Студент
НАША КОЗЕРИЈА
ХУМОР ДИПЛОМА
Било je то пре пар месеци. Наљутио сам се и то озбиљно, јер сам био у праву ■ али боље да вам испричам све! Нико то мени није говорио; нико ме није саветовао,, нити је ма ко утидао на мене' него ми је, ето тако, ваљда била просто урођена љубав према фамилији. А имам је доста четири гграве правцате теткеи то баш овде у Београду, где сам тек шест година на студиЈ'ама. И волео ја њих, много их волео и обилазио их и то често навратим онакс охо подне да поразговарамо, узгред ручам или поЈ'едем нешто с ногу, ако баш навале, јер менза је менза, а домаћа храна је ипак боља — одморим се мало па одем, да бих за који дан опет дошао случаЈ‘но око подне, да видим како живе и шта раде. И живели ми у највећој љубави. Никад их нисам вређао, а не могу ни на н>их да се пожалим, јер су руч кови увек били укусни и калорични, а разговри прве године сасвим пристојни, чисто фамилијарни. Причало се ту о скупоћи на пијаци, о разним мигренама и сл. Ј‘адима, кажемсвејебило унајбољем реду-док се једног дана моје тетке не сетише да сам студент- „О-
вај, а учиш ли ти штогод? Полажеш ли? Који ти оно беше семестар уписао? Ништа нам о томе не причаш!” Каква на задна схватања! Покушао сам да их убедим, да факултет сам по себи не значи ништа; да је потребно у суву прозу унети мало животне поезије, да човек не сме да буде једностран; да су позоришта, опере и концертне дворане културне установе које се не смеју запостављати; и наЈ‘зад објасних да ја ипак радим и даЈ'ем нешто од себе, јер ето пишем и да ће тамо негде и тамо некад и од мене бити ваљда неко и нешто, бар на том пољу. Али узалуд! Црн облак, наднесе се над наше ведро фамилијарно небо. Тетке су хтеле диплому, само н>у и ништа друго. СматраЈ‘ући ово мешање у лично моје ствари, као неку врсту туторства, покушао сам да се наљутим, али већ после пет, шест дана проведених само у мензи, мењао сам мишљење и као добар рођак, пружао руку помирни 7 цу враћао се под окриље фамилије, ћутао, слушао или одобравао, док најзад не реших да почнем уредно да полажем, уредно бар за фамилију. Ова их моја изјава разведри. „Е то, знала сам ја: сила је он!
Пробудила се амбиција и сад је већ лако. Требало је само убедити га, раздремати. Испитне рокове, чекали су с нестрпљењем. На сваки ствар но пријављени испит, њима сам пријављивао по два. и сви смо били задовољни. а пола гања су текла, баш као и вода са чесме, коју су тетке редовно пуштале или просипале замном, а за срећан пут и ради бољег успеха. И док сам ја седео код куће и размишљао шта да им причам кад се поново појавим, моје су тетке жучно расправљале о оцени коју hy добити, падале су ту и опкладе, стискали палчеви, причало о мојој великој интелигенцији, износиле најразноврсније похвале. А кад бих по сле тобожњег полагања долазио, морао сам у детаље да причам о питањима која сам имао, и која су, разуме се, увек била тежа од осталих, о пргавој нарави наставника, о потпитањима којима је хтео да ме збуни, и многим другим тешкоћама, које сам ја, разуме се, само захваљујући здравом разуму и солидном знању ипак пре бродио и добио осмицу- Но да не дужим. тако сам ја полагао полагао за тетке које су хтеле диплому на време, па ако је могуће и пре полагао, а месо се је и даље као и пре износило на сто, све је било као и раније, сем што је нова тема о факултету као главна дошла на дневни ред. „Учи, само учи! Живот је борба и мора да се ради. Пред
тобом су тешкоће, али их ти мораш савлађивати ! ” Што се тешкоћа тиче, знао сам за н>их, али да и оваквих има као што је ова у коју сам ја запао, нисам веровао. Како је познато да је евиденција мајка многих сазнања, то сам и ја преко евиденције мојих тетки, некако врло рано. тј. брзо сазнао да је већ дошло време да, разуме се као апсолвент, полажем и задши испит. Признајем, збунио сам се, јер нисам веровао да ће тако брзо доћи до њега, али картони мојих тетки не лажу. Ништа ми није друго преостајало, но да одуговлачим, али убрзо увидех да се не може дуго, те једног дана објавих датум тобожњег полагања. Нервоза обузе све куће. Од узбуђења су разбијани тањири, сипан гас уместо зејтина на салату; нервоза, бриге и бриге. Пред одређени дан се нисам појављивао скуп љајући кураж, и најзад, после дугих цука одох, стиснух срце и изјавих да сам дипломирао. И срећи њиховој кије било краја. Сутра дан беше приређен свечан ручак, за столом