Студент

Кроз наше факултете

Шумарски факултет [ Бруцошко вече У четвртак 4 о. м. у сали Дома културе у Земуну, одржано je традиционално, овогодишње, бруцошко вече. Успео програм допунило је са неколико тачака омладинско друштво „Иво ЈГола Риоар“. Интересовање сту дената, нарочито млађих, било je велико, тако да је сала била дупке пуна. Програм је обухватио разне актуелности из живота студената као и са самог факултета. Ђ. Н. - \ Техничка велика школа Књижевно вече Неко је рекао да је архитектура поезија у камену, али књижевно вече одржано на Техничкој великој школи дока зује да студенти архитектуре могу да створе и поезију речи. У суботу 6 децембра 1952 године одржано је кљижевно вече. Песме су читали А. Вукићевић, Синиша Вуковић, Светозар Крајсовић, Милан Митровић, Павле Трпковић и Iован Нешковић, а прозу асистент Урош Мартиновић. Дискусија 1е истакла квалитете њихових радова. Било је речи и о зближавању са студентима Позори шне академије и Југословенске књлж евнхх:ти, који често одржавају каижевне вечери. Изражена је жеља за сарадjfcOM са листом „Народни студент“. , а.д.м. || Правни факултет || Састанак дебатног клуба Ових дана одржан је састанак дебатног клуба са темом „Класа и каста”. Дискусија је била обилна и на научној висини. Састанак је био добро по сећен што обећава да he у будуће посета бити све већа. На овом састанку изабрана је ноsa управа од 9 чланова, а затим одређена тема за идући састанак. Тема ће бити „Диску-

сија поводом нацрта Устава”. Састанак he се одржати 17 децембра. м. Природно-матема* тички факултет Основан је отудентски клуб „Јован Цвијић“ На Географској групи Пру,родно-математичког факултета основан је ових дана стручн* клуб „Јован Цвијип“. Идеју о оснивању Клуба дао је Упрарни одбор секције Савеза сту дената после дуже дискусије на који начин организоватп рад у Савезу студената и како тај рад учинити интересант ним и корисним за студенте. Клуб „Јован Цвијић“ је постојао и пре рата- Његови чла нови били су данашњи професори на географској групи. Csда они са много симпатија го воре о његовом плодотворно.м раду. На оснивачкој скупштиш: клуба присуствовали су. поред студената и cbti професори п асистенти географске групс. Стари професор др. Павле Ву јовић је као још преживели сарадник Цвијића говорио о значају који је Цвијић имао з* географију и за своје доба. Затим је о научном раду Јованз Цвијића говорио његоз ученик др. Воја Радовановмћ. У клубу је већ одржано прво предавање. Асистент М. Вас<»вић говорио је „О стању ек>номске географије код нас и у свету“. После предавања развила се врло жива дискусија, што поред осталог, обећава и даљи плодан рад клуба У плану клуба су следеће теме: „Економски односи у светз’ после Првог светског рата“, „Са времено схватањеу географији уопште", „О проблему Јужно • афричке уније“, „О Индонезији“, „О организацији уједињених нација“ итд. Клуб he се повезати са пла нинарским, туристичким и феријалним друштвима, како би коордиаацијом рада са тим друштвима помогао v л еби и њима. Организоваће r* краћз ексхурзија у оклину Београда Чланови коуба посетићо штампарије, Геокарту и друга привгедна предузећа. Затим ће се псвезати са студентима географије из другмх унизерзитетских пентара. Тако ће студенти географије, кроз рад свога клуба, моћи да свестранијсм дискусијом још боље упознају своју будућу струк v.

Д. РОДИЋ

Симфониски концерт за студентску и средњошколску омладину

Концертна, no словница Србије у заједници са Београдском филхармонијом организу|е у недељу 14 децембра у 10.30 часова пре подне на Коларчевом универзитету Симфониски копцерт за студентску и средњошколску омладнну. На овом концерту биће поновљеи лрограм првог копцерта у претплати: В. Псричић „Симфониски став“ (прчс хзвођење); С. Рахмањинов: „Концерт за клавир и пркесгар“ (ц-мол); О Респиги: „Старе арије н игре“ и Р

