Студент
Докуменат Централног одбора Савеза студената Југославије
,,Сјај“ и беда Међународног студентског савеза (2)
МСС према ЈУТОСлавијл кије едучаЈан и проистичс из читаве н.е_ *©ве политике. Он потпУно одговара ШМцепцкји совјетских руКОвОдилада» која се данас манифестује у рвзиим видовииа, али ко]и имају **ту заједкичку ш»ту потпуно елуж*н.е совјетској хвгемонцстичкој ВОЛИТIШИ. 1о 6и св могло илустровати овим Мгчвкма Михајлова, секретара ЦК I{ввl|еомола на Другом конгресу СФДО у БудимпешТи 1949 године: рнационалиста Је онај -- учи ђав друт стаљин који Је sез рочи, колебања и услова спреман Ц9 брани Совјетски Савез, Јер је Савез темељ револУцио. Мвриог покрета који обухвата читав е»ет и немогуће је браннти и унаПјређивати тај револУционарни по. крет 6«з одбране Совјетског Савеза”. Уаккк платформа светског омла. ЦШГС к о г покрета, који су совјетски руководиоци наметнули и МСС-У, доведа Је до сужавања његових ре_ ЦОва« до отстрањИвања хиљада, сту. ДЦИге из разшгх земаља спремннх ђЦ ка разне начине и према својнм богућиостима дОпринесу једп«ству ц сарадњи студената, али који кису ворвмшг да се безусловно покора. директивама совјетских руко. ■o|дилаиа и да хвале руководећу у_ СССР_а и Комсомола.
На заседањима и контресима МСС-а дошле су до изражаја славо. појке совјехским руководиоцима и совјетскоЈ омладини која је одЈедном постала „наЈпаметттја” и „нај к ул. туршгја” и која нема шта да учи од остале омладине. Васпитава.јући у таквом духу совјетску омладину и студенте исговремено се указ Ује осталоЈ омладини на н,ену несавршеност и потребу да учи од совјет. ске омладине. Оваква јвднострана политика МСС.а довела Је до занемаривања практичне активностл на упсзна. вању студената, Јачању њиховог приЈатељства и заједничкој помоћи у одбраим студентских интереса, Шта су руководиоци МСС_а пре. цузели и практично учинцлм да се организује размена између студената разних з*мал»а, шта је учињено да студентл западних -земаља по. сете своје колеге на истоку и обр. нуто? МСС врло радо и често го. ворм о барије|ри која »гостоЈи између студената Истока и Запада, а нама се чини да Је баш МСС опај који држи ту баријеру. Износимо неке податке, који показују на кои начин МСС оства. РУЈе „мосх” између Истока м За_ пада. У току 1930/51 на радним акцијама у делегацијама, културним групама и различитим путовањима у земља.
ма ван инфомбировског блока уче. ствовала су свега три сгудента. А за •то време Савез студената Југославије, не рачунајуђи индивидуалне посете, упутио Је 232 сгудента у радним групама, на сТручну праксу, На научна путоваља и сл. Југо. славиЈу је' посетило 3.«0 иностраних студената из двадесет земал»а. кроз тај исти перцод, све информбиров. ске земље посетило Је из осталих земаља само четрдесет студената. У својоЈ спортској активности МСС: се св« више ограничава на своје организације у исТочно.европским земљама, Ако бисмо поставили питаЈве колико МСС погпомаже слободну размену информација, одговОр би био нега. тиван. Једнострано извртање чиње. ница. прећуткивањв свега онота што би могло да им штети такав је тон публикациЈа МСС-а и органи.' зацмја у мсточно.европСким зем. љама. Рубрике лиетова МСС.а и источио*вропСкИх земаља наЈбоље пока. зују како су они схватили слободу информација. Живот и прилике студената приказују се краЈње не. објективно. Траже се такви „докази”, помоћу којих се уверава да је у њиховим земљама све у наЈбољем реду, а у осталим све у најгссрем. То Је теза коЈу налазимо у свим рефератима и резолУциЈама МСС.а: „СССР и тдв. земље народне демо. кратиЈ« претстављаЈу остварење наЈвиших студекгских интервса, а све оно што Је изван совјетског блока претставЈва оно против ч е га се треба борити”. Живот студената у истонНо-европ. Ским земљама ниЈе нм издалека та. кав каквим га приказуЈе МСС. Поред све пажње, источно.европска штампа не може да прећути о жи. вотннм условима студената својих земаља. „Литературнаја газета” од 20. V. 1950 доноси сввдочанство претсед. ника студентске органмзације на Аутомеханичарском институту у Москви. „Сваке године пише он Министарство просвете ставља у буџаке” стотине и хиљаде потпуно невииих одраслих љУди („буџак” је обично мала соба од института од приватних лица у којима налази скровиште шест до осам о. соба). Ја сам на АУТoмеханпчарск°м институту већ пет годи«а, али кроз све то време није се ниједан функ. ционер Министарства просвете пнте. реоовао за свакодневни живот студената”. Према „работническом д е лу” од 23. П. 1931 на вишим школама у Бу. гарској налази се 28.239 стУдената. У истом листу од 24. ХП. 1948 године према говору до&ри терпешева излази да Је у 1948 годинм на вишим школама билб 45.050 студената, змачн данас их је 16.711 ман»е, а о томе нитде иема у информацијама МСС_а. Велики број студеиата удаљен Је са тих универзитета из политичких разлога. други су га напустили због тешких услова жпвота. последњих неколико месеци доста сту. дената из Бугарскв и АлбаниЈе пре. бегло је у ЈугославиЈу. На то Су их прџоилили тешки животни УслОвИ и политички притисак. Њихови извештаји говоре о стању на универзитетима у СофиЈи и Тирани. И о томе МСС ћути. Ангел Петко никодов, студент права, као и неколико стотина ње. гових колега, били су избачени са факултета и мобмлисани у „народн« батаљоне”. георги васидив Андре. Јев, студент из Софије је; „Нама су рекли да Југославија спрема напад на на-с и да морамо градити утврђежа на границама. Ми нисмо у то веровали, Морвлм смо градити утврђења према Југословец. скоЈ граннци н истовремено потпи. сати мировни ап«л”. Они су такође испричали да Је других осам стотина студената било избачено са факулхета у Јануару 1951 годазне. Документи МСС-* прећуткуЈу и о културној и другој агрееиЈ« коју СССР врши у школству и на„ уни. верзитетима у источно.европским земљама. Ево једког примера кз ис. точне Немачке: „у школама којв Спремају омладину за студије, од двадесет осам часо. ва недељно, пет часова отпада на руски Језих, а свега четири на н«мачки” и даље „од 124 питања која се налазе у програму за исдагт зрелости 46 се односе на Совјетски Са. вез као наЈбо.љег пријатеља, а 31 на совјегску политику”. У свим земљама под совјвтском контролои форсирају е« дрУштва са СССР.ом, с* броЈем уггисаних чланова кбји првмашује и наЈмасовније организације хих зе. маља. Врши се насилно уписивање омладине и студената, цвлокупних разреда и школа. Сврха ове поли. тике Је да се покаже кроз делатност друвдтава свестрана супериорност У свету свега што је руско. <Из документа Цгнтралног одбора ССЈ)
Кроз универзитете у свету
УНИВЕРЗИТЕТИ И СТУДЕНТИ ЈАПАНА
'Јапзнски унив&рзитет, у модерио-м смислу реии, почео је да ради тек 1860 год- Од тада почео је И2IГЛК рlавl&итак у!НlИверзитетскп? насгаве, тако да почетком Другог светскот рата ЈаlПlаи већ исма 56 универзитета и колеџа. Јапан је држаш с а најразвиВвнијом индустријом и најра-з-(рИ(ј|енlи|им каииталистички.м сијвгшом у Азlи|ји- Али, и порид постоје врло сиажни феКД;алниlМ остацНl.ма. Те противрвчности одржаааоу се и у униесрз;итетско|| настави. тако да цостоје три врсте универзитетаПрви су тзв. царски унив!ерзи-
Е којих је до капитулациЈе «а било девет. Онп уг.тавслуже завlаloпита,вање влади |рих политичких чиновпипа тзв. »садемо-ке аlристокрашlЈ е , која се ђалази у повлашћеном полоПрlИ(ватlН'и унивlерзит€ти су по В, )н*а зап-адне унив.ервмтеасгоје Д‘3, васпитаОу стусо(ји би бпли у ота-њу да ете рааним питањи-ма би ур|НIИIМ, екопо-мским или :к)ИIМ. Најзад као тр-ећа у хришћански у:нlИlварзиј* к,аггопичlКlи и пр'Оте* Разумљиво је да су они ншли да о(Јlа!чају ов-ој влр-ски уАли су и поред тога одсгуденте у западно-ев))М ” или америчком духу,. КОО« Су касиице тај шпин мифљења уносили и у ја'паlноко Дђуштво. Заслуга им је да С -У oили први, који су већ 1923 год(И»с омогућили факултетско о<s(ра-зо»вање ,и женам». После капитуlЛ)ацlИ(је потпуно п(роlмењеlН систем Пlаста»е. Напушта се мемачки узор и при адиеии у које се ул*аи н-а-ко-н % ,по америчком систему. ОсноЈаш оу но®и чепворогодишњи
