Студент
Куда иде „Младост"?
Нжала non-утлврии омладински часогтис „Младост” изаш-зо је из својих «е’Иlма(рск , нх традкцк( ; а и «а»укао на ссбе одећу стармалих у пози подигнутог кажинрста. Књижевни Пјроблсм младих гтисаца и noiia»a сзсжијмх и.мена и TaaeKiara w? мог\ Сс више vaaћи ш његовим стракицама- Поезнја (разиграних и социјадно полетних, плакиноких бистрих и дечачких миогос-пих пеокика зз ћутала је као Пепсљуга под корнто-м, а прнповедачки пржуш*ји и колективие целине у њимl3, за>«ењеие су вештачењем долтаћих мистичара 1 . Узалуд ћемо тражнти иајновнје фЈлатменте ужкчг? из пер-л Сл- Вукосављевнћа иди бзлканска прост|рв'нства У npooiKoiM делу Мих. РажшатооиКа. Иза црадог оквира расгаредају се одви-ше иеј-асни проблеми д,а би о.младииока гку* блнкз са полетом доаазила до њихове гдштине. Некада Омо са пасијом добрих ученика тражили у „Младостн-” крктнчке ог.теде о шшим реалистима и њихово*ј ба-штнни, отмр.и&ајући умртвљене кт(питатг у путшј оветлости, домену и позлзти поштсхвања. ДрЛсати часоггис на ока.М‘НlЈ'и, служити се њиме као ћкгчкотм свеском и чи-таш га као иајближу лвк'тир'У, зиачило је бити одда иеувфућено.ј књижеврој матигци младих и марљивих, св®еон)ИlХ и трезвеиих- А поштивиа чињеница да су масе noчетнотка преко oibot часолиса пружиле руку књижевној делатнооти, примвр је поуздаио утрвенк>г пута и добромислгће прзк ое из ран!и|ј|их година. Сада је нвступио првокрет у тешке и ту he. воде. који збуњује н обесхр‘абљуј(а. Ум#.’тс естетике га®ро>шевске мл-адости и њен« »исоке солидиlрlИlости, јављају ft салонске утаклгице н утркивања за бесмисленим Далеко сгмо од било каквог ђачког чистуиствз и уобрааиаиости, али гигнал је на време дат и треба i а црнхваиити- Доброн а м cpivro’i генераиији која у сваком пожрету зна шта хоће и докле може, ннје преко потрзбаи беслгислен« вез и диктаг ~nox2tpai№HX душа . Част доброј истраживачкО') поезијн, алн катгу доле пред публиком! А она није нема и с.теш, Iнепа>*чена и недоучена. Нека „Младост” остгке а.корд мећу мтадима и у младима ето решења и очишћења. Или можда није тгко? Можда мускетари за уредничким столоА имвју здга»и ; lи став? Најновији двоброј часописа за фебруар и MBipr, иеко је закасниг Као путник у изматлнци, нвоштрен, улази у сукоб са твојим најг.таснијим крнтичзримаУ оажетом ахтуелном огледу „О смислу и бесмислу.. •" Зоp.am Мишпћ покушава да објгг Фни могућнооти песничке имагинаиије у КујунџискоЈ речнтгчкој o6pi3iTH и да попр.ави готово виштавне шаное песника зачараних крутава. Добронамераи у својим «астојвњим'а; овај приж>г уиео је свежиие и богато граднво за даље разговоре у оbow правцу. Ненолико духов!Итих onaiCK« фачају његову дштри цу и датују сугести&но, с на виnrt места преовлађује теза по којој је „напад шјбоља одбрат”. Ом т с* десет протију кво оа дсоепг мвчева ударао нв нвшу текућу поезију, њене мвлотра* ђлнске тотовв и изражајну немоћ и са правом је закључено дв је у тој поплави тешко пронаћи високи ли|риза.м- Међутим, код Мишкћа »и р(анlИ,је, а ни данас нема трпељивосш према раaeojiHKM кризам* млађкх и најмлађнх песника. Ако је BecHia Парум олвише обсћавала своЈ!им осл.м наесто ro д иш њим г.тасом, а Мирослав Антиђ остао и даље босонога наивчина —■ то не зњачи да је њихова песничК|а материја застарела вредност. Бесмисљсие ли)рике л.ма све више и то се MOipa примити кас факат. А да су баоптски дудови, трамвајске шипе под крилом голуба и метохиска тулуми)на тдблеоци конзервативнот додн.р j Са живоTO'M то се не може рећи ни ггод академским штигом Вирџиm+Jc Вулф-
