Студент

У спаванка на Голнику

Тринаестог новелтбра рекламнрано Је ”Вече студената прве.године Филозофског факултета” за које програм даје уметнички ансамбл. Не знамо да ли је плдката која је све

то објављивала бнла нарочито упад љивз, али у суботу увече амфитеатар је био дупке пун. Фолколр је играо са вољом: певачи су рутинирано извели своје соло тачке; октет је показао добру увежбаност; рецнтација Боре Глигоровића бнла је одушевљено поздрављена; Ћоле (Драган Никитовић) је нсто добио 6'уру аплауза на своју пародију спсрт ских радио-репортера. Све је ишло не може боље бити. Конферансије Аца, сналазио се у свакој лрилици. Пошто је извео добру, непосредну конферансу, окићену успелим вицевима, тај исти сналажљиви Дца отпевао је две сетне љубавнс мелодије и тај обрт од шаљивог конферансијеа у осећајног певача бно је круна и крај приредбе... V У "клубу*, у једној полумрачној соби, сваког дана између 12 и 14 часова можете срести оне што су вас на приредби освојилн својом песмом и нгром. Ако Аца, Ћоле или

> Бора нису ту, онда ћете сс уверит • да Цнга", ”Поп”, и остали могу л • буду исто тако предусретљиви : разговорнн • Ја сам имао cpehe. Hi : шао сам их готово све на окуп; Интересовало ме је све о ансамблз у сва трн глаголска времена. И тако смо почели од марта ов годнне.

[i;i Аца Ђуровић, уметнички руководида лац, био је мало замишљен. Мислио и је на ohoi фолклорца што је пред [а- сам полазак иступио са захтевом да iy. му се даје месечна плата од 2000 iy> дин. и још по 500 од сваког настуna. Фолклорац је веровао да рукове водствс неће имати куд. Требало је да воз крене кроз који час. Преварио се. Био је нскључен из ансамбла и остао на станици. Аца се на)м покон осетио задовољан што су тас- ко одлучили. Мало затим и он се прикључио весељу које је трајало д. све до Љубљане. Сваки купе је uja мао свој програм. Кад се једни умо т> ре онда други наставеа- Кад су на љубљанској станици иза ia шли из воза, били су као ”пун>ене [ И птице”. Требало се мзло одморитн, j. па онда наставити: Шкофја Лока, :а Радовљица, Голник, Краи>, Тржич, i. Јесеннце, Блед... Много су утисака са турнеје пои нели чланови ансамбла али оно што ie доживели на Голнику надмашило i-, је све остало. Давали су прнредбу. f t Прво за особље, а после за лакше и болеснике. Изненада, пред сам полдзак, кад се ноћ већ била спустила и У долину, болеснице су замолиле да х им мушки октет отпева неку успа-0 ванку. Стали су под балконе. запе,- вали су: ”Тихо ноћи, моје злато .• спава“. Све тише и тише- Гласови су а на крају замрли. Из болесничких соба дошпрали су јецај|и. Њима, доле под балконом, сузе су навнрале на 1 очи.

Милррзд Мплановић звани је певач народних песа.иа

Познанство у ”клубу“

Тада је још увек на ФилозофскоЈ факултегу животарило једно бес крвно КУД. После неколико годнча бесплод них проба, пошто нису успели д; нзађу како ваља пред публику, пет шест људи је најзад увидело да та ко впше не иде. Што ће стотинд чл; нова на папиру! Боље десет алт вредних, расположених за рад. Та ко се марта ове годнне расклнуло сг КУД-ом и родио се "Уметннчки ан самбл Филозофског факултета". Добили су собу, полумрачну и скоро без намештаја и назвали j'e ”клуб*. Људи су долазили да се интересују за пробе. Нашли би се ту, почели да ћаскају и било би им при јатно- Тдко су се све чешће виђали, упознали сс и зближили, постали једно друштво. Кад је пуно младих људи на окупу, а уз то су добро расположени, ничу идеје за час. Тако је и међу њима, кад су већ имали пар месеци рада за собом, никла идеја да предузму турнеју.

Фолклорац је тражио 2000 динара

Тако је једног јулског јутра са београдске станице кренуло 36 младпћа и девојака према Љубљани. Замислите расположење! Само

»Цига* Милорад Марисављевпћ, „старн“ фолклорац

ПИШИ, ДРУЖЕ, ПИШИ!...