дванаестоlгодишн>ег средњошко л с ког обр авовањ а. СТУДЕНТСКА ОРГ АНИЗАЦИ ЈА Студеитски живот у Јанану је врло развијен. Постоје многе оргаlНlИoације. Међутим, нема, као у већини друтих з-емаља, нациошлне уннје која" би претставлхала све студентеПо завршетку рата студенти и студентоке оргаи'ИЗ&Ц'ИlЈе билн су знано за(интересоlвани разним соц и ј ал но - полити чки м про блемима, о чему сведоче sро|јlИи штрајковн у држтвним колеџима и унlИlверзитетима- Ови по-
креги били су већииом воћени од левич-арских орга-ниоациј-а. СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ Ста:рање за ооцијално' обезбеђењ? студената је незнатно. То н-а-јбоље говори ова чињеница: прско половlИlнб студената је де лимичпо запослено да би зараДИЛIИ оредства за студирање. Постоје три орпанизације ко-је маторијалlно помажу студенте. Једнв од тих је Јапанско удру* жење за сшпендице- Просечнlа сгипlевдија јапаноких студената је око 2-000 јепа, што уз врло скјроман живот (чак и за Јапан) покрива тек половину т-рошкова потребних за студирање. Сад* се код додељивања стипендиј/а даје шредност сгудентима који иамераваоу да Ое баве просветном делатиошћу. У априлу 1948 год. основа-н је, уз помоћ Оветске универзитетске помоћ-и, Јапански комитет »а п-симоћ студептима. Садашња аКданост студешта Ј-апана је усмеренз на разви Јање студентоке самопомоћи, као к узаозмш помоћи универзитетске заједнице широм целог света.
Јапа-нски студенти на раду у лабораторијуму
Мој стриц прича... НАША КОЗЕРИЈА
Имам јвдног рођака, стриц ми је. Обилази ме често те тако поразговарамо, он ми исприча све новости, јер редовно обилази и ; остале наше рођаке такође сту денте, и толико се саживео са том студентском атмосфером, про сто се подмладио. да често оде на неки час или предавање па ми после о томе прича. Дође, седне и расприча се, и то тако да ми личи на гР а мофон. Само то ‘је лајсавршенији грамофон на свету. ради без игли, без плоча и без навијањг.- али ипак у нечему јс слабији од обичних грамофона не може Да се искључи. Ја сам почео да бележим те његове приче и доживљаје и ево од данас па надаље објављиваћу их. Како и докле ће он тако причати Ме знам, можда је решио да оборз рекорд „Хиљаду и једне ноћи”, кажем, он ће вероватно издржати, а да ли ће и читаоци видећемо. Прича гцрва Посета Филозофском факултету Застао сам пред Зград-снм на којо.ј је спааакло: Студонгтски трт бррј једаи!. Преок.учивши о«е којlИ су се сунчали на улазу, иопод табле ш тсопој је пнсаиго да је ова зграда под заштитом урзда за чување историских спо ме«ИlКа уђох унутр*А тамо на сваком зиду, на сваком стубу, ш свамом раму свуда плакате, Пlар|o'ле, огласи заlКlураlнн, приканенн, откаЧOНIЖ прlИ'лепљенlи, на|лепљени, залепљени, уленљени, поцешани, 1101П|рС1ка1ни, замавани, размlазани прави историски опомен!ицИ'. Како ћу с а д у оној збрци »а-ћи овог мог рођажа помислих? Но истог момента сину ми срећна мисао да погледаlм по том кршу од огласа и плаката, можда ту и о њему нешто пише. Д|а'клlе, почех да читам огласе. ФУТБАЛЕРИ сутра је утакмица• Дођите у 8 часова пред факултет да би се сакупили до утакмице коза почиње У 10 часова са собом понети и спрему • Пожељно је да дођу сви који желе да играју. Сигурио с«н ту не доlлази, поЛислих, јер не зн а да игра футбал а'и нема спрему (сем ако иије „позаЈмио” од факултетдУ А 01П(ет сумњиво ми је оно „сви I кој(и желе”, можда је овде потребно само жеља а не и зиање. Загго занисак ово за сваки случа*ј и К|рвиух даље. Укивам ' блокеје и вршим брзе оправке радим само за студенте, мајстор тај и тај. То је сгајало на зедном Укусно и солидно, тестом залепљеном огласу • Пођох даље-. Моли се друг коме сам дао налив перо да га врати• Може ме наћи сваког дана пред дека т натом ј ер чекам неко уверење. Перо, ја сам био синођ У ог а м, а тебе ни од корова Мића.
