Студент
Јагњеће рухо - вучји зуби
Неколико последњих маневара совјетске политике изазвало је у светској јавности живу полемику о њиховим циљевима. Велики број људи иа Западу пита се да лм ови поступци претстављају стварну промену совјетског става и тежњу ка мирном решавању затегнутости у свету, или је наступање на „миротворном фронту ’’ у ствари знак совјетске слабости и страха да се и даље настави са лотпиривањем новог рата. Совјетска нота о Немачко / била је један од првих симптома да у,има нечег трулог у ДРжави ДанскоГ. Предлажући ремилитаризацију Немачкег враћање права нацистима и друге мере које су до недавно сами проглашавали за „ратнохушкачке”, совјети су признали потпуни неуспех своје политике у овом делу света • Место Еренбурговог захтева „уби Немца'’> сада се самилосно шапуће »помози нацисти’ , l Стаљинова првоаприлска изјава о смањеној опасности од рата и могућности мирне коегзистенције капитализма и комунизма, није само уобичајено понављање отрцаних и до зла бога злоупотребљаваннх фраза, већ је била срачуната да потхрани гласове о »новор’ и „мирољубивоГ совјетској политицн. За њом је следоаао састанак Стаљина и индиског амбасадора у Москвњ на коме се roворнло и о могућнопима за састанак велике четзорице. ' То што се после две године поново решио да разговара t једним страним претставником најбоље показује колико /е Стаљину стало да његова изјава нс буде брзо заборављена, већ да се прими као израз једног hoboi и трајног политичког курса. И економска конфереиција у Москви срачуната је, измећу осталог> на то да послужи као један од доказа да су Совјети спремни не само да дају изјаве о •>мирној коегзистенцији”, eef и да /о/ допринесу конкретним корацима • Поред овог политичког мотива, коиференција бе• сумње има и одређене економске задатке • Совјетски Савез и земље његовог блока трпе оскудицу у великом броју сировина и артикала, нарочито машина, које би на Западу могли добити. Надајући се да ће при- \ мамљиви изгледи на склапање обимних трговинских уговора и пространо тржиште> нарочито кинеско, привући пословне људе са Запада, Совјети су рачунали да /е конференцији обез- ] беђен успех. Међутим. оправ- ( дана примедба званичних кру i гова на Западу да се прошире• ње економских веза могло по • = стићи редовним путем и уоби - | чајеним мерама, допринела fe l формирању мишљења да /е чи- \ тава конференција срачуната у \ првом реду на политички ефе- \ кат. Зато /е одзив био слаб а I замисао унапред осуђена на не- i успех . Очигледно, Совјети су преду- | зели широку ,>мировпу ” офан- I зиву на свим фрочтовима: по- | литичком, дипломатском, еко- | номском. Како су људи научи- | ли да речи просуђују према де- | лима> сви ови напори немају || много изгледа на успех. Зато /е | совјетска пропаганда решила да I позове у помоћ чак и небо! V ј| једној вести ТАСС-а читамо да || је „патријарх Москве и целе Ру I сије" Алексеј решио да идућег | месеца сазове верску конферен- | цију >,ради разматрања пробле- | ма обезбеђења мира у целом i свету '*• Конференцији треба да | присуствују и свештеници мо]си- | ješcKe и будистичке вероиспове• | сти, као и делегати из иностран- | ства. Овим је, изгледа> конач- | но исцрпљена инвентивност а' | гнтпропа ЦК СКП (б). Јер ако | им ни бог не помогне ко ће? | Нас ови совјетски маневри не | збуњују. Ни једног тренутка | нисмо поверовали у промену | њиховог става, нити некакву | жељу за стварним миром • Од- | нос према нашој земљи дема- | скира их у очима наше јавно- | сги> Ине само наше. Чињени- | ца је да се сов]етска политика | дискредитовала, да има \ош ве- | ома мало људи који верују У | искреност њихових речи. Чиње • | ница /е и то да совјети не мо • | гу више рачунати на војничку | надмоћност у случају једног о- | ружаног сукоба. То их примо- | рава да навлаче јагњеће рухо | испод кога не могу да сакрију :| вуч]е зубе. А. В. ,?
"МАЛИ РАТ"
(Настевак са прве стране) На npsy линију је већ набаcato „негфијатељски” иавиђач. Ту треба бити опрезан. Kpehe се он гихо с пушком о рамену и злим очима, па тешко ономе чиј|и положау oTKp'nje. Ту се нема милосги ни према иовннариша: „Хајте вн у штаб пука па Ge тамо ко сте и шга спе! Захвачиите богу што је ноћ па вам не MotpaMo да вежемо мараmio'm очи, инаме-..” ПРВЕ ЧАРКЕ Тачно У ч 2 сата одбрана јо заноог;ла коту 255, Градац, Голн Брег ,Мали Мо iiapiH Луг и Барутану. Послап је један вод да опроба сн а г>' нападl2lча, да ra '''зове. Кад почиу п-рае пушке u припремама ie свршећо. Сада сви, сем саните|rav држе своја места која иеће ' rnpoiMeHHTH до почегка јуриша Телефони пригушено зврје и сасвим тихо се издају последње заповести-’ Ра-дио веза је отказала. Штета ти електротехничари никад нем.гпу среће. А било је неколико внртуоза у МарзеовоЈ азбуци. Би:ло је опклада за рекордни број знlако’ва у минуту. А радио сташице стоје иеупотребљене- После првих топовских пуцњева стиглн су и посматрачн професори и асистенти сл школе. Сваиуло је сасвим и „битка” се већ може прат-нти. Тактика нападача је: нробити олбр-агтбену линијјУ фронта код села Ми|рlијева и Градца што ће омогућити заlокlружнв'?.ње и уни штавање читавог једног батаљош одбране. После тога, коњица (80 коњаиииа) треба да 'TacnaißH прогањање разбијеlНlик „непријатељских” сњага, све до у Београд. Преко увала надиру таласи Hiainaaa'TKar пукз- Одбраиа с-е повлаlчи. Све се обавља .тачно на мињут, kisiko је и предвиђено. Коиандантти са oCMaTipia-гнице
п.рисеФају Се прошле године када еу поlЈlедин.е једпнице зака-ш-њав!аие) п п-о читав сат услед чега „бигка” иијо могла да се развиј.е како треба. ,ПО ПЛАНУ ТИ МОРАШ ДА СЕ ПРЕДАШ!” Једиа орашша кра-ј грочанске цееме је најишересашније поприште ман-авра. Она је пет пугга прелазила _из једних ругоу у друге- То ниј)з било предвиђено *али је, к а ко кажу војни стручњаци, било оавршено изведеио и дуХ'olвито. Једна десетина одбрl3lне се узјогунила и даје ли даје отпор, а Шападачи бесмг. Ка* да је преко ораишце извршен последњи јуриш пала је духовита изјава: У овим јуришима погииуо ј*е једнно онај човек што је из дворишта опоlмињ.ао да пазиоад на усеве! И после Toira комаадир нападач>ког одељења полагаио при лааи тврдогла-вој одбрзии: По платгу ви има да се пр едате! Здокружнвање је такоће ,у-спело. Остаци „уништеног” батаљона иду опушигне главе у ~ заробљ ени ш тво’ ’! Бор-бе се већ воде ка перифеpiHi’iH Београда. Тачно је 8 часоеа ујлтлро- Недеља. Уплашене домаћице излазе из кућа, на пуцњаву се искупљају гомиле Радозналих деч-ака. Бусије се 3aty3HiMiaijy по двориштима, хици се мешају са др»еком упла-шених кокошију. И тек пред крај маневра, после једне ноћи пуне напора тек тада се примети oniaj који је већ стекао извебне војничке навике. „Бруцоши”, којима је ово први маневар у животу, иду поопаии, клатlећи се од умораА они који су лаие већ прошли кроз ~Biarpy рата” тек тад<а no'CTatj'y расположени. Једна десетина одбране при-
легл.а је уз тарабу све сами „б(руцоши”. Самк> један међу н>имlз Мирко Николић студент треће гоаине, храбри нкзвајлија који, једући, са пушкама преко колена, спокоуно очекује „заробљеништво”. По rppißH пут како се одржавају мl2lНl'(в,ри нрисуогвовали су настгlВlНlИlци и већи број других пооматр-ача)- Код најинтересантпијих такгпичких онерација нису МОIГЛИ лоједијНlИ послгатрачи д.а се уздрже од коментарисањз догађаја из ирошлих ратова. Једа« иосматрач, отарац, говорно је о успомеиама из Првог балканског рата; Ми н>а Струмиlш а Бугари пођоше чамцима.. Присећају се људи рата. Неко даљег, неко ближег..* Ипосле завршених „борби”, када је одјекнуо последњи пуцањ, неки оу в'ећ огиlгли на игралиште крај Звездаре. Одатле су пошли у колонама београдоким улиц©ма а једна опомена онима који покушавају да ‘без нас одлучују о ономе што је наше.
Слободац ДОШЕН
У првој линији сместили су се електротехничари. Они су морали од првог до лоследњег часа да будно мотре на покрете „непријатеља".
Занимљивости са маневра
У маневру је учествовало око 4600 студената. Употребљено је 3500 пушака и испаљено близу 30.000 метака. Уч©ствовала је ба. терија топова калибра 76 милиметара. Испаљено је неколико стотина петарди (оне замењују праве топовске гранате).
Из историјата СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА
Искуства која треба користити
Како су некада радила студентска у дружења у унутрашњости
Ортагшзациоке форме, којима се постиже објед<ш>аеан>е ваиредних студената у унутрашњости, јесу, по Статуту ССЈ, удружеша студената хоја се осниваЈу по и срезазима. За време семестралних и фериЈалких распуста у рад ових удру жеша укључују се и редовни студенти, настављаЈући на тај начин свој рзд у савезу. Удружења студената по градовима и срезовима позНата су била нашем тхредратном студентском по- * крету. У старој Југославнји она су одиграла важну улогу у подизашу револуционарне свести и давала одпичне кадрове нашоЈ Партији. Ево оригишала чланка из „Студента" штампаног у броју 5 од 27 маја 1937 године под насловом „Значај 'студентских удружња у унутрашн>ости“. „Значај студентских удружеша у унутрашњоcm је огроман каже се у уводу чланка. Тамо, где су она активна, она н« само што успевају да васпитавају своје чланство, да му олаклаају студије и материјалне услове живОга..., већ постаЈу културншг жижом скога места и целог краја, »’eзултати кугтурног ртда Клуба академичаоа hi Бања Луке показуЈу наЈбоље шта се све може, и под тешкнм околностима, урадити када Се са систеМом и вољом, када се занста радом стекну симпатије целе Јавности тога краја. Чланак такође садржхг и три кратка извештаЈа о раду неких студентсклх удружења у уНутрашњости. Тако за рад удружења у Брчком стоји: „Брчко Је место без иЈедне потцунс средње школе. Није могло да да већи броЈ универзитетски образовдних омладинаца. оио Је дало само незнат- " ну групу, коЈа Је осетила потребу осиивања свога улружења, не само за то да би имало УдрУжење, него да би могла радити на културно-просветном пољу у заосталом крају Босанске Посавине. Циљ удружења сведен је на „подизање културног нивоа чланова“ те Је због тога морао бити сасвим
ограничен, а рад није могао дати очекиване резУлтате. Због тога су студенти тражили излаза на другој страни. они су у заједници са грађанством основали Народни универзитет, који Је могао Једном широи акцијом да заинтересује све грађане за своЈ рад. У почетку Је било тепшоћа око организован.а предавања и око ангажовања предавача, али што Је искуство чланова постаЈало веће тешкоће су бивале све мање. Радило се са више воље због све већег интересовања грађанства. До сада Је одржано више предавања из области економиЈе и социологиЈе, а и Једно предавање о историском развоју Брчког. Предавали су наши познати књижевници, јавни радкиди из Београда. Одржано је и Једно књижевно уметничко вече, које Је привухло наЈвише публике. Са радом се и даље напредуЈе, па ће се до краја године наставити са предавањима из медицине и природних наука ... Још у току ове године удружење намерава да покреие ширу акцију за оснивање читаонице, Јер се потреба за оваквом културном установом одавио осећа. Што се тнче рада на селу он Још roije могао да буде покренут, прво због тога што већина чланова, бар за сада, живи у Београду и Загребу, а друго< због слабе везе са селом. Ипак, наЈзад се приступило и том послу, захваљујући неколицини колега из околних села, који he се потрудити да створе могућности просветног рада тамо где Је он најпотребниЈи". Резултати рада студентоког удружења у УжидУ од оснивања, тЈ. децембра 1885, до- маја 1937 г., приказан»l су овако: „До сада је удружење показало следеће Резултате: Око 70.0W дин. издато Је као помоћ сиромашним друговима за оверу семестра, за путне трошшкове за испите, за лекарску помоћ оболелим.
Приредило је низ студентских концерата и забава, који су наишли на леп одзив и сПмпатиЈе грађанства, коЈи је главни помагач ужичким студентима. радило се на припремама за Женевски конгрес, као и на популарисању идеЈе Конгреса, УдрУжење је такође, заЈедно са Удружењем ратних инвалида у. Ужицу, дало иницијатнву за оснгавање Мировног одбора и одржало успелу оснивачку скупштину. У сарадЈви са члановима Радничке уметничке групе „Абрашевић“ приказало Је ратну драму „На крају пута“, од Шерифа, у Ужицу, Чачку и Краљеву. Сада удружење посвећује нарочиту пажњу оспособљавању своЈих чланова за културиу акцију. на друштвеним састанпима, који се одржаваЈу Једном месечно, читаЈу се реферати о актуелним питањима, око коЈих се развија дискусија ...“ Из dbo мало података може се видети колико Је био тежак, али истовремено богат и кормстан рад удруженл студе Ната по унутрашњости. Удружења ванреднМх студената радиће сада као самосталне студендске инстанце, организујући међусобви политички и културнОЈваснитни род. Поред тога, удружења ванредних студената ће моћи да помогну народу на терену где се налазе. Студекти he држати предавања из области културе, популарно објашњавати поједина ггитања из природних, медицинских и техничких наука, разЈаанБавати, заЈедно са партиоким и другим организацијама, привредне мере и политику наше Владе и Парти Је. Ванредви студенти такође могу допринети да се културни живот оживи приређујући јавне иступе својих културно-уметничких група, које ваља оргшшзовати где год Је то могуће. Такође he учествовати на локалним радним акцијама у заЈеднпци са маоов.ним ор ra низацмј а,ма. За време семестралНих распуста, удружењима ванредних студената прикључиће се и редовни студенти.
