Студент

УЗ ШЕЗДЕСЕТИ РОЂЕНДАН ДРУГА ТИТА

КАКО ЈЕ ТИТО РАЊЕН У ПЕТОЈ ОФАНЗИВИ

' ЧОВЈЕК, КОЈИ ЈЕ НА ЧЕЛУ НАШЕ ХИСТОРИЈЕ ПРИМИО БИТКУ ЗА НАЧЕЛО СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РАВНОПРАВНОСТИ МЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ДРЖАВАМА, КОЈИ СЕ ЈЕ УСПРОТИВИО НАСИЉУ ЈЕДНЕ ВЕЛИКЕ СИЛЕ У ИМЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ МОРАЛА И ЛОГИКЕ, КОЈИ ДАНАС ПРЕД ЛИЦЕМ СВИЈЕТА ПРАЋЕН МИЛИЈУНИМА ИЗНЕНАЂЕНИХ ОЧИjy ТУ БИТКУ ВОДИ МУДРО И СМИОНО, ТОМЕ ЧОВЈЕКУ, КОМЕ ДАНАС ПРИЈЕТЕ ВЈЕШАЛИМА У ИМЕ СОЦИЈАЛИЗМА, МОЖЕ СЕ РЕЂИ ИСТО ТАКО МИРНО И САБРАНО; ЗДРАВО! БУДИ МИРАН И УЗВИШЕН ИЗНАД ОВЕ ХАЈКЕ! ВЈЕРУЈ ДА НИЈЕСИ ОСАМЉЕН, ЈЕР ДА СМО СВИ МИ СВИЈЕСНИ ДА СЕ НЕ РАДИ 0 ТЕБИ ЛИЧНО НЕГР 0 СВИМА НАМА. 0 НАШОЈ ПРОШЛОСТИ И 0 НАШОЈ БУДУЂНОСТИ.

(Мирослав Крлежа)

Друг Владимир Дедијер ставио нам је на расположење следећи одломак из грађе коју је сакупио за биографију друта Тита, У овсм одломку гсвори се о 9 јуну 1943, када је друго Тито био рањен у Петој офанзиви.

„Ближио се дан одлучног про* Дора у Петој офанзиви. Све тешко оруђе смо закопали. Глад je велнка, али од свега најтежи су нам немачки авиони. Кад бисмо имали само неколико противавионских митраљеза То је прва ствар коју смо тражили од саве. зничке мисије, кад се пре три недеље спустила код нкс. Али досад никаквог одговора. Осмог јуна, Врховни штаб. по преласку СутЈеске, залогоровао Је у густој шуми на стрмом брегу недалеко од Сухе. Тито седи на камену и чита последњи извештај с положаја: Друга далматинска наставља жестоке борбе на Барама. Нем ци стално врше јурише с Горњих Бара у правцу Доњих. У једном тренутку једно немачкб одељење било Је пробило наше положаЈе и дошло на неколико стотина метара до улаза у Суху где се налазио само штаб бригаде с неколико курира. Срећом, ту је био један тешки митраљез, па су Немци били одбијени. Друга ливизија је Јучв издала наређење штабу Друге лалматичске да се ови положаЈи морају очувати по сваку цену док не стигну појачања. Далђштинци су имали огромне губиткв приликом извршења овог задатка. Само кз Другог батаљона избдчено Је из строја 128 другова. Командант овог батаљона Душан Филиповић и комесар Ђуро Бошковић известили су штаб Бригаде да су. изгубили две трећине свога људства. „Немци надиру све јачим снагама и све упорниЈе, Ми смо изгубили две трећин« људства, али рачунајте на нас као да смо У пуном саставу!” У том тренутку немачке хаубице почеше да бију шуму у којој се налазио Врховни штаб. Тито нам објашњава где ће које арио да падне, а после каже: Сугра ће бити много и ави-

она и топбва. Немци стално бацају појачања на Зеленрору! Александар Ранковић - Марко седи на Једном обореном дрвету недалеко од мене и говори: Никад у тежоЈ ситуацији нисмо били, Много ћемо кадрова сада изгубити... И то баш у овој ситуашф... Треба само прећи ову препреку, изићи читав из ове офанзиве, па ће све поћи на боље. Ситуација се и на међународном плану знатно побољшава. У наше најшире масе продреће мисао да је краЈ рата близу, услови за мобилизацију биће веома повољни. Само треба са' чувати кадрове које смо за ове две годиме с толико крви из_ градили, а сада се налазе у смртно} оплсности да буду уништени! Маркове речи прекиде курир из наше радио-станице, коЈи је донео радиограм генерала Александера, команданта енглеских снага ка Блиском Истоку. У томе телеграму се вели: „Ми вам шаљемо поздраве и добре жеље у овом критичном тренутку ваше борбе против освајача ваше земље. Слаћемо вам следовања према нашим техничким могућностима. Али знајте да се арми је савезника приближују. Наши бомбардери руше Италију и Немачку. ИнвазиЈа Европе више није сан, На Истоку Немци и њихови сателити трпе ударе од наших руских савезника. Стога ваша борба у наредним месецима биће важниЈа него икад” Значи ни од савезнииа нећемо ускоро добитц тражену помоћ. Титосе шета од једног стабла до другог. Ми нисмо последњи у овом нашем продору. Иза - нас су Трећа и Седма дивизија. Још 5 Јуна добила Је Седма дивизија на|ређење да с Једним делом рањеника, АВНОЈ-ем и Назором хитно пође за нама. 'Данас им Је Тито послао радиограм да је код нас ситуација врло тешка, да они свиЈу своја крила и одмах крену. Али радиостаница Седме дивизиЈе данас не даје .никакав одговор. Појавио с« радиотелеграфист Вељко Драгићевић. Он Је поставио- радиостаницу мало ниже на брегу, Вели да везе нема, а да Је све покушао! Тито с« шета горе-доле и говори: Две и no хиљаде људи Је v питању. Не можемо их оставити, А ни ми не можемо даље држати ове положаје, јер смо свиу опасности. • Један курир Је послат чак на Вучево где Је штаб Седме дивизиЈе. ТаЈ друг је пешачио веђ пуних двадесет часова, а нико цруги не зна пут сем њега. Брзо Је кренуо с наређењем, кад га Тито заустави: Дајте му оне две моЈе конверве! Нема вести ни од нашер зачеља Треће дивизије која Је на висоравни Пиве с великим броЈем тешких рањеника. Ђидо Је послао 6 Јуна радиограм да су Немци у Санџаку и предлаже да и он крене за нзма. Одговорено му Је да одмах пође. Он је ипак још једном покушао да се пробиЈе преко Таре, али је данас послао овај радиограм: „Ситуација је врло тешка. Непријатељ посео обе обале Таре.

Ако нам пробијање rte успе, бо. рићемо се херојски до последњег”. Значи Трећа дивизија ће стићи касно. Немци ће потпуно загворити обруч. Мораће се пробијати. У шест увече Тито ie наредио покрег. За десет минута читава колона била је спремма. Спусти* ли смо се до Сутјеске, па онда према Тјентишту. Пролазимо поред Шесте босанске и Мајевичке бригаде. Оне су се страховито истрошиле у овој офанзиви. У Мајевичкој бригади у строју остала је свера једна четвртина бораца. То су махом младићи од 16—17 година, изнурени, гладни. С једног коњског костура крај стазе оглодан ie и последњи комадић Mecai. Кад је Тито наишао, на челу колоне с једним штапом у руци, борци ових бригада тада су га први пут видели, јер сУ непосредно уочи ове офанзиве ушли у састав наше главнине. Кад смо излазили из клисуре Сутјеске и кренули уз прве обронке према Милинкладама, пре ко пута, из тамног Кошура, синуле су варнице, неколико секунди касније прохујале сУ преко нас две гранате и удариле у кањон препун војске, неколико стотина метара иза нас. Опет су синула четири светла с Кошура. Гранате се сручише ближе. Немци су све више скраћивали ватру. Трећи пут нас засу земља, погодили су нашу колону. Тито }е био на челу. На зачељу je погинуо друг Осмић, који је у пратећи баТаљон дошао у Прозору. Топови после заћуташе. Hoh је пала а са њом и киша. Идемо кроз шуму, не говоримо ни речијер сУ положаји близу. Ватра се не сме палити. Колона застаје. Пролазе минути. Иза нас су наше јединице које Mopaj'y хитно на положај. Испред мене иде чика Јанко Моша Пијаде. Нас двојица смо изгубили везу и не знамо у ком правцу да кренемо. Не смемо да говоримо, већ по киши лежемо у блато и пипамо по влажној трави и по глибу, не би ли нашли отиске коњских копита. И тако смо пронашли пут. Тако се те ноћи колона Врховног штаба поцепала., Док je читав батаљон прешао Милинкладе и спустио се у долину Хрчавке, дотле су Тито, Марко, енглеска војна мисија и ј‘едан вод треће чете нзбили на врх Милинклада тек када је сунце већ искочило. Ту је друг Тито дао наређења Ваки Ђуровићу, командакту четврте бригаде, па се кренуло даље, Врховни штаб j’e пролазио једном голом равни. свом изрованом топовским гранатама. и авионским бомбама, када су се по!авили немачки извиђачи, они су просули десетак бом-6и за живе циљеве. На том месту није било заклона. Свако је легао на земљу на месту где се налазио. Ту le погинуо пушкомитраљезац Петар из Мркоњић Града. Колона је убрзала покрет таман је зашла у ретку шуму де. белих букава. када је наишао други талас н е мачких авиона. Овога пута нису били само извиђачи. него и бомбардери „Хајнкели” и ~Дорнијери” с пуним теретима бомби. (Ha'KTaißaiK «а apjrotJ тран«)