Штраус; „Смрт и преображсн.е“ симфоннска поема. Диригент Је Крешимир Барановић, а солиста Здснко Марасовић, клавир. Цене улазница за овај коицерт су врло популарне: 13, 20 и 30 динара, те се овим пру жа могућност зеликом Сроју студената и средњошколаца ла га посете. Улазнице сс могу добити у канцеларији Копцертне нословнице Србије на Студентском тргу број 5 (зграда Коларчеве задужбинећ

Годишња скупштина Здравствено-потпорног удружења

(Иаставак са прве стране) Јтцтања моћи he такве студенте п да хоноришу за тај посао. Али у везм с тим поставља се важко питање, које се није расправљало на скупштини, али Је било предмет разговора пре ље. Познато је да социјални састав студената на разним факултетима није исти, па према томе ни потпорне потребе, нису свуда исте. По новом систему рада Здравственопотпорног удружеља већи факултети биће у могућности да дају помоћ и студентима којнма она киЈ« неопходна, док би на мањии факултетима и са друкчијим социјалним саставом некм студенти могли остати без неопходне потпоре. Код овог пи'лпл мора се нагласити да досадашн>и лритеријн даван»а помоћи мораЈу бити Још праведнији. Већи факултети не смеЈу снижавати кри«риј за давање помоћи, већ вишкове својих прихода морају употребљавати у интересу свих студепата. Сви ови проблеми захтевају много више бриге удружеша Савеза студената него што је до сада било. До сада тога није било, бар нв свуца и увек. Тако се и могло догодити да Је једна студенткиша Економског факултета која већ две године није дала ни Један испнт, редовно примала помоћ код потпорног фонда. Један од дискутаната на скупштини изнео Је искуство са Медицинске велике школе. Када Је питање потпора решавано на састанку Удружења студената, испоставило се да знатан број корисника помоћн није требало да прима по моћ , jep су им родитељи имућни. Све те неправилности биће отклон»ене када читава организација буде решавала коме н у ком износу да се додели помоћ. Организације Савеза сгудената иа факултетима треба сада одмах да приступе припрелгама да би на почетку новог семестра могле успешно спроводнти све ове одлуке. М. 11.

АНКЕТА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА " О лику саобраћајног инжењера

Професор Душан Величковић: „Нашем саобраћају инжењери експлоатације су неопходни“

На основу запажања којс сам могао да учинии у току свог дванаестогодишњсг рада на же лезницама код нас, а познавајући проблемс у тој области и у иностранству, увиђам да у низу врста висококвалификованих стручњака који раде У саобраћају постоји једпа велика празнина. Опсежни, ванредно значајни домен техничке експлоатацнје у саобраћају, подразумевајући при том нарочито проблематику организације искоришћавања возних средстава, ствара пооолематику у свакој саобраћајпој грани. Тај домен располаже само кадровима са средњим квалификацијама па и нижим од њих. У руководећи кадар у домену експлоатације ретко су се прогурали инжењери, а нешто чешће јуристи. Техничко - експлоатациони проблеми у саобраћају, међухим, неотступно траже да их рсшавају стручњаци са највишим академским образовањем и са познавањем не само основ них теорија и остварења из одговарајућих техничких наука, него и дубоко познавање политичких и економских дисциплина. Мало је високих школз и у иностранству које проучавају и третирају ову проблематику као скуп потпуно одвојених дисциплина. Али то ни у ком случају не треба да значи да таква школа не треба да постоји код иас. Напротив. Ако постоји потреба да се једна гра на службе почнс проучавати са више познавања теоретских и практичних основа на којима почива, са више знања спици-

фичних за ту област, онда је неопходно створитн кадрове који ћс та проучавања моћи да изврше. Такве замисли блле су осиова на којама се градила одлука о оснивању Високе саобраћајие школе. Али, мислим да се У овом случају пребрзо приступило превођењу замисли у дсло. Требало је мало опсежније захватити проблеме иа школи, проблеме одабирања настав не материје и наставног метода. Замисао у основи непобитно здрава приведена Јс у фазу остварсња прс него што Је за то сазрела. То Је грешка довела до пиза нсгативних nojaва, које међутим, кису ни У ком случају давале право да се дође до закључка да је шко ловањс саобраћајних ипжењера непотребно и да га треба ликвидирати.