({Тастава-в са пцве гтрлне) Друже, могу само да rc жалим n ништа пише! О, коликсг ли бирокрагског и бездушног несхватања положаја овог студента. Он је само тражио уплату на краће време, а Вуксановић ra жали уместо да му помогне. Друг Тополан. говори о управниковом нечовечном понашању према студентима Управник је, по његовим речима, у овом дому највећи бирократа. А друг Петровнћ. измсђу осталог, износи да је унрзвннк вршио претрес соба, и у време кад студенти нису у собама. По каквом праву је он себи дозволио претресање личних ствари без присуства сту дената!? Нико од уческика у дискусији ннје рекао ниједну позитивну реч о управнику. Апсолвент Петковић сматра да управник Вуксановић има нссавремена, предратна и накарадна схватања о студентима. Чак је и пер сонал васпитавао у том смислу. Измењивали су се говорнпци. Свако је хтео да дода коју нову чињсницу. пословање дома, случајеве управним ка, магационера н другнх критикованих службеника. Закључено је да - се предложи Савету смењнвање уг правника Вуксановића. у

Чудно понашање вратара Радисава

Студентски колектив јс миого злi.iepiio и још неким слуsк<3епицима дома. Радисав је млађи мушкарац који доста пије и галами по дому. Он је најпре био магацио.нер, па над зорник дома и сада „систематизовани портир“. Има стан у студснтском дому, по једнлм дискутанту, превелик за њега, јер заоађује на подстанарима. На својој ~портир ској* дужности заспи м тада v дом можс да уђе ко хоћо. Две млађе левојке тражиле еу јсдног студента. Р>ратар Радисав им јс рекао: — Bora пам безобразиог, беж’тс даље одавде, нзбаиићу вас као куфере. напоље! Зар је таквом човеку мгсто у студептском дому? Апсолвент медицине, Бора Морачић je тзв. домски лекар. Има покрај амбуланте. као самац стаи са две просторпје, Док Радисав тсра љуте ко.ш чекају стуленте, Бора неcv'm-ho уводи у дом женске особе. Пале су озбиљне прнмедбе и на рачун маганионера Луке. Конференппја је закључпла да птвоизабрани управни одбор испнто

Јаз између управе и студената не сме да постоји

Штета што иије било стенографа • да прибележи дискусију за наук бу- дућим станарима и управним одбо-11 римз овога дома. Чкм бн се запи' сничар загледао у днскутанта и прек стао да пише, одјекивало је: 1 Пиши, друже, пиши! 1 Дискутовао је и друг Александар ■ Нс.надовић, претставнкк Савеза стуi дената. Он се у основи сложио са појединим дискутантима. Али, предложене ствари треба промишљеније > мернти. Нови управни одбор, у име - оних који су ra изабрали, дужан је . ла води солидније пословање и да i из основа измени однос студената > према дому. Јаз између студената и управе не сме да постоји. Одлуке у. прапног одбора морају да нађу ра, зумевање општих прилика у нашој земљи. Појединце који ометају нормални ток жнвота у дому треба удаљити. Због неколицине не може да испашта цео колектив од преко 400 студената. Убеђсн сам, рекао је друг Ненадовнћ, Да ће студентски дом „Мнлован Ђнлас“ бити огледало живота академске омладине. * Рсч ic добио и унравник Вуксаног-нћ. Предвиђао сам ово, рекао је он. Признајем да сам имао грешака. Неко је овде рекао да сам имао животињски однос премл студснтима. Пзчно. У извесним моментнма личио сам на жнвотињу али ради ваше користи!? Даћу оставку. Драге воље ћу отнћи. Међутнм, не дозвољавам да се при том баца љага на мој целокупнн рад у току овнх годинз н да се каже да је био непознтиван.. Коментар самој пзјавн ннје потрсбан. Управни одбор јс пзабран са всликим бројем глпсова. Студенти веРују да he одбор оправдати поверење бирача и да he пословати на прин цнпима наших социјалистичких за- кона н хуманости.

