Студент

Уставни закон и његов значај

Од почетка 1950 годпне до данас донето је кеколиг-« аката од далекосежног значаја : Југославије као социјс.’ — - чке демокрахије. Основни акт у том лравцу претставља запон којим Је извршено преношење фабрика, руд цика и другик привредних предузећа на непосредно управљање рад ннх колектива. У складу са самоуправљањем радиих колектива измењене су основе привредног сиетема. такозвано свеобухват и t углавном > административно нланирање замењено је планираи*ем такозваних основних пропорција. Ова промена мења не само ебим већ и карактер планског укрављања привредом. Друштвеним цхановима се не руководи приаредом, већ с* у њима обезбеђују •евоввн услови привредног развит •а аемље н основна расподела нациоиалиог дохотка. Упоредо с тим вршена је децентрализација у области др.жавне управе и постепеио еу смањнване компетенције њене. Позитивна страна овог процееа Јесте осамостаљење установа у области просвете, науке, култур* и социЈалних служби. ( Друштвене ор

ганизације и стручна удружења преузимају поједине послове који су раиије сматранн као искључива компетенција управних органа. Извршено је ја-гање независности и улоге судства и проширена сфв ра заштите права човека. У току 1952 донети су нови законн о народним одборима и одржан је Ше-

Написао Д-р Јован Ђорђевић

сти конгрес Комунистичке партије Југославије. Законима о народним одборима проширена су самоуправ на права радног народа у општини, граду и селу и појачана улога народних одбора као основних ор гана власти. На Шестом Конгресу донета Је одлука о промени улогв комуниста у правцу појачавања њихове идеЈно-васпитне и прсдвојничке улоге, не као наредбодавног органа, већ као најсвесниЈег организованог дела радничке класе. С тим у вези Партија постаје „Савез комуннста".

Нови Савезнн уставни закои прст ставља акт коЈим се уносе одговарајуће промене у организацију савезних и републичких органа власти. Истовремено овај закон по везује у један систем све досадашње друштвене и политичке про мене. У том смислу може се говорити да је Уставни закон заокружио Један процес промена у друштвеном и политичком уређењу Југославије, у сагласностн са степеком објективног економског в no литичког развитка зеиље в са в>еним положајем и местом у свету. Уставви закон има два основна дсла. Један Је начелнн а друГи је организациони део. У првом делу, под називом „Федеративпа народна република Југославија м , закон еадржи значајне одредбе које се одuoce и ва утврђивање основа иовог друштвеног и политичког уређења. Ти основи су; „друштвена својина над средствима за производњу, самоуправљање произвођача у привреди и самоуправљање радног народа у ошптини, граду и срезу". Упоредо с тим, уставии закон прокламује као ново уставно право самоуправљање радног народа, тј.

радних колектИва и грађана, у областк просвете, културе и друштвв них служби (заштита народног здравља, социјално осигурање, социЈална заштита и т. сл.). Закон истовремено заЈемчуЈе и слободу удруживања радног народа ради остваривања зајединчких демократ (Наставак на другој страни)

УЛОГА СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ свакога дана је све значајнија

Полазећи од традиција, пред ратног студентског покрета, ка да су студенти у својим родаим местима били носиоци политичког живота и револуционарне мисли, студенти Београдског универзитета организовали ty своја Удружења у скоро свим местима Србије. Услови у којима ова удружења раде и потреба заједнице, одредили су им у првом ре ду улогу значајног фактора у просвећивању сељака, радника и омладине. Колико је то тешко поље рада и какве све могућности пружа младим људима, који нису равнодушни према бригама и будућности свога народа, да испробају и ставе у службу заједнице своje способности, најбоље знају они, који су били активни чла нови ових удружења j току протеклих месеци. Све наше масовне организације отпочеле су са проучавањем материјала са Шестог кон греса Савеза комуниста. Укљу

чивање студената у овај рад користиће селима и радним колективима у местима у којима he они провести распуст и поред тога омогућиће студентима да се упозкају са задацима наше привреде и проблемима љу ди у селима и градовима наше републике. У Србији су прошлог месеца формирани курсеви Црвеног крста за просвећивање омладинки са села. Бројке од двадесет хиљада омладинки, коли ко их је обухваћено овим курсевима говоре о томе да је још велики број ван њих. Сту денти наравно не могу бити према томе равнодушни. Међу тим. ови курсеви су само једна од форми преко које се може радити. Индивидуалним одржа вањем популарних предавања из разних области науке а нарочито пољоппивреде, техкике и медицине може се много ура дити. Све то пропраћено и практичним акцијама тј, орга-

