Студент

БЕЛЕШКЕ CA ПУТА

Тродневни боравак научне групе студената економије У СКРАДУ

Недавно су студенти научне групе посетили Општу привред ну задругу у Скраду. Тамо су остали три дана. Ова посета је много допринела да студенти повежу теоретско знање са практичним животом да виде пословање једне од најбољих земљорадничких задруга не само у Хрватској него и у пелој ?емљи. И не само то, већ cf имали прилик.? да уживају у природним лепотама „Хрватске Швајцарске”, како се нази ва Горски Котар. Ни путу Тачно у одређено време били ćmo на окупу „испод сата поред Железничком станицом”. Дошли смо мало раније, јер је требало видети хоће ли сви биw „добЈЈе вол>е” и поћи на ову Јродневну научну екскурзију. Пошли смо. У возу шала и )Otex. Нагађали смо како he нас дочекати, хоћемо ли видети оао што очекујемо. А често смо понављали речи које су нам упућене од стране управног одбора задруте: „Особито смо початттћени што ће ваша група цосетити Скрад. Бићзте удобво смештени...” Заиста, тако је било. И још нешто више. Упозналн смо се са газдовањем једног узорног колектива, са Јђудима, привредним рачуном... \ Кроз погоне Наш професор, доктор Вучковић одржао је кратак саставак са руководиоцима задруre која нма своје погоне и продавнице на терену тридесет мањих и већих села, па су мало дуже разматрали карту општине Скрад и одредили програм нашег боравка. У току тродневног боравка овишли смо све најважније погоне; сточарску фарму, разне продавнице, точионице, гостионице, будуће економско двориште, природно језеро будући рибшак, модерне радионице, које више личе на мале, лепо уређене творнице и погон галантерије. Свуда смо разгозарали са људима, осетили њихову жељу да нас што више упознају са њиховим успесима, проблемима, а радо су слушали и наше мишљеше о њиховом раду. Нас je највише задивило њихово успешно вођење при-

Научна група студе ната економије, која проучава задругарство н пољоприв реду, постоји већ неколико година. Кроз њу је прогило вигие генерација. То су људи који ће данас-сутра по за вргиепол факултету радггти на пољу задругарства. Циљ постојања ове групе jecre, да студенти продубе своја знања из еконо.чике пољопривреде, да се практично на терену упознају са радом задруга, пољопривреднггх д обара, једном речју са свим формама социјалистичке рсконстругсције села. Пре.ча досадањел раду, она спада леђу најбоље научне групе на Економском факулету.

вреде и високи културни ниво људи овог краја, јер су многи под Горским Котаром замишљали предео сиромашан, народ прилично заостао. Углавком све је било супротно од оног што су многи од нас очекизали. Конференција за гитампгЈ Другог дана одржали смо „конференцију за штампу”. То је била свечана и радна атмосфера, где су студенти члакови научне групе и Управни одбор задруте разговарали о развоју, економском јачаљу и проблемима опште привредне задруте у Скраду. Ми смо практично видели како се планира производња, акумулација и по-

трошња. а нарочито нас је интересовао привредни рачун. Све се то кроз предавања сагледа друкчије, него што изгледа у пракси. Па ипак, значај овога пута није се састојао само у томе што смо обогатили своје знаље из области задругарства, него смо дали неколико конкретних предлога. Да не звучи као фраза, ево примера. Код њих је свако домаћинство учлањено у задругу преко свога старешине. Међутим, много је погодније ако постану чланови за друге сва пунолетиа лица. Било је и других мањих и већих предлог о побољшању рада У задрузи, како од стране професора и асистената, тако и од студената. Претседник задруге је неколико пута инсистирао да им дамо своје примедбе на начин њиховог рада и пословања. Када смо обишли најважније задружне погоне, разговарали

са људима и све то као снимљено сагледали како изгледа псказано у књиговодству, посматрано из канцеларије тиме смо завршили први део програма иашег боравка. А друти је почео репортажом у сликама. То је туристички уред из Делница приредио за студенте. .На „филмском платну” уз пропратно објашњење ми смо „прошетали” Горским Котаром. Одушевљзвали смо се природним лепотама овог лепог туристичког места. Зелени Вир и Вражји Пролаз места која смо обишли нс могу се упорећивати, јер је то немогуће зами слити. Вођа пута плашио се да сви нећемо моћп да прођемо тим врлетним стазама, куда сме ло иде само планинарска нога. После четири сата вишс ннје било тешкоћа ... ... Око пола ноћи наш je воз кренуо за Београд.

Г. Гојковић

Одбијање сарадње

(Наставак са прве страпе) дела наставника постоји конзервативизам, а услед тога и неразумеваше и одбијаше сарадше са свима онима који би били у стању да помажу у решавању овог проблема. Савез студената мисли дл није погрешно ако дискусију о наставном програму постави на широку основу и пред свима заинтересованим факторима за то. Таква дискусија пранилна је и неопходна, она није поткопаваше утледа нити „угуриван»е“ неког на факултет, него искрена сарадња и помоћ, а и на ли-

нији социјалистичке демократи је и друштвеног развитка. Овакво сташе наставе на Ваздухопдовном отсеку, са свим слабостима, довело је исти у ситуацију да не може да одговори своме задатку давања инжешера Ваздухоплонној индустрији онажвих какви су индустрији потребни. Трећи пленум ЦК КПЈ поставио је јасно задатке у отклањању недостатака у наставном плану и програму. Савез студената руководећи се овим зададима га>кренуо je горше питаше на нашем факултету. Но, и овом при

ликом Савез студената није наишао да разумевањс. Ово није ггрви пример одбијаља сарадше професора на Машинском факултету са Савезом сту дената по овом питању. Карактеристично је да Савет Машинског факултета до сада није прихватио ниједну примедбу о наставном плану и програму и уопште о режиму студија на овом факултету. Ово кије показивање жел»е за сарадњу, него одбијагБе сарадње. Одбор Удружења студензта

КРОЗ СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ЦРТИЦЕ СА АВАЛЕ

НЕКОЛИКО стотива студевата прође дневво кроз Студентску поликлинику. Многи од н>пх добију упут и кре*7 у опоравилшпта ва Златибор н Авалу. То ty два највећа опоравилишта у којима ее ■ееечно опоравља и одмара бдизу 300 студе•ата, у н>има сс месечно утроши до 3 мили•■а динара, рачунајући да се за сваког стуДснта за један месец потроши преко IS.OOn Хжи. Откако постоји опоравилиште на Авалм палво Је препуно. Тамо се редовно смешују »рупе студената и данас се у љему опоравља М студената са разних факултета. ТРИ ИЗКЕНАЂЕЊА Иако сам добио упут из Студентскс поаиклннике на коме је писало: „Упућујете ce ■ееец дана на опоравак*, нисам мсгао одмах » отпутујем. Тек за неколико дана ми је постало јасно да je о томе био обавештен Одбор Савеза студената мог факултета. А ондж ва освову мојих резултата о полагаљу »спнта, упут је био потврђен. Друго изненаНеље је било што сам сматрао да се опоравилишге валази на врху Авале, негде у гуетој пгужи као на Златибору. Међутим, у под

ножју Аваде поред друма. однара ее десеха група студената у овоЈ години, И rpehe жзненађетве било је на вратнма одмаралкшта. када сам срео колегу који Је лепо нзгледао и рекао; „Овде heui ее захста лепо одморитп, добио сам седам кмлограма у тежкни-. КЊИГА УТПСАКА Колико кшига примедаба има широм земље? Хпљаде и хнљаде. и ова овде која лежи иа столу управннка, једва Је од тог броја. Преко 300 студевата уписало Је скоје утиске, почевпш од оннх које је писал-i млада Бугаркиља, студенткнња Борјанпч Божилова: „Са сузама иапуштам своје другове на Авали, које сам први пут овде ерсла. Код вас овде м на факултету, наишла сам на право другарство, ua разумевање, на оно што у Бугарској внсам могла“, па све ло оне: „Лвала и н>ени друтови ће ми увек остати у сећашу*. до мзЈаве веустрашивог студента Албанца Абида, ноји је нспрел митраљеза прешао границу и дошао овде да залише ово што осећа, нагове човека да чкта свако име у oeo| књкзи. И одједном

леца лакл iA»a изрезава четвртиаа ncralw татуда* ввакога. Ту је Дило нешто нетачно? Не. одједнон је управник проговорио. Овде ва швох делу листа била је карикатура. Ијкад хариклгуре је писало; „Некад и сад" Вешта рука студента иацртала Је аутопотртрет пре доласаа и после одласка са Авале, а доле место текста писало је: .Захваљујем си за шест добнјених килограма". „Па зашто није остзла ова карикатура као докуменатТ' „Недавно је исекао новинар „Борбе“, желећн да му послужи као податак за свој напис о овом сдиаралишту НА КРАЈУ ЛЕКАР На крају кшиге била Је исписала само једва речсиида. »ЗахваљуЈем ваи на свеиу vbck ћу се сећати последњих етудентских лана др Вељко Међедовић". ОваЈ Је студент дошао да се опорави н да ускоро днпломира. Међутим, Међедовић је прекршио правило. Сз кљигом у џепу редовно ее миетао у шуму. Тако је спреиао два последња испита и једног дана отпутовао у Веоград, положио испите. затим се вратво и •>вде провео иоследње даве као лекзр. У СОБИ ВР. Н Ua 90лом столу поред кревета аалази м слика девоЈнице. Ту на кревету одмара ее (арка Милошевкћ са ВПШ. И често гледа у слику своје кћери. „Већ је петнаеет дана како сам овде. Лепо је, само ми ћерка шелостаЈе. Била бих Још задовољнија кад бих је дапае видела". да, да Је видиио пзустжле су њене другарипе све у један гллс. Телефонмрајге дандг вашем другу да је доведе, да је видимо«. Нарочито је то захтевала. Јоканжа. Она Је већ некилико пута била овде. Била је н на Златибору, али овде Је лешпе. „Овде се заиста могу опоравити*. ♦ Значк. колсге и колегннице, овдс у малом опорав.члишту иа Авали је paj? А-ш вс прави paj, mra Још пуно што би се могло у игнити. Налример. нема библиотеке, ретке сс добија штаитта и j oni пуко пуно снтпица. Да само сжтннца.

Д. ПАВЛОВИТ«

Недеља студената медицине

У суботу 19 априла у 20 часова у свечано декорисаном амфитеатру Патолошког института у присуству ректора МВШ, професора др Бранка Шљивића, декана Медицинског факултета проф. др Бранислава Станојевића, претседника Градског одбсгра Црвеног крста Београда, већег броја професора и асистената Медици нског факултета и преко 600 присутних студената, претезшо старијих година, свечано је отворена први пут у историји Медицинског факултета „Недеља студената медицине". Декан Ме дицинског факултета проф. др Бранислав Станојевић свечано је отворио „Недељу студената медицине“ и осврнуо се на шен историски значај у постојању Медицинског факултета. „Недеља студената медицине “показаће заједничке успехе на струч ноем, политичком, културном и фискултурном пољу, она he ојачати неопходан присан контакт професора и студената, и постаће традиција Медицинског факултета. Она се истовремено поклапа и са датумом петогодишшице плодотворног рада медицинског стручног чаcorotca „Медидински подмладак“. Ваш допринос j изградњи ооцијалкзма у подизашу угледа Удружења студената медицкне и угледа наше школе, вахиих успеха са којима очегвате у „Недељу студената медицине“ јесу основна обележја еашиР= успеха са којима очекујете Првомајски фестивал студената Београдског универзитета. Претседник УСМ друг Илија Вуковић говорио је о „Недељи студената медициие" рекавши да је она фестивал нашег Медицинског факултета. Кроз њу ће се видети биланс рада читавог Удружеша и сваког појединца понаособ. Једанаест друштава и клубова, седам секција сврстаних у Удружење и чишеница да је сваки наш члан нашао своје место у разноврсној делатности ових друпггава, клубова и секција (којима је обухваћвж) 2.500 студената)/говоре нам да је УСМ монолитна организација заснована на виоокој политичкој свести сваког појединца. Две радне бригаде носиоци ордена рада II и 111 реда, десет радних бригада више пута у-| даршгх п преко 150 ударника и четири стотине похззљених је су наши резултати са којима ми овечано дочекујемо „Недељу студената медицине“, јер је то наш донринос изградњи социјализма у нашој земљи. Јавна призвања, која су добила културно - уметнирхо друштво „Мика Митровић"' као најбол>е ка Универзитету, стрељачка дружина која је најбоља у Ср-sији и бродарско друштво „Мор нар“ које је међу најбољима у Југославији, говорс кам да су наши резултати и јавна пркзнања морални потстрек за наиј€ даље успехе. Пропозшргје такмичеша Удружења сгудена та медитгтшс за Првомајстш фе стивал су иста као и за „Нсдељу студената медицине". Так

1 гедеља стубенаха ледгсцине” свечано је отворена ГЈ у суботу 19 anpmut 1953 го&ине. У периоду од недеље до среде одржана су разна такмичења СД стрељачке дружине и шах сетсгџлје. Свечано је отворена изложба Удружења студената меоицинског часописа „Медицински подмладак”. Члачери планинарског друштва организовали су зајсднички излет на Авалу и извршили детаљан преглео тамошњег становништва. ПРОГРАМ СРЕДА 22. IV. Књижевно вече чланова Литерарног клуба уз учешће књижевника: Танасија Младеновића, Десанке Максиловић и Славка Вукосављевића. Почетак у 20 часова, на Патолошком институту. Филмско вече у Друштвенал клубу МВШ у 18 часова. ЧЕТВРТАК 23. IV. Забавно вече са игранком. Иступа КУД „Мика Митрови са фестивалским програмол. Почетак у 20 часова у npoсгоријала сале ВМА, Делиградска 34. ПЕТАК 24. IV. Такмичење из војничке пугаке на стрелишту у МгхржЈеау у 14,30. Музичко вече у Друштвеном клубу у 19 час. Фпл.чгко вече планииара са предавањем и дијапозитивима, иочвтвс у 19 часова на Анатомском институту. СУБОТА 25. IV. Медицинска анкета на Лекином Брду no подне. Д Pttгарско вече планинара са игранком, n очетак у 19,30 У просторијама Друштвеног клуба МВШ. НЕДЕЉА 26. IV. Медицинска анкета na Лекином Брду npe подне. ПОНЕДЕЉАК 27. IV. Свечано затеарање са поделом награда. Програм КУД-а „Мика Митровић". Учествује ансамбл народних игара и песама. Почетак у 19,30, сала ВМА, Д елиградска 34.

мичеша по годинама, друштвб* ним клубовима, друштвима, noдружницама и секцијама предвиђају и новчане награде. За секције од 20 —10.000 динара, а за друштва 50, 20 и 10.000 динара. За најбоље појединце У такмичењу предвиђене су новчане награде и похвале. Kpaj ове велике свечаности обележио је и иступање хора „Мико Митровића" под управом професора Александра Залијева. Најбоља тачка програма је песма новој Југославији од Херцшчхње и рецитација „Данас би да говорим" од Танасија Младв новића коју је рецитовао М, Предраговић.

В. Јаношков

Ове године биће упућено око 600 студената београдског универзитета на бесплатно летовање

Организација Савеза студена та добила је од Савета за науку и културу 2,200.000 динара за организацију летовалишта у којима ће студеши Београдског узшверзитета бесплатно лб товати по петнаест дана. Лето валишта су била организована до ггрошле године за иностране студенте кад су укључени и наши студенти. Ове године he наши студенти заједко са колегама из иностранства провести нријатан одмор у Дубровнику, Сплиту, Башкој Води код Макарске и у Новои Винодолу. Број места пропорционално је подељен ua факултете, па ће факултетски одбори студент ских удружења слати студентеНа летовање ће ићи активни чланови Савеза, добри ђади ш сиромашни студенти. Универзи тетски одбор ће се на време no бринути да изврши организаци ју и среди све како би прва сме на отишла на време. У неким местима су летовалишта у згра дама, док ће негде бити под шаторима. ЦК НОЈ ставиће ва расположетне сва која су била већ у летовалиштима за иностране студенте.

Милетаћ

Једномесечни течај моторне пилотаже

Академски аеро клуб распнсује конкурс за једномесечни курс моторне пилотаже у месецкма августу, септембру и октобру. Пријаве као иуписврше се свакога уторка, четвртка и суботе од 12—14 часова у току месеца априла у простори Јама клуб«, улица Димитрија Туцовића 28a, телефон 42-558. Приликом пријаве поднети; 1. Биографију; 2. Карактеристику СКЈ, односно ССЈ са мишљењем о упућивању на течај мотсфне пилотаже Управа ААК

*P°i 9

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3