Честитка студената-планинара другу Титу

Драги наш друже тито, Гтуденти - планинари Београда ш»љу Вам, поводом шездосето- , годишњег рођендана, поздраве * свих чланова из четрнаест пла.а нинарских друштааа ка Укивер. f аитету, » Наша друптгв* поститла су до- а сада значајне успехе у савлађн. | ван>у елемената ванармиског вој- i нот васпитан>а. ОРганизОвашем ■ патролких такмичеша, оријента., дијои помоКу карте и компаса / на непознатом терену и савлађи. f вашем друтих дисциплина, дали I смо наш допринос јачашу од. i браибене моћи наше земље. / Трудићемо се да наш бУдУћи if рвд буде још свестранији и бо- f љи. Наша љубав према вама, дру. i жв тито, организатору >и руко. водиоцу свих наших победа у I данима мира и рата, манифестује се и кроз ову штафету. У obitm r значај«им данима, иОпУњвним i вели'ким тешкоћама. али и ве- > ликим успесима, ми смо једин. ф Ф ствеиији него икад и чврсто ф л збијени око Вас и централног коиитета наше Пар. ф ф тије. » ' , ј Живите нам, вољени друже ф Тито, дуго и дуго; на срећу свихј i ваших народа. Студенти-цланинари Београда

Штафета студената Београда

Штафета студенагга Београдског уншерзитета, великих школа и академија са којом he беопр-адски студеити честитати шездесети рођенаан Другу Титу, полааи 25 маја У 14 часова нонред зграде Државног института за фискултуру где ће се уз учешће Медицинске велике школе, Ветеринароког факултета и Државног иlнсгитута за фиокултуру, одржати свечани митннг. После одржаног мигинга штафета ће ићи' поред Ветеринароког НДВШ, Правног факултета, дома „Вера Бла гојевић”, ове до Више педагошке школе. У ношењу штафете учествоваће око 100 студенатаСа Трга Републике главне штафете ће понети седам београдских студената, чланова Друштва за телеоно ваопитање ..Пзртиз-зн”- У ношењу Титове штафете до Белог дво-рл, укупно he учествовати око 40 београдСких студеиагга, _ члаиова „Па/р-тизат”, Први сусрет с Титом

(ИЗ БЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГ ЧЛАНА ДЕЛЕ ГАЦИЈЕ ПРВОГ КОНГРЕСА-САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ)

Сећам сс камо оам 1947, таи ми се, када је делесација студената БеоlградрМ(>г униивејраитета првн пут биига у посвти код друга Тита', са завишћу* коју нисам умео да сакржјем, пооматрао другове како се, oa узбуђеl{>ем прмпремају . и очекууlу даи нријема. Колиио сам biHina желео да будем на месту иеког од H>iwx, Ја сам до душе виђао друта Тита, Вшђао с>ам nai више пута, на мит.иизима, првомај-смим napaaaaia, академијвма, ■ али увек неKiaiKo ira дапека, «e масе, из псворме и оамо за тренутак 06n4W0 краггам јер је утввк било много другиос мој|И/ су као ија желели да ra мало боље виде. Зато оам стално П)рижел>.киlваlo момешт квда ће се и мени указати прилика да га вишЈИlм и чујем из непосредне б.тизlИlН'е. И даша су ми рекли да сам и ја у делегациј.и iicoja ће ићи мод друга Тигга!, нешто ми је уздрхтало у грудЈтма и задуто н>иеам могао да ое оредим. Ја не увпслнм да пишем о Титу, jiep би то зцта^чзслм> тгисаггат о истlсри.сlКој вгЈохи у ,раа®(итку наше земље. са ксцјрм је нераздвојно и CTBqpa.T'ai4iKn повезаио његово име, јер би то зиачило гочсдти о триумфу марксистиlЧlме миссги наше, Падхшје, чтцју је за;стаl&у он помооно разншо, о једиој вел(гасој истнни која данас мроз идеолошку- конфузију у међушродном рашииlчмом покрету крчи ттут истшнском оатобођвњу човеч)аиства, Не миххтам да шхшем о томе јер не бн био кадар да то како треба урадам. Ја желим само да ос.ввжн!м незаборавне утикже које је на нас остгшш суорет са другом Тигтом. Пошто смо обавештени да ће нас друг Тито примити око пет чаоова код своје куће, договорили смо се да ое јед;ан сат раније у цросгори|јаlма Савеза, ma да одатле заједно кренемо. Маша је закашњана.ње наш старн студвнтоми обичаг, већ много пре aaiKaaaiHor врем«ш ови смо били ни окупу. Аутомобглима које нам је за ову прилику ујстутшо ЦК Народне, о.мла!ДМНlе гаошли омо и тачно у пет чаоова заустшили ое пред М?|ршалавом кућом. Ушли смо у лвпу јецшгоставну вилу окружену алсЈама и дрворедима. Официјр, koJih иае jic сачешо иа чоаалш, ysep Hate Je f тђчШбљ« да осгавшо

