Студент

Дискусија о нацрту закона о универзитетима

(Наставак са прве страке) Tauco Јо иа једнсоа од нлх предложвна и факулггетока скутшггина са тирок-км компстенцијама. Нама се, при с®ем том, чики да би на таЈ начин могло да дође до непотребног паралелизма у раду факултетског савета и предлосжене окупштине факултета. Поред фавсултетскот савета постоји још једно Тело, још један оргг<« у окниру факултета у коме се могу распрааљати питаlшв извођен>а и подпзаша наставе. То Je факултетска конференциЈа хоја се сазива једаипут тодишње, на којоЈ учествуЈе поред члаиова факултетског савета све помођмо наставно особље, сарадници фаосултетских установа, ггретст авни ци друштваних оргашsгзациoа одховарајућих струка и тгретставиицк Савеза студената. ЗначаЈ ове коПференцттЈ е Је миогострук те би ое на н>у требало посебпо осврагути. Овде ћемо само подвући то да се ва њој даЈе студентима модућвост с Једне стране да Се упозМаЈу у најширим попгезима ca основним нроблемима факултета у целиии, а с друге стране да се на том гшцроком скупу чује и шихова реч. То су само неки од елемената демократског карактерв које у себи носи Нацрт заашна. Поред к,их поСтоЈи Јо*ц читав штз зкачаЈ-них притерта као што Је на пример приицип са моуправе или аутономије ушвеерзитета. Овај првтнкцш сђррмулнсан Зе, пре свега, изрнчно и на ireo&!*4«o Јасан к недвосмислен ИПМ у гсрвим, огшггим одредбајла нацрга, а затим доследно спроведен кроз читав пројвкат. Оно се огледа како у комлтетенциЈама универзитетских и факултетскзгх ортана коЈи занств самостално одлучују по свим питан»и!ма њиховог жл.ЕОта и рада тако и у њиховим одНосима са надлежним државшш органом. Самоутррава универоитета дошла Је кроз оваЈ проЈекат до пунот и стварног изражаЈа. То ниое формална, лажна еамоуправа, шећ аутономија у пра®ом смислу речи, и то аутонЈомиЈ а новог, сопјиЈ алистичког типа, нзрвсла у складу оа читввим процеоом демократиз гциј е и децентрвлизации е у коме ce налази наше друштво. То Је оамоуправа за ксцЈу су се бо-

рили кајнапреднији етеменгги старог универоитета на челу оа револуоцкшарном студенггском омладином. Од осталих важнтЈих начела на коцима Је израђен нацрт закона треба посебко поменути начело јавности и позезивагша универзитета ca установама, удружењима, организациЈама и поЈединхрша ван њега.

ГОДИШЊП ИЗВЕШТАЈ РЕКТОРА Не 6и се могло ређи да је ун!иверзитет од ослобођеша до данас остао ван нашег друштвешог развоЈа иако Je било узалудних покушаја у том правцу дв Је био опасан некиа* дебелим зидом и одвоЈен од нзше стварНости, чији Је он један од елемената. Тог повезиван>а са својом друштвеноз! срединсм било Је и до сада, међутим, 3'ош увек њега шгЈе било у окој мери у icojo'j Je требало да га sуде с обзиром На ове дагге, посгооеће усжзве. У гтрој екту Закона о»еом моменту посвећена Је нарочита пажња. Одредбе к»Јс се на њега одвосе омоаућуиу кајшире, наЈдубље. најевестраниј е повезивгње универзитета са нашом друштвеном ствариошћу; о«е су такве природе да утисиују ероитету заиста караостер Једне друштвене устакове у пуном смислу те речи. То се нарочито Јасно може запазити из одредаба које ое односе на годишњи извештај, који рсктор подноси универзитетекој . скупштинм. Пре овега, ректоров извештај мора бити објавл>ен и то пуних двадесет дана пре одржазања схупштине. А затим што Је још зиачаогаиое овом извештају имају право чииити примедбе како стручна и друга заинтересована удружења, оргаиизациое, установе и појсданци, тзко и студентске организације, о свим тим примедбамв ректср Је дужан да обавести скупштмму. И на тај Иачин унивсрзитет заиста може да отвори широко свогја врата јавности пре свега у свогју сопствену корист, да се повеже са широким крутовима стручњаха и научних радншка ван свот ужвг делокруга рада. Ми се не можемо деТаљНије зауставити на осталим начелима коЈа оу нашла своЈе место у нзцрту Закона о универзитетимв као што

Је, на тгример, пачело их»борlКости и поновие избориоспи целокуггног наставнот и помоћнот цастаиног особља, Rode је изазвало много дискусије наххзнигго на сед ;I *«цама факултетских савета (прм чему се понекад полазило и од неначелних и непр авилних постсвки). Поменућемо оамо оне елемсиге који се посебп!о односе на студенте.

ЛИК СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СТУДЕНТА Нацрт Закона посвећујс читчво Једно поглавље студентима. У њему се твори о дужностима и иравима студената, о студентоким стручним, културним и другим уцружењима. Нарочито су од значаја опи мовденти који се односе на високу моралну обавезу цашег но®от народног студента „да из грађује и чува лик социјалистичког студента“. • Кроз читав свој живот и рад у кашим I!Овим друштвеним условима од ослобођења до да«ас, кроз раоие врсте стручних и друшк дслаггности, а нарочито кроз велике акције на кодима сУ УчвствОвали наши студсити су већ показалп ца пред њиховим очима Ие престаje да лебди чист, херојски лик стУцента борца из народне револубије. Пројект Закона их још Једном потсећа на велике традиције педавне пронглости. Најзад, између ооталот у нацрту се изрично гготврђује и гарантује. здравствена и ccftca' ална заштита студената, У томе би се, у неЈкраћим потезима састоЈали неки од ocHobtoik елемената проЈекта Закона о укиверзитетима, чиЈе доношење претставља Још Један доказ више о сталиој бризи Владе ФНРЈ и Комунистичке партије Јутославије о правилмом разнОЈу наших највиших нгучних, наставних и ваопитиих установа као што оу универзитети. На крају рећи ћемо рно што смо на почетку поменули: у законск ом прој екту има и такних елемената коди се моау дисгкутовати као и таквих формулација коое би могле биши мпого сретније погођене. Ми се на њима нисмо задржавали настоЈећи да озом приликом укажемо на нека од н!ајбитнијих начела на којима Је нрцрт Заасона о универзитетима изграђен.

Др Михаило ВУЧКОВИЋ

КОГА ЋЕ СТУДЕНТИ БИРАТИ ЗА ОДБОРНИКЕ НАРОДА?

Још релативио млада организација. али већ са низом значаЈних искустава, Са вез студената нашао се пред једним новим задатком; изборима за народне одборнике. Избори којима идемо усусрет битно ће се разликоватц од оних из ранијих година: самоуправљаше постаје све изразитије обележје наше социјалистичке демократиЈ’е. У иашој друштвеној изградњи стигло се управо дотле да је данас градским и среским одборима обезбеђена далеко веha самоуправа у привреди њиховог краја, него што је био ™ £ Тоће ли бити способни да обаве све оне послове које им лоуштво повеоава Ланас ie знатно већа. А тако ће бити и у будуће: што шира буде самоуправа то ће и одговорност бирача бити већа. У Прогласу Извришог одбора Народног фронта Србије српском народу каже се да „захваљујући високој свести

народа, јединству радничке класе, сељаштву, народне интелигенције и осталих труд* беника оличеном у Народном фронту, захваљујући постигнутим успеоима у приврдној изградљи земље, народна власт се развија у правцу сталног успона и јачаља социјалистичке демократије, изградње нових односа међу људима. остварујући социјалистички принцип да радни људи који стварају материјал на добра одлучују како ће се та добра расподелити”. И даље: „Народни одбори изабрани на овим изборима треба да усмере своју активност на даљу изградњу социцијалистичке демократије. За то у народне одборе треба би рати народној ствари, ствари социјализма одане људе, најбоље чланове Народног фрон та”. Овај пут су, као значајна демократска новина, зборовима бирача дате најшире компетенције у кандидовању одборника. Према одредбама Закоиа збор бирача утврђује кан

дидатску листу и на тај начин омогућује сваком бирачу да на њу стави примедбе да одлучује о каидидатима. Нарочито је важно још ито што Закон одређује да листа садржи двапут више кандидата од броја који he бити изабран, чиме је такође пропгире на кандидатска платформа, а бирачима омогућено да што бол>е изразе своје жеље. Најзад, гласањем листићима постиже се то да бирач може да гласа за кога хоће појединца од кандидата, а да не мора притом гласати за листу у целини. Наравно да демократичност закона само по себи није довољна да осигура и успех који се њима жели постићи. Ако о томе бирачи не би во-IДИЈШ рачуна та демократичност могла би да се злоупотреби на разне начине. Но

Суштина Закона управо захтева најшире ученlће читавог народа, како у изборима, тако и у припремама (састављању кандидатских листа итд.) да ■би се избегле све могућности извитоперавања демократичности закона. Наша студентска организација узела је учешћа у изборним припремама, можемо бити сасвим уверени да he око 30.000 београдских студена та бирача знати да изаберу људе способне и достојне да буду у народним одборима. То he бити најбољи синови на ше радничке класе и интелигенције који су за ових последњих година. а и раније, пружили сигурне гаранције да he ваљати као одборници народа-

Велимир Бељковић:

Крај Вардара

ИЗ РАДА УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА У УНУТРАШЊОСТИ

Два л.ета У РОДНОМ ГРАДУ

Нико ни<је ки помислио да ће тај плажат, жоји Је 18 августа осзануо у излогу Дома Јутословеноке кародне армије у Кикинди, на главној улици и који Је у свом десном утлу носио датум сутрашњет дана, бити спомињан већ сутрадан. да није толико важан и да тако јасно није обележио Један значајан велики тточетак, сигургго је да га се нзико сем курира који га Је у четвртак бацио на сметлипгте, више не би не сетио. Али, тај плакзт, израђен на рапавоЈ грубој хартији, у ЈедноЈ боји, простим словима, толико Је важан да вво моЈ>а бити наведен, после неколико месецм од дана када га је нестало. „у среду, 19 августа саопштавао Је он у башти Дома Југословенске Пародие армиЈе Удружење студената даЈе Омладинско вече. На ттрограму: песме, нгре, по feoarja и хумор, Учвствују и чланови фолклорне групе сељачке радне задруте „Родољуб чолаковић”. На игракци свира сгудентски џез оркестар. Улаз 20 динара.” То Је, даисле, била садржина плаката. Нећемо говорити о томе како су lco свирами залагали за једнју реч, за једну једину реч „■велики” или! чак „одлича«“ y e оноЈ реченици ксцЈа говори о оркесгру; не мора се рећи ни то да млади песници студенти нису били баш бог aH’a како задовољми тим што je реч „поезиЈа” у плакату стављепа псред речи „хумор”; нисмо обавезни да кажемо ни да Је између речи „улаз” и „динара” првобитно стајала хргфра 10, која је тек ујугро 19 автуста, када је једна омладинка пред плакатом гласно помислила пред студентима да ће то свакако бити слаб програм чим је улаз 10 динара, порасла на 20. Све еу то ствари споредне и неважне. Важннјв Је друго. „19 августа”! Зашго тек 19 августа? Шта је то ггроузроковало тако касни почетак? Великм број стУдената дошао Је у Кмкинду Још у Јуну и Јулу. Истина, већиНа их Је тада отишла на радне акциЈе и вратила се тек почетком августа. Али, они који су били ту могли су већ започети рад не чекајући 19 аегуст. Но, бнто Је баш тако. Првн дани лета протекли су онако како оу ТOКЛИ тодинама* рани Је. Студенти су дошли у Јуну шги Јулу; преко

дагаа одлазили су На плажу, увече су шетали на корзоу, поздрављали се са познаницима, а после када су се људи ®сћ навикли на н>их, дошао је монотони свакодневни живот, у паланди, па су одлазили на игранке, на биоскопске претставе или играли бескрајне партиј е билијара. Све као и раније. А КикиН ца је идеалко место да човек западне у тромост и непокретност коЈа га води у непотентиост у свакоЈ акцији. То су дакле билм оии цани коЈи тако Једнолично и бесплодно теку Један за другим да их човек не би приметио ове до октобра. Тај полусан студената КОји су тУ били од јуна прекинуо Је наш плакат. 19 авг>'ст обележио Је Једну велиКу прекретницу. • * • Бритвдисти са радних акција врагили су се ггочетком августа. то вече на корзоу је опет било живље и интересантније. • Причали оу о месецу коЈи су провели на раду, о доживљао има и утисштма из удаљеиих крајеша, о победама своЈих бригада. За средииу у коју су допгли то Је било ново, занимљиво. Сви су се радовали томе што ћв сада и прсвод и забаве и шетше бити занимљивије, биће живље и на плажи овугде. Бритадисти ниоу мислили, тако. И они нису били против тога да се провеселе и одморе у свом граду. Али, већ Је август* А још у граду није чак ни основано 'Удружеље студената, а камо ли да Је нешто учинило. А колико су се они припремали за то да овог лета учине нешто за своЈ град, за шетов друштвени и културни живот, за шегову производн.у! Шта се чека? зашто удружеше још ниЈе освовано? 9 августа одржана Је конференци)Ја Удружен.а студензта. Многи од оних који су ту гтровели и јули „пробудили” су се из летњ-ег дремежа, прекоревали себе што дотле још кису кишта учинили. Ту је учишен преокрет. Изабрако је рукозодство, створен Је „окв.ирНи план”. За прво време одржати приредбу, основати групе студенага-. које ће отићи у активе Народне омладине сељачких радних задруга да би им помогле у културнопросветном раду, одиГрати футбалске, одбоокашке, кошаркашке Утакмице са омладинским екипама

из града... Поље широко, треба само воље и овссти свугде се може нешто учинити, свугде у нечем помоћи. Ено, неколико дана послв гога, када Је претставник студената на једном семинару омладиноких руководилаца тражио од њмх да само кажу какво им предавање или било каква друга помоћ треба, иокрсао Је читав сплет нових задатака и могућности на селима. Тих дана променили су се разговори мећу студентима. Нестало Је сањивих, досадних, једноличнмгх прича о плажи, забавама и билмјару. Причало се о другим стварима, много важнијим. Кога ћемо на десну полутку, ко ће у Наково или Бочар села ко(ја су затражила предаваче, шта ћемо ставити на програм приредбе, где ће се наћи бубањ, шта ће се учинити са новцем од приредбе? Мишљења су 6ила подељена, разтозори занимллви и ковструктивни. Неки су предлагали да се новац са приредбе де Савезу за телесно ваопитање ~Партизан” друти су, не искључујући OBaij предлог, говорили да би боље било тај новац утрошити за одлазак културно-просветне екипе стуцената у села ПадеЈ или Чоку, где би се провео дан на Тиои, и увече дала приредба у селу и тек новац, доби Јен ца шој, поклоПио ДРУ штву „партизан”. Све то одигравало се тих дана под липама коЈе су У мацу опојно мирисаше, а сада у августу украшавале својим мрачннм ладовитим крошшама трад. Из дана у дан на днввНом рсду били Су све нови задаци. Одржана је пркредба, њоме су били задовољни сви посетиоци. Неколико група студената обишло Је активе у сељачким радним задрутама и помогло им у њиховим културно-просветном раду. На шаховском турниру на двадесетпет табли победипи су студенти. Одигране су футбалске, одбојкашке и кошаркашке утакмице. А задаци су стално извирали. Студенти оу почели живети са своЈим градом и сваког дана су осећали његове велике потребе. Ено, музеј располаже рукописима Ђуре Јакшића, њиховог земљака. Зашто их не би за неко време изложили у библиотеци, да се са њима упоаиају сви грађаки. То Је учишено. онда, културно-уметничко друштво омладине Кикинде „Клара Фвјеш” има секцију младих гимНазијалаца коЈи пишу песме и приче. Зашто им студенти Не би прочитали и своје радове? И то је учињено. Н)а сваком кораку извирали су нови вадаци, само их се требало прихватити. Тако Је дошао септембар. Студенти су почсли одлазити. Оваки од њих, напушгагјући свој град за годину дана, осећао Je да je преко лета срастао са њим, са његовим животом и његовим потребама. И сваки се осећао ионосан што је овот лета нешто помогао у оботаћењу његовог живота. Још тада мкого плгх Је помислило како ће идУће пе*го овде, у свом граду Кикинди, моћи бити иокоришћено Још бољеМ. И.