Дођи код мене имам кија- | вицу Пера. Ово му дође као неки писмеНIИ разговор, помислих и, већ сам био изгубно наду да ћу наћи рођака, ади..Погледај у распоред! то је бнла друга велнка идеја која ми је у току тог дана пало на паlмктОпет огласи, оглаои и јсдва на табли културно - уметничког анеамбла, иопод плакате за пробу фблклора, наићох на некакав р.аспорел- Шта ко/ја група слуша и код којих настанијка то је ТЈребаир пронаћи. Код тог раопо реда сам схватио шта зиачи студирати студЈирати почев од рlзг'пореда..-
Тако је и мо(ја друга. веинка идеја пронала- Но, она је имала и овојнх добрих стрна, јер сам одлазећи од распореда чврсто
решио да мог сестрића претпла* тим на „Бниг.му”. Затим сам био у декаиату и неким сеашпарима (алн о томв други пут) и пошто га, не нађох врlатlих се ошет у овај историски спО!менlИlКПрпмепих је.тан киоск са Дв" сне страше- „Пррда»ница књига нј.скрппата” стајало Је тамо. Да ли' позиајнте Живорада Симића, ои си(гуlРlно купује књиге кол вас? запитах— Са коlг је он факултета? уш:та ме другарица са шалтера. —Са Филозофоког! Из®lИlНите, МIИ имамо књиге с,з<мо за Прпродно -матема тички факултет.' •-*- А шта је са књигама за Фи лозофоки, упитах ја. _принремlИ су, беше одгово,р. Откад то, заинтересоиах се ја. Од ослобођења, с,дго<вори другарица. Бејах нзгубио оваку иаду, но рекао са)м већ, да мене и|деј|е никад не папуштају* У тој општој тми,н« oиlну ми још једна. Изв ад,их олонку, приђох зиду и на пламати за футбалску утдкмнцу написах: Жив-ораде, дођох, тражик те и не нађох те- Дођи идуће иедеље код мене и понеси опрему. Твој с-при!ц. Можда ће и дођи видећемо!
д. ник
ПОСЛЕДЊЕ СПОРТСКЕ ВЕСТИ
„ТЕХНИЧАР" ПРВАК СВОЈЕ ГРУПЕ Такмичећи се у П разреду футбалског првенства Београда, екипа „Твхничара" је у првом делу првенства заузела прво место. Недељни еусрет са ,ДСинотехником“ донео је студентима високу победу од 8:1. Голове су посткгли: Марлновић 5, Љ. попо>виlћ 2 и василић 1: „Техничар“ 6 5 10 18:4 11 „Дорђолац“ 6 4 1 1 18:13 9 „Мллутинац“ (3) 8 3 1 2 17:8 7 „Хекстилац“ (3) 6 3 0 3 19:8 8 „Ел. централа“ 6 2 1 3 11:13 5 „Локомогива“ (3) 6 2 0 4 8:11 4 „Кинотехника“ 6 0 0 6 3:35 0 Шестим колом тавршен је ггрви део првенства. „Техгогчар" је заслужено освојио прво место Јер је из шест сусрета изнео пет победа и једну нереГОену игру. ВИСОКА ПОБЕДА „МЕДИ. ЦИОНАРА“ „Медицинар“ је у нвдељу играо са „Трговачким“ и забележио такође високу победу од 5:0. Екипа студената Је играла у следеђвм саставу: Шннковић Милатовић, петровиђ Јаннћнјевић, Шећеров, Кулпинчевић,— Панић, Брујић, Балаћ, Живковић, Поповић. Голове су дали: Поповић 3 м Брујић 2. У недељу „Медицинар“ игра са „Занатлијом“, екипом која се моментално налази као водећа на табели. Сусрет се нгра на игралишту „Вождовачког“ са жнветком у 10 ч.
