Студент

МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

Поводом конференције у Копенхагену

! Од 11 до 18 јануара 1953 го- i даше одржаће се у к опенхаге- ' ну (Данска) Међународна сту- 1 дентска конференциЈЕ*. Слична конференција одржана је у јануару 1952 године у ЕдкнСургу, ва којој су пригустаовалн делегати из 25 земаља, претстављајућк преко 2 милиона етудената. На Едттнбуршкој кон ференци ј и створен је „Координациоии секретаријат националних унија студената", чкји се задатак састојао у практичној помоћи на развијан>у међународне студентске сарадње. ‘ Национална унија студената Данске, као организатор конференције, упутила је позив националним унијама студенага у 55 земаља да пошаљу своје делегате на конференцију, као и већем броју међународних студентских организација и центара, укључујући и УНЕСКО. Такође су позвате организације из источноевропг ских земал>а и Међународни оавез студевата. Савез студената Југославиав KSifao је примедбу у поглвду упућених позива. Међу позваним организацијама није се налазио „Свеиндиски студентски конгрес", у коме je учлдњен највећи број студената ИндиЈе. Ми смо интервенисали код Уније студената Данске, тако да се у накнаднрм списку позватих организација налази и Свеиидиски конгрес студената. На Единбуршкој конфереицији није била позвана нити је ирисуствовала делегација фран кистичке студентске организације Шпаније. Нико није ки поставио гоггање њиховог учешћа. Међутим, за конференцију у Копенхагену, три нациовалне студентске уније, чије име није објавила данска сту* дентска организација, захтевале су да се позове и франкистичка студентска организадија. Данци су се супротставили томе захтеву, износећи став њихове организације која се изјаснила против сваке сарадње са Франковим студентима. Али као организатори конференције, Данци су извршили консултацију осталих организација. Националне уније студената из 25 земље изјасниле čy се против позивање Франхових студената, док су седам организација, прихватајући став УНЕСК-а, биле за позивање Франкових студеката. Са вез студената Југославије одлучно се супротставио позиван>у Франкових студената. Дневни ред конференције није још утврђен, већ he о њему бити одлучено на првој сед кици делегата националних унија студената. Али ће несумн>иво бити унета актуелна и за разне студентске организације од битног интереса питања сту дената и њихове сарадње, као игро су: карактер и задаци Координационог секретаријата и облици будуће сарадње, ćoцијалне и економске потребе студената, структура и метод универзитетског васпитања, утицај студената на универзитетску администрацију и наставу, изједиачавање и признз вање универзитетског стажа, студентска путовања и размене, студентски спорт, однос према друтим организацијама и т. сл. Конференције у Паризу о студентској штампи, екоиомским и социјалним потребама студената и здравству по стужиле су као корисна припрема за Међународну студенску конференцију у Копенхагену. У задње три године у међулародној студентској сарадњи развијао се један специфичан облих: поједине националне ун/ије студената биле су задужене за организовање и коордииирање одређених активности (студентска штампа, спорт. путовања и др-)- Та тзв. „делегирака овлашћења“ ттоједишхх националних унија показала

су извесних практичних резул тата, али су била недовољна да обједине и усмере тако богагу и разноврсну међустудент ску сарадњу. Зато се и поставило питање стварања једног заједничког центра, који би многе од тих задатака са више успеха и објективних могућности решавао. У том правцу треба и посматрати рад Координационог секретаријата, који треба у складу са студентском активношћу, проширити. не само у техничком погледу, већ и у давању извеоних овлашћеља. Да ли треба“ стварати нову међународну студентску организацију поставља се пита* ње. Наш одговор може бити само позитиван. У принцгату ми се не можемо ни поставити другачије. Међународна студентска сарадња до те мере се развила, да се стварањб једне нове међународне студентске организације поставља и као практична потреба. Али не само то. Та се сарадња одвија на равноправној основи, уз потпу но поштовање става и добро.вољности појединих организација што су уствари руководећа начела у тој сарадњи. Зато је таква сарадња и показала своју животну снагу и отнрила нове могућности, насупрот Међужародиом савезу сту дената, који се до краја претворио у обичан пропагандни инструменат агресивне совјетске сполше политике. Зато му је и ггропала тзв. „Конференција јединства 14 у Букурешту, ка коју су дошле само делегације оателитоких земаља и незначајне коминформовске групице из друтих земаља.

