Студент
0 нашем раду и поводом приказивања нашег рада у „Народном студенту"
Похваша је вамедо сиих оввгх ко_ јвг су у последнлш бројевк:.га _Народмог студснта” писали « нама (БрсЈ 1,6, 9)! Сва су та писан>а до_ брокахерна. Мсђухим, како те ре. гтортаже и шгформадије не обаве. штавају читаоце ни гарибдижно о раду Удружеља студената Лкаде. мкје јпжовних улгетности, то нас Је наве.то да пошаљемо овај иапис у комс бисмо указали иа корене невкх погрешиих схватагм и укратко додирну.тЈИ неке рс дУлтате кашег рада. Осношги недостатак свтгх чланака цроизлази из негеоанаваава специфкчности наше школе и об.тика нашег рада, те дгље из нецоанава. н.а ликовне проблематике. Предрасуда је још од пре рата да боемство и фрајерлук иду о_ бавезапо уз позив слтикара. та веда, ксја даиас углавЛом нс постоји, ve. хаишгчкн се гтонавља у схватаљкма иипк. Ако Је боемство постојало пре рата, онда Је то у првом реду због положаја сликарства и слнкара у предратнм друштву, али зар Ј* Л) лоложај у иапгем друшт.., цс.тао ишрокењев! Свакоднспни о_ вивчасгави рад у школи, свест • зи®чаоу уметнссти у нашсм дрсу_ шТВУј ивстекзиван ДРУшТвеНи живот Т о*шиlру Удружења, борба пропсв *«вл«ррађанштине к предрасуда потпуно су онемогућИЈги дух боемства. шт 0 и данас влада схватаске ца су слнкари обавезно боеми наЈ_ випе кривице сноси баш тик У_ дрУжеље коЈс до да-jrac није реаговааж> ва таква схватања као и на схватања да Академија ликодннх у. метвости није нека озбиљна школа ка нОЈој м пет годкиа предано ради и* таЈосетЈБИвијој материји ликов_ ввот Језика. Удружење ннје много уздвило ни аа ширењу ликовне културе, мада је у том потледу током ове године учин»ен напредак, Планирана су ггрсдавањл о -тиковноЈ уметностти првенствено за сту. центе, стављало се на расположење прилмком објашњавања лоједмннх излотжби, тассало у „Народнои сту_ центу”, ортанизована je хздавачка делатност за популарисање уметности (једна књига излази из штампе током маЈа), формнран је курс ве_ черњег цртан.а, продај у се одјпгвци рсггрезецтативие скУлптуре велицих вајара итд. У гоку следеће годнне на о®ом пољу још ће више ојачати, а недостаци испрацити. Beh из ових редова вјгди се да Удружење студената Академије ли_ ковних Уметиости нмј« равнодупгно ггрема овом, на нзглед Сггоредном питању. уствари, дацас ce наше У_
дРУжење бави низом питања и о«о Је заиста постало нскретач полигинкот и друшТвенот живота сту. дената. у раду учествује већина чланова, коЈи је ожггзео одмах ito оснпвашу Удружења, па је таме и р е акд иднаргги х елемената, или некритичад одцос ггрема шго_ страноЈ култури сведен ка чини. **Ум. Дебатнн клуб, историгка груп«, ггоЈгитичка ггредаваша, нредава. ља каших истакиутмх умстника одржвају се просечно два пута не_ деллго. Скоро све изложбе прошле су кроз дебатни хлуб, иа теме „Од Боша и БроЈгела до надреализма”, -Утисци нз Париза*’, -Аггстрактиа уметност“ итд. (Репортажа „Апстрактиа уметност на дебатном клу. бу Академије ликовних уметцости” У „Нгродновд студепту” писана Је без познавања грађе). Ако овоме додамо да је ове годи. ие ггрви пут од осЈгобођења одржац шах-туртагр, Да је основано Планин*рско друштво „венац” које у. стгецгно ради, да ће ауто курс овога пролећа Да оспособи прву групу шофера, дл је оСнован «рото клуб итд., да је на мме салгопоиоћн од вилвомбра issi годкне до данас већ подељеио материјалцо незбринутим студентииа лреко 200.000 дипара, да Је Удружење по нмтан.