс.мо издавачке делатности за наредиих 10.000 година, ми смо принуђени да се одрекнемо Вашег божанственог рукогшса и да Вам га пратимо, с ужасом помишља-

јући на то како ће наши потоадци судитн о озоме малодушном постурку ЖЕНОМРЗАЦ * Један професор Оксфордоког универаитета за време рата упорно је ifniopircao чињегтцу да међу слушаоцима преовлађују девојке и редовно је почишао своја предавања речју; „Господо!” Једанпут, улазећи у слушаошшу' угледао је у шој тачно 46 студенткмiba и само једног студента. Професор је стиснуо зубе, уздахиуо и отпочео: „Господине!”

ФИЛМОВИ ЗА СТУДЕНТЕ

У петак, 9 о. м. редакција „Народни студент" организује у сали Правног факултета приказиваше филмова. 1. Зашто се боримо II део Нацисти нападају. 2. Културни, технички и научни филмови. 3. Новости из света. Карте код ревизора.

СТРАНИ ХУМОР

БРОЈ 23 - ГОДИНА V!. 'Ј НОВЕМБАР 1951 Издаје Народиц омладииа Србнје иа Всоградском уни верзитсту u нсликим гакола.ма. Уређује редакциони колегијум; прши дужност главног уредника Лао Штака. Уредни-Iптво и администрациЈа Веоград, Балканска 4/IV, телефон 23-464. Чековни рачун Iв.П-903213. Штампа „Политика". Стаљинградска 31, ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПЕТКОМ. ИЕНА 5 ДИНАРА.