Уместо књиге утисака
За ттосетиоце са стране можда ма_ теријал који је изложен и није толјгко интересактан. Они се обично задржавају код чела изложбе, гдв оу истакнуте дитгломе о ударни» штву студентскшх бригада на радгосм актцгјама за протеклих неколико година. Али за студенте Иол>оттривредног и Шумарског факултета сваки детал> је интересантан. Они се ко зна по који пут задржавају пред фотографијама поворки бригада, рада на траси, логора. У свакој групи редовно се нађе и неко од оних који се виде на фотогрвфији. То буди успомепе. Почиљу приче, још ту, пред фотографијом, или код стола, а оне оживљавају. пр е д свима натгоре стотина бригадагста. Једна од мншчх фотографија при_ казуЈе свечаност предвје ггрвих ударничких значака најбол>им бригадистима. Hai другој Је остао забележен напор с коЈим су бригадисти извршавали задатке на ггрузи: двадесетак бригадиста премоси ДУгачак помоћни колосек но траси, да га постави. Мишићи су напрегнути, посао је напоран. А колико је ©ило задовољство бритадиста када су савладали таЈ посао! Трећа фотографија прикаlзује широк, кезадржан смех неколицине омладинаца. Ко зка чему су се сме Јали. Шала Је сигурно заборављена, али је остала) слика тога живота пуног напора, али и весеља и безбрижности. Просторија Је мала, није се могло на зидовима изложиТи све оно што сви студенпи давас треба да вмде. То Је изложено и у албумима. Они почигву сликама одласка брп гада, а завршавају овечаностима на радилииггима или повратком. „На прузи омо издавали и наш шаlљиви лист „Јеж крампаш“ објашшава легенда испод Једнв фотографиЈе у албуму. Ево његовог заглавља: „Поштарина се уопште не плаћа. Излази кад стигне. Доготои се примаЈу, па се штампаЈу или даЈу кувару за ватру. Не бацају се ради чпстоће у логору“. У уводнику првог броја, „Јеж крампаш“ се претставља својим чи таоцима бригадистима. Он Је у-
нук оног старог „Ошишаиот јежа ц , кога су тоЈГИКо „поштовали' 1 гсредратни министри, да су му из' „милоште“ подрезали бодље, а он« Је оног београдског ~Јежа”. „Јвж крампаш" се ваока како не може много да Ticime, Јер има прве жуљеве. А кад су га они прошли, и кад су отврдли „Јеж крампаш“ је био мното иреднији на свом послу; редовно оу у твему сту денти бригадисти читали многе ша ле из бритаде, сазнали о многим другим догађајима. Он je давао бо Ју бригадном животу, веселом и безбрижном, био стала« поТсгрек онима којима је тај потстрек требао. • На столу су три овеске. Помислићете да су то уобичајене књиге ,утисака, какве се виђају на свим изложбама!. Не, »а ospj изложби нема те књиге утисака и неки од студената то замерају оргакизаторима изложбе. Ипак, утисци о њоЈ и о жељама студената пољоггривредног и Шумзрског факултета, остају забележени, и то снажнИЈе него било којом реченицом која бн остала У „Књизи утисака”, Ево. У тим свескама студенти уписују своја имена, приЈављуЈуЈш се за радке акције. Свака година има засебну озеску. На списку прве голине у 12 часова, када Је изложба била отворена, било Је 67 бритадиста. На трећој години већ се утшоао у књигу 131 студент, док књита друге године има 29 уписаних стуа дената. Четврте године нема. Она Је сада на пракси. Али су на свом састанку студенти четврте го пине одлучили да ће ови поћи Ш радну акциЈу. Изложбом пролазе стално све нови посетиоци. Долазе, разговарају, утшсуЈу се и одлазе, Јер неколико дана то зна свако од њих изложба he бити затворена. До сада се укупно пријавило за одлазак на радне преко 470 студената, а број уш!санlиlх у књигама на изложби сташно се повећаша. Петнаестог- априла бригаде ће одржати прве смотре. м. и.
Бригадисти Пољопривредног и Шумарског факултета у једном дефилеу
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