У наставс са. рлђивадо од почетка ове пгколске годијго са школским власТнма те су пвд сугестијом студената учињепе исцравке у наставном плаггу, покренут ј« проблем спижења цене бсЈа, питање екскурзија, школске изложбе итд. а да се сав тај рад одшгја у Удружењу чији чланови проводе осмочасовно радно време у школи, а укушго их има нешто пре ко 140, тек тада се може добити приближна слика нашега рада. но, и проблем забаве наших студепата није скидаи с дневиог рсда док се гшје нашла задовољавајуђа форма. Тако се афирмирала идеја о одржа. вању Уметничкмх всцерц. Циљ о_ вих BC'repir је да на забавном пољт зближи студенте свих академија у Веограду, на тај начиц што се пре забаве одржи кратак пресек кроз једну уметничкУ епоху у извођењу студеиата са разних академнја. те вечери су углавном већ добиле своЈу физиономију, јер је до данас одржано пет, а шесто се вече при_ према. (о овим вечерима такође Је тшсао у „Иародном студенту“ иво Тартаља). Н« улазимо у то да ли ј« репвЈрпажа добро ггапиеаиа, д« ли у њој m*a хонтрадик ција, чи_ њепица је д« писац шсЈе схватио намеиу вечери. Он је сматрао да Је то прослава, ~. .. није само културка, већ и стручиа потреба”, да је пошао од гтознатих схватања о романтитму у литератури па је очеки_ вао да п о н,има буде рети тс ве_ чери, иако се радило о сликарству. Међутим лнковној грађи треба па_ жљнвлгје гтрићи. Колико негативно деЈгује неодговор|цо писање о јгиковггии проблемима показујс на np. прихаз у послСдшсм броју „народни студент“ ,Леца и цвеће у сликама Маре Јелесжћ” са потггисочи М. М. Ова изложба спада сигурно у иај_ лопгије изложбе од ссЈтобођења до данас, а њепа позитивна оцена јача читаода у погрешном глодашу умет ничких дела. Како и због овот слУ_ чаја главиу кривицу опет сноси ваше Удружење, то ће се оно по_ трудити да у заједнмци са -Народним студентом” нађе убудуће облик сарадње на том пол>у.
Б. КАРЛАВАРИС претседник "Удружења студеиата Академиое дагсовдаис уметцости
ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА
Због Првомај ског празника „Народни студент“ није изашао као редовно у среду, већ данас. Следећи број излази у среду 14 маја.
НАУЧНИ ОГЛЕД ЈЕРЕМИЈЕ РАШИЋА
Научетици Holst и Frslich предозшјш су 1912 године у Це-а-»итамииоаи обољење скарбут* Шеси»аест година дотније витаиин Це је шзоловаи из надбубрежие жљезде говечета- У биљ ном свету ouaij витамин је запажен шо цроиз&од оксидзтивноформентаlти'вноlГ процеСа у бил,кама. Н>ИlМе су богати плодоаи шинка, ujpno рибизле, панрикс, nocvKHpanue, црвешог патлиџана и др. Увиђајући зтачај витамииа Це за људску исхрану, иаши ачранlolМ)и иаотје да вештаиким иутем повећају његову садржииу у бнљкама. Таисо је тежња да се наша гфЛ>опривреда преведе на интезиваЈн начин npoизводње обележеиа и čopooiM за вит2lМlиинlза»цију биљне храие ••. Док paaroeaipaiM о томе са огудвнlТИlма atnpoiHioMiHije Јеремијом Рашићем, прогледам његов научии рад о утицају бора иа оздрж)цј витаlмииа) Це ruehepa и