Р ПРИЦА

Банкет посвећен Ганету

Пошто су за десет дана дали 13 >. концерата зауставили су се на Бледу да се за пет дана одморе и среде утиске. Колико су само упознали нових људи! Били су обичио гости Дома Армије. Давали су приредбе у баштама и после програма настала ( би игранкаНа крају требало Је кренутн кући. Ево како је изгледала завршна свечаност. Столови су на последњој вечери бнли постављенн у слово 1 ”Г“ из поштовања према Ганету ( коме је церемонија и била намењена 1 Пред крај вечере је Аца говорно Ј "у великом стилу“. Гане је био сасвим збуњен, јер је све било тако с озбиљно н у својој забуни упитао ” је Ацу шта бн требало да каже. Ко г би описао смех и весеље које је л после тога настало. ☆ Да се вратимо на садашњост. У јесен кад су дани кратки а вечери Е дуге и кад је младим људима до- л садно и заморно да мисле где да n проведу своје слободно време, ан- з самбл као да се помало плаши да чешће излћзи пред студентску пу- с блику, После своје прве вечери чуло се г за њега. Телефон сваки час доносн позиве из клии.ика, фронтовских ор- с ганизација, предузећа. Људи воле . приредбе таквог карактера какве Ј< они дају. Из онога што је ансамбл до сада урадио, можемо да извучемо нешто у мало речи што треба да буде као л поука другнма- Може се радити са х скромним средствнма, и без ичије п помоћи. "Бранко Крсмановић" на С; пример сасвим се Иедругарски одно п ' си према ансамблу и нзплаћује му сваки и најснтнији реквнзит уколи- н ' ко се уопште реши да ra изнајми. А ансамбл ипак постиже успехе. Зашто тако не би било на свима факултетима? Потребна је само воља. А у накнаду за то добију се лепн ci И; тренуци одушевљења за Koje je чо- _ век, бар тако кажу, кад младоп g ( прође, неспособан. ч;

Jb, НЕДЕЉКОВИЋ

MAX

Екипно и појединачно првенство

Универзптсгски |lпк'културнн одбор организујо скнпн > н нојсдl»начно шахонско ripnencin«' У нивсрзитета. Прва нрслтакмнчсњц номнњу всћ 25 депембра У групома којо he rr формираш по факултетима, и tanpiiiHhc се у ово.м семестру. какч бн нрвих длна идућег семсстра почео фпналнн поједцначни турнир Право учссгвовања п.мају спе екипо п појелннци који се уз пријаву обавежу ча ho учествовати до краја такмичвња према плану турнирског рукоподства. Т ЕНИС

Годишња скупштина "Техничара"

Сгуленпкп теппс клуб ..ТеЈнпчар“ олржпће CBOfv прву годишњу скушптпку v нсдгл.у 23 о, м. са почстком у )9.30 часова. ( кунштпна hc се одржаги на Тсхничкој велико! школи.

У ЗАДЊИМ КЛУПАМА

Колега, нема смисла да решаваш укрштене речи док ul ставник предаје.

МАЛЕ ШАЛЕ

НЕ ПЛАШИ СЕ Познати бечки анатом професор Хиртл двапут j'e срушио неког кандидата на испнту. Када се овај по трећн пут пријавио за испит, рекао је професоровом асистенту: Ако и сада паднем, ножем за сецнрање пробошћу себи срце! Асистент j'e ово саопштио Хиртлу, али се овај само насмејао: Не плаши се! Па тај кандидат и не зна тачно где је срце. МОЛИЈЕРОВ ЛИЦЕМЕР Молијеров комад ”Тартиф“ (Лнцемер) био је забрањен баш пред своју другу претставу. Молијер је изашао тада на позорницу да се нзвнни публици и рекао: Госпође и господо! Вечерас смо хтели да вам претстављамо Лицемера ‘, али, ето, господин претседник Парламента није дозволио да га претстављамо. АКО И ТО НЕ ПОМОГНЕ Кад је чувени бечки психијатар Багнер био још студент, професор му је на нспиту постављао иајтежа питања. На најбољи одговор долазило је опет питање: А ако и то не помогне, шта’ онда? Вагнер је изгубио стрпљење и одговорио: Онда ћу вас позватн на консултовање, г, професоре! Професор је ућутао и кандидат је са успехом положио испит. ЛОШ ПОСАО Један необдарени комичар предложи тада још непрослављеном хумористи Џерому К. Џерому да му прода за пет фунти неколико својих састава које j‘e намеравао да изда под својим именом. Знате, то би било врло незгодно за нас обојицу одговорио ie

Џером. Ако код мене виде net фунти, сматраће да сам их украо; ако од вас чују добру причу схватиће да сте је украли. ШТА ЈЕ ПРИЈАТНИЈЕ После неуспеха „Семирамиде" упитао је Волтер драматурга Пирона штд мисли о том његовом комаду, Ја мислим одговорио је Пирон да би вам било милије да сам „Семирамиду“ написао ја а не ви.