Чињеница је да су нашем саобраћају инжењери експлоатацијс иеопходии. Од заосталости у саобраћају трпи наша целокупна привреда. Мора се дакле, створити кадар који ће увођењем модерних радних метода засиовати на научним проучавањима, користећи стечена искуства и наслеђа код нас, подићи квалитет производњс У нашем саобраћа Ју. Није битно да ли he се проучавањс материје из области експлоатације саобраћаја врши ти иа посебној школи, факултету, или отсеку. Битно је да се таква проучавања морају код нас вршити ако желимо да из стања приличне заосталости закорачимо на савременију, рационалнију организацију рада у саобраћају. На нама је да нађемо најправилније форме и да му правилно одредимо смер.

ја на испитпма. Даље, сматрамв да систем колоквија, вежби ■ праксе код нас није довољно разјашњен и да ће решавањв овог питања учинити теоретсну наставу схватљивијом. Сматрамо да наставу треба допунитм неким новим предметима например из области организацн* je воденог саобраћаја. која потежемо неће бити разја« шњена ако се свестрано не а* нализирају, а на таквом послу наставницима припада главва реч. ДРАГОЉУБ ЈОВИЋ, СТУДЕНГ V ГОДИНЕ На почетку ове године извршене су приличпо велике промене у наставном програму. Тиме .1е најзад постигнута већа складност између паставног програма и улоге за коју ои треба да нас припреми. Али ових дана у многоброЈним невезаним разговорима међу студентима, појављује св као проблем питање паучног нивоа на предавањима. И о ово ме се прошлих година код нао дискутовало зато што су нека предавања била више на нивоу за средње стручне школв или курсеве него на нивоу који одговара факултету. Тих појава има и сада, ређе него , прошлих година, али их ипак има. Повод за такву дискусиЈу међу студентима пете године дају предавања из „Градског саобраћаја", Предавач често Утроши добар дсо часа на детаљ но објашњавање неке „практичне“ ствари и онда нема довољно вџемена за главну материју. Студептима се чкни да предавач иа овај начин тежи да ,-,растегне“ своје предавање пошто га у ствари иије довољно припромио. Нама јс потребна научна анализа елемеиата град ског саобраћаја. Несумњиво, ове године из већине предмета предавања су на иивоу који у односу на ранији ниво задовољава. Но то не умашује потребу за даље вођење борбе на подизању научлог нивоа наставс код нас. —l

ШТА МИСЛЕ СТУДЕНТИ СЛАВКО СИМОВИЋ ПРЕТСЕДНИК УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА

Цснтрално питање ко„е „е по сле укидања ВСШ требало да рсши Самостални саобраћајни отсек јесте питање лика и улогс саобраћајног инжењера. Ми и данас на том питању имамо крупних слабости. На бив шој ВСШ иије се довољно систематски, довољно студиозно прилазило рашчишћавању појмова о овом питању. Контакт одговорних школских органа са привредом до сада Јс био само индивидуалаи, најчешће случајан, те сматрамо да би саветовања школских органа, уз учешће студената са прет-

ставиицпма разних грана саобраћз, а много допринело дасе боље осветли лик саобраћајног инжењера и да се прсцизније дсфинишс његова улога и мссто у пракси. До сада су се ови проблеми треткрали прилично кабинетски, Тако су например на бившој ВСШ прилазило школском усмеравању, тј. извееној врстј специјализације са поједине гране саобраћаја, а да се иису знале стварне потребе привреде. После оваквих дискусија моћићемо лакше да сагледамо иедостатке нашег новог наставног програма, који смо усвојили почетком ове школске године. Упоредо са настојањем да се сарадња са привредом оствари, ми се морамо борити за скстематско уздизање научности у настави н поЈачавању критери-

Милија Николић: Градња бетонских носача

Писмо редакцији ЛАКО ЈЕ УПРАВНОМ ОДБОРУ ДА ОДРЕДИ..."