Међународна студентска кон ференција у Копенхагену, без обзира да ли he се на њој ство рити нова организација или не, допринеће даљем развијању сарадње међу студентским организацијама, њиховом међусобном упознавању и зближавашу. То је у крајшој линији правилан и неопходан пут за стварање такве нове организације, у којој не може домшшрати једна организација, у којој се не може наметати једностран став, већ he се о свему договорно одлучивати, уз неопходну добровољност и сагласност појединих националних студентских оргаиизација. Делегација Савеза студената Југославије изаћи ће пред Међународну студентску конференцију са позитивним резултатима, како у свом унутрашњем раду, тако и са спојим успесима у међународној сарадњи, у развијању друтарских и пријатељских веза са иностраним студентским оргакизаци* јама. У Единбургу предложили смо резолуцију о прикципима на којима треба да се темељи међустудентска сарадња. Наша је резолуција прихваћена. јер је она одражавала карахтер и смер сарадње, која je већ постојала и коју је сам живот потврдио. И ове године, наша делегација he својим позитивним предлозима и актавним учешћем у читавом раду конференције, доттринети њеном у спеху и побвди идеје солидарhoci-и и оарадње на равноправној основи у међународној студентсхој заједиици.

Милорад ПЕШИЂ

УСПОСТАВЉЕНЕ СУ ВЕЗЕ СА ГРЧКИМ СТУДЕНТИМА

Са групом наших студената историје боравио је и претстазник Савеза студената Београдског универзитета у циљу пове зивања београдских студената са атинским и солунским студентима. Наш претставник срдачно је примљен како са стране руководилаца студентских организација тако и од осталих студената. Са наше стране дато је неколико конкретних пред лога. Тако обе организације порадиће код својих Влада да се изврши размена тројице сту

дената, с тим да би им Владе, у којој земљи студирају, обезбедиле стипендију. Прихваћено је гостовање културно-уметнич ког друштва „Бранко Крсмановић“ са ансамблом народних игара и хором. Даље, позвани су грчки студенти на летовање у наша приморска летовалишта. Почеће се и са разменом студентских публикација и новина., Атинска студентска органи зација начелно је прихватила све предлоге али на њиховој страни постоје тешкоће финансиске природе.

Група београдских студената пред Сократовим затвором у Атини

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Основан је Феријални савез

Иницијатива Централног одбора Народне омладине Југосла вије за оформљење феријалног савеза, нашла је позитиван одјек на Пољопривредном факул тету. Феријални савез има за задатак да својим члановима омогући удобан и леп одмор за време школског распуста пружајући извесне повластице: попуст на железницама, оснивање прихватних центара и домова и друго. Одраз интересовања за ову организацију међу нашим студентима јесте и успе ла оснивачка скупштина феријалног савеза дружине Пољо-

привредног факултета. Скупштини је присуствовао већи број студената који се интересује за рад дружине. На скупштини је указано на значај, циљ и смернице рада дружине. Изабран'' је управни и надзорни одбор, који he као руководство ове дружине одговорити постављеним задацима. Успео почетак оформљења наше дружине омогућиће да се још више заложимо и заједничким напорима обезбедимо и добар рад наше организације. В. Минић студент агрономије

Свечано Је прослављена 10-годишњица оснивања УСАОЈ-а

Академија у дому ЈНА

3= У недељу, 28 овог месеца, о- Ц држана је свечана академија ц поводом десегогодишн»ице I Ц конгреса Уједињеног савеза ц аитифашистичке омладине Ју- = гославије. Академији су при- Ш суствовалл: секретар Градског ц комитета Савеза комуниста Ју | гославије за град Београд Ми- § хајло Швабић, секретар ЦК ш Народне омладине Југославије ц Милијан Неоричић, секретар Ш ЦК Народне омладине Србије, = Здравко Вуковић и други го- = сти. Реферат о раду и развитку | Народне омладине Југославије i одржао је друг Милорад Пе- | хпић, члан бироа Централног | комитета НО Југославије. Евоцирајући успомене на I | Конгрес УСАОЈ-а друг Пешић | је дао ликове делегата, који су i ое децембра 1942 годиие из | борбених јединица и са окупи- | ране територије пробијали | кроз непријатељске обруче на | путу за Бихаћ. У данима када се одржавао i i коигрес УСАОЈ-а расплам- I сали народаи устаиак постав- | Joao je пред сваког појединца | захтев оружане борбе против | (лсупатора. 70 од сто борачког кадра Народноослободилачке војске сачиљавала је омладиta. Ворбена снремност омладине Ј:тославије да испуни овај задатак огледала се и у говорима делегата који су причали о даноаоћним борбама са непријатељем, јуришању на бункере, тешким и напорним маршевима. А оцену како је омла- ' дина испунила свој задатак, дао је Тјито речима да борба 1 младих људи, готово деце, против непријатеља, није самодуг према отаџбини, већ прави хероизам. По завршеном рату омладина Југославије нашла се пред новим радним задацима. О томе како их је испунила и исгтуњава говори милиои добровољких радних дана иза којих стоје: омладинске пруте Врчко Бановићи, Шамац Сарајево, Кучево Бродице, Добој Бањ-а Лука; аутопут Београд Загреб; фабрике „Иво Лола Рибар“ и „Јединство“ као и овогодишњи рад омладииских радних бригада на Власини, Светозареву, Севојну, Јабланици, Винодолу и др. Друг Пешић је завршио свој реферат истичући да је сада основни задатак Народне омладине, која данас претставља организацију од 1,500.000 чланова, васпитни рад међу омладином. После реферата дат је уметнички програм у коме су узели учешћа хор и оркестар Цен тралног дома Југословенске народне армије, као и чланови Београдске опере.

ЧЕСТИТАМО

Није тешко прећи преко мостова ако се зна зашто се и куда иде. Није мучно прв ћи из године у годину ако се зна шта је прва донела, а шта друга обећава, То протицање времена има смисла и полета ако га има жквох ноји га испуњава. Свака нова година није само радост промеве и немир пред догађајима и световима, већ и охрабрење, уверење, идеал у замаху. Данас паши нараштаји 'јесу оличење и оснажење нашег пека и наших дана. Ми нисмо бродари туђих река и сламка туђег ветра; ми смо достојни историје коју дишемо и она је пуиа нас, нашег гласа и паше воље. Година која остаје за нама није недоживљена у колективкма и непризната у догађајима. Она је утиснута и кснрчена кроз власинско зеленило, па моравским пољанама и падинама Севојна. Годива која остаје за нама је још Један ноносни корак нашег неикарстна и соција; лизма, још јсдан поносни по : глед под олујама нашег врс i мена. И као што никад ни : под дивљачким Атилом нису | погнули рамена, наши нарој ди нису спусткли колена ни | пред кремаљским хубетима, Y ни пред папским дворцима.

Година која је буктала на ра дилиштима и гргорила на свим нашим паралелама завршена је високо дигнутим бакљама на Шестом конгресу Партије када је новоград ња нашег социјализма збацила мноштво скела и пока- ! зала још вернији и моћнији образ. Другови студенти, будммо истрајни на остваривости наших ђачких планова, циљева и потреба, јер је то афир мација наше масовности и ј смисао наше дружбе са књи- \ гом. Данас је нашим наро- \ дима кае свежи хлебац и ј жива вода потребна интелек ј туална омладина, маркси- ј стичко образовање и просвећеност у свим делатности ма. Народни по карактеру и садржају учинићемо своје | дужиости одговорним и по- § стаћемо тетива научних | знања и вредности, а наукв = имају трајање и поезија зна \ чи вечност сама ако припа- ј дају народима. Честитајући Нову годмну ; свим читаоцима друговима и пријатељима, годину неимар \ ску и стваралачку, ми са по- i носом бележимо историско \ ■ искустго и дужности коЈе је ј истатао вољени Тито : „На- i роди који имају овакву о- | младину не треба да се боје ; за своју будућност“.

УКИНУТ ЈЕ ПЛАНСКИ РАСПОРЕД ДИПЛОМИРАНИХ СТУДЕНАТА

Нови прописи за ветеринаре

Недавно је Привредни савет НР Србијс одлучио да се на територији Србије укине плански распоред дип л омир ани х студената Универзитета и великих школа. У новим условима планско распоређивање je постало сувишан остатак старог административног система. Сви дипломирани студенти изузев МВШ, Ветеринарског, Филозофоког и Природно - математичког факултета, за које he се донети по себни прописи) могу слободно ступати у радне односе са пре дузећима и установама. Овом одлуком поставл>а се питање како he се студенти сада запошљавати. Да би се избегло лутање и несналажење после завршетка студија, установе и предузећа ће дипломиране студенте- примати само путем конкурса Преко конкурса млади стручњаци ће наћи запослење које им најбоље одговара. Али и обратно, установе и предузећа имаће много шири избор и узимгЉе оне студенте који најбол>е одговарају њиховlтм потребама. Преко конкурса се постиже и много * бољи размештај дипломираних студената. Предузећа, која се налазе у местима где су тежи услови живота и рада, треба за себе да обезбеде високо квалификоване кадрове. Она могу дипломиране студенте ггривући бољом тарифном политиком и стварањем повољних услова за људе који су им потребни.

Предузећа и установе стипеидираће известан број студената. Но, утоварање стипендиран»а не може се пренустити појединцима. О питању давања стилендиј а најбоље да се гтредузећа консултују са одговар« јућпм факултетима и висогош школама. . , Код ветеринара се укида до садашњи систем по коме су републички органи били надлежни за поставл>ање и премештај свих ветеринара. Ветеринарси, који су пспунили обавезну двогодишњу . могу слободно (преко конкурса) ступати у радни однос гтрема установама и предузећима. Ветеринари који буду конху рисали за место биће дужнМ да, уз остала документа, поднесу и потврду о обављеној дво годишњој обавези. Жене ветеринари су ослобођени двого. дишње службе. Студентска удружења и разиа стручна друштва (друштва ; инжењвра и техничара, дру . штва економиста итд.) ваљалв • би да се шггересују за питања запослења дипломиратгих стуi дената. Сгудентско удружењв . и стручна друштва могу пружити нашој заједници значајНУ помоћ у оријвнтисању студвната у оне гране, предузећа 4 и места, која су нашој при* ' вреди најважштја. У овом послу органи за по‘ средовање рада, обзиром н* своју огрганизацију, могу пружити студентским удружењима и стручиим друштвима прв • цизне податке о местима u • предузећима где су потребгас дипломирани студенти. П. ПОМОЋ СТУДЕНТИМА Савет за просвету, науку м културу НР Србије доделио Јо једнократку помоћ студентима Београдског универзитета, Тех ничке велике тколе * Медмг цинске велике школе. Београдском ушгверзитету додељеиа је помоћ у нзносу од 590.000 днн., МедицннекоЈ великој школи у нзноеу од 320.000 н ТВШ-у 400.000 дин. Факултетске комисије за социјалну помоћ извршиће раеподелу вн својим факултетнма. ПАЖЊА ЧИТАОЦИМА Следећи opoj нашег листа излази 10 јануара 1953 године . Редакција

Културно уметиичко друштво „Бранко Крсмановић“ жели београдским студентима срећну Нову годину

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА