Студент

ПРОБЛЕМИ СТУДИЈА И НАСТАВЕ

Да говоримо отворено

Пре неколико дана Наставнички савет Грађевинског факултета одбио је предлог Удрузкења студената да се укине предмет Основи електротехнике који се слуша у IV семестру. Разлози којим је Удружеше поткрепило свој предлог су углавном ови: Оспови електротехнике обрађују материјал који се великим делом већ слуша у физици. Тај предмет је брирдтт у новом наставном плану и идућа генерација га неће слушати. Зашто већ сада и ову генерацију не ослободити тог предмета за који се утврдило да није нужаи. Ово тим пре, што су студенти IV семестра оптерећени са 44 часа предаваља и вежби и што имају поред тог предмета да полажу у зуну још 9 предмета.

> Предлог Удружеша је чекао више од месец дана да sуде узет у разматрање и одбијец је. Разлози су следећи: Наставнички савет није овлашћен да мен>а наставни план. Осим тога предмет је потребан студентима грађевЈшске технике и греттига је што је избачен из озог наставног плана. Један члан Савета је изнео и „гледишта” да се студентима не треба изаћи у сусрет, јер ако се сада попусти шиховом тражењу, они ће се сутра појавити са сличним захтевима. Овој старомодној изјави не треба никакав коментар. Ово питање које свакако има некаквог значаја у оквиру Грађевинског факултета, не би можда заслуживало да буде предмет расправљаша у штампи када би оно било усамљено. Нажалост, таквих питања има на нашем факултету толико мноro, да читав студиј доводе у hop сокак. И управо чшвеница да се она или уопште не решавају (што је најчешће) или сепогрешно решавају, тера нас да о свему проговоримо у јавности, јер смо о томе већ више пута говорили са неким наставницима и нисмо наишли на стварно разумевање, мислимо на делу, а не на речима. Нека бројеви говорс Да би се добила слика стања на нашем факултету, даћемо неке статистичке податке. Од ослобођења до данас на нашем факултету (без Геодетског отсека) дипломирало је 252 студента. Само један је дипломирао у предвиђеном року од пет година. Рачуна се да су остали 251 провели на факултету између 6,5 до 7 година. Године 1945 уписано је 510, од тога до данас апсолвирало 150, дипломирало 76 студената. Годкне 1946 уписано је 600, од тога до дакас апсолвирало 160, дипломирало 14 студената, Од 912 студената (без прве године и Геодетског отсека) има само дванаест студената или 1,32% без заосталих испита. (О-вај податак вреди за стање пре јануарског рока). Генерација која је уписана 1950 године бројала је 186 студената. Од њих је у пети семестар уписано 62. По Правилнику о студирању, студент може да упише шести семестар ако има положене испите из прва четири семестра, а то је 17 испита. Том услову је одговорило из ове генерације 23 студената. Остали морају дз понављају и да из тога повуку све консеквенце: губитак дечјег додатка или стипендије итд. Данас су на Грађевинском факултету студенти оптерећени предавањима и вежбама овако; II семестар 40 часова, IV семестар 44 часа, VI семестар 45 часова и VITI семестар 46 часова седмично. Укупно на Грађевинском факултету студенти слушају и полажу преко 40 предмета (тачан број зависи од отсека). Број предмета, вежби и предавања се толико намножио и разгранао, да није далеко од истине шаљива прича да на нашем факултету има више наставника и помоћног наставничког особља него што је факултет од ослобођења на овамо дао инжењера. И док све то веома много кошта. дотле се на факултет уписује све мање студената (последњих година нешто преко стотину годишње), или се брзо исписују кад виде тежину студија. На крају је резултат овакав: један студент на нахћем факултету стаје заједницу преко 25.000 динара го-

диннве, (овде нису урачунати додаци на децу и стипендије). Уместо побољшања погоршање Све ове чињешдце су познате нашим наставницима. Има већ две године како се тражи излаз из овог тешког стања. Решењс се нашло у новом наставном плану и програму. Треба укинути поделу факултета на отсеке, избацити неке предмете, а неке међусобно спојити, смањити градиво тамо где се понавља, тамо где иде у непотребне детаље, за студепте, тамо где је застгрело смањити сбитд пројеката и елабората итд. Све у свему свести студиј на рззумну меру, да он постане савладкв за просечног студента. Ово су наши наставници заКЈБучкли пре годину дана. На* основу тога опи су створили уз сарадњу нашег Удружења нови наставни план. Остало је да се сагласно томе плану начигл одговарајућп нпставии програм. За протеклу годину учињено је веома мало. Донесен је наставни програм за прву годину. Уместо побољшања дошло је погоршање. Рапије генерације (Наставак на друго.l страни)

Удружене снаге мира

Уобичајепо зе да се сви велики догађаји на свој начин забележе и прокоментаришу. Ово свакако заслужује и недавно потписан споразум о пријатељству и сарадши између Југославије, Турске и Грчке, који пије само обични литерарни акт састављен по свим прописима међународног права, а потписан од претставника шефова трију држава, него је он и нешто много више и шире, нешто што је и формално ударило печат на оно што су дуже времена стварали и очекивали I народи три пријатељске земље. | Не претендујемо на то да из посебног аспекта коментаришемо Анкарски споразум, али желимо да топло поздразимо оваЈ велики и значајан догађај, како у нашој тако и међународној спољној полптици. Потписивање тројног споразума крунисало је и потврдило настојања три народа да се кроз, иако релативно кратак период времена толико приближе један друтом да је оправдано постављено питање и конкретних форми њихове сарадње. Међусобне посете парламентарних, привредних и војних делегација, {трелиминарни разгонори у Вевграду, на Брионима и у Атини, а изнад свега настојања југословенских, турских и грчких људи да, удружујући заједничке снаге на равкоправној основи допринесу учвршћењу мира у свету све је то био предуслов, камен темељац у изградњи једног ноеог, снажног бедема мира на „балканској ветрометини" о који ће се разбити сваки евентуал ни агресор, ма откуда он долазио. Овај тројни споразум који је постав.љен тако широко да омогућује свестрану сарадњу и коме могу прићи сви они којима је очување мира животна потреба, искрено су поздравл>али сви они који, слободољубиво мисле и мирољубиво раде. Балкански утовор једино боде очи онима који су од вајкада имали незајажљиве апетите ирема овом делу света и којима је Балкан претстављао агресорски плаодарм и отскочну Даску ка новим освајањима и служио као подручје за поделу т титет>есттх сфера. В. М.

ПЕТИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈБ

РАДНИ ДОГОВОР

Би сте овде толшсо je динстзени и тако сна" жии, да када будеае имали прилике да кас посетлте у Француској или да читите документа о раду ог.шадинске организације у Фраш;уској, видећете да нема тамо нчједне омладинске или студентске орагнизације која је толико свеобухватна, толико општа и тако репрезентативна. као што је ваша“. Тако је гсворио претседник Нацианалт:е уније француских студената приликом свог поздрава V конгресу Народне омладине. Мп који живимо у овој земл»и дишући са сваким њеним успехом и тешкоћом, знамо боље него ико друти шта значи оно одушевљење о коме су нам говорили наши пријатељи из иностракства који су присуствовали Конгресу. Снага која че познаја препрека, једииство свссно и дсбровољно на делу мзградње соцкјализма у нашој земљи, решеност да се, макар и уз највеће жртве, брани оно што ми данас стварамо то је била агмосфера Контреса, lo је био разлог који је понукао Пјер Франсоа да изјави: „Ако сам икада сумњао у ваше одушевљење моје сумње су сада потпуно отклоњене.

Видео сам ваше и схватио одакле оне долазе, uito ме је, морам призкати, импресионирало и одушевило“. Кроз реферат и кроз дискусије делегата Конгрес је посе Ону пажЈву указао проблемима радничке омладине, капосе ученицима у привреди. Нарочито је као проблем истакнут досадашњи однос

једног дела наших предузсћш пхкааа ученицима у принреди, :i=KXOBOM стручном уздизашу * запсшл»гван»у. Да би се овакво стан»с поггравило усзојепа je резолуција која је упућена свим заинтересованим фажторима у земљи, који се позивају да ггрихвате сутестије Кокгреса у циљу бољег и лравилнијег васпитан»а и стручног оспособљаван»а подмлатка наше радничке класе. Велики броЈ делегата нагдашавао Је потребу културног васпитан»а омладине. Један од н»их ( књижевник Добрица Ћосић је рекао: „...морамо се чувати конзервативног гледан»а на психику, страсти, амбиције и жеље младог човека, никад не заборавл»ајући да ми радимо са омладином која живи и осећа механизам савременог човека, човека друге «>ловине XX века. Мислим да су у овоме грешиле многе организације и руководиоци, да у томе Још увек знатно греше наши педагози и да у тоан смислу цео наш хпколски систем има озбиљних мана. Омладини се не може ништа забранити, она се може убедшж и преваспитавати у својим навикама и страстима. Чувајмо се једностраног васгогган»а младих, чувајмо се прагматистичког васпиташа младих. Наше друшпзо са својим политичким системом, стичколг демократијом, и свм ?хи заЈедно имамо све услове да у овом веку трагичних расипан»а, противречности и дисхармонија личности у hsujoJ земљи створимо од младах, хармоничне личности. слободне и потпуне људе, којима ће поред осталог културна добра бити исто толико неопходна, као и остале техничке тековине цивтглизацнје. И овај идеал стварања хармоиичне (Наставак на другој страни)

Kczrrpecaa дворана

Желимо да се што боље упознамо

Разговор са грчком студентском делегацијом

Петом конгресу Народне омла дине Јутославије, поред осталих, присуствовала је и грчка студентска делегација коју су сачињавали Жером Делендас, претседник Удружења студената права у Атини, Жан Пападимитрију, преггседник Удружења Филозофског факултета и Катарина Петропулу, члаи управног одбора Удружења студената филозофије. Сви троје су чланови Централног комитета студената Атине.» Замољени од сполшо-политичког уредника „Народног студеита“ грчки гости су дали одговоре на неколико ггитања Питање: Молим Вас изнесихе нам Ваше утиске из ЈугославиЈе. Одговор: Прва ствар коју смо запазили у Југославији је та да људи желе да створе нешто ново и то да створе радом. С друге стране, запазили смо јаку жељу за очување своје слободе и независности. Гледајући са становишта наше отаџбине, ми видимо да је грчкој угословенско пријатељство засновако на здравим основама и да се то ггријатељство овде цени. Што се тиче Конгреса, на први поглед смо запазили да је он добро организован, да ради у пуној слози. То je на нас учинило велики утисак, а нарочито нас je имнресионира ла улога омладине у друштвенополитичком животу. Питаље: Колико су ваши студенти упознати сз приликама у Југославији, а посебно са животом и радом својих колега овде?

Одговор: На несрећу морамо рећи да наши сгуденти не познају најбоље прилике у Јутославији, али једна од наших главних задаћа у будућпостп је боље упознавање Југославије и њених студената. Питал.е: Шта би се по вашем мишљењу, могло предузети у пракцу бољег међусобног информиса:i.a и зближеша? Одговор: Прва ствар је разумеван>е живота једних и других студената. Ми желимо да се што боље међусобно упознамо. За сада немамо одређених одлука о конкретнијим облицима сарадње, али имамо намеру да за време нашег боравка овде дискутујемо о томе са вашим претставницима. Ми имамо све жеље да наше пријатељство конкретизујемо и реализујемо, али још не зкамо све могућности. Питаше: Недавно потписани Анкарски уговор о пријатељству и сарадши Југославије, Турске и Грчке постављен је на толико широку основу да омогућава нашу свестрану активност по многим корисвим питањима. Молим Вас реците нам како је он примљен код ваших студената и шта би ми студезгги могли са своје стране да допринесемо н.сговом конкретизоОдговор: Наши студептги схва тили су овај Уговор као крунисање жеља трију народа да допринесу тешњој сарадњи и очувању мира у свету. Скоро сви студенти мисле да пријател>ство и реализација тог пријзтељства им? велшвос знача-

ја за наше земл>е. Тачно је да је Анкарски пакт резултат сарадње садашњих влада, али извршење тога Пакта зависиће увелико и од омладине тих земаља, јер је пред њом будућност. Пре свега ми жслимо да размењујемо мишљења да учинимо низ практичних измена путем размене штампе, информација и другог материјала. Треба имати у виду да наша ортанизација није као ваша обојена политичким тоном, али ипа« мислимо да код вас има низ додирних тачака на којима се може сарађивати. Питаше: На крају, желели би да чујемо колико наше колеге у Грчкој узимају учешћа у јавном животу своје земље? Одговор: Студенти Грчке прилично учествују као целина у јавном и друштвеном животу, али не и у политичком, остгм као појединци који су учлањени у поједине политички партије. В. МИЋОВИЋ

Грчки делегати на Конгресу

Митинг омладине Београда

Мноштво младих раднпка, ученика у привреди, студената, ђака и службеника долазило је у групама на велики митинг који је одржан поводои V конгреса Народне омла диие Југославије. Пеколико минута после свечаиог огварања Конгреса делегати Македонпје, Хрватске, Горице и Слободпе територије Трста, изручили су лоздраве омладине своЈих републи ка, слободарској омлздини Београда. Када Је секретар Градског ко-

митета Народне омладине Београ•ja, Сретен Бјеличић, нзмеђу осталог, рекао да је Народна омладина Југославије за своја хероЈска шиагања у изградњи земље одлам* вана орденом јунака соцнјалистког рада, учеснжци мигкнга бурм и радосво су поздравнли ову весс. После митинга 4в.ово младих »у-ди Београда и делегати Конгрое* мапифестовали су улицаха Београла, а ва тргу Димитрија Туцовића одржано Је омладивежо веееље.

Irpofliiim | I V | I бРИУ I Ш Страна 3

тц/irilT ГОДИВА f Ш Ш ШЛд М в iVUCni | а ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СГУДЕНАТА

ОВБ ГОДИНЕ „М(шсерат“ и „Цврчак на огњишту" Страна 4