Студент

ЕДИНБУРШКИ САСТАНАК И НОВИ ОБЛИК МЕЋУНАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ САРАДЊЕ

После иотупања миогих нацио иалlН)ик лгн!И(ј»аЈ нз Међу:на;родlмог оавеза студената, појављују се тенд-ентиуе да <зе створи нова оветска студентска унмја ишм бгр отеки Kiaoip'jjH'HaUHOHin форуи мо|;lИ ће усморав-ати рад тих у ни| : |а. Тај проблем је био на(рочипто аксуггаи за зап адно* eapom оке студентске уииаде, пошто оу oiH« у н£|ј-в-ећем 6poi;y -наггусгптле мсс. У овом диљу, у децвм-бру 195С гоIДИIНIе састали су се у Штокхкзивиу л®лега'ти 21 нациоlнај.тне уније. Т ада нифе до-шло до стварвн>а нек-е п-ове међуиародае у HiHtje н!игги Hi6KaiK-BiHX нових орта»миВlаlЦ)И)Сlних облтоа сарадње. Шт-окхолл) ск)н oaCTaH'aiK је онрезHto nipiHUiaiaHr том птгташу не жеше ћи да CTBOtpin нешто што 6и ишло Hia -разбиlја(н>е отудентске солидариости. HnaiK, у одл\дсама јс дрспорапено да -нациошлне уни)је и К,аlнзде гтрипреме кроз годииу дзна једап нови окуп овакве Btpcre. У jiaiHyaipy мсоецу ове 'године гастали оу се наморо у Единбурту делегатн студантских у Hntjta моје се шшазе взн MCC-ia као и неш ПјретСlтав.ни.ци из ио* лониђалиих и nio3 i yK , ociiO i H ијал'НlИlХ земаљ-а. Сем евр-опских студент омик унија. биле су заступљ-ене Кгшада. Бравилијв), САД и Јужнд Афр-икlа, а кго посматрачи Итдсиезија, Мал-ај а и ХонгК-олпг. Савез студвката Југославије на првом састгнку у Штокх»шlму шинсуство-вао је v свскјству по-слтатрача. На ш«С1» кон|фo|ронlциг'н 6kio је акtihrihih уч-еокик. М>и смо претго• рупили д|а се П|плши-г)-и сзстав ко*н)фе|пенцlИ’е, наР'0 1, " г то са bi?h-ев!Р'oпгк)Иlм унидама. Tai пред.то-г, ка© што ое roipe и види, само је ДOЛ'ИIМ)I’ЧНО HCnVTbCHОоногана питања caiOTaHiKia у Единбургу бил-н су ствзран>е секретаријата за КOlO-рд'ин.аци|ј|у (и „Ко)нфереН'ЦИlјl3 јединства’ Мање важ)није место заузимашн су тфоблеми студснггоке по>моћи и практични шроблеми студентске сарадње. Образо.вање једнот секретаријата за коордишцију а-ктивности изазвlат!с је н агбучније диокусије и подзој еност ми шљења. Углшшхм су се оцртавале лве линије једна француска и другз енглеска. Фраицузи су иастов-аии да се створи «ова међуиирКНДНв студентска уни»а или да CienoperaipHjiaiT за коордишциiy буде апстивно и онеративио тешо. Енглези су се слагали да се 'изабере сетсретаријат, аши да његова онаг-а буде са мање ком петендија и без прдктичне з'к тивlности. Делујући у том сми слу Бнглези су поиуша-лж у комиоији, Koi'ta- је решавала то питан>е, да опр»ече лискуои|ју о се ‘ кретзрнјзту. Нашзц као и неке друге делегаиије, оупроггставише оу се toimb и заступале гле.тнште да требз пустити сл:оболу диокуснје. Као резултат ових диомусија створеи ie Секретаријзгг за координатију. ко-јн ни'је директивно тело. али ће коор- дииирвти практичиу активиост уlнгир«а и рlадити на даљем ппве3HB-aH>v студентеиих организа)цијз. Изнад • Секретари'ата стоти, мао највиши Кснтролни сав ет. И oiko ..Коифсрвнциге ;еликств(з” Koiiy optraiHMßvje МСС дк>шло Se др велиlК|ИК растт'гиBвл>зн>а. cv по|тнели pesoiTvißHijv Фшанпуск зм Шведска. Cißoije захтеве MCC-v и условв пол би присуотвовал-и МolнфПolвнци ; lи мипа резису У то ,и тачке ; ла ш „Ко(иферешlИ|slи јединетва” 6уду позваие све укиге моее cv има,те маи.тат на Единбуршкој кои'ферсншији, да се кокфершшђа

