Студент

Запажања са јануарског испитног рока

ШТА КАЖУ ПРОФЕСОРИ

Доцент др Лазар Петровић

Старији апсолвенти одуговлаче са полагањем испита

YjaayapcKO« испитном рону на Стоматолошком факултету према садагањем режиму студија, имали су право полаган>а само студенти треће године као и аосолвеити. Ради тога је разумља*во што је пријављен релативно мали број исп*гга у односу на број уписаних студената на факултегу. Али и поред тога, од студената који су имали права на полагаше у јануарском року, мало их }е изапшо на испите. То наротато важи за групу старијих апсолвената који већ дуже времена одутовлаче са полагањем истгита. Наиме, један део те генсрације апсолвеиата дититомирао је у прошлим испитним роковима и од тада нкједан друти

апсолвент иијс изашао на дмпломски испит. Испити, који су на нашем факултету обавл>ени у овом року, нису показали никавав напредж у односу на прошле. О томе говори и чињеница да je једна трећина пријављених кандидата одустала од мотита. Одустали кандидати као и кандидатм који су пали на јануарским испитима чтше половину од укупног броја пријављених. Услови рада на Стоматолошком фахултету, с обзиром на релат*твно мали број уписаних сгудената изузев треће године која по броју премаша капацитет факултета, гк>волхни су и зато је забрињаваjyha чињелица да овај испитни рок није показао напредак у односу на проигле.

Осамдесет процената кандидата није задовољило

Право на полагше предмета патологије у јануарскогл испитном року имали су само они студенти који су до сада на испитима пали из тог предмета. Оваква одлука Савета факултета условллна је чињеницом да студенти, који имају заостао испит из патологије, узгред речено патологиja важи као један од најтежих испита на Медицинском факултету, не могу за јануарски рок припремити тај предмет, јер би то онемогућило редовно гграћење предавања и вежби из осталих предмета. Они стичу права на полагање тог исгогга у редовном, јупском и септембарском року. Али, студентима који су већ излазили на испит из патологије, а на њему нису задовољили, дозвољепо је да цолажу у овом јануарском року с ггретпостав.ком ца су они већ раније делиштч-

спех из ана-литичке хемије не задоеољава путпуно, јер је задовољило само 47% од броја пријављених каедидата. Забрињавајућа је чињеница да кандидати нису показали бољи успех, иако су на факултет примљени путем пријемног испита, тј. избора иајбољих средњопжолаца. Пада у очи да је мали број студената полагао фармац. хемију, иако је овде највише за-

но савладали raj предмвг, и да им гтрипремање за овај рок нсће ометати нормалан ток наставе. Резултати јапуарског испита нису опрандали тачкост претпостакке. Чињеница, да 80% ттријављеких какдидата није задоволлсло, довољно то илуструје. Ово je узедно и најслабији резултат који је постигнут на некооптко последњих испитних .рокова нашет факултета. Важно је истаћи да критеЈигј на овок исттитзкије пооштрен у одиосу на остале и да то rotje I>азлог неуспеха. Мшзљења сам да је оважво слабо савлађивање материје предмета патологије условљепоред нодоволунот пригшемшва студената и недовољним припремањелг претходних предме* та као што су физиологита и хистолоттгја, а делимичтго и анатомија. осталих испита (тај испит је полагало само двадесет студената од којих је свега осам задовољило). У погледу апсолвепата испити су текли истим ритмом као и прошлогодишњи. За Фармацеутски факултет је уопште карактеристично да велики број студената одлаже испите. То нарочито важи за апсолвенте. Од укупно 538 пријављених каетдидата одустало је 132, што чини око 24%.

Никакав напредак у односу на прошле рокове

На Фармацеутском факул- мека је у томе што је број потету у Јаиуарском и- ложених отшта кз математиспитном року ове годкке ке на крају првот семестра испити не косе нарочите про- знатно вс55И и износи 90% од мене било у погледу броја о- свих пријављених, а прошле бављених испита било у ква- године изиосио је свега 62%. литету. Једина знатпија про- Кадхпсгсристично је да уПОРЕД изјаве аојединих професора и вилавшка, докосвмо м непотпуне стагистичке податке о резудтатижа јануарског испнтног рока студеката Београдског универзитета и великих школа. До податаха са свих факултета нисмо могли доћн жз техничккх разлога. У следећид* бројевима допећехо иншл.ење студсната о узроцима слабих резултата испнта. Из ових непотпуних података иоже се извесги приближно таман општи закључак о квалитету јавуарсхпг испитног рока. Гогово све изјаве професора које доносимо у omi броју, говоре о томе да iaнуарски испитни рок није показао готово никакав напредак у односу на досадашње рскове. Факултет Уокеаво Канди- Са једни.м Са два Преко у V сем. дкрало заосталим два број cf o испитом Електротехнпчки lil 64 35 ао 18 79 Грађевински 169 39 23 26 21 83 машински 229 49 22 32 3S 113 Гехнолошки 115 16 14 36 20 49 Архитектонски 156 100 ' 64 13 19 24 I*ударски 58 10 17.2 10 2 36 Геолошки 112 19 17 4 9 80 Укупно 1020 2ST7 29 135 124 464 Према томе мли 723 студента мораће да понавља. Факултет Пријављени Положили Пали Одустали Фармацеутски 538 320 8« 132 Стоматодошки Ш 98 30 63 Мцджршски 7025 2227 689 4009 Прадни 5424 2403 913 2106 Шумарскм 1466 846 146 474 Група математике. Прир. мат. 42« 174 143 11l Група физике. Прир. мат. 233 107 64 62 Група физ. хемиЈа. Прир. мат. 69 28 19 22 Гвупа хемије. Пржр. мат. М2 65 31 44