каитуте и пошао да нао пријави. У свечаном располlolжењу, које буди Ј нека хармошца и досто* јаиствена тшш«н:а', »аорегаути од узбуђења ч«« каити смк) га .да се араггн, Он се појавио, прказао JnaiM на врагга до којих јс водио јвдап Maait ходник џ pcicao ’да нас друа' Тито очекује, Мишно' сам да ћемо проћи још кроз н«ку собу .и када сам се нашао у'дугачкlој еветлоЈ ABOipaiHiH у чијсм је дну стајша темељнта и достој;анlст(века, појава дрЈ,та Тита aafcrab сам за Tipe(HyT2iK нloНlенаћеп. Поред његз стајао јс друг Родољуб Чолдковић моји је нешто пре иас стиrao. Приlлазипи омо редом.' Друг Тито нам ј« чврсто саезао ч руку. Посматрао сам ra. Није баш caiceiiiM ЛIИIЧШO на фотографије. Проседа коса к viMtne пров|рачнв плаво зелене очи нз шјнх, e часа на час блесне по ко]д жива искра, да]у њеповом одлучЈнам бакреном лпцу пзраоквјност, KaiKßiy фотопрафија није у стању да забележи. Биди омо узбуђенlи и збуњени. Kobhko ]с то тра]|ашо,- шнут шпг два, не бих сад тачно умео да кшкем, дши, оећам св, чпм нам је друт Тито рвкао: „Седигге другови”, наша збуњеност ]е прошла, Питао сам се шта је уlч.тнилlo да све то, и збуњвноог, ца чак и узбуђење нестане као д а ]е (ргуаооЈМ ошиесено.. , Држање друга Тита, чггтава његова појава је до те M«ipe ј(едн)oстаlв.на да човека одмах увуч« у оне стнарне обичн!е људоке односе у којима се човек осећа некако п|ртродно и пријатно. Разговрр је почео тиме ш.то је друг Пешић, ко]и је цредЈВодшо нашу далегацнју, обавестио др>'ш Тита о нашем I Коигресу н некпм важнијим проблемнма сггу|дешта. Он па ]е пажљиво слушао, а онда је почео. да говсхрн. Био caat пзнеиађен шд сам чуо колико друг Ти-то mr знаје проблеме и ж-ивот наше студелтске омладнне. ГовсфИО је дуго о соци|ализму, демомрвTHijiß, армији, о на-шим људнма и интернационашчлзму. Његове мисли проницале су лако у дубииу наших друштвен!их односа и теимсик Јгеђународних цроблема и отуда нам се врзћаш« јасне, једноставне, непооредн-е'’ 6ee иједне сувншие -речн Говорио )е о тешкоћама са мојим* мо(ра да се бори напг-а млада држава. Колнко yt само бола и гофчине било у њего-вим речима (Начставак на другоа страи-и)

т Jli И И дИШ mmgmj I ШШШ ШтШЗ ШКШш ШШијв fiJEC« 2i mai ш ш шШШ Ш' вШш ШшШ Ш дшј шш 1Р&. Шш Шш шШ flw ВШ џш шш година xvii ЈВИ BHg кЗШ ШШ ШШ ВШК ШШ Ш број i 3 Ш Ж Ш ЧшШ ВШ Ш Ш Ш Ш ш . Ј Ш ШШШШШ ш ш ш НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГР АДСКИХ СТУДЕНАТА