У студентском дому „Иво Лола Рибар“ редовно се суботом п недељом одржаеају игранке. Из тих разлога се ве чера у те дане издаје од 1719 часова место од 18—2С.ЗП како је то иначе обичај. Међутим у последњих месец дана учестали су случајеви да се и ван тих „редовних" термина за игранке (од којих Управа дома има прихода кош користи на побољшање исхране> вечера издаје само до 19 часова. Већи број студзлста који се овде храни слабо илк сг узме у оозир да они због предавања стижу на ручак тетс око 14 часова, а морају да в’-

черају већ око 18 часова онда је јаоно да ће те игранке бити на штету оним абонентима који на њих не долазе. Сза је cpeha што ручак није обллат те овај кратак временски пе* риод између ручка и вечере не утиче на погоршање ааетита абонената. Један студеат је у среду приликом једног оваквог „ванредног“ термина ре_ . „ ”^ ако - ie п Р авном одбоД а одреди вечеру до 19 часова, а што ја имам уто врема вежбе о томе се нико не бриие". Требало 0и и о томе водити бригу. Н. Н.

ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ

Са правног факултета Широк избор занимања

Средњошколци из Сомбора редовно прате „Народни студент“, а нарочито рубрику „За наше средњошколце“ која их је посебно заинтсресовала. Они су пре неколико дана упутили писмо нашој редакцији у комс неки ученици траже да се пише о факултетима који их интересују. Удовољавајући жељи сомборрских средњошколаца, у овом броју доносимо наппс о Правном факултету у Београду. Као што се извесни средњошколци припремају за студлје на ТВШ-у, медицгаш или за неки други фаsултет, ti ко се и будући правници мз* рају припремати за свој факултет. Недостатак осповне писмености, непознаваше националие и опште исторггје, основа нашег друштвеног уређеша, низак општи култус-% ни ниво, све то доноси прссечни средњошколап на студије. Студије на Правком факултету трају четири године, односно осам семестара. На првој години студенти изучавају пет предмета, док на другој, трећој и четвртој по шест. На трећој и четвртој години постоје опциони предмети. Изучавање тих предмета дајо ужу спехц!Јалност и опредељеност студената за једау сд гтравних грана, На трећој rcдкни опциони предмети су;

дипломатска историја, историја економских доктрипа и криминалистика. На четвртој тодини изучавају се као опциони предмети: наука о адмииистрацији, упоредно право и тс: грађанско, кривично и историја политичких и правних теорија и саабраћајно право. На својим стручним групатиа које постоје из неких опционих предмета, као и из тео рије државе и поава, студекти употпуњују своје знање. Велики број обимних пред • мета захтева стални, систехтатски рад. До сада се показало да само они студентп који озбиљно схвате студпје и који су дошли на Правни факултет из љубавп према овој грани студија, па време oaspшавају факултст. Да ,>е то. "■ачно показује чињсница да је до сада од диплбмпраних студената, највећп број завр-

шио са врло добрим, одличним а мали број са добрим успехом. Наше свршене правнике очекују у првом реду народни одбори, (судство, тужиоштвз, као и предузећа. А осим тога широк круг других занид!ан»а. Њихов задатак је велики и

тежак, jep су онл ти који треба да чувају и доследно спроводе наше законске прописв, и тиме убрзавају изградњу социјализма. Није тачно да су правнв студије лаке. Тешко је 'fcnt правник и то доЗар правник. М. С.

Средњошколци се спремају

Од почетка ове школске roдине у Аранђеловачкој гимназији, у фlљу што темељлијег припремања наших средњошколаца за студије, организована је група за продубљивање градива из математикс, у коју се досад пријавило 15 ученика седмог и осмог разреда. На сугестију предавача Стипанића ВТШ-а који је прошлог месеца посетио Аоанђеловачку гилшазију као деле гат друштва математичара и физичара, наставшшки савет овс гимназије је одлучио да кроз ову групу помогне учекицима да стекну сотидну математичку основу, а не само да се припреме за пријел-

ни испит. Наставнички савет одлучио је исто тако да оснује и групу добрих математичара у петом и шестом разреду који би у домену свога знања обрађивали математичке прзблеме. У гимназији постоји добро опремљен физичко - хемиск* кабинет, који омогућава да предавања буду пропраћеиа експериментима. ГГриличан број предавања илуструје св пројекциовдш апаратима. Мада има неколико ученика који показују живо интересозан»е за физику и хемију, паучних група из ових грана нелла, иако постоји могућност за њихово оснивање. М. В.

Број 26

НАРО Д Н И СТУД £ Н I

'Страна 3