Обавезна баријера након друге године студија

Сматрам да је највећа несрећа за образовање стручних кадрова на ТШТТ, питање условног уггиса у пети семестар. Ооразовање кадрова за инжењере, по својој природи, мора да обухвати оггагги део и стручни део наставе. Откада постоји Тех т гич kvl факултет (.ТВШ) уораввеи оргагш школске власти никада нису имали довољно куражи и духа да ову ствар разумеју. Било је увек болећивости коЈа ое тешко светила квалитету будућих кадрова. У многим иностраним земл»ама дата је сна подела општег и стручног образовања (например у Француској). Од будућег инжењера захтева се не само добро струч но образовање, него и урођепо дубоко, свесно и потсвесно знање општих наука на којима почива струка. ТВШ у Београду је једина у Јутославији која je широм отворила врата свршеетим матурантима. На овај поступак нма замерака, а можда оие имају п свој дубоки смисао, јер ако најбоље средњотехничаре ггропусгимо кроз један дутачак режим студија, тежак за нжх изгубићемо одличне техничаре као носиоце техничког напретка наше земље, а питање је да ли ћемо од њих истесати добрс инжењере. Можда имају гвраво техничке високе школе у Загребу и ЈБубл>ани да ввм ово пребацуЈу, али смо се увек држали иа-чела да свакоме треба омогућити да дође до највишег степена теЈошчкот зетања. Правилник кодим је регулисано гситање угтаса у шести сс местар (само под условом да Је каетдидат положио све испите из прве две године), по »ojev мишљен>у, мора се обавезно одржати. Бесттредметно је упиеивање у шести семестар. када ни они студенти који су условно уттасани у пети семестар нису ггратшш ни предавања ни вежбе. За многе биће велика несрећа да се у половини треће године враћају у четврти семестар, али то је био услов под којим су се уписали У петтг семзетар почеткои школске 1952/53 године. По моме шииљењу ово је неопходност, јер је неопходно потребно прво свршити са општим делом наставе,, па тек онда прићи студирању стручног дела. Лично сматрам да би требало увести тои рока за полпгање заосталих испита из прве две године и то I од 25 маја до 10 јуна, II од 25 августа до 10 сспте?лбра и 111 од 10 до 25 октобра. Са том гтромеетом четврти семестар би се завршавао петнаестог уместо 25 маја. а пети би почиљао 1 новембра уместо прописаног рока 1 октобра. Искуство је јасно показало штетност јануарског испитног ;хжа у средини тоеће годиет£, а горње решење би омогућило студентима да у други, стручни део. уђу без заосталих испита. Не би се могло рећи да су пезултати јануарског рока лошији на Електротехничком него на друтим факултетима ТВШ-а. Од 180 студената петог семестра, 67 (37%) имају поло-

жеае све заостале исаите. Свеra двадесет (11%) имају један заостали испит, а деветнасст имају два заостала испита. Док осталих 41% имају вотше од два заостала испита. Зар iraje (Наставак иа друтој страшг)

Професор др Ж. Игљанев:

Професор Трпинац:

Професор инж. декан Електро-факултета

ДАМАСКЕ СЛИКЕ

Данашњи сириски градови Дамаск, Алеп, Хомс, Хама сачували су гпациозне детаље старе архитектуре, који плене својом оријенталком к источњачком живописношћу. И човек уопште не oceha умор када ое нађе у старим квартовима тих градова, и лутао би њима no читав дан, и чекао вече да сунчане боје Iгестану са купола минарета, а дебели ланци зазвече преко тешких окованих врата и запрече у.таз у читаву улицу. Далеко од узбудљивог живота у центру, затворени и своје-

вољно заробл>ени, стаетовници ових квартова проводе вечери у каизменичшш посетама једни другима у некој од ових источњачких кућа, споља голих и једноставних, а изнутра пуних рељефима од злата, маварским мозаицима и плафонима, чијом вредности може да се купи модерна палата. Ти стари квартови скривају још једну особеност Истока сукове и каравает-сараје, што је једно исто који као какав мали детаљ потсећају на колорит у причама „из хиљаду и једне ноћи“. Дамаски кзраван-