укуинв киселостн у цриевом паTjiiHuaiuy. Годииу дана је ЈереMHjia Paimiwh вршно огледе, испи тнвло м В|редно бележио овоја занажања. А.прохемlИЈа са исх,раноlМ биља, прича Јеремжја Раигић, област је која ме посебно интереоује- То мислиш и да специјалlизирlам. П|И!таlње ®№raiMieпизације храгне aaiuac је ја«о актуслно- Ето, Ја сам покушар да исгжтам калсо ј сдон микроелемеигг, богр, утиче иа плод црвеиог патл)ИЏlанlац на садржај виraiMHHa Де у њему .. • Пре годину дана JepeMiHija је поетаlВlио оглед. У «)вкол'Ико всгетаlЦ(ЖУиих оудо®а додао .ie вештзлпкои ђубрнву бор. Биљке пажљиво иеговане и редозно зал-ивате водом по«геле су да кл!ИlЈlа)ју. Сваку промеиу у вегеTainiHijiH cwr је бележио У овоЈ Дlневии«- После | Иl3веонк>г <времеиа патлиџlан ко ј и је растао у са бором почео је да гшказује ове видније знаке нзпретоса- Биллса је биља бујна, лншће свеже и густо. То га је ох|рабрlкло. Оглед сс p.a3BiHijao клисо је о*н предвlИ|ђао- Али једног д:Шlа природа се иепозваио умешалlа у његов ■нетораи по©ао. Град јс уништио неколико судова са растињеи- Мало после грвд. јо по<био патлиџаие и у још даа суда. Дрхтавим рукама JepeiMimja је оггклањао уништвне дело®е биљки. Срећом У два суда са бором биљке оу би-. лс ornopimrje и посло непогоде под врс.тим јулским сутгцем брзо оу се опоршљале. Најзад, почетком августа убрзн је пр-ви , зрели патшиџзн. Шта ли ће покззети хем!иока анализа витаг ми(Н)Ске садржиие у плоду? Jepevmijta је проеодио сате у лабораггорији. О« кзже сате, а то су били даIНIИ и ноћи натопљени зач'ушљиЂИlМ димом угљен диоксида и тиггравнм светлои петролеумске лдмше, Осмог ав-
густа, када је ашлиза поновљвн.а неколико иута и када су ое могл« извести проверенији ззкључци, Јеремија је записао У свој дневетнк: „Резултати изведеног огледа показују следеће: 1- У вегетадионим судовимл нл земљишту чорнозем, бор делује повољно на стварање и нигом!Илавање витаимипа Це у црве H'Oim патлиџану-.. 2- При употреби пуног ђубрива (НРК) wa чершовему, с,вакако услед дејст&а азотз, смањује се садржај витаlМИl№а Це у пагтлиџану због nojianai ior заеењаввња које посредно смањује иитезшвност осветљавања. 3- Садржај шећера у патлиџанимo под утицајем бсра смзњујс се ooipaiTHo повоћању витамина Це .. • итд.” „Ви сте Hta добром путу”, рскао је HtaCTaBiHiHK прегледајући JapciiiHijiHiH иаучни рад. На смоTpin 29 новембрз његов оглед добио је прву награлу декаиата— Свакажо резултати до којих оам дошао не могу се узеТи као кошачнЈИ. Треба још дуго испитивати да би се они потврДИЛIН. Када полои<им испите и вратим се са радне aiKiwije наставићу оа испитивзњима. Човек не може а да не претпосгаии пошто чује ове о Јеремиј|Иlно.м огледу, да је он свакако и одли:ча!н ђак- Да бих избегао стереотипност у написима о HiauiHM вредним студентиlма био сам склоц да заиемарим „стручни аспскт” изражен у децималу његове средње оцене. Међутим, мислим да би то било погрешно кз|да је реч о ЛереМIИIЈИ Рашићу- Јер, његова је средгва оценл 10! Нека дакле, oß'aij напис о naучном огледу Јеремије Рашића буде ииак завршен једном цифром. А опра)вда!ње нека буде њенlа вредност.
Ацс ШТАКА
Са слушалицама у руци ове медицинарке са озбиљном пажњом и великим интересовањем испитују један озбиљан случаЈ срчаног обољења
0 организацији умног рада с нарочитим погледом на учење
Пиш©; ПРОФ. др ВЛАДИМИР ВУЈИЋ, шеф неуропсихијатрискв клинике Медицинског факултета
Улопа пажње ггри умном раду је огромна. Пажња побољшава сензоричну диокриминацију, врпги изоловање потребне појециности из делине; она омогућа®а пердепцију и оних сткмулуса који 6и иначе прошли неаалажени. Пажња чини импресију јаснијом, е с пажњом схваћени утисак се несумњиво боље памти. Она нам повећава ефекпшност рада. Ако не пратиш с пажњом оно што претствљн предмет твојих студија, онда је навесно да rpeдиш прево неуспеху. У том случају је крајње време да предузмеш велико Лречишћаваље са самим собом и да покушаш оа.м или уз туђу помоћ да предмети твојих студија постану прсдмети твог живог иктереоовањо. Ако нкси свестан свог задатка и својнх дужности према друштву онда треба и ти оам учикнш ове да ту равнодушност уклониш, да ти и друштво у томе помогне; а ако се све то сврши неуспехом онда је друштво дужно да те таквог још за времена упути на други колосек где вишв знања нису неопходнл. Друтим речима мораш да покушали, макар и у последњем тренутку па се преоријентишеш на онај ста® који ои морао нмвти још онда кад он се одлучио на ове или оне студије. Од тебе то треба да захтева гвоја савест, од тебе то мора да захтева твоје друштво. СвоЈу пажњу мораш твек да контролншеш. Зар ти се једном десило да прочиташ Једну или две стране, реч по реч, ред по ред, па да тек онда увидиш да сл за све то време био духом отсутан, да ннси схватио нк једну реченкцу?! Васпитавај се да схватиш сваку мисао кад нешто читаш. Често је довољко да само мало напрегнеш пажњу да би схватио једну или две мисли, шз. да се хотимпчна пажња претвори у нехотимичиу, без напора. На првдазању не сметп битн пасикан учесник; морао би битн спреман да сваког тренутка у току предавања на познв нвставника изложшп о чему je реч нли као што ое то у неквм земљама већ практикуЈе да одмах по пре-
давању усмено илк пиомено одтовориш на извесна питања тсоја је гретирао предаЈвач. Целокупиа обукл у школи почива па заједничком раду наставника и ученика. Депас није на дневном рсду тема како настаннш; Tj>e6a де предаје да би привукао пажњу слушалаце, алн ништа мање нијс ни твоја дужност да управиш своју пежњу не оно о чеагу ’ce конори. У твојим студијама пије свс подЈсдпако интересантно, али со мораш навићи да и иа „нсннтересантне ствари" обраћаш своју пажњу, вмајући увек иа уму да су и те тренутпо неинтересакгне ствари теоно повезане за твој главнн, жнвотнн циљ. У орранизацији овог умног рада већ. си много постигао, ако ти више није погребно да напрежеш овоју пажњу, ако је бна постала ва твоје предмете псхотимична. Кад си успео да ти студије нрстставллју твојс жсљс, твоје пнтереоовањс, твоје потребе, онда ће твоја пажња без ккаквог вапрезања бити упра!вљена на твоје студије. Из овог jftCHO проивилЈази да орпалшзованост пажњс је недељиво завиоаа од делисходне хармоничне ортатгизованости, формираности твоје целокупне личности. Може ли се побољшати памћење? је да се унознамо са извесшгм психолошким чнњеницама, са по леким од гсојих се не кор»иств ие само студентн него ни организаторк свстема наетаве и испита. Пре свега основна је чнњенипа
да је.љшћење по смислу најбољв. У сввму што учиш мораш тралсити повезаност, сиисао. Разуме се кад учнш изолошан-о, кампањски нормалну здатомију, тсшко ћеш тамо наћк неког смисла, али ствар стоји сасвим друкчије, аако са љом дапоредо учнш ембриолопгју, хистолотнју и физио лотију. Не могу се овде упуштати у ироблем да ли се ношто уопнгто дефнвштивно може да заОорави. Несумшива је пик чањенида заоиована на исихолошким екеперЈгмоптима, да ое нешто што се једном научило па макар вв, изтлед саовим ■зоборавило, лакше савлада нето ако ое о томс Јгикад ннје зиало иишта. Научени метеријал се бољс задржава у памћењу, ажо је учењс било расподељено на дуже' време. Психолошки екоперименти глаое; ако се један нив слогова у току три даиа поновн осам пута двевпо, онда ho битн ооамдаест погодака; акс сс тај низ слопова поиови за шест дана четири нута дневно, онда he бнти тридесет девст потодака, а ако ое исти ишз понови за дааиаест даиа узастопце оамо два пута дневно, онда he бити педесет и три поготка. Иако је број понављања задатог низл. слогова био исти у сва три случаја (-24), разлике у резултатима су ипак огромне. Ови експерименти показују да ако једно кратко потлавље из интерне медициив поновиш за три узастопна дана осам пута дневно, научићеш миого мање, него да си исто поглавље за дваниост узастопних дава понављао само два пута дневно.