У КРШТЕНЕ РЕЧИ

ВодоравнО; i. Потатуна 2. Спрат 3 Ужв 1 Чувени шкотски песник и ооманописац (1771-1832) - знак за а.мпен старн музичкп инструмеНат 5. Висораван између Иамира и Хималаја 6. Пркое (турц) Један денталнп сугласник отвор на кожи 7. Султанов указ о именова-њу 8. Врста говечста. 9. Обадва до Једно чуло 11. Стакленн суд за воду 12. Наш сликар из Цавтата (1855—1922) 13 Презимо нашет савременог комтгозитора 14 онак за алуминијум инпц.ијал.н руског песннка на прелазу романтизма v реализам (презиме па име). Усправно; l. Врста опорта место у tpOHjn "2. Планина у Мшкедонији становннк Афраке холандског порежла 3. Тнтула монголских царева приредба са плесом 4 Исто што и 4 водоравно np'Bo е.тово азбуке град у Македо-шији Предлог за кретање 5. Слатто језеро у Турској цртеж или слигка нагог Л.УДСВОГ гела река између Италије и Галије, пред шјом Је Цезар изговорио своје познате речи „Коцка Је бачена“ 0. Коралшг оток предлог смотра домаћа ж.ивотнња 7. Град у Србијп имс великог руског ромалсијера 8. Индустрнска област у Немачкој мета 9 Али (турц.) два оутЛасника.

ЗАЊИМЉИВОСТИ ИЗ СВЕТА

КОЛИКО СУ ЖИВЕЛИ ЗНАМЕНИТИ Л>уди Музичарш Верди 86 годаша, Росинд 76. Гуно, Лист и Глук 72, Вагнвр и Ну. чини 67. Бах 65. Брамс 64. Бетовен 67, Донлцетн 91, Шоден 46, Моцарт 35, Велини 34 и Шуберт 31. Песници, научници и други: Бајдаж 3d година, Шилер 46, Торквато Тасо 51, Шекспир 52, Армстогел 60. Архимед. Цнцерон 66. Рубенс 66, Жан Жак Русо, Леонардо да Винчи 67, Петрарка 70, Бенвенуто Челтани 71. Дарвин 73, Гето 77, Корнеј и Галилеј 78, Фра/вклин 84 и Тицијан 99 годила, КОЛИКО СЕ ЈЕЗИКА ГОВОРИ Vi ’ СВЕТУ Научници су утврдили да велиет број језика који су ce некада у свету говорили полако изулшре или je већ нзумрло. Према научним подацим а нвкада ce 7 свету говорило 6.76о разних језижа. Од тога броја данас je у употреби јоШ eseга 2.796 језика, РЕЧ „ХУМАНОСТ* Реч „хуманост“ има свега 8 слова, али у њој је сакривено чернаест разнпх у нашем језику прсебних речи. Покушајте да их пронафете. •(Blihad вивбиШкв) сдо 'И (ЈОУ -radu) з (jioirt'9đn) о 'ZI № -заз) v ’II °0 'Ol зон '6 °Н *8 ошгго -ЛХ ч нвиАх '9 нтд ‘д (јог -iradu) а ‘8 (ниаеА) Ах 'z пХх i ачЈзгазЈ

СТРАНИ X УМОР

Издаје Савез студената Југославије на Београдском универзитрту и великим школама. Уређује редакциони колегијум. врши дужност главног уоедника Auo Штака Упепништво и администрација Бсоград, Балканска 4/IV, телефон 23464. Чековни рачун 1031-903213. Штампа и Поли СтЈинградска k Лиет Еи петк™,цт 5 даЗЈЈ.