Студент

ПОЧЕО ЈЕ IV ФЕСТИВАЛ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

Свечана академија у Народном позоришту

У петак увече, 24 априла у Народном позоришту свечано je отворен Четвртм фестивал студената Београда. Између осталих, свеча ностн су присуствовали: Милош Минић, Воса Цветић, Милка Минић и Драги Стаменковић члавови Извршног већа НР Србије; Иво Фрол, секретар Савета за науку и културу при Извршном већу ФНРЈ; Михајло Швабић, секретар Градског комигста СКС; Милијан Неоричић, претседник ЦК Народне омладине Југославије; Јакша Бучевић секретар за међународне везе Централног комитета