Из топа прожшлази претпоставка да вова понављања »а старије аооцкјадије имају већу вредност него аа сворије односно да понављаље више јач-а старе асоцијадије него нове. Други експериасенти су даље показали да се једна асоцијација, ако дуто поетојн, теже заборавл>а него друта иств јачине алн краћет времеиског порекла. Из овога изведен је звкључак да је за савлађивање већет материјала неекономично учвти парче по парче већ да је цеЈгасходно обухватити ра®номерно делокупан материјал тј. да се понављање појвдиких делова треба да расподали временски iiito дуже уколпко је у питању велики материјал, на пр. једна књита, онда изтледа да је економичнлгје прећи ирво део материјал да би се задобио ошпти угиоак, па затим део по део. Вкоперименти су покааали лв, се мање заборавља, ако се после учења одмараш евентуално легиеш да спвваш, него ако се замараш ткнадно другим поелом. Интересантан је и врло поучан и овај псиХO.ЛOШЖИ експеримент: три скупине студената кмају д-а научс једну песмиду жапамет. Прва скупина се после учења одмара, друга је кмала одмах да научи још једну песмицу, а трећа скупина један низ бесмисленнх слогова. Резултат )е показао да је после 15 минута пр®а скупша мотла ш 92,1% да понови нову песмицу, друга за 86,4%, а трећа за 80,5%. Испитивања су после седам дана показала резултат код прве скунине 71,1%, код друте 59,2%, а код треће скупине 62,7%. Ти резултати показују да је после учења пајбоље одморити се, али исто тако показују да сјиигшћ садржаји памћења, који се брзо једаи ЗА друпсм ваучс, једад другог ремете у необичној мври. При брзом учењу већег материјала то .'•'за.јамтто кочеће дејство ое показује катастрофалпо: на крају од овега тога се нв зна внше тако рећи ништа, јер сжаку ноеу асодијацију ослабљује следећа. (Наставак у идућем броју)
За живот човека
„ГРАД“ У ГРАДУ МАЛИГНА ДИФТЕРИЈА УЛТРА 3ВУК И МЕДИЦИНА 4.000 ПРЕГЛЕДАНИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА
То је ма.то чудан „град“ беи градоке буке, без продавнида и бљештећих реклама; не нује се лупа трамваја, ни тгисак аутомобилскнх сирена, а улицама, које су чуднс упадљиво чисте, са Iнатписима „Постерова“, „Докто\у\ Субтића старијег“ нтд., лепршају бели минтнли лекара и студената. Велнке клиничке зградс и нчтститути речнто говоре о не налом броју „стаж>вника“ овог града. Он је чудан још по печему: ни једног секунлл ту рад ие престаје, и то пајхуманлтји р«Д ( борба за људ-ске жнвоте, борба за пве од новорођенчета до осамдесстогодншљс старине. [ Алн упоредо са борбом прОтив 'стихпје, у корак оа најновијим научним открићиимо, лекари паставниди ослоообљавају будуће генерацијс лекаЈта, нове научзге раднпке. А учипедс њнховог систематскот рада отледа се у зрелом научном ргду студената старнјих годшна медицнаге. ...Огуденткиља V год!ипте Зора Тодоровик збуњено је још јсдном иогледада нл микроскоп. Бнла је снгурна да је о диФтеријк научлла свс, а оад-а, тај ирспарат под адгкроскопом упео је помстњу у шено знање. Позвача је колегу ca године Мишу Гадотића. И отг се изненадио: иако је препарат са леша умрлог од диФтернје, htioik то што виде под мнкрогкопом у многоме сс не слажс са офнцнјелшгм поставкама о ЛиФтерији. „Алл не. рскли су, мора да смо ми погрешили. Иокушаћемо на другом препарату“. Покушали су но на једном него н-а пет расших ппепарата, али резултат jc био исти. И тада со роднла сумња: овде се ради о посебном вилу дифтерије, иазване малнгно дифтернјл, која у медппиаи теоретоки готово if нлје разјашњена, па према томе ни њено лечење нс разллкује се од лвчеша обичне дифтернје. Са сумн.