Студент

Против фашистичких провокација иреденте и неправедне одлуке западних сила

И студенти су диг ли глас

Студеити Београдског уииверзитета и великих школа оштро су реаговалш као и осТали грађани широм наше земље, на последње изгреде фашиста, и иредентисТа у Италији и на Слоббдној Територи/и Трста. Њих је нарочито огорчило сазнање да су за остварење хегемоиистичких планова италијанске реакције у неким градовима Италије коришћене н заведене групе студентске омладине. Доследно следећи традиције слобрдарског Београдског унивсрзитета. свц студенти Београда подигли су се да покадку свој одлучни став и италијанским иредентистима и њима наклоњеним политичким круговима у западиом свету, да покажу своју спремпост да бране угрожена права и слободу своје браће ван домовине. Око шест часова увече, у суботу, почеле су прве демонстраци/е. На свим факултетима и великим школама одржани су протестни митинзи. Са Економског и Правног факултета, Техничке великс школе и Новинарске и дипломатске ви соке школе студенти су се. одушевљсно демонстрирзјући, упутилн прсма Студентском, тргу> а са Медицинске велике школе и Ветеринарског факултета према Тргу Димитрија Туцовића. где с у се придружили осталим граћанима. На Студентском тргу са балкона старе зграде Универзитета говорили су пред око десет хиљада пудената Миладин Шакић, претседник Универзитетског одбора Савеза студената и Драгомир Малић доцент Техннчке велике школе. После завршених говора деити су пошлн Улицом маршала Тита ка Тргу Димитрија Туцовића да би се спојили с° осталим демонстраитима. . У име студената Београда пред огромном масом демонстраната говорио /е иа I ргу Димитрија Туцовића ДРуг ■ Милић Бугарчић, секретар Универзитетског комитета КПС. Демонстрације су се наставиле до касно у поћ. У понедељак пре подне, када су чули да маршал Тито .овори у Скупштини сгудеити су се окупљалн на многим факултетима и слушали радио-пренос говора. Понесени па т ри отскнм осећањем, студенти и грађаии Београда испунили су поново главне београдске улице. После краћег митинга на Тргу Републике, демонстранти су кренули према Народно] скупштини, где су их поздравили народни посланици Драги Стаменковић, Мили/ан Неоричип и Јосип Шестаи. . Масе демонстраната су затим> кренуле према Тргу днмитри]а / уцовића, где /е, између осталих, говорио и Жика Крунић, оргаиизациони секретар Универзитетског комитета КПС Мушка реч иаших народа на величанственим протестним скуповима одржаним но свим крајевима земље, показује читавом свету да се .ми нашнх легитимних права никад нећемс одрећи, да једностраие одлуке нећемо признати. Ми никад нећемо капитулирати јер осећамо у себи довољно моралне снаге да без увијања пред свима ниа сваком месту манифестујемо нашу решеност да бранимо интересе Словенана и Хрвата Слободне Територије Трста. Студенти ће као и до сада бити у првим редовима те праведне борбе.