Стихови Васка Попе остав.кају утиогк усиљеиог поигравања појмовима и велеградског ллтања ван људске осећајне реалности- Међутим, неколико песама олзвањају одвише елиптич но да 6'и се .разулгете и задржале v паl.мћењу. Његов речн.ичкн фонд (к»ије шзиобо l'isk иако je одабрап н уређен, али његови обрти у стиховилса не узбуђ\уу. Пре би о? рехло да замарСЈу, што не знгчи да С У лишеии извесне лотичне ршљкотеже. Пегме под нјзслп®'o'м „Белутак” и „К-зк тус’’ не MOipary се наовлти <>:сиисленим ’клн двослгисле»нм• али су неОомњиво замршеке и теижо достуине. А од зоолошхе ликотворности, ло coHK'ja.THior песимиз.ма, кнје далеко. С друтг стргзие, песник детињств® ’ г а виднцимд' ima дунl3lзски огзен, осетљкв за к.тшкаг с»ог завичаг-а и времена, lлсггlно а.ти иоуздано- Икднвид\’.гпси у избору лирског тренуткс и њого вот изражајнот метра, Раичковић уноси \\ нашу лиртпкм деликатну свежину и откуцаје смиреног живљеи>а Код њега немз ни кривих ДгвичовСких лиии;а, нити кафанске распуштено сти или ђилкошке распевдности, Поншкад, као шумрром јелике
качнњеиа. појази се секка или cera да уокоро ишчезн« под P'Vком младостн ко;а се обнав.ња у моћи. Ом vcneiifHio растлв.Ђа cBO(j«2 немире на бе.та влакма живота и окреће р<азбо»ј дожнвњаја, снивтка и cvсрета- Прииовстка Саше Мсо ковиКа не би се мотла убројзlТИ у рвзвијеиу целокиту прозу, косе чита бсз снгљаза питањзЛишева дкјало-га, тог везивног И ДОД M'P'H ог ткивз, личности су остадс вкш!:' ПчИвираис, него оживљеие. Од ссталих прилога M'cip'KiaTi") се издаззјзју одломци Кугунуићеае дрдме „Чо-век је добзп” и пскхолошка шлшоветка Ањосела Пруста, прлзедонз с локоћом и укуссм. Јелпн закључак , шодол>и»о се нзмсће. „Младост” ;je глрсмзшла јслове бочипс за омите у cavtoдопадљивом закр-ИlНlчгв£«>у. Кзо да irt.TMC ватре на перима, „вгздуха и проСторв да!!те” оскас 6и Žlci\ri;r:mi;.K. а и ми v xotPv '' њгг.м- Јер тешко )е ’ увер.ити про сечног читаоцл ла Ле поези'л гсокошињих књунчжа моћнтгм прилог хумглгпзма од исповрсти Онрсшког унука.
Милосав МИРКОВИЋ
Сцена из филмз „Без милости“
Поводом чланка „У потрази за позитивним ликом кроз реалистичку књижевност XIX века“
Почећечш од следеће речвннце из rope споменутог чланка: „За разлику од западне, руска књижевност је од самог почетка би_ ла везана за осаободмлачке те. жње најбољег дела народа...” Ако то што у чланку стоји и „...западно евро-пска књнжевност, де_ мократока по карактеру...’’ објасн; мо неком ашнпатијом. аутора чланка према логици, наћи ћсмо се пред две претпоставке; или писац чланка друг Јовановић није упозтгат с a западно евррпском књижевношћу, нли је пак своје схвагање те књижевности иреписао из неке совјетске брошуре. Обзиром на ерудици;у ко>у ј е иопол»ио У свом чланку, ми се рзднје одлучујемо за ову другу претпоставку. Онда је з а чуђење да се он, лрелисујући ту тезу совјетских историчара књижевности, није запитао је критеријум за такво разликовањс западке и руске литературе? Јер ако су то рецимо схватања руоких пнсаца не мали број међу њ ма hm'c имао баш најпрогресивнија Iхватања (1 сннчаров, Тургењев, ДостоЈевски, Толстој итд.). Ако су пак критернјум за такво разликовање уметиички квалитети јер уметност с< н« може одвојити од истине, б«з обзира иа шгшчева схватања онда је невероватно да друг Јовановић нема онај мннимум уку. са ко;и је иотреба« да бн ое вњ дели уметничжи квалтети и код рецимо Балвака, Стевадаша, Флобера и.ти Дикенса? Најзвд, чак н без н«ког нарочигог нознавања књижевности лажо је видети да онај ко само књижевност ј-едн« нације ттроглашава дооледно ррогресивном, мора то објаскити н®ком урођеном и мистнчном супериорношћу те наиијс, а то је већ оггрчана радшионврна раоистичка теза коју је некада користио Хитлер, а коју данас кориоти совјетока бнрократија. Како је ова елементарна истина остала свс до данашњих даиа недокучива тајна за друга Јованојвића, велико је питање. Даље. Пошто је наслов једини пасус У Д°тичном чланку који јасно формулише основну гезу његоваг аутора, бићемо прЈтнуђени га цмтирамо. Тај наслов глас9т; „У потрази за позитивннм лижом кроз реалистичку књижевност 19 века, Из оваквог наслова види се да је за друга Јоваиовића проблематично постојање позитивннх ликова у реалистнчкој књижевности 19 века, к?о и то да његова „iroTprfra’ треба овр дефинитмвно да утврди. ђ тој „потрази” Јовановнћ код /К. Сандове налззи Жаиа, алн Жан нијс „класно гвеслан", Код Днквнса „човск је симпатичан баш онда кад у геби сузбнје жел»у за борбом”. А и поред тога што руска књижевност ужгва нарочите кониесије, чак ни Рахметов ни]е позитиван ли.к (или до краја позитиван?), јер такви људи „када лудо сагоре у пламену својих чежњи, оставе као поуиу једггно уопомену да ни тако не треба живети”. А „позитивни лик руског човека с којгм ће се ићи у рсволуцију*, открг.гва тек М. Горки. бно што се са при.Тично великом сиглЈношћу може мкл>>"Ч«ти н» ових констатација, Јеоте, да ЈоважииА не нризнаје
постојање позиггивних лккова или барем иррнехи позитивних лккова до М. Горког. И овде је за чуђење Д* се друг Јовановић ннје мало замислио над критернјумом (опет критерн;уМ) за прављење овакве нсторнске разлике пзмеђу лозитивних ликова, јер таква разспжа је могућа оамо ако за критернјум позитгвностн позпти&ннх ликова свих епоха узмемо позитивни лик саврсмене епохе. Оида наравно сви
позитивни ликовн читаве досада. шње литературс нису познтивни лијкови, али онда наравно и критеријум којим се при том Јова»овић служи није марксистичкч. И збиља је иевероватио да тако елемеитарна истша (опет елементарна истнна) марксизма као што јс крип-ерпјум историчности кад се ради о појавама прошло. оти, ниј« позната другу Јовановићу. „Траган»е за позитивним даком"... Позитивни лик ту као да испада неки идеал коги треба тражити. Значи ли то да пшштвни ликови кмају чску предност над негатнвним ? Али зар се револуција не може одразкти и кроз негапгвне ликове ако кроз тс ликовс писац изрази слом реа/кционарних др>-штветlХ гнага којим они цжпадају.? Омнљена теза совјегскгх теоретичара је да познтнвни лик треба да заузима
цептрално место- у њиховој литератури; по њима то је чак и нов квалитет те лнтературе. Али зар Мачсси-м Горки нема много више књига у који-м централно место заузимају негатнвни ликови? И зар само та чињеница није дов-ољка да покаже како истински уметн.ик не зна за неко интелектуалнотичко да<вање предHochi једиој врсти лнкова над другом? Па онда, просто збуњује како Јовановић без по м\ке и у мало рвчи решава врло сложене психолошке проблеме. Гако он „најбољу карактеристику кнеза Мншкина” види у томв што Мишкин „осећа д» његове на.јшеменнтнје побуде делују у ДРУштву у коме се креће комнчно . Уколнко је ово уопште нека ка. ракггеристика ј е ди е лнчности, ипак остаје отворено пнтање да ли је то и нагбоља карактвристика ? Достојевски у наслову свога романа каже за Мишкина „Идиот . Додуше, свакако да у Мишкину има много чега што одудара од гклхологије обичннх људи у* Д а кажемо иормалне психологијс али његове интелекггуадн* способности су потпуно очуване, онда Доотојевски претерује кад каже; „Идиот”? Мишкин исто тако себе оматра идиотом боље рећи претставља себе горим нвro што у ствари јесте даклв и он претерује. То додуше ниј« карактеристиlка потпуно нормалних људи, али то није «« карактсрнстика идискга. „Најплвмешти]е побУде”. Пљување самог себе. Ја сам идот то је лајТ мотив у поступтша кнеза Мишкнна. Значн ли према се у Мишкиновом ссгучају ради о једном психолоптком титту коHi се «е може тако једноставно сврстатн под уобттчајене калупе? А можда Достојевоки претвру|је у наслову баш зато што је и. он особа исте ттсихологије?... И сад шта је оида „најбоља карактериотнка” кнеза Мишкнна?... Да, проблем није тако једноставан. И усуђујемо се да прнметимо: чини иам се да је лаконско реmeibe тог проблема ко;е даје друг Јовановић нека нам не замери на оштрини јако по-
Јор за Јовановића Мишкин је „добричнна”, а за До(сто.''©вског МтнЈкин \ј»е (Идиот). И на крају. Наномнњемо исто тажо да се дауг Јовановић са иеве.роватном лако-ћом Kpe'he и у области фи* .тоаофид«. Хегела је он ине трепнувшн оком ставио на чело „реах ционарне естетике”. Али тс Још и којвкако. Најшробл е м атич« иј е је од свега кад је већ реч о филозофнји то што друг Јованошф т.згледа , МНIШИ како има тако бар он каже индивидуалИотинких « ниlчеов<жих проблвма”, Ми омо дооад мнслили да има само ~инди«идуалистичких и н«. HeoiBCiKHiK’ 1 решења неких гвроблема, а не и проблема који би баш као таlкаи бил:и, рецимо, инчаовски. По«ај.п:ре lie бигги да друг Јоваиовнћ проблемс лнчности сматра ничеовомиlм лроблеадима. Алн у том случају морали бисмо да сваки лнчпи проблем укинемо као реакциошра«, а то друг Јовановић свакако ниј« желео да каже.
Н. МИЛОШЕВИЋ
Звезде
Волим звезде трепере далеко од мене, и жао ми кад на земљу падну угашеие, А Hohac ми једна паде покрај самих ногу, покушаћу да је дигнем чини ми се могу •
Радован БЛАГОЈЕВИЋ
3. КОРТУСОВА „У тунепу број 2"
Филм Без милости
Алн, кзлава из оча»]Ие си* туаније у каквој су се наш.ти iDpitau I,lер-и и лепа Анђелика, и у каквај се налазе хиљаде и хи.-в«адв Џериа- и Анђслина ие.иа У овом-филму. Или је, можда, и-з-л-аз, спас • бакство у Америку, или _ ciMtpr, то, изгледа, једладр решење малих и бедних људи Италије. Све то можемо нагађа ти и ооуђнвати за неперспективност Ллтуаду, Виториа де Сику. Ka'Mepnirafl;ia. . • Итмк, нису ли они у ii'paißVt SIKO им недостаје НАШЕ гледањз иа ДЈруштзо и његоЂ-е mpoTiHiß уречност н, ако не мо-гу' да схвате onie 'им-плицитнв моменте овога ж-игзота, онда то, вероаатно, зато ппо ств£lрн>о нема персигглткте у њиховој сре ДIИНИ, што се ciß2ip«o иије много шта измемило у животу њи** хове звмље, што. иајзаД, и „Пополо д Нгалија” поново огвдpt» своје crpaiHe. Ни;е, д&кле cTß2ip у Џертсу, Анђелини и jKißa'icathoj гуми. Нитн у чшргкој банди, п,роетитуткаlма в МП пол<иЦ'НЈ|И. То су само обичне (а у Нlвчемlу) и кеобтгчне сл!Иlке из са.В|ремепе Италије, ужасне. несхватљиве OTaimo »е-људске и људско дирљиве Слике nieoipeanH стички албум „И-талија” почтуњвн чудним стткаmi»- То су оа-мо чиlњенlице, фрагменти из свакидашњег живота, реашн-и, верн«, асш без довољно 1 објашњених vapoKia њиховог попостој|ања, без довољно огвореие, онашне, »емилосрдне опту* жбе та«Ђог друштва и капитаЈв*' отичког хаоса, у коме и Анћ*лшнв прода)је с»о;је тело за «о-мад хлеба- а поштеип црнац Џе* ри иде у смрт зато штс су „сви ■ л>уд!