ом је*ДОШла и бојазаи; да ли њих двоје нмају довол.но знања и сдаге да се ухвате у коштац са том подмуклом болешћу? МлаДилачки полел је надвладао, бојазан је отпала, а онн су се уз помоН шефа катедЈте, професора Шаховнћа, озбнљно ирихватили посла. Бнло јс тешких тренутака, свака с-итница могла је да окрене ток изучавања, но они су пстројали до Kj>aja и утврди.тн: молигпа ди-
Фтерија је посебан вид дифтер»ије, а смрт рапије наступа, те не долази до потпуног развоја процеса на срчаном мишићу и плућима... па према томе захтева се и специјално лечење. Није He'Uie да доказујемо научну вредност овог становишта, о томе he мородавнн дати свој суд, в*ли овде је симпатичн-а тежгви за личним усавршавањем, за даљим развитком науке. ...Две награде ЦК- Народне омладнне Орбије, десет паграђених радова на конкЈ г рсима факултета, писмене похшле руководства Савеза студената МВШ резултат су плодпог рада групе домонстраtopa Института за Физнкалну терапију, као и овестране помоћи коју им у свакодневиом раду пруЈка шеф Ипститута доцонт Рото»ић. Није случајио то, да је демоггстратор Томић, члан ове групс, првн студент мсдацшге у Воограду који се бави питашем примоне ултра-звука у медшгшш (за гвегов рад шири се шгтерес код лека[>а). Овојим ра.дом о заштнтн од дејстоа ултравиолетних зракова, демпнстраторн Истровић и Милићевић, поред научне вредиости
постиглн су и практичну; пронађесго је средство чија производња »ије скупа а пружа добру eaпггиту... Доцент Ротовић ове усиехе објашња'ва овако: „Најважније је то, да њих и«торесује miHipH материјал, а не сомо онај за иопите. Сваке недеље група одржава научне састанке, а још се никад ипје десило да на titm састанцима ппјс било интерссантпих паучних проблема. Шта више, теачиц на којп они те проблеме решавају доказује њнхову врелост, а судећи по дооадашњем Јчаду они мпого обећавају“... _ ...Ученпцн Vll ртзреда једне мушке псмназије у Београду зачуђено су се згледали; у разред је уш.та група младића у белим мантилнма. „Другови, рече им разреднт, ово су аисо.твенти медшцине « дошли су да вао прегледају“... Уствари иницијатнва јс цотекла од шефа IV шгтерне клииике ирофесора Плавшића. Он је. новоформираној груш за пнтерну медицину препоручио иопитшвање оболења срца код учеиика средњих школа. Задатак је захтевао много
и напора, али то није омело OСМОIХНИУ апсо.lвенвТlа IV ннтерне клшшке да m оберучке прихвате- Из дана У дан ишли су по београдсклм средњим школама, прсгледали ojco 4.000 ђака, вршили упорсђивања, међусобно се коисулто®ал'и, а сада пишу зајвднички рад о томе- Стидљиво су oe зтледали кад је профвоор Плавшић у присуству осталих студерата рекао да су радови овакве врсте веома ретки у медитџшским наукама.
Миливоје ЂУРИЂ
Над микроскопом
БРОЈ tf
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5