Састојци дискусије
Кажу да је неки докоНц Енглез бројао дакле на глави (наравно, не код ћелавих, па је утврдио итд. Један наш студент (вероватно да не 5и заостао за Енглезом), урадио је једиу сличну ствар. Слушајући свв наше диокутанте и бележећи о;ио што су говорили, он је Утврдио да ое у једној просечној диокусији (гсоја траје око 15 минута), обавезНо ушотреби: 18 пута реч КОНКРЕТНО (да би око што се говори изгледало конкретно). 26 пута реч ОВАЈ (коЈа служи за сређ.Иlван,е мисли). 14 пута реч Јрл ДА (да би се видело какав је утисак код слушалаца). 8 пута реч ДАБОМЕ (која му дође као нвки резмме). Остале рсчи не наводимо, Јер нису ни аажне. Али покушали смо да оклопимо један мали одломак из такве дискусиЈје; „Ја бих, друговп, овај, рекао нешто конгсретно, јер, овај, требало би много тота конкретио урадити
Полако мисли Твот се муж канла не оадује моlот посети. кћеои мота? То ј'е зато мsма. што ои спооо мисли. Он ће се оаловати тек кал ти будеш отишла. Заблуца Мита долази питан кући и леже наопачке V коевет. ноге на јастук а главу доле. Уlутоо када се ггообудио. он оезигниоано оече:
јел да? Само ја ие знам, овај, зашто ' људи јел да, не дискутују конкретно дабоме!
ЖОРЖ САНД И ЛЕКАР Пред краЈ жнвота Жорж Санд становала је на мансарди Једнот малог париоког хотела, Ни тада Је ш*је напуштала јетка шала на сОпственц ранун. За време болеоти једног дана дошао, ЈоЈ је Један стари лекар, тешко дишући, јер се заморио пежањем уз стрме сгепе. нице. Чим је ушао у ообу рекао ]е: Срце ми толико лупа да тек што не искочи из груди Виооко стакујете, госпођо! Да, драги докторе, узврати Жорж Санд, у мојим данашњим приликама ЈедиНо што могу да у. чинмм да би једном мушкарцу заитрало срце у то Је да станујем високо на ианоарди.
Баш сам глуп. иелу ноћ ме боли зуб. а 1а мислио да 1е жуљ. . НАЈДУЖА РЕЧЕНИЦА НА СВЕХУ Рекорд ,у дужши носи извесна реченица која се налазр у годиш. њем извештају Н. М. Бетлера, претседниа Укиверзитет? у Колум бији, Оиа се протеже на шест штампаких страна. и има нншта мање него 1743 речи, 125 запета, 33 тачке и запете, а говори о тековинама Универзитета.
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
Водоравно: 1. Дворана, узвик 2. Део јапанске одеће 3. Мушко име 4. Историско место у Србији, служи за седење 5. Врста папахаја, провирује, пе!>сж:»и владар б. Термин за време, нагао прелаз с Једног места на друго, прост броЈ 7. заменица, управљач на моторним (возилима 8. Држава у АзиЈи, страно име 9. Свечана порука 10. Завршетак молитве, Тивски краљ 11. Вртна стаза, једно наше презиме 12. Назив једне петролејске компаније, гас лакши од »аздуха, позив }3. Мушко имв, тип холивудоке глумице, делић воде 14. Део аутомобилског мотора, поприште борбе 15. НасељеНо место у пустињи, назив обележеног узвишењв у географији 18. Судари 17. Одаје Јак мирис. Усправно: 1. Земљин сателит, заљубљен (турска реч) 2. Непрерађени, Страни израз за Љеш 3. Житка храна, врста бонбона, рибар 4. Појвс.клупа, Вулкан у Италији 5. Поседује, рикањв, месхо одржавања филмских фестнвала, реон, сввза 6. место у Бачкој, део куђе, заменица (множ.), рупа, домаћа животиња 7. Италијански песник и научник XVII века, календар (провинц.), покушвј - 8. Сливкик, често
име места у нашој земљи. страло женско име 9. Надгробни натпис, стругара 10. Страно мушко име, тешко хода.
6
Издаје Савез студената Југославијв на Београдском универзитету и великнм школама. Уређује редакцнони колегијум, одговорнн уредннк Александар Ненадовић. Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/1V: те лефон 23-464, чековнн рачун 1031-903213. Тромесечна претпла та 60 дин. Штампа ~Глас п Моше Пијаде 8. Лиот излази средом, цена 5 днв.
НАРОДНИ СТУ ДЕНТ
БРОЈ 9