Студент

Ускоро тромеч ветеринарских факултета

УЦИЈБУ оживљаван»а својих односа са друтовима из Сарајева и Загреба, студенти Ветеринарског факултета из Београда, предложи ли су одржавање једног спортског такмичења. Жеља иницијатора је била да се сваке године одржавају оваква такмичења, да она пређу у традицију и постану важан фактор у студената будућих ветеринара. Пуна сагласност на коју је овај предлог наишао учинила је да су претставници факултега завршили састанак са искреним убеђев>ем да је њиме положен темељ давно очекиване сарадње наша три факултета. Спортски тромеч студената ветеринарских факултета први пут ће се одржати у првој полсхвини месеца маја у Сарајеву. Организацију тромеча прихватио је најмлађи Ветеринарски факултет у земљи. На овогодишњем тромечу биће заступљен футбал, кошарка, одбојка, стсии тенис и шах. Право учеш ka на тромечу имају сви студенти који су чланови Удружења савеза студената, а у футбалу и кошарци немају пра ва учешћа студенти који се так миче у неком клубу Савезне лиге. Међутим, и у овим дисциплинама постојаће извесна отступаша која ће ићи у прилог бољем квалитету игре. Победничке екипе добнће укусне дипломе, док ће свеукупни победник добити прелазни пехар. Жеља одбора за припреме је да тај пехар буде додељен од Савеза студената Југославије. Заједничке жеље за оваквим такмичењем нису биле у сташу да пронађу излазе из безброј цроблема које је оно захтевало. Највећи проблем проистиче из великих материјалних изда така које ће сваки факултет морати да поднесе. Загреоачки студенти добили су обгћање за новчану помоћ од СД „Младости“. Међутим, београдски сту

денти ветерине су изненађени малом новчаном помоћи коју су добили од Универзитетског фискултурног одбора, који је у време њиховог предлога за тромеч одушевљено поздравио ову иницијативу. Недостаци .vr теријалних услова огледају се и у малом броју дисциплина које су обухваћене тромечом. Д. Јаковљевић

Футбалски тим Пољопривредног и Шумарског факултета

Формирају се стрељачке дружине ПО ФАКУЛТЕТИМА

Фискултурни одбор београдског универзитета формирао Је комисију за стрељаштво. У комисији се налазе мајстори стрелци чиЈи Je задатак да оснују стрељачхе дружине по факултетима. Такве дружине већ су створене на Правном факултету, где је одржана већ и годишња скупштина, док су на Природно-математичком и Фолозоф ском факултету формирани иницијативни одбори. Задатак је комисије, да оформи стрељачке дружине на ДИФ-у, Пољопривредном и Шумарском факултету. Рад на стварању стрел>ачких дружина наЈ слабиЈе тече на Економском факултету. НАРОДНА ТЕХНИКА

ЈЕДАН ПРИМЕРАН КЛУБ

ХСлуб за могорно бродарство студената медицине постигао је лепе резултате на различитим такмичењима, као и на окупљашу студевата за рад у друштву. У раду клуба се највише поклаша пажња ширењу интересовања међу студентима за ову лепу грану спорта. У томе циљу биће, за време трајања традиционалне „Медицинске недеље", отворена изложба, која ће показати досадашње успехе клуба и бити нов корак популарисања рада овог клуба. Чланови клуба се кроз рад у клубу упознају са грађом пловних објеката, да би на води могли њима што боље да владају. Рад се одвија у просторијама клуба које су врло лепо уређене, што заслужује сваку похвалу. Клуб расподаже са моторним чамцима, глисерима и кајацима, који стоје члановима на расположењу. О раду клуба говори и прво место, које је освојено на првенству Србије. Дипломе на зидовима клупских просторија су наЈлепши украс, који говори о досадашњим успесима. ЛУКИЋ

Сличице са првенства

Важно је да нисте са Филозофског

ПРОПОЗИЦИЈЕ студентског футбалског првенства између осталог захтевају да играчи буду регжлровани и редовни студенти факултета за чију екипу наступају. На првенствену утакмицу Филозофског и Природнс " гематичког факултета, по налог> комисије за футбал, отишла су два друга ради контроле првенства. По доласку на игралиште н»има прилазе чланови екипе Природноматематичког факултета са питашем: Другови, да ли сте ви са Филозофског? Нисмо. Е, баш добро, скидајте се да играте за нашу екипу. Нема нас доста. Па ми нисмо са вашег факултета! Није то важно. Важно је да нисте са Филозофског. ДИФ ОРГАНИЗУЈЕ СЕЛИДБУ У фискултурни одбор дојурио је друг са ДИФ-а и обавештава

о договору екипе ДИФ-а и Рударског факултета да одложи утакмицу за после подне и да се игра на игралишту ДИФ-а уместо на игралишту „ХПумадија“. Споразум је постигнут. Обавештен је и судија. Само делегата треба пронаћи. Обавештење о измени дошло је баш у тренутку када је званично заказана утакмица имала да почне. Пошто нису могли да обавесте де легата одлучено је да на Терен ДИФ-а изађе друти делегат. Међутим, на терену се нико није појавио, па чак ни екитга ДИФ-а. А догађај је текао овако. Истовремено када Је од стране ДИФ-а фискултурни одбор обавештен о измени термина и игралишта, на нгралиште „Шумадије“ отишао је један студент ДИФ-а и пренео рударима следеђе: Другови комисија за футбал је наредила да се утакмица игра данас после подне на нашем терену. Ја вас обавештавам.

Како то бунили. су се рудари. То није могуће. Ево овде је и судија. Ми не пристајемо. Поподне имамо предаваше. Ни рудари, ни судија. ни ја о томе нксмо обавештени доггунио је делегат. Сви услови су испуљени да констатујем да екипа ДИФ-а није наступила у одређено време и у том смислу поднећу извештај, а Ви имате право жалбс. П. Р. ФРАНЦУСКА ЈУГОСЛАВИЈА У СЕН МАЛОУ 3:3 Наша студентска футбал ска момчад одиграла Је у Француској и незваничну утакмицу у Сен Малоу. Изгледа да су снаге и овде биле изједначене па је игра донела нерешен резултат. После блиставе игре у Руану наши младићи играли су неповезано и неборбено. Голове су и овог пута постигли Липошиновић (2) и Огњановић (1). Два нерешена резултата ипак су очувала вредну традицију наших студентских екипа.

Некултурне појаве на футбалским утакмицама

Опет Природно-математички

Игралиште „Хајдука“. Студенти Пољопривредног и Шумарског факултета допутовали су из Земуна. Љуте се. Време пролази. Најзад се појављује екипа природно-математичара. Закаснили су таман толико да судија има право да утакмицу прогласи пар-форфе. Сакупили смо се некако. Немам појма како ко игра, јада се друг панић. Овога пута су дошли у довољном броју, али списак регистрованих играча немају. Хајде, другови, да се прегледамо. Време пролази. Beh сте и онако пола сата у закашњењу, позива судија играче Природно - ма тематичког факултета. Море, шта да се прегледамо. Па ви не можете иаступити боси, каже им судија. Ко то каже? Не, другови, опасно је играти бос. То не пише у пропозицијама и ти немој да „тупиш“. Ми ћемо играти како знамо, одговарају они судиј и поред већ уобичајених епитета. И судија је донео одлуку. Сматра да не може утврдити идентитет играча, да није дужан да се убеђује о садржају пропозиције, јер као судија не сме дозволити босим играчима наступ. Има права одбити суђење утакмице, Јер екипа Природно-математичког факултета ни после чекања од 35 минута није спреман за игру.

Свађа се наставља у свлачионици судије. Објашњења не помажу. И вођа екипе који је иначе руководилац, члан СКЈ, овде иајвише псује, прети, вређа недужног судију и хоће да га бије. И није чудо да скоро све судије редом један за другим одбијају да воде студентска такмичења. п. Р.

ТАКМИЧЕЊА У ДРУШТВУ „ПАРТИЗАН“

ПОСТИГНУТИ СУ ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ

Удруштву „Партизана", Зеоград v , нема зимског сна. У току целе зиме вежбало се редовно по групама и категоријама, интензивније и живље него и једне го дине досада. Садржај такмичарског материјала је био ви шебојски са намером да изнесе пред такмичаре њихову сна гу, брзину, вештину и издржљивост. Одржана су четири такмичеша: једно за чланице, два за чланове и једно за омладинке. У такмичењу чланица узело је учешћа 24 такмичарки под руководством Јелке Бан и Иле Лоренц. Друго такмичење је било знатно масовније, Јер чланова има и у друштву знатно више. Такмичило се 78 чланова из групе телесног ве жбања; гимнастике и вежбања на справама. Од справа је

био заступљен разбоЈ, вратило, прескок ггреко кон»а к вежбање на тлу. Такмичење је водио Драгослав Радишић уз помоћ студената-предњака друштва који су судили. Треће такмичење је одржано са члановима који већи део свог времена проводе на справама. То је био уствари испит физичке кондиције и снаге. Помоћу пет вежби без справа испитани су сви мишићи ногу, руку и тела, колико су брзи, издржљиви и снажни. Такмичарска психоза је била врло јака, а такмичари су дали све од себе. Уз руководство Рафа Бана такмичило се 35 другова. Ова такмичења истакла су разлику између редовних и нередовних чланова. Програм такмичења finft за свакога.

М. Радишић

ШАX

Правни факултет екипни првак

ПОСЛЕ пуних 20 дана борби завршено Је екипно првенство београдских студената у шаху победом екипе студената Правног факултета. У почетку тур нира издвоЈили су се медицинари које у стопу прати екипа ТВШ. По сле пораза у трећем колу екипа ТВШ заостаје, а друго место заузимају студенти Филозофског факултета. МВШ Је Још увек на челу све до петог кола. Тада нагло из6ијЗ на чело екипа правника после три виооке победе са пре ко 8 поена. Кандидати за прво место су Једино Још екипа Филозофског факултета, МВШ и ТВШ, док остали бројем поена знатно заостазу. До краја такмичења правници задржавају прво место, а на друто се „убацуЈу" техничари захваљујући високоЈ победи у последњем колу са 9,5. МВШ мора да се задовољи трећим местом, иако је екипа медицинара стално била при врху табеле. Ехс-прваку Је припало тек четврто место оа света Једним по-

еном мање од МВШ. Остале екипе имају знатно мањи броЈ поена. И поред знатних негативних појава: да неки чланови вкипе нису са пуно озбилшости пришли овом такмичењу и слично, оно остаје као Једно од најмасовниЈих студентских шаховских такмичења у којему Је узело учешћа преко стотину студената од коЈих Је било око 20 другарица. Но и по квалитету игре Је о«о такође на висини, нарочито када се узме у обзир да су учесници схоро сви првокатегор ници- По ЈедноЈ оцени овај турнир долази у ред наших квалитетно Ја чих турнира. Од појединаца треба истаћи прваке на поЈедипим таблама: 1. Ракочевмћ (Екон.); 2. М. Вуковић (Фил.); 3. Ерић (Правни); 4. Јокић (МВШ); 5. Секулић (Правни); 6. Месингер (Прирмат.); 7. цветков (МВШ); S. тасић (МВШ); 9. м. Лазаревић (Фил.); I*. Н. Бачић (Правни). Техннчки резултати: Пето коло: Природноматематички - Ветеринарски 7,5:1,5; Правни Пољшум.

5,5:0,5; ТВШ - Економски 5, 5:3,5; Филозофски МВШ 5,5:4,5. Шесто коло: МВШ - прир. мат. 6-5:3, 5; правни - Ветеринарски 8:2; Економски - Пољ. шумарскн 5,5:4,5; ТВШ - Филозофски 6:4; Седмо коло: Прир. мат - Филозофски 5:5 Правви - МВШ 6:4; Економски Ветериварски 6:4; ТВШ - пољ. шум. 9,5:0,5. Крајњи редослед екипа: 1. правви 46 2. ТВШ 43,5 3. МВШ 41 4. филозофски 40 5. Природноматемагичкн 34,5 6. Бкономски 27 7. пољопривредно - шумарски 22,5 8. Ветеринарски 21,5 Ј. Т. Можда he многи бити изненађехш овако леггим успехом правника, Јер су они током ранијих такмичења били увек негде око дна табеле. Али овог пута показали су се као најбољи. Екигха Је састав-

љена од одличних играча прве категорије: Ћетковића (првак Црне Горе), Јовановића, Чегаревића, Ерића, Секулића и других, те шахисткиња Нада Сабљић и Наде Бачић. Излет на Авалу

СТУДЕНТСКИ ПЛАНИНАРСКИ ОДБОР БЕОГРАДА ОРГАНИЗУЈЕ У ОКВИРУ ФЕСТИВАЛА СТУДЕНАТА ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ НА АВАЛУ. ПОЗИВАЈУ СЕ ПЛАНИНАРИ И СТУДЕНТИ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ДА УЧЕСТВУЈУ У ОВОМ ИЗЛЕТУ У ШТО ВЕЂ.ЕМ БРОЈУ. ПОЛАЗАК ИЗ БЕОГРАДА У НЕДЕЉУ 19 О. М. У 7 ЧАСОВА ВОЗОМ ДО БЕЛОГ ПОТОКА, А ПОВРАТАК У 18 ЧАСОВА. ЦЕНА ПУТА 22 ДИН. ПРИЈАВЕ И УПЛАТЕ ВРШИЂЕ ПЛАНИНАРСКА ДРУШТВА НА ФАКУЛТЕТИМА ЗАКЉУЧНО ДО 15-ОГ.

На Техничком факултету има око 1200 апсолвената

CA ЗАГРЕВАЧКОГ СВЕУЧИЛИШТА

УПУТСТВОМ за примјену уред 6е о додадима на дјецу, студентима Техничког факултета Загребачког свеучилишта, продужује се право примаша дјечјег додатка седам мјесеци након апсолвирања (уколико студент није навршио 25 година живота). Исти тај рок односи се и на давање стипендије апсолвентима. Како су то основна средства која омогућују највећем делу студената њихово студирање, апсолвенти би морали у том року положити све испите из четврте године наставе (а то су све најтежи стручни предмети), израдити дипломски рад и положити усмени дипломски испит. У овој ситуацији нашли би се студенти који би у четврту годину ушли са свима положеним испитима из прве, друте и треће године студија, а таквих феномена у пракси нема и то их нема из потпуно објективних разлога. Нема их зато што студиј на Техничком факултету опћевито спада и увијек Је спадао међу тешке и напорне студије, и никада, осим у малоЈ мјери на Кемиско-технолошком отсјеку, није просјечан студент (а о њему Је овдЈе риЈеч) завршио таЈ студиј ни приближно у року, који Је био предвиђен наставним планом. Више од 60% студената отпада, односно заостаје понавл«ајући годмне, што значи да не апсолвира редовно уписујући семестре. Статистички подаци које ћемо навести само на неке отсјеке показат he нам невЈеројатно сгеаро завршавање студија на Техничкои факултету; иа Архитектонском отсјеку од 297 студе ната, уписаних у 1945/46 школско] годиии, апсолвирало је у нормалном року 120, а тек двије године послије апсолуторија дипломирало је само 12. У школскоЈ години 1946/47 уписана су 252 студента, 1949 године апсолвирало је њих 55, да 6и до јуна 1950 године дипломирало свега 10, односио до јануара 1953 Још 27. Од 63 апсолвената који су апсолвирали 1951 године, до Јануара ове године дипломирало је 6. Од прошлогодишња 84 апсолвента ниЈе до данас ниЈедан дипломирао. Значи да су на том отсјеку изгубила прав<о на стипендију, односно дјеч]и додатак, као и остала студентска права, 124 апсолвента, а сада ће их изгубити још 84. Иа Грађевинском отсјеку стање није ништа боље; потребно је просЈечно шест и по до седам година за дипломираfte, Због тога је на том отсјеку од 301 апсолвираног до јуна 1952 roдине свега 65 дипломирало до Јануара 1953 године. Броју од 169 апсолвената који су изгубили студентска права придружићс се овога мјесеца Још 67. На Бродограђевиом отсјеку просјек храјања студија је шест година и шест мјесеци, док je на Кемиско-технолошком кешто мањи пет година и осам мјесеци. То све говори да метод изучавања наставног градива, коЈи у стварк зависк тога градива, његове садржине и шеговог унутрашњег распореда и логике, није у складу са наставним планом и програмима. Ако Је тра Јаше студиЈа на Техничком фахултету сведено на четири године, а да се при том план и програм нису битно измијенили, јасно Je да ствари морају изгледати поразно као што се то види из горњих података. Ноторна je чињеница да квалитетниЈег студија техничких наука нема без обављања потребне праксе у радионицама, рудницима, на градилиштима итд. ТаЈ посао коЈи траЈе у току студиЈа четири до шест мјесеци, мораЈу студенти обављати за летњих празника (бродари, рудари и

др. ван Загреба), услијед чега жш се сасвим разумљиво осЈетљиво скраћује потребно вриЈеме за припремање испита. Поред тога на извЈесним отсјецима (Геодетски и друти) постојв у току саме школске године обавезни теренски радови и вјежбе, што такође скрађуЈе вриЈеме потребно за гтрипремаше испита. Све то неминовно доводи до тога да студент није у стању да на концу Једне године полаже све испите које је у тој години слушао. Ово тим прије што код свих основних предмета приЈе самог испита студент има да изради одређени број програма, а код стручних предмета и у вишим семестрима то су конструкциони програми коЈи траже врло много времена и савјесног рада. Тако иапример студенти друге године СтроЈарског отсЈека уписују ништа мање него дванаест ггредмета са око 43 ean предавања и вјежби у тједну. N морају израдити око дванаест већих и десет мањих програма и прорачуна. Наравно, иза те године асо. ро сви студенти падаЈу у тешг-а заостатке, тако да неке испкте soје су слушали у другој години ООх лажу када су се уписали у ооо семестар (до тада су ш <ггохуаашЛ* десетак нових предмета). У ситуацији тек једна петина CTJft* дената која Је успјела да полоош више испита слиједи стручна, сто бродарска предавања у rpehOJ и четартој години, што значи „помакфаза" између оног што ojf* центи послиЈе слушају на предаам њима и онога што стварно проуча* вају све више и више расте об>ро Јући квалитет знања. Дакле ryfm се „синхроност" између слушањл, предавања и полагања испита. Из овог Једног примјера бродара види се да Је управо немогуће да студенти апсолвираЈу за четири BB* цине, а камоли да дипломирају укупно за четири године и седам мјесеци, колико им трају студентска права односно стипендиЈа или дЈечЈи додатак, одгода службе у ЈНА, здравствена заштита итд. На основу анализе и дискусиЈа о трајашу студија и уживашу студентских права, коЈе су вођене унутар студентских удружења на поједнним отсЈецима и на заједничком састанку ВиЈећа старЈешина Технич ког факултета са претставницима студентске организације, предложено Је Савезном извршном внјеку да се за генерације које студирају по старом наставном плану (задша he апсолвирати 1955 године) дужина тра Јања студиЈа и студентских права, односно рок за дипломирање, озакони како слијели: за Електротехнички, СтроЈарски. и Грађевински отсЈек шест година и шест мЈесеци; за Бродограђевни и Рударски шест годмна, а за Архитектонски и Геодетски и Кемискотехнолошки отсЈек пет година и шест мЈесеци (вриЈеме трајања студиЈа рачунало би се од дана уписа). Будући машем проценту апсолвената, који су видно показали да не задовољавају у стручном раду треба сприЈечити коришћење овим предлозима, студентска организација и Наставно виЈеће техиике Je мишљења да се при отсЈецима формираЈу посебне комисије састављене од наставшlка и претставникз студената, коЈе би оцјењивале и Једипо биле мјеродавне да факултетским властима одреде апсолвенте коЈи ће уживати студентска права у предвиђеним роковима. Комисије би се при томе одређивању руководиле квалитетом стручног ра да сваког поЈединца, његовим заг лагањем на освајању наставе и научне материЈе, броЈем положениХ испита и сл. -

Јасен ГРУБИШИЋ

Боља сaрадња удружења и клубова Народне технике

бећа сарадња удружења ССЈ и клубова Народне технике На састанку Универзитетског одбора народне технике и прет ставника удружења ССЈ, дискутовано је о сарадњи ових одбора. Читаво ово питање, нажалост, штје могло добити свој коначан облик, јер је на састанак дошао мали број претставника удружења ССЈ. У на челу су се сви сложили да одбори удружења треба да пру же помоћ клубовима Народне технике, а и да контролишу њихов рад. Удружења не могу изричито да се мешају у рад клубова. Сва питања треба решавати путем договора. Такође би поново требало увести на свим факултетима дан Народне технике у које време ce не би одржавали никакви други састанци, те би се створила могућност свим студентима да несметано раде у својим друштвима и клубовима. #

Страна 6

Савез стузената Београасног увиверзитета н великил школа Уређује редакпнони колегијум олговорви урелаив Јосиа Фраанћ. Уредништво в адмивистрааиЈа Бвогрвд 4 IY; тедефоа 23-464» рачдгв 1032-Т-227 Тромесечва претвата 72 двн. Штакпа „Глас“ Моше Оијаде & Лнст излази средои Деаа 6 динара.

НАРОДНИ СТУДЕНТ Број f