Нећемо оспоравати да ннје било људи који су, када је у «едавж>ј прошлостн крахирало с«о што се зов,е фашизам, жисели у нади да ће јодног дана опет моћи да у звмљи Италија чују: евива Дуче! Али свакако са прилично ве* ликом оигуриошћу можемо тврдити, да чак ни таквп људн нису веровалн да би се то могло де* сигвд тако скоро. Међутнм, није прошла ни једна децеиија од капитулације сила осовине, а прилнком скорашњих иредентистичких изгреда клнцало се Бениггу Му(солин»;тју. Нев|ероватио, ашт истинито. Није искључено да у некој звмљи нме Дуче може можда да изазове и понеку прнјатну успомену. Код нас, то име и* зазива само непрз.јлтно сећање Ра једну прошлост за коју можемо без имало претеривања и без нмало лажне патетпке да кажемо; била је крвава и мрачна. Ако пак неко у свету све до скора још иије имао прил;хе да то дозна у што нам је тешко да поверујемо тај неко морао је да то увидн бар сгд, захваљујући массвним демонстрашгама против иреденшзма, ко-}е су тбком иеколиlко последњих дана о* бухватиле читаву Југославију. У демонстрирању кроз београдске улице учествовао је велпки број људи, а не мали део демоистраната бил« оу студенти. Што су студенти узели тако видног учешћа у двмонстрацијама, у томе нема ничег иеобичног. Оии који данас студирају по разним факултетима бшн су довољно стари за то да бн својим очима видели в-ршљање нталијанскпх фашистичких дивизија. Уобичајено је да се за деткlњство каже „срећно детињство”. - За детињгеиврацпја које памте фашистичкчу окупацију, тако иеикго бч се тешко могло рећи. А сигурно да зато сносе великн део кривиие они, кој« су у овој земљ« убк»јали људе у олаву Дучеа и фашизма. И ко гарантује да догађзји који су се 'ћедавно однграли у Итали;« нпсу претња, која би хгела да угрозп будућност оне нсте генерацнје која је у прошлости нскуоила сву суровост једме окупације и која сада желн да се мгкрно посвети учењу. Јср, показало се још једном да се не ради само о тобож праведном захтеву за прппајање тобож италијанског Трста, Зар се тамо нпје викало о Дгамгцији и Ријецкl? То говорн да тамошњн властодршци још и дан данас сањају стари Д’ Анунцпјевски сгн: ирне кошуље марширају Далмаиијом. Пева се 'Бовинеца. (Евиза Дуче! То је све неоспорно чпста романпика обзиром на неостваривост тако невероватнкх претензија, али ;е сува п опасна реалност обзиром. на праву позадину предентизма, Сувпше очигледан доказ да оно што «ам је једном загорчало прошлост, жели да то исто уради са нашом будућиошћу. И онда је зацста прир л ло што СУ иг:ром ове земље и-ли људи тахо енерпшпз протестовали ирстив снбг што се зове иредеитизсм. Најзад. оасвим је ириродпо што се*међу тим људи(ма нашао и тако велнки број I студентпа. Узгред речено; иредентнстичке културтрегере ио ће фрапирати чињенгша да у земљи „потомака Хуна” има то* лики број студсната. То се врло лако може десити, јер не тако лавно почели смо да слушамо лекцпје из Рнма о духовној ннферкорности; наргвно, лекццје у име једне „вдше” културе. Ипак, чак н из перспекпше ПЛЕНАРНИ САСТАНАК КОМИТЕТА КПС УНИ ВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА У петак, 28 свсг месеца, одржан је пленарии састанак Комитета КП Србије Универзитета и великих школа. Ппенум је, после излагања друга Мипићз Бугзрчића, ссчретара Комитета и дискусије, усаојио тромесечни ппан рада партиЈ сие оргачизације, који је предложио Биро Комитета. Састанку су поред чпансва пленума, пчисуствонали и секретари оснозких партисиих организацадв м факултвт«.

једне „балкаиско - хунске” заостглости, знамо да лекције о култури потичу улраво од оних крји се стграју да на све могуће начине спрече културно уздизање словеначке мањине. Међу *средствнlма којим се иритом служе, батг.пне не заузимају псследње место. И мада „примнтивцн и незналице”, знамо да ј|е Гебелс једном приликом рекао: „Кад чуЈем реч култура, хватгм се за реполвер!” А Гебелс је био фашист. И када „потомшг Хуна” протестују по улицама Београда протнв одузимања права на ДУховио 1к културно уздизгње њиховшм сунгродници.ма у Италији, зар они то не чнне уираво у имв културе?... Иредентисти, папа, Комииформ. Та заједница нас ннмало не изненађује. „Циљ опргндава средство”, то је језугттска дезиза, а нпј.е та;lна да се тбм дезизом у својој праксн служе и Ватикан и Рим н Москва. Уосталом, није наЈвгжниЈе то што су ваши непријатељи тако сложни. НајважинЈе је од свега то. да оМо ми је.тном освтгтли и да ми л?«ас знзмо шта Је то фашизам. Смисао демпнстргдија коЈе еу обухватпле Београд п читаву нашу земљу, могао би ге резнмпрати овако: по улицама наших гоадова ннко вшне кеће певзти „Ђпвинецу”. И вредело б« да о томе мало размиоле они људ« «а Занаду ко;« смагграју да се проблем Трста може решити без нас.

ТРИ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ЗА ДВА ДАНА У ЉУБЉАНИ У суботу увече почеле су прве Са љубљанскнх факулггета « високих шмола масе отудената по«уљале су на улице. Њима су се придружили грађани, тако да је отворена поворка од премо 20.000 људи. У недељу пре подие поново су избиле демонстрације. Дугачмој поворци студената ттрикључили су се радни људи ЈБубљане. У недељу увече, око 19 часова, прошла је главном у-ткцом Љу"бљане демонстрпрајући група сре дњспжолаца. Њи* ма су се придружили студенти ЉубљаЈНСког универзитета. Спонтане демонстрације виле оу се до касно у »оћ. I ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ЗАГРЕБУ И загребачки сгуденти одржали су протестни збор, после кога су улпцама града живо демонстриралп против метода италијанске владв у решавању тршћанског проблема* Затнм су се. студенти придружали скупу грађаш на Тргу Републике, Окупљони наРОД остао је дуго на Трту, манифестујући и певајући борбене истарске песме. У СКОПЉУ... Око 15.000 спудената, средњошкодаца и грађана Скопља демо>н | стрирало је у иедељу против фапшlстичких провокач цијо у ИталпlЈ|И. На митингу, којм је одржан у улици Маршала Тнта близу железнич ке стаипце, говорио је Гојко Секуловскп, секретар Уннверзитетског комитета Партије. Са митинга су упућени телеграмш маршалу Титу и Едварду Кардељу и НародноЈ скупштити у којима се исти> че да ое питање Трста не може решити без споразума оа Југоолавијом. ОПШТЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ СТУДЕНАТА И ГРАЂАНА САРАЈЕВА У суботу увече огаитим демонстрашгјама грађана Сарајева придружили сУ се и студенти Сарајовског уноверзите та. Саобраћај је био обустављен још у 19 часова. Иоворке народа са транспарентима на коуша је пиоало: „Нећемо трипартитну декларацију —* хоћемо спорззум са италијанским нзродом”, „Иотра је на•ша” итд. дефиловале су свим градоким улицама гоада

Нема решења без Југословена

То није само парола ни обичан новински наслов. То је срцем исписана жеља наших народа. И више него жеља њихова одлука, заснована на мучним искустви ма, коју нам није ускратила прошла и данашња помахниталост иреденте. Сваки човек у поворци што одушевљено кличе слива се са ма. сом демонстраната у тако сједињену целину да сваки њен покрет, сваки узвик, свако негодовање одјекују као његове сопствене жеље. Сећа се како је скршена италијанска окупаторска цивилизација у нашим брдима и како наде наше браће у Истри, Бенешкој Словенији и Горици бледе у вртлогу послератне италијакске политике, Прошлост Је крв нашег борца на плочнику ослобођене тршћанске улице. Прошлост је сенка прних кошуља над Јулиском Кра јином, језива сенка која је одасвуд притиокивала тамошње мор наре, земљораднике и рударе, непрекидно их кињила и стезала врелим сковом логора, затвора и кнуте, или, што је нсто италијанизацијом и денационализацијом. Над црнокошуљашком немани ширио је крила њен верни пратилац, Мусолинијев гавран лешинар. и крикове данунцијевских псовки и погрда. Данунцијева реч мржње та птица злсслутнхца опет је пуштена из кавеза, слободно прх нула и јасно и гласно закрештала улицама Рима, Милана и Трста. Коешти свој стари познати двоглас иреденте и освете по такту диригентске палице, која се озом приликом .услучајно” на. шла у руии хришћанског социјалисте и великог демокпате, уваженог господина де Гасперија. Те тешке гласине. тај фашистички ..фолклор”, покренуо је у суботу мдсе Беогоађана да даду одушка своме негодовању. Остављамо аплауз за прерушеие и префарбане фашисте који су као претеђа снага поново дигли главе у Италији. Ми смо устали да кажемо колико су нам познати ове помамне вике. Свесни смо и овог: ма да се Мусолинијева диригентска пвлица нашла у рукама савременог италијанског премијера де Гасперија од крештања не направи музику, нити од иредентистичке секире демекратију. Нас је извела на улице опаокост коЈа прети нашој браћи У гонн А. Помнсао на њихову буоућност је помисао на децу иа села Крмине, којој се прво зап* тт т

матерњем језику, а затим школа ватвара, јер кажу, нико неће да учи на „варварском језику Склава”. Помисао на будућиост је помисао на Истранина осуђеног због дезертерства зато што је напустио фашистичку хорду и ступио у Народноослободилачку армију. Такву будућност не желимо нашој браћи. Ето, то смо хтели да кажемо и казали јасно свима и свакоме. ДОСТА! Зато ова река људи што се од Студентског трга креће пут Трга ДимитриЈа Туцовића, буја, по. стаје све живља и одрешитија. Нећемо да се о Југословенима решава без Југословена! Туђе нећемо, своје не дамо! Кажемо доста! Доста Је било притиска иад нашим живљем после рата. Доста обесправљивања. Доста екоиомск-* сфанзнве иреденте.

Ми смо све то већ дуго носили у себи и трпели с надом да ће се наћи неко праведно решење. То Је оно што тишти наше људе, купи се и ври, па онда одједном као вулканска ерупција, као огромна размахана снага, избије из свих срца, изникне са свих усана. Постало иам је очигледно да Је де Гаспери благословио иреденту и да очекује последње „а-ми«” од Запада, дошао је крај нашем стрпљењу. Исписали смо на тракспаренте нашу крв и наша права и као један похитали на улице. СВИ СМО АРМИЈА Одавно ни једна манифестациЈа, масовни скуп или митинг ниЈе наишао на тако спонтан и једнодушан одговор свих наших људи. Повици су се откидали од срца, из свију грла, пратила их је једнодушна грмљавина скандирања и одобравања са свију страна. Сви смо били прожети истим осећањем.

Студенти сУ дознали да се ме. ђу њима налази омиљени Рато Дугоњић, стари омладински руководилац још из дана када се јуришало на бункере Мусолинијеве завојевачке силе у окупираној земљи. Да нам говориш, Рато! Ма колико да се бранио, »нје могао одолети захтеву масе која га је вукла и зачас се нашао издигнут изнад наших глава. Само, другови, ово није званично, почео )е Рато. Г оворио Је просто и Јасно, сви су га глушали са одобравањем, Јер је прецизно ударао по струнама каших осећања. Лако је наћи пут до срца људи ако се говори о ономе што она носе у себи. Ми смо мали, али смо јаки. Сви смо армија. И маса је као један прихватила речи и ту на Тргу, и када се кретала ТеразиЈама ка главном (Наставак Фа друго! стоани)

/ „СА ОВОГ МЈЕСТА МОГУ ДА ПОРУЧИМ НА | ШЕМ НАРОДУ ДА НЕ БУДЕ СУВИШЕ УЗНЕМИРЕН. ј| МИ НЕЋЕМО НИКАДА УЧИНИТИ НЕШТО ШТО БИ 1ј БИЛО ПРОТИВ ЖЕЉЕ И ВСЉЕ НАШИХ НАРОДА # МИ ЋЕМО ЗНАТИ ДА БРАНИМО ИНТЕРЕСЕ НА- ј[ (Из говора маршала Тита у На. родиој окупштнип) ф ф