низовањем ' секција Народне технике. пољопривредним курсевИма за сеоску и курсева из хигијене рада за радкичку омладину, унинило би да студентска удружења постану у многоме а нарочито у мањим местима иницијатори културног живота и разних облика друштвене активности. Може се рећи да је потреба раднихљуди на селу иу градо вкма за приредбе и упознавање са разним областима култу ре и уметности порасла. Али не може се рећи да су ове потребе свуда и задовољене. Због тога и није тешко закључити зашто су оснивање ахадемске сцене у Свилајнцу и Панчеву и разни иступи студената тако топло прихваћени од наших грађапа. Неколико десетина одржаних литерарних вечери, усмених новина, студентска ке деља у Параћину са читавим низом приредби и изложби итд., говори о великим могућностима студената. У културном животу многобројних села и мањих градова, културно уметнички иступи студената били су освежење, предмет дуготрајних дискусија а у много случајева и потстицај за даљи рад месних, масовних и културних организација. Студенти у свом даљем раду треба на овом шггању да ожупљају све ра сположиве снаге у својим местима да овај живот организуjy заједно са њима и да не дозволе да он замре њиховим повратком у Београд. И још нешто, погрешно би било да сту* денти иступају искључиво као репродуктивци. Важно је да се тај живот организује и потстакне па макар за прво време и снагама са стране. Покретање разних омладинских литерарних и других клубова као и предавања из разних области културе допринели би правилном оријентисању омладине у њеном естетском васпитању. Оваквим за заједницу корисним радом ми у исто време кидамо са ружном навиком провођење распуста у кафанама и бескорисним седељкама, Студенти he престати да буду незаинтересован посматрач и сграни у средини из које су по никли. Наш одмор ће бити активан одмор који се састоји у промени јер су лежање и неактивност корисни само за болеснике. А контакти са тешко ћама и радостима људи који изграђују социјализам учиниhe нас спремнијим за позив за који се спремамо и живот који нас очекује.

Милан Иг&атовнћ

ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА НАРОДНЕ АРМИЈЕ

НА БУРНОМ ПУТУ

Арми|а ]е расла, он је растао са њом Жива а покопана s Руси cy хтели да униште осећања Кад заврши студијв вратиће се на аеродром Пре једанаест година родила се у првом устаничком пуцњу Жикице Шпанца, расла на Кздињачи, Руду, Зеленгори, Грмечу, Козари са сваким гробом бивала већом, наша Армија Револуције. Створили су је радници, сељаци, студенти, ђаци, деца са згаришта читавих села. Минуле су годинв оружаних битака, наступаша и повлачења и данас та војска бди над судбином народа, моћна и славна. Деца са згаришта постала су одрасли људи. бна су данас међу радницима, задругарима, војницима, студентима... *

Аколико је 1941 годинс бмло прекииутих дечач ких снова о школи, о путу у живот, о љубави... Многи су као сред њошколци, матуранти или бруцошк прихватили op7/»ic да сс туку за част земљс, за слободу. Они који су преживелт? битке РеволуциЈе постали су прекаљени бор и или официри у огњу ство рене Армкје. И иаставили су гаколе у годинама мира, или можда само предаха. А увек спремни, као гракичари, да данас или сутра бране оно што је већ јсдном крвљу течено.

ДА ноги од њих данас ЛУ* етудирају ту, у нашим редовима, или су завршили школу и поново стали на своја места, у редове Армије, за сада, да се боре не пушком већ знањем. Kx>3 Вишеград је прохујала казнена експедиција. Ка обали су лежали људи. Таласи су из запљускивалк, бојили се ружичасто и после неколико метара, постајали опет мутни. Убили су му сестру, мајку, оца одзели у жице. Тога лета иије се купао у валовима Дрине. Рано се одвсји од Н>е, Ћуприје. У колони црногорских партизана. увек на зачељу тапкао је седамнаесто-годишњи, Јооип Папић, још дечачког > изгледа. Мењали су се- покрајине.’ Коло-

на je расла и-он je растао са њом. Када се свршио рат имао је четири разреда гимназије и вољу да постигне много више. После рада у јединици, дуго би светло горело у Папићевој соби Учио је о Матавуљу, Хлору, и математичке проблеме. Сз одличним је завршио матуру, Воља је победила. На факултету, рад у партиској и студентској организацији не смета му да има средњу оцену 10. Пришост, другарски однос, разумевање људи у њиховим тешкоћама и више него скромност, то су одлике капетана Папића, нашег секретара партиског комитета, оећиће вам спаки студент права. * Пре дванаест година Ајша Садиковић хтела је да студира математику, Кад је већ почела, хтеда је још да буде и одличан ђак. А онда је