сарај ј€ као дрича. У њему додуше нема „златне улице“ као у Истанбулској капали-чаршији, нити је онако простран као алепски сук. Али је изукрштан правим лавиринтом узаних улица, у којима се чују сви аграпски и многи европски језици. Сваки еснаф има свој сук, своју улицу. Из једне маме опојни мириси нагомиланих зачина кз Индије и Сундских острва, из друге извирују источзвачки ћилими, резбарије и црвене ципеле, проткане златним и сребрштм концем. У караван-сарају сусрећу се грађани у беспрекорним оделима са бедуинима који долазе из граничних пустинјСких крајева. Град на „седам" река Он привлачи својом романтжком и животна је потреба градова који се шире и носе дру- 1 штвени и јавни живот земл>е, као што је случај са Дамаском, градом на „седам река“, седаЈИ рукаваца реке Бараде. У Дамаску се најбоље осећа пулс друштвеног живота; ту су избијале револуције, ту се решава судбика земл>е... Дамаск је, кажу, један од најстаријих градова оријента. Седам пута је рушен, а развалине старих з*гдина, сабијене готово у самом цектру, још увек пркосе времеиу. Свуда око њих минарети, мраморне чесме у сенци кедрова и лимунова, свуда нови објекти, модерне грађе-вине и е-» вропске архитектуре, булевари. У Дамаску је и парламент, и палата правде, сва министарства. Стара касарна Хамидија npeтворена је у универзмтет. Универзитет у каеарни О њему хоћемо да кажемо само неколико речи, јер сувише мало смо се на универзитету задржали. Управо толико колико је довољно за једа-н кратак сусрет са ректором Миданијем и још краћи, у пролазу, са студентима. Стога и наши подади имају значај само фрагмента. Дамаски универзитет је јединствен у свету ; иа њему се настава искључиво изводи на арапском језику. Од две и по хиљаде студената пет стотина су девојке. Тај проценат има посебан значај за емандипацију жене, за њен друштвени положај у овом делу света, за гаова нзпредка струјања чији су носиоци они који су досада б vtjm | без права. У Дамаску студирају младмћи и девојке из читавог арапског света. Четири стотине их је из Либаиа, иако у Бејруту има два универзитета. Доста их је и из Палестине, Јордатшје, (Насжавак на диуиц <зр—)

Универзмтет у Анкари

Турски студенти у Београду

Дођите и ви код нас...

H-jl београдској железшгч кој станицк овећа гру па младића и девојака Срдачни поздрави, изгкена а дреса, пољупцк, шале и -*адиркивања, хил.аду позжва „дођите и ви код нас“ и ду ro, дуго махање рукама уз громки поздрав за колеве трипут ура... Два дана боравка у Београ ду била су довољна да се турски студенти спријателл зближе и осећају као у сво јој среднни. Група од двадесет и три тур ска студента у пролазу кро нашу земљу задржала се као гост Савеза студевата Вео градског ушшерзитета. Вођа њихове групе Лдвав Онарт, у име целс груие из разио Је захвалност ва лс пом пријему. Он каже, да су необично срећни што су мо-

глн да дођу и виде Југосла вију, јер ее о Југославжјх у Турској много пише и да су то вести које се вајрадкје ч* тају. У име целе групе Аднан Орнарт је изразно жсљу да уск«#*о рвди Једну од ear ших студентских делегацнја у Турској. № имамо већ орк нрипремљен програм борзвжж ваше груне ж иадам се да heто бити у oreaj години. О претгтејећо* wera мар пхала Ћгга турекч студесст говоре vys. fee то бити веаж чавствем, нечувен дочек, који ђе приреднти турски вг род пгаршалу Tirry, јер Тнто ужгг r. велике симпатије тзгрcsor нг.оода. Сва i ©д н.их иаразко јс жед>у дтч повово дођс и што бољс упо?ва Југославију. М. С.

Г || Т ГОДИНА xvm I &Ш.' ЈЖ ј ш НЕДЕЉНИ ЛСТ БЕОГРАДСКИХ СТУ ДЕНАТА

СТУДЕНТИ БЕОГРАДА ШАМ ПОЗДРАВ* Ш КОНГРЕСУ НАРОДКЕ ОМЛАДИНЕ И ЖЕЛЕ МУ УСПЕХ У РАДУ

Омладино Београда Шестог марта ове годиие почиње V конгрес На-Iк*дне омладиме Југославије. Он ће бити велика смотра наших успеха, радних пооеда и радости радии договор омладине нашс земље за нове и још веће задатке и акције, он ће бити поздрав нашим народима, нашем вол,еном ТИТУ У част почетка рада Конгреса изађими сви на ВЕЛИКИ митинг шеетог марта у 18 часова на Студентском Тргу, да још јсданпут снажно и јединствено изразимо нашу епремlioci да за добро и срећу ваше огаџоинс дамо сву своју лтладалачку снагу, своје знање и рсволуционарни жар. Млади радници, студенти, средњошколци изађимо сви на улице нашег слободарског града и манифестујмо своју радост и понос што жмвимо и стварамо у великој ТИТОВОЈ спохи! Сви на митинг ЖИВЕЛА НАШ\ СЛОБОДНА И НЕЗАВИСНА t ОЦИЈАЛИСТИЧКА ДОМОВИНА! ЖИВЕО V КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! Градски комитет Народне омладине Београда У ниверзитетски одбор Савеза студената Бсоградсксг ункверзитета