тетке, на челу ја: предамном торта са спретно исписаним словима од чоколаде: „Срећна ти диплома“. У соби цвеће, сви свечано обучени; празник у правом смислу речи. А машта ради пуном паром; расправљало се ту о ме сту које ћу добити и о висини плате, о шивењу одела од енглеског штофа, оправци зуба, женидби и набавци доњег веша. За дивно чудо и ја сам се некако празнички осећао, баш као да сам заиста дцпломирао. Раздрагао се ја, ударило вино у лице, па само што не запевам. А кад тетке почеше од среће да плачу, поче& да их тешим. захвалих се свечано што су ме помогле у школова-! њу које би ми, да није ших, свакако било отежано, па чак обећах, да ћу свакој од њих, од прве плате купити по нешто. И тако се сврши и ово чудо, као и свако друго, за три дана, а онда дође оно нај-
црње. Траже диплому, чекају плански распоред. Тек тад видех у какву су ме незгоду увукле. Најпре се нисам скоро месец дана појављивао, но кад увидех да се тиме не постиже ништа, почех да се правдам како ми нуде разне паланке у унутрашњости, које, разуме се, мени не одговарају. (ја не могу да примим). Причао сам им о тешком станбеном проблему* о слабијем културном животу, но како су месеци пролазили, то ни жељом за културнијим животом, ни својим велградским навикама, ни страшћу за опером и добрим позоришним глумцима, нисам успео да смирим духове разјарених рођака. „Ленштина једна, он би овако целог века. Не може човек без опере, као да му је отац Жарко ЦвејићМа дала бих ја њемупопаре, а не шницле. Ми смо га и размазили. Пискара тамо којекакве смешне ствари, уместо да ради нешто озбиљно!”
Већ три месеца не посећујеа« рођаке! Сашам их често, ал некако стално за столом и око ручка. Пре неко вече. тек што сам заспао, једна ми тетка као нуди свињску крменадлу, па вели: „Узми, али прво да видим диплому!” Ето и зар су то рођаци!? Уцешују ме, јер знају моју слабост према свињетини Али не дам се ја! А што се дипломе тиче, вала донећу им је, само разуме се, не сад, него кроз две године, кад будем заиста дипломирао и го не једну, него четири пре* писа и то званично озерена, а места ћу се прихватити првог које ми понуде, не би ли м духови мојих рођака, кад тад смирили!
П. ТОДОРОВИТж
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
Водоравно: 1. Биоскоп, 5. алкохолно пиће, 9. Врста спорта, U. Наш мотодиклиста, 12. Универзитети, 14. Сат, 15. Име треће пласираног на Олимпијади у бацању кладива, 17 Притока Дунава у Немачкој, 18. Име нашег првоборда гвнерала, 20. Син посејдснов и беотоки краљ (у падеж: ј.), 22. врста спева, 23. Душа лат., 25. Покрајина између Дунава и Млаве, 27. Врста першуна, 28. Место муслиманског хаџилука, 30. Британски посед у
Аденском Заливу, 32. Иницијали ве ликог српског жупана, 34. Упоређивање разних количина исте врсте, 36. Сведочанство, сведочење лат., 39. Израз у тенису, 41. Паљеi|,e ватре по брдима и у селу око торова, 43. Немачки назив за реку Охржа код које Је умро Ђурађ Бранковић, 44. Барски гас, 46. Ита лиlЈа»оки хуманиста Лоренцо (1405 до 1457), 48. Земљишту (Т = И), 49. Играч италиЈанске ватерполо екипе на ОлимпиЈади., 51. Цинк-ахекса-
хексол С ц Н в (OH) e налази се у срчаном мишићу и џигерици, 53. Једна дисциплина лаке атлетике, 54. Новац који римокатолици као данак деле папи, 56. Варош у МалоЈ АзиЈи родно место Анакреоново. Усправно: 1. Члан Југословенске ватерполо екипе, 2. Футбалски тим из Народне републике Црне Горе, 3. Варош на Сени близу Булон,ске шуме, 4. Маршал и главни командант Јапанске воЈске у првом светском рату, 5. Члан победничког „Гусара" на Олимпијади, 6. Река у АзиЈи, 7. Изрази у тенису, 8. Мушка одећа, 9. Дао познати образац из математике, 10. Угриза, 11. При станиште, 13. Држава у АзиЈи, 16. Проналазач северног магнетског пола и испитивач поларних предела (Клерк), 19. Купатило тур., 21. Позната опера, 24. Норвешки математичар дао значајне радове о Једначинама и теорији функциЈа, 26. Велики немачки песник, 29. ОнаЈ коЈи жели да начини кариЈеру по сваку цену, 31. Александриски астроном коЈи .Је 45 г. пре наше ере извршио реформу календара (обратно)., 32. Нема вида, 33. Бележник, 35. АждаЈа, 37. Један сд многих турских султана, дао Једну врсту самоуправе у СрбиЈи, 38. Врста пчеле, 40. Чамац, лађа, 42. Девето пласирани на ОлимпиЈади у десетобоЈу (В. Брит.), 45. Племенити гас, 47. Често хрватско име, 50. Плете, на разбоју, 52. Део главе. Б. Р.
МАЛЕ ШАЛЕ
••••••
У теми: 1848 —1948 (Рефлексијс), која је била у осмом раз реду једне београдсе гимназије поводом стогодишњице Вукових победа, један ђак написао је дословно: „Вук је отац нашег романтизма, јер се родио у доба када су се писали романи." * Некако у време одржавања мировне конференције у Пари зу, на којој се поред осталрга много расправљало и о решењу наших граница са Италијом, на часу земљописа одговара један ученик: Где се налази Срем? Преко Дунава Добро, а где је онда Банат? Преко Саве. ...?! Вас послати на миров-
ну конференцију, значило б % изгубити и оно што имамо. Професор: Да ли је дозвоље-* но код мртвог новорођенчета' истраживати очинство? Студент: Јесте. , Професор: Зашто? Студент: Па, то је у су детета. * Професор: Зашто ниси био ју, че у школи? Т>ак: Био сам у војном отсеку Професор: Где ти је потвр- 1 да? Ђак: Не дају Професор; Зашто ниси ре-« као: „Имамо једног лудог професора, који неће да оправда изостанке без потврде". Ђак: Рекао сам, али ништа не вреди.
8
Издаје Савез студената Београдског универзитета и великих школа. Уређује редакциони колегијум, одговорни уредник Јосип Франић. Уредништво и администрација БеоградБалкански 4 IV; телефон 23-464, чековви рачув 1032-903213. Тромесечна претплата 60 дин, Штаоша „Глас“ Моше Пијаде 8, Лист излази средом, цена 5 дин.
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ Џ
ГРАДС КO ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРИКАЗИВАЊЕ ФИЛМОВА БИОСКОП 20 ОКТОБАР" (обе сале) преми|ера мексиканског филма Каатишфлас Мускетар РЕЖИIА: МИГЕЛ ДЕЛ ГАРДО УЛОГЕ: МАРИО MOPEHO, АНГЕЛ ГАРАСА И РАНЕЛ ВИЉАРЕАЛ БИОСКОП „СЛАВИЈА" ЧУДО У МИЛАНУ Режија: ВИТОРИО де СИКА Улоге; Ема Граматика, Франческо Голизано, Паоло Стопа
СТУДЕНТИ, Уџбенике, приручнике, и сву потребну литературу можете набавити са 10% ПОПУСТА 1Ш11111111111111!11П11Ш11111Ш11111Ш11111111111Ш111Ш1Ш11>Ш1[1!111Ш11111|11Ш1111!1111Ш111111111И11Ш!1!!1)1111Ш11№11111111Ш11«11№Ш1Ш11!П11111Ш1П>11ШЈ1Ш!1111111Н1Ш11Ш1Ш»ШШ у ПРОСВЕТИНИМ књижарама док траје 30 ДАНА КЊИГЕ (1-30 новембра 1952 године) •м»м Нарочито препоручујемо и најснабдевенију књижару у • нашој земљи а то је КЊИЖ4РА „ПРОСБЕТА" У КНЕЗ МИХАЈЛОВОЈ 12 где tieTe врло велики избор нових и предратних издања из свих области науке и књижевности. Пожурите са куповином, јер ће ое боље ствари брзо раслродати