Н рђави”. Џеће ли посгати италијаноки ноореализам манир, иако је племен-ит у овојој згммие слш и дубоко искреи у сли-к-ан>у л ироб.тема своје земље ако з. sawo Ha-craeiH? Јер, иако је трлгедија Анђелине и Џерија j*r ко iKrTpeOHia, да>кле реглш, ип*Л х Htavi се чини, уооште гледаио и ма да јс тииичш за гладне fffa, лијанск-е девојке и ухрањене америчке војниже Д® «iHtj,e до’ вољмо уо-пштена, мотивиса-ка, 4 психолошки продуб.љеиа и сре) дино-м објашњена. Амбијентллно је одлично да> то бекство у Америку, необич’ но хармонмloКlИ и психолошки 1 »eeaiHio са глумом поједнlнаца. • Као и обичпо у неореалистич;■ кмм филмовима, и у овом филJ му глума је у пуном складу са њихо-во-м оСновном одлижом ’* прнродна и једноставнз је- Приг род«lo и јед(Н!остаlв«о делују и л оне згрчене мртва руке Џери« и j Анђе-лине, који су ипак, на свој намнн, напуст-или послератну И’ талнју. Акс ,омо оклони да ту-3 МВЧИIМО стмболе, онда fe ово за- иста вера« и леп симбол: два а мртва невина бића, пенушави ташаси и МП полнција...
В • МОЈСИЛОВИЋ
ДРУГО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЛИТЕРАРНОГ КЛУБА МЕДИЦИНСКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ
Литврарни клуб Медицинокв велике школе дриредио ј« овоје друго књижевно вече поовећеио лемајрској етици: Иако ие дк>’ вол»нк> nooeheno, ссобишо од сту дешта који-ма је Нlамен>еlжк •«че преггставља значајак дегум у делатносши о»ог клуба- У уводwo.l речи проф. ДР- Стаlнојевић подвукак) је да је хуманистичмо влспитање мсдии ! ИНlар;а један од највећих темсл>а и дужност« студенlата уогтшт'еч Иајтоплије је приlмљен Бранмо Ћопић којн је као гост прочигг aio своју иовију хумореску. Од чланова клуба наступилн су Ташић Живан, са дриповет'КolМ из клиничког живо(та, Јожеф Пап са пр'гв-одпма из нвцредне мађарске лшрике, а стихове су читали Т. Кетиг, Радајнћ и Вл- Живковиђ. ПРИПРЕМЕ КУЛТУРНО УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА МВШ ЗА МАЈСКИ ФЕ СТИВАЛ Уочи мајског фесггивала ~Мика МитровиК" развило је делатност свих својих ceKioija и музичких група. Најмарљмвије се прдгпрема дрвмска секција која се прихватила задатка да прнкаже савремену америчку драму „Свм моји синови“ од Милера. Фолклорна секција прет ставиће св са игр ам>» из свих »а-ших крајева, а наступиКе такође хор и народни оркестар. Друштво he извести на фестивал преко 150 авојих чламам.
Ра»нобој|ни али одаб(рlани садржвј учинио jte читаво вечв м»пмљивим и импресивним. ДИСКУСИЈА О МОДЕРНИЗМУ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ Литерарни клуб секциј« Савеза студената књижевности одржаће у чешрта!к, 17 април-а књижбвшв вече „О модернизму у caißipeMeH'oj књи-жемгости"- Рефврент је Џаџић, з< уводну реч у диокусији даће др. Војислав Ђурић и Велибо(р Глиго:рlић, професори Упиверзитета Почетак у 17.30 ч. сала 36 на Природно • маггематичком фа култету. УСМЕНЕ НОВИНЕ НА ЕКО НОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ (Од дотеисникгз са факултета) У суботу 12 о, м. Удружење студеката економије одржало је усмен« HOBuiHe ка којима су учествовалм нстакнутији економисти. учесници Првог конгреса економиста. из свнх народних република. Онн су у краткмм го.ворнма упозвали првгсутне са разннм економским провлемима и радом Конгреса. Усменим новина.ма je присустновало око 350 студената. Б. С. ПРЕДАВАЊЕ ГЕНЕРАЛА ТВЕДЕРА О УТИСЦИМА ИЗ НОРВЕШКЕ Дашг, у 17 часова н:а Правном фа«ултету генврал ЈНА Тведер држи предавање „Утисци са пуН оо НорлешкоЈ ’,
4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 8 mi _,.т