Светозар Каменовић: Са акције

ТИШИНА! Овде се полаже!

Тим речима, изговореним ша њих потстичу и ови испити у Убрзо, група је решила да патом, дочекује група студена- октобру, па сада овај скуп у уђе у семинар. Врата су се ота пред семинаром лингвисти- ходнику пред семинаром и ово творила, студенти су поседали ке на Филозофском факулте- време док нервозно очекују за столове. Испит је почео. ту свакога ко наиђе. испит или индекс, користе и Један по један, бригадисти изТу, у ходнику, увек има не- за то да причају о летошњем лазе пред комисију. кога. Ту су они који су већ раду, а и о овом испиту, јер Миленко Мандић. полагали, па сада ћутећи, или je он ипак у центру пажње Почиње кратак, напет и исконсултујући оне који су их Свих. А када се те две ствари прекидан одговор. Главно Је, слушали сами себе оцењују, у нечијем причању повежу, за међутим* и то се најбоље осезатим они који тек треба да час се повећа група слушала- ћа међу слушаоцима, да „шеполажу, па су се одлучили да ца и зачас се укаже потреба стица не долази у питање“. За последњи сат пред испит про- да неко опомене: стоји у одређивању граница еведу у тихом разговору у ход- Тишина! Људи полажу!... кавских и ијекавских говора нику; најзад они а њих је Један од дванаест кандида- показали су празнине у приипак највише, који са испи- та на дијалектологији испри- премању испита. Но то се мотом из дијалектологије имају чао је догађај од пре три дана. же надокнадити, а и сам овај везе само утолико што им друг Ту, у Београду срео је позна- испит помаже у томе. Друга или полаже, или he тек пола- ника из Светозарева, неког рад питања су била течнија. Бригати. Они с времена на време, ника са градилишта комбина- гадиста је савладао и овај закад се врата семинара отворе, та и, у разговору, рекао му да датак. погледају на оне који излазе, за који дан има испит и да Следећи кандидат дао је знат не би ли миђу њима видели ије забринут. „Ништа то није но бољи одговор о битним разонога кога чекају, да чују од потапшао га је познаник по ликама између западног и ињега „како је било“. рамену кад сте могли летос сточног чакавског дијалекта. Ово је „бригадни рок“, како онако својски да радите, мо- Први дан испита maје већ добио име. Учесници са ћи ћете, ваљда, дати и један лили су се на изласку из селетошњих радних акција, који тричави испит". минара прошао је са мало су оставили за јесен неке и- Група се пасмејала. Они ко- падавине... спите, па их због једномесеч- ји чекају да полажу смејали Студенти напуштају семиног рада на Влаоинш у Све- су се атрибуту „тричави"; они нар, после испита. Ту се сваки тозареву или у Севојну нису који су испит положили од њих заустави. Још један имогли спремити за септембар, сматрали су то сасвим уме- спит је дат. И, као и после сада, у октобру, полажу. Њи- оним, па су се потсетили оних сваког испита, сваки од њих хппи разговори још су пуни дана на градилишгу; зачас je oceha да сада влада боље тим сећања на летошњи живот и разговор прешао на летошши истим градивом које је полаРад у бригадама; случајно на рад. гао, него пре испита.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 20