то хтење одједном постало нео правдано, жеља остала неиспуњепа, студије прекшгуте... Био је рат.., И друге, неупоредиво тежа студија, почела је за њу у Вихаћу, 1941 године. Најјезивити кољаш у Европи, усташа Лубурић, био је тада краткорочни господар Бихаћа. „Ако се икад одлучтш да узмем перо у руку направила је једну упадицу Ајша писала бих и о Бихаћу тих дана; али и о много чему другом...“ Није ређала о чему. Можда о одвођењу малог брата у Лепоглаву, о стрељању оца и толиких других, о смрти мајке...? О данима олујних битака, напредовања и повлачења, о секундима и сатима стајања на међи живота и смрти...? Или о сопственим и толихим другим промрзлим погама на једном друму што води од Бихаћа уз Уну...? О чему ли пре? Та историја никако не може ићи временским редом већ по јачини утисака. Велике успомене су нестрпљиве па и после читаво- децепије свака би хтела да прва дође на ред. О чему, дакле, пре да се прича? Једна уопомена је наметљива и има моћ визије. Били су то уједно и најнесноснији часови у њеном животу у јами крај Мајкић Јапре у Босни, у IV офанзиви. То je било једно од рних места : на које се била склонила чувена покретна болница. Ту подземну просторију најбоље је тад осликао речима 'друг Веља Стојнић: „Схватио сам Дантеов пакао и он је ужас, али није ни принети овоме...“ Али, друкчије се није могло, тако је морало бити. Тих месец дана живота у грозној јами, с промрзлим ногама које су чекале ампутацију, значе више од пола живота. Ужас се смењивао с апатијом, досада с очајањем, болови са тренуцима мртвила... Било је страшно тешко лежати под земљом, жив а покопан, док су се други тукли. Али Ајша је преживела...! Била је затим у једној болни ци у Италији па онда руководила просветним курсом у Под грмечу. После рата била је у Чешкој две и по године да студира машинство, затим опет у Београду на Техничкој великој школи... а све то с једним недостатком кога ретко помиње, са два вештачка стопала. „Не знам што бих вам још рекла... или управо незнам опет одакле бих почела...“ Апсолвирала је пре годину дана на Машинском факултету, а недавно се вратила са петомесечне праксе из Париза. Интересују је турбореактскри и њима he се бавити. Недавно је у част Дана Републике била у Бихаћу васпостављена историска сала, онаква каква је изгледала у данима заседања АВНОЈ-а. Речено је да се ствари у сали на(Наставак на другој сгргши) ’

Писмо редакцији

ПРАВНИЦИ ПРЕДЛАЖУ УКИДАЊЕ СЕКРЕТАРИЈАТА ОДБОРА УДРУЖЕЊА

Оцењујући рад одбора Удружења студената права. и метод којим се одбор до сада служио у руковођењу, долазимо до закључка, дг није потребно имати у одбору секретаријат, као неко уже руководеће тело, као извршни и оперативни део одбора. Ми сматрамо да је много бол>е да одбор као колек тивни орган у целини руководи радом удружеЈва и да се на састанку упознају са задацима сви чланови одбора (а н»их је код нас 35), него да секретаријат од 9 чланова посебно, на својим састанцима, оцењује ситуацију, расправља о задацима и све то припрема за састанак одбора. Код шас Је већ постала пракса да се многи задаци извршуЈу на та) начин, што од ређенн ‘посао, узима Једна група чланова одбора и консултујући се са већим бројем студената, ‘долази до става на који he се начин најбоље организовати извршење задатка, То се показало као исправно, па према томе не видимо коЈи оу io задацн којв би морао само

секретаријат да извршава. ПостоЈи могућност да се свакога дана, уколико Је то потребно, окупи већи број чланова и договори о текућем послу. Овим се постиже да се сваки члан одбора свакодневно активно ангажује у раду удружења и учествује у руковођењу, Јер зна да не постоји друго тело на коЈе бн се ослонио. Требало би да сваки члан у одбору тражи помоћ, да захтева да се извесна питања поставе на дневни ред састанка и за ших нађе решење. Претседиик и секретар одбора би на овај начин били свакодневно упознати од чланова одбора каКо се и шта ради у удружењу. Мишљења смо да постојање секретаријата не омогућава да одбор као целина руководи радом удружеља, па да Је, према томе, његово постојаше излишно и предлажемо да у дискусији о овом питању дају своју реч и удружења осталих факултета. ,

Радојица Лндрић

Наш поздрав Армији

За који дан навршава се Једанасск* Iидишш..ч« °Д Ш како је из партизанских одреда израсла Прва про- g летерска бригада. Једанаест година од како је = створена прва регуларна јединица наше Армије. Једанаест година обично не претстављају дуг пе- = риод у животу једног народа. Али наши народи успели Ц су за то кратко време да пређу дуг и славан пут, да остваре такве крупне економске и друштвене промене за Ц које су иначе потребне деценије. КАО ДЕО НАРОДА НАД ЧИЈОМ БЕЗБЕДНОШЋУ 1 БДИШ, МИ ТЕ ПОЗДРАВЉАМО, ХЕРОЈСКА НАША Ц АРМИЈО!

eII/Жш НЕДЕЉНИ ДИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА