Студент

Kaкo ће студенти медицине полагати у Јуну

Дискусија на Мелицинском факултету о групним испитима

После дужег ћуташа студенти Медицинског факултета почели су јавво да расправљају о наставном плану шестогодишњег система студија. Скоро читаве године о овоме се дискутовало, али се дискуаија ограничавала на појединачна негодовања студената у затвореном круту. Одбор Удружења упорно je прелазио преко овога, а студенти вероватно нису имали смелости да отворено изразе своје мишљење. Неколико речееица из реферата, који Ije одржан на недавном саветовању савеза комуниста медицинског факултета, потстакле су студенте да дискутују о овом цитању. „Добија се утисак да већина шанова Савета нашег факулета каже се у реферату гматра да је доношењем плана Iавршена једна етапа рада на >рганизацији наставе, а да би ребало сачекати искуство, пре iero што би се ггриступило ње овој евентуалној ревизији. Из леда нам да би донети план ieh сада поново требало размо рити и донети потребне изiene, нарочито уколико се у »евизији програма буду пости■ли реални успеси. Код тога 'т по нашем мишљењу требаio врло критички размотрити Iека питања х то: да ли је >еално и оправдано пове-Iање броја часова предви>©них наставним планом. Ми шслимо да нкје. у прилог оме гледишту напомињемо да • Даиској, којој у погледу орашЈзациЈе медицинске настаie сви одају признањ* и, у којо} :ао и нас медицинске стугије трају шест гсдина, план гаставе обухвата дглеко мањи јрој часова. Затим, да ли је »аспоред испитних група реаian итд.“ После овога 90 од сто учесни са саветовања жучно је ралтрављало о наставном плану. Удружење студената медидине није знало да he Савет факултета увести групне испите Удружење студената је прошле године учествовало у при премама за израду новог наставног плана. О овоме се расправљало на кс.нференцијама секција група. Удру жење је доставило минљење студената Савету фагултета. Овом приликом о уво|>ењу групних испита није го■орено, нити је Наставнички равет тражио мишљење Удру рења, Са планом у целини, Савез студената Медицинског ракултета упознао се преко [штампе. Поред осталог, план садржи увођење групних испи-

та и одредбу по којој студије на Медицинском факултету трају шест година. Па и Удружење студената је тражило дз се студије. продузке на шест го дина, али да шеста година буде година преклиничких вежби без теоретске наставе, jep је искуство показало да je у ранијим годинам било мало практичног рада. Међутим, пре ма плану шеста година је као и све остале преоптерећена теоретском наставом. Према томе продужењем студија на шест грдина није се ништа измениrc, јер је одлос преклиничтсе

и теоретске наставе остао као и раније 50% —50%. Студенти су тражили да се баш ово измени. Савет Медицинског факултета предвидео је групне испите место досадашњег полагања сваког предмета понаособ, тако да сада у шестогодишњем систему студија има укупно је данаест испита који ће обухватити целокупну материју медицинских студија. Постављене су три баријере. После другог Лместра студент је дужан да положи испите из физике, хемије и биологије. Без испита не може се уписати трећи семестар. Затим, после четвртог семестра полаже се испит из анатомије и хистологије са ембриологијом без кога се не може уписати пети семестар. После петог семестра студент је дужан да положи испит из физиологије, јер без њега не може уписати седми семестар. После овога испита нема више баријера до краја студија. Удружење студената, доношењем овакве уредбе о груп-

ном полагању пспита на почетку ове школске године, стављено је пред свршени чин. У њему је учествовало само то лико што је од Савета факултета добило пет хиљада примсрака овога плана, да раздели међу студенте и да их убеди у правилност и неопходност , полагање груттних испита. А како, када и сами руководиоци Савеза студената нису се слагали са овкм? Наставници желе да виде те „феномене“ који he групно положити испите Исшггни рокови се ближе. Студенти се због нерашчишће- 1 не ситуације налазе већ у гро- . зничавој предиспитној психози. Зато у последње време стално дискутују о овоме и тра же да се ово што хитније реши. Недавно је одржана конференција секције Савеза сту- , дената друге године, али се студенти нису сложили са пред ложеним дневним редом, него су захтевали да се расправља о наставном плану. Студенти су тражили и објашњења од неких професора о начину полагања испита у јуну. Добили су одговор, да и они не знају како ће се у јуну полагати, а овоме су додали да би и они гкелели да виде те „феномене" који he групно полагати испит. Једном броју професора, иако су сами учествовали у доиошењу плана, није јасно а и не слажу се са групним испитима. Питамо се. па коме би онда требало да буде јасно? Увођење грушшх испита и у спостављање нових испитних рокова негативно се одразило

иа велшш број студената. Студентима четврте и пете године Савет факултета није дозволио полагање патологије у јануару 1953 године. Испит су полагали само они студенти ко ји су у септембру пали с обрасзложењем да су они учили. Међутим, велики број студената пете године пријавио је у септембру исгтите из патологије (и они су свакако учили), а• ли је већина одустала због тога што су сматрали да нису довољно савладали материју. • Значи, да апсолвенти треба да чекају септембар 1953 године па да полажу испит из овог предмета. Изменила се ситуација, Некада су професори инсистирали да студенти што пре положе испите, бринули се да на нреме заврше годину, а сада студекти желе да полажу а не дсзвољава им се. Секретаријат Одбора Удружења студената медицине, заседа већ неколико дана. Он жсли да на основу мишљења студената заузме свој став и да га достави Савету факулте• та. Руководство Удружења, а и студснти верују да ће Савет факултета узети у обзир њихове објективне примедбе и да ће их з г својити- тим пре што је Савет факултета досада показао пуно разумевања за рад Удружења и помагао му у решавању мпогих задатака. Удружење студената поред Удружења универзитетских наставника, Иаставне комисије Факултета, Српског лекарског друтптва и 4,ојне академије ра ди иа изратЈк иовог програма који ће свагако помоћи у ревизији наставпог плана. Ускоро he се почети са одржавањем конференција секција Савеза студената на коме ће студенти дискутовати о програму. JL Д.

САСТАНАК ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Четрдесет од сто загребачких медицинара су апсолвенти

Чкњеница да у Београду има 1600 апсолвената на ТВШ и 1200 апсолвената медицине; у Загребу 40 од сто од уписаних студената медицине су апсолвенти, а Технички факултет Загребачког свеучклишта броји 1200 студената (слична ситуација ј« v на техничким и медицинским факултетима других универзитетских центара у ?емљи) навеле су претставнике Загребачког свеучилишта да питање апсолве-

ната, дужине апсолвентског стажа као и ревизију наставних планова и програма у вези с тим, предложе зр тачку дневног реда састанка Централног одбора Савеза студената Југославије, одржаног 10 марта о. г. у Београду. Уредбе 0 режиму студија техничких и медицинских факултета предвиђају апсолвенски стаж у трајан>у од шест месеци. Након тога рока апсолвенти губе статус студената, а са тиме и повластице: сшпендију, односно дечји додатак, право на студентску позајмицу, одлагање војног рока, студентску здравствену заштиту, повлашћењу вожњу и слично. (То ва жи за све универзиггетске центре изузев Београда где апсолвенти и након тога рока имају право на позајмицу, повлашћењу вожњу и здравствену загптиту). Узрок за овакво стаље лежи у пренатрпаности наставних програма, који. на неким факултетима, предвиђају преко четрдесет испита у току студија. Студенти Машинског отсека Техничког факултета у Загребу, у току својих студија, имају 3.615 обавезних часова за предавања и вожбе, за пршгремање испита студентима 1 је потребно микимум 6600 часова а то значи, уз десето|Часовни радни дан, студије, беч дипломиран.а, трају шест годи на. На истом отсеку од ослобођења до данас дипломирало је, у року од шест година, свега осам студената. Остали, и то бољи ђаци, проводе на фукултету пајмање шест и по година, а око деведесет апоолвената (генерација уписана 1947/48 године истог отсека) !још није дипломирало. Дискусија је показала да је слично стање и на осталим факултети јма. Наставни планови нису рсјвидиранк у смислу закључака

Ш Пленума ЦК КПЈ. На Техничком факултету у Загребу та ревизија је извршена чисто формалистички: трајање студи ја је сведено на четири године, а наставни план и програм нису измењени! Ради свега тога закључак састанка је: повести још упорнију борбу за ревизију постојећих наставних планова и програма. То решење је перспективно. Оно ће омогућити наредким генерацијама нормално студирање, али не решаза питање данашњих апсолвената. Делегаци ja ЦО ССЈ посетила је друга Родољуба Чолаковића, члана Савезног извршног већа, и изложила садашње стање.* На предлог друта Родољуба Чолаковића ЦО ССЈ упутиће претставку Иззршном већу ФНРЈ у којој ће дати анализу апсолвентског питања и тражити конкретно решење. Друштвеии животПод тачком n O неким искуствима из рада ССЈ“ дискутовало се, утлавном, о организацији друштвеног живота студената. бтварањем друштвених клубова по факултетима, иако за то није постојала ошпта дирвктива, друтптвени и забавни живот постао је организованији. У свим универзитетским цен трима појачана је активпост на плану културно - уметцичког рада који ће наћи свој изражај на фестивалима, односно смотрама универзитета. Студенти Београда, Загреба и Љубљане крај школске године обележиће својим фестивалима. У Скопљу, друштвена актив!тост студената усмерена је на ггрипремање "прослгве 50-годитшвице Илиндена, а студенпт Сарајева припремају се за смо тру свог рада. За овакав обиман рад универзитетски центри добили су матепијална сред ства од својих републичких власти.

За чвршћу сарадшу Оправдано се мисли да неки наши универзитески центри одржаваду директнији коигакт са универзиггетима у свету, него са осталим универзитетима у земљи. Али, у последње време ситуација се побољшала, Миладин Шакић, претседник Веоградског универзитетског од бора предложио је конкретно облике сарадње универзитетских центара, које је и састанак усвојио: директно повезивање факултета разних универ зитетских центара; успоставља ње контакта путем спортских такмичења и гостовањем кулдруштава и секција; писмени контакт омогућиће међусобно уттознавање као и користити размеии искустава. О раду Цевтралног одбора Да би се будући рад што боље оргакизовао, закључено је да се саветовања Централног одбора држе по појединим сек торима рада. У циљу повезивања универзитетских центара, ова саветовања одржаваће се увек у друтом универзитетском средишту. Секретаријат Централног одбора досада je обухватао више чланова, што je отежавало еастајање. Да би се то избегло, убудуће ће секретаријат сачињаазати само, поред претседника и секретара Централног одGopa, претседници универзптетских одбора. На крају, за претседниха Цен тралног одбора, на место друга Милорада Пешића, који одлази на нову дужност, изабрап је Мико Трипало, досадашњи прет седник ЦК Народне омладгше Хрватске, а за секретара Централног одбора Миша Николић. члан секр>етаријата Београдског ушгверзитетског одбора Савеза студената Јутославије. М, Ћ.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗАДАТАК БРОЈ ЈЕДАН НАШИХ ШКОЛА

истакнуто |е на састанку пленума УКСК

Учетвртак, 11 марта одржан је састанак прк>ширеног Пленума Универзигетског комитета Савеза комуниста, који је кроз краће излаган>е секретара и четворочасовну дискусију дао анализу и оцену досадашших резултата у решавашу неких школских проблема, нарочито израде нових наставних програма. Састанак је указао и на извесне слабости којих се морају ослободити комунисти на Универзигету, како би се ова питања успешно решила до краја. Већина дискутаната сагласна је била у томе да нови наставни планови значе крупан корак ка растерећењу наставе, м ада је и овде било много грешака, наризчито у покушајима Да се ова питања механички реше (спајање органске и аноргааске хемије у један предмет На Шумарском факултету, при чему се од студената и даље обимно гр>адиво обе 'пвиге, смањење броја часова tf 3 Једног предмета, а студентисе истовр>емено „испредаје"

за четири часа материја коју садржи уџбеник од триста стра кица Економски факултет, појављује се отпор код појединих наставника да ускладесвоје програме са прихваћеним плановима Грађевински факултет и други, итд.). У дискусији су се чула веома интересантна мишљења о овим проблемима. Израдом нових, правилно постављених наставних програма, решило би се и питање физиономије одређеног факултета, као и стручњака које факултет жели да да нашој пракси. С друге стране, ослобађањем свега сувишног у овим програмима, много би се урадило на решавању проблема наших апсолвената за Koie Је прешло у обичај да се ке броје цифрама, већ генерацијама. Неки дискутанти су износили мишљење да је читав начин извођења наставе на Универзитету погрешно постављен. Не предавати студентима детаље које ће заборавити сутрадан по положеном исшггу, већ rrprraципе који he студенту помоћи

да се снађе у пракси и у евентуалном научном раду. С тим у вези занимл>иво је мишљење ггрема коме на природним наукама, студентима не би требало предавати читаво градиво уџбеника већ би наставник требало да предаје своја искуства зшућујући студента на научни рад, развијајући код њега научни дух, јер садашњи начин наставе гура студента на пасиван однос према студијама и то и јесте оно што наш Универзитет у највећој мери чини сличним средњој школи. Дискутанти су указали на потребу да наставни програми буду еластично постављени, како би наставник могао стално да их обнавља, усклађује са напретком науке. Рад на њима, истицано је у дискусији, треба да буде стални задатак професора, а и студентских организација. У наредним бројевима донеће „Народни студент" нека мигаљеша о овим питашима. Ф.

СИМБОЛ МИРА И ПРИЈАТЕЉСТВА

Око недељу дана пловио је „Галебол” друг Тито са својом пратњом од Зеленике до Лондона. Прекјуче, када је британски „Нор и пристао уз Вестминстерски кеј, uajeehu државни претставници пријатељске Енглеске срдачио су дочекали друга Тита и поздравили се са високим гостом који им долази у петодневиу званинну посету. Тај свечани чин којим је n римљен „бивши ратни сазезник и комунистички вођа“, претседник наше Републике означио је и формално једну нову етапу у односима два народа. Посета друга Тита Великој Британији, no свом карактеру и значају прелази сличне куртоазне обичаје. У овоме се слаже и наша и светска јавност. Oeaj Титов пут npe свега је симболичан догађај који је у центру пажње у земљи и иностранству и који значи један охрабрујући моменат у данашњој затегнутој међународној ситуацији хладног рата. Прва у историји, званична посета шефа југословенске државе Лондону и npeu улазак југословенског ратног брода домаће производње у воде Атлантика, а изнад свега састанак друга Тита са бившим ратним савсзницима и садашњим пријатељима cee то најбоље и најупечатљивије говори о социјалистичкој Југославији као снсжном фактору у Eeponu с којим се данас много рачуна кад се ради о чувању мира, и најпотпуније одражава осећање народа Југославије и Велике Британије Наши народи су поносни на дело друга Тита. Особито радосно захваљују енглескил пријатељима на naжњи коју су указали нагием вољеном другу и учитељу. Мм смо срећни кад видимо како су нашег вођу примилн не само државници и политичари, него и милиони радних људи Енглеске којима на срцу лежи љубав према Југослааији. У Лондону друг Тито разговараће о питањима од међународног значаја. Иако још званично нису познате теме разговора, ипак је познато то, да ће Титова мисија имати историсни зиачај за паше народе и читави слободољубиви свет и ми od свег срца желимо пуно успеха у изградњи темеља једне нове, снажне грађевине искреног пријатељства и равноправне леђународне сарадње. В. М.

ПОСЕГА ПРЕТСЕДКИКА РЕП/БЛИКЕ ША ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ

Нарвдишштт’ ~j * F ||«p годинд XVIII 0 Jr <> B Вш ШтШ S 18 МДРТ Ш / Ш Ш Ш™ Ј* С/7/ ■ X' rs ■ : I il ЕД V БЕОГР АДСКИХ СТУДЕНАТА ■ТГ .