одрж!И у *»екоо земљи ван совјетокот блоки' и да претставпици МСС- а дрђу са прецизни.м пр-едлозим-а'. Траба иматп у виДВ Г . да „Коlнференц-ију једиистаа” oipraHHavijie МСС да би weKaiKo прив'\даао издвоген-е студенгтск-е yiHiHijie- Насупрот овој piesociipunjH Финци су предложиЛ)И да ое оважтој унији остави да слободно одшучујје хоће ли ићи кши ке. Коначна одтука по ов-ом ттитању HHij'C донетаНадиз делегацнја иисистlИlргд'а jie иа том-е да\ укошико буде сазв)ана ~Коlнфер'енција јединства” и Са-вез студената Југосл2lви(је буде nosßtatH. Већниа де-

лепа/ци)ј|а иајаомнла се за наш став. Плодовн Едан)sу(ршке конфереишире тек he се касни;-е потiivhio пакгзати. Али је несумњиво да је oiHias једна од најзначај!НlИ'ј/их међународних студентских сус,рета з.а последњих некод.ико годи)»а. На њо-ј је било нретс.таlВЛ>oНlО oiko 2 мил/иона студената. ст®о)р©нс je hioibo међужродис тело, HistcvmpoT oipoнулог ико мпром ито в atntor МСС- а. Ед|ЦнбуlР'ШКlи састаиак и..ма : ће још већи уе-пех ако се о» њим солилд|риту и друге VKtHijie, а occo'Kito oiHie из колонијалних и ваневропскнх земаља.

Студентски двобој

Недашо су кски лиотови објавијш иктересанше детаље ns живота студената у Западној Немачкој. На појединим универзоттетима поно<во се јављају двобоји међу студеоттима У Гетингену полиција је изиенада иавршила претрес у седотштима студентскпх ортнизација и пронашла опрему за двобоје. међу којиlма и сабље При прегледу нвких сгу л дената утврђено је' да отмају овеже ране које потичу од убода сабље. Интересаоттно j© да су два лекара одбила да констатују од чега гготичу ране. У свом младом добу и они су били чланови атичнотх удружења н борили се да котоз двобој оперу ..окаљаоту част”. Двобоји сУ добро организовани и пршфнвени. „Браотиоце частн штгте мак и неки часописи које издају поједине студентске органотзације.

ИЗ ИНФОРМБИРОВСКЕ СТВАРНОСТИ Кад Улбрихт попије

У.тбрихт. секретар ЦК КП Источне Немачке, држао је говор истамнЈтнм научницима. После уобичаlјених фраза о напретку, о полету иауке итд. r. Улбрихг је одржао проповед о с-ветој совјеггокој науци. Он је река-о да се гшвишење Hay4iHor нивоа може посткћи само темељитим студмрањем и применом иокуства „најпапредније науке света”, срвјетоке на\же. Нема нИ једног подручја на коме водећу улогу п® заузимају проналазачи и научници Сов|етс.ког Саваза. Приоритет оовјетске науке изнад свега. Да би се она изучила треба читати совјетску литературу. А да 6и се она читала треба учитц рутски језик. Зато нс сме бит!) н-нједног студента који не зна руски. Иначе ће гз, запретио је r. Улбрихт, стићи ,-казна божија” тј. тешко њему када ra ухватимо.

раднпка за ослобођење од капиталистнчких израбљивача”, „Сои јетски Савез иде у ксмунузам”, „Живот и рад Ј. В. Стаљниа” и томе сличио. Тек кад успсшио положи овај нсшмт потчињености свему сту дент ,ie препарираи за државну службу.

Незгодна посета

Прошлв године rpjinia енглеских студената обишла је Совјетски Севаз u остала таио трк недеље. Она је трошла кроз главне студентске центре у земљи. По ономе што се тада дегило о*ва посета ie испала пезгодна за совјетске с туденте. • Љубспитљиви Енглези интересоваллт су се за многе проблеме Међу Тим, током три недеље вођвнч су на разне свечаности и банкете, тако да пису билп у могућностк ла проуче жпвот «а уннверзнтетпма. А када су их по нешто питалтг добијалн оу унапред већ припремљене и шаблонизираие одговоре. Бнглески студнтп су констзтовали да Руси врло мало знају о данашњој| Енглеској и уопште о демократијн у свету Један оовјотскгг студент је пптао колеre из Енглеске; „Да лп се после ове поеете омете вратитп у своју земљу?” Сиротом студенту шг је било ипкако јасио да нвко може доћи слО'бодно у њихову земљу н слободно се вратити

У сали кино-клу&а „Београд« је у недељу 24 о. м. еве чано отворен први фестивал аматерског филма. На фе стивалу ће бити приказивани Југословенски, швајцар ски и дански аматерски филмосви. На слгпот сцена из филма „Хепи Енд“. Родољуба Ма ленчића снимљен 1929 године.

Значке за добро знање

Ево још једне всстн из земље где te све ради по совјетском узору. У Источиој Немачкој, при ступању у државну службу, свакн стутдент полаже усмени и писмени испит из руоког јТезика. А за стицање „Значке за добро знање” студент треба да изврсно обрад-и Једну од саедећих тема; „Комсомол-ававгарда совтетске омладине”, ..Историја Со*в јероког Савеза”, „Борба руокнх

ПРВИ ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКОГ ФИЛМА

Наш оелативни неуспе« на појбу уметности поавдамо донекле. и отсуством сђилмске тоалициае. Можда ћемо. после Пшог сђестивала аматеоског сјзилми. мооати мало да пооменимо то мишљење, Јео. снимали смо доста али гледали нисмо ништа. Пови оетооспективан фестивал аматеоског сђилма омогућио нам ie да видимо дела наше аматеоске камеое. И за похвалу ie: и v ohhocv на HCTODniv. и v ojhocv код сћилмова и на квалитет снимљеног матержала. McToonia нше мимоићена: Милтон Манаки ie снимио султана Решада; Дрнков тешке последице ..залуталих“ талшанских авиона над Бцтољом: Паквао нам ie дао xv4hv и живописну Дриhv v њеним стваоно поиродним лепотама. То ie ваноедан колор Филм Koin нам flaie за поаво па да ie само он снимљен пое рата да смело кажемо: имамо и ми неке сјзилмске традишле. До'. Пасла добио ie пову награду за CBoi и v свету тада и ПРВИ колор сђилм ..Приоода v наоавним 6oiaMa“. Па и наивни ..криминални“. сћилм Малон Рола (Маленнић Родол*уба) ~Хепи-енд“ говоои о noKvmaiv стварања играног аматеоског сђилма већ 1929 године. Иако cv v овом филmv ~авантуре“ главног веома наивне. ипак v сђилму има неколико спена Koie говоое о поиличном знању пожртвованог аутрра (оали ..веоности“ мало ie гребало па ла се avroo удави v реци Гранде. одн. Дунаву). па чак има и noKVinaia тоавелинга Гвожња камеое). Пооетиоци сћестивала и. првенствено. Филмски раднипи. упознаће се са људима cv сами снимали сћилмове. многи са- iaKO поимитиввим средствима. без многобротних асистената и ..Шгпова“. без хиљада и хиљада метара траке и високих хонорара: упознаће се са људима Koin cv своме послу пришли као задовољењу лепе и не много захвалне стоасти: са људима коlи cv сами бирали CBoie теме и сами стварали слике из живота. И. ланас. кала са задовољством можемо рећи ла имамо могућности за стварање великих уметничких сђилмова исто тако *"са жалошћу морамо констатовати ла немамо. или бар ло сала нисмо имали могућности за стварање аматерских <±>илмова. А o®ai сћестивал vrrpaво има Tai циљ; да поново поикупи старе и нове аматере. да постави темељне основе лаљем paoßoiv киноаматерства. да преко клубова шири и сбилмску kvhtvpv и vkvc и да. и врати nocerv гостима из иностоанства. nisainapцима и Данцима, А наши аматери HMaiv шта достојно да репрезенппу v свозим (ћилмовима. То ie витни kvt аматепске камере!...

В. Мојсиловић

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водораано: 1. Ж&на Ђурђа Бранковића, 6. Шумско ж>ће, 11. Бог Бгипћана, 12. Поседовати, 14. Млечни производ, Iб. Показна заменица, 17. Место чувено по Мухвмеду, 19. Мера за површпну, 20. Коњ, 21. Држава У Средњој Америци, 24. Производ цри справљању ракије, 25. Укусал, 28. Грдитн корити, 30. Папатаји, 31. Презиме орпоког деопота („Смедеревац“), 33. Време (франц.), 34, Име чувене клизачице и филмске глумице, 35. Својеручно (скраћеница), 37. Памеl, 39. Женско име, 40. Јуначко песништво, 42. Једна европска монета, 44. Коњски прпбор, 46. Врста песме, 47. Река у Африци, 48. Ллчна заменица, 49. Притока Запвдне Мораве, 51. Јаркови прокопи, 53. Електрични пол, 54. Бог вла код Персијанаца, 65. Где (црногорски), 56. Јединнца за струју (множ.), 57. Прва женв (у падежзО, & s - Коњски прибор, 60. Прастановнипи Балвана, 62. Женско име, 64. Врста пасмине, 66. Першун, 67. Показиа заменица, 68. Зимзелен (у Словенији расте), 70. Врста гласа, 72. Наш историски град, 81. Исток (франи.), 82. Наша клисура ва Дунаву, 85. Држати се на води, 86. Мушко пме, 88. Морсва риба, 90. Италијански градитељ виолина. 91. Краљево седиште, 92. Нота, 93. Предлог, 94. Першун, 95. Египатско божашство, 96. Жељни хране, 97. Место иа Дунаву. Усправно: 1. БоЛови, 2. Ретко женоко име, 3. Поседује, 4. Предлог, 5. Крал. Пергама (жпвео око П Века пре н. е.), 6. Нем, 7. Коњ, 8. Красан, 9. Држава у Азнји, 10. Сеоско подручје, 11. Кајишевн.

13. Држава о којој се дашас много говори, 14. Брод (Франдуски), 16. Љубитељ, 17. Главно лице романа „Острво др Мороа“, 18. Нме доброг дух-а. узбурканог мора из грчке митологкје, 22. Јужно воће, 23. Напад, 24. Сталеж (у Индији), 25. Својеручно (скраћеница). 26. Кратца за спорт клуб, 27. Негација, 29. Пркос 3l. Рука (франц.), 32. Нарав, 35. Христов учеппк (у падежу), 36. Чита латинске стнховв, 38. Део џамије (у множ.), 39. Историско острво испред Атггне, 41. Наречја, 43. Стара престоннца у Месопотамији, 45. Сиве, 48. Експлозив, 50. Два иста вокила, 51. предлот, 52.

Нота, 55. Име деспота Бралкови* fras 59. Фантазија, 60. Полуострво на Северном Прпморју, 61. Неиознато у математиди, 62. ТроциФрен број, 63. Загвор, 65. Црвен (турски), 69. Једнако, 71. Краљ животиња, 73. Место печата (скрвћено), 74. Врста североамерпчких јелена (множ.), 75. Познати француски писац, 76. Прва жена, 77. Отплата, 78. Наука о моралу, 79. Личиа заменица, 80. Знак за почетак борбе у мачевању (франц.). 82. Пријатељ, 84. Гасовито стање воде, 86. Део тела, 87. Македонско шме, 89. Вода у чврстом стању, 91. Предлог за означавање дубоке старости.

Стоп, МЕДИКУC!

„ Нон-стоп ” игранки вишс исма. Али, његовим укидањем није учињено скоро ништа. Ради се о овоме: као и сваке суботе и недеље, на улазу IV интерне клинике пише великим словима:

Свира вам МЕДИКУС

Пред улазом је гужва, младићи и девојке улазе у још већу \гужву у ходнику (не у амфитеатру, као што је писало на плакату), односе своје капуте у амфитеатар и почиње игранка. МЕДИКУС својим фа н " фарама објављује почетак Парови су спремни и ~вртешка” почиње да се окреће. Места, ипак, има довољно • То се видело тек за време игре. Они који

нс играју, повукли су се уза зид и направили места играчима. Јср, за „буги-вуги” треба доста простора. Бар за онаг ,размакни с'“. Око стуба се окреће један пар. Младић се прснео у више сфере у сфере тараита-бумба ритма и полунагих црначких иrapa. Истина, кажу, ове игранке код црнаца већ стотинама година не постоје, али младић ич је видео у филмовима и сада хоће да покаже како их је научио. Тако овде играју скоро сви. Велики МЕДИКУС је заборавио да репродукује музику он да‘]С такт и ритам, а иела сала га слуша . Можда би требало да опису \ем „самбу”. Мислим да иије.. потребно. ‘Не знам где би се зауставили. Јер цела сала / е

била као опчињена. Дрхтала /е, савијала се, повијала као клдсје, по ветру ритма МЕДИК.УСА • Људи су различити. Из разли читих разлога студирају поједине науке { из различитих разлога долазе на играике. Ето, Беба у светло жутој хаљини са тамнозеленим куковима дошла је зато Да свима покаже да она најбоље игра „буги-вуги” > . Миша, младић у браон оделу, дошао /е на игранку само са једном жељом: уверити све, 1 да се ие може добро играти ,бугивуги” без темељног, по ритму. жвакања гуме. А оно што /е најинтересантније. причали cv људи да на играици постоји командант raле\ Кажу, физички је добро развијен, постављен /е од ДРУ *

штва да чува мир и ред на игранци. И, кажу, избацио је неколико гамена што су се ~му вали ” око играча! Даље, причају људи, али само причају, да /е МЕДИКУС најбољи студентски џез у Бео• граду. Јер, кажу, у њему свира неколико људи из Гутешиног Радио-џеза- Не плаћају их мно• го свега 400 динара за ноћ. Вероватно су због тога улазнице по тридесет динара и на игранку прима\у све, само ако плате улазницу . Ето, због тога нс вреди мној го што је укинут ,Ноп-стоп ” Играчи се вишс не такмиче У издржљивости, такмичење су пренели на ~фигуре” и »бравуре”. А тпебало би свему овоме Р е * ћи СТОП! Е. К.

ВЕЛИКИ ИЗБОР ДЕЛА ИЗ МАРКСИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ

В. И. ЛЕЊИН

Дечја бопест (ппатно) Д ин - 28. 0 (платно) Д ин * 40, “ Депа (на руском) Д ин * 37,50.Право на самоопредељење Д ин< 8 - Земљопоседи у европској Русији “ Д ин - 3. Дела том М/ књ. 1 Д ин - 50, Депа том 1/2 Д ин< 95 Дела том 1/1 —— Дин. 95. Прпд том 111/2 Д ин - 100.—

К. МАРКС

Критика попитичке економије Д ин Осаманаести Бример Д ин - 27 и 31. Кпасне борбе у Француској Дин. 28 и 33. Грађански рат у Француској Дин. 13. Надница, цена и профит Д ин - 2. Критика Готског програма Д ин * 2. Чланци и сећања Дин-

Ф. ЕНГЕЛС

Сељачки рат Д ин - 24. Порекло породице Д ин< 30 Порекпо породице (ппатно) Дин. 32. Развитак социјализма од утопије до науке Дин. 27. Лудвиг Фојербах Дин- 7.

Г. ПЛЕХАНОВ

Уметност и књижевност Дин. 60. Припози историском материјапизму Дин. 26 и 34. 0 улози личности у историји Дин. 6. Маркс Енгелс: Изабрана дела, том I Дин. 102. Маркс Енгепс: Изабрана дела, том П Дин. 84. Козпов: Робна производња Дин. 16. М. Горки: 0 литератури Дин. 65. Леонов: Огледи о дијалектичком материјапизму I Дин. 35. Леонов; Огледи о дијапектичком материјализму П Дин. 31. Розентап: Марксистичко-дијапектички метод Дин. 40Историја фипозофије, том П Дин. 80.Историја фипозофије том П (платно) Дин. 95. Пети конгрес КПЈ (ппатно) Дин. 160. Пети конгрес КПЈ (полуплатно)/ —— Дин. 118.Историски зборник I књига Дин. 100.Историски зборник П књига Дин. 100—* Историски зборник Ш књига Дин. 100.Оснивачки конгрес КП Босне и Херцеговине Дин. 25. Б. Зихерл: О комунистичком моралу Дин. 9. „ Дијалектички и историски материјапизам, св. I Дин. Б. Зихерл; Дијалектички и историски матејализам, св, П Дин. 50. Б. Зихерл: Дијалектички и историски материјапизам, св. Ш Дин. 25. М. Пијаде: Изабрани говори и чпанци Дин. 62. М.Пијаде: О Димитрију Туцовићу Дин. 6. В. Бакарић: Земљишна рента Дин. 12. Историски архив КПЈ, том П, Ш, \V и VI Дин. 63, 70, 38 и 50. Б. Кидрич: Привредни проблеми ФНРЈ Дин. 40. „Комунист" комплет из 1950 год. Дин. 150, „Црвена застава", бр. 1,2, 3, 4 из 1950 год. Дин. 20. КЊИГЕ СЕ МОГУ ДОБИТИ У ПРОДАВНИЦИ ОБИЛИЂЕВ ВЕНАЦ БРОЈ Зб/Ш, СРЕДОМ И СУБОТОМ ОД 11,30 14 ч. ПОЗИВАЈУ СЕ ДУЖНИЦИ СА ФАКУЛТЕТА ДА ЛИКВИДИРАЈУ СВОЈА ДУГОВАЊА ДО КРАЈА МАРТА 1952 ГОДИНЕ

6

Издаје Савез студената Југославиј© на Б«оградском уннверзитету и великим школама. Уређује редакциони колегијум, врши дужносг главног уредника Ацо Штака, Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/IV: те лефон 23-464, чековни рачун 1031-903213, Тромесечна претпла та 60 дин. Штампа ,-Глас” Моше Пијаде 8, Листо излази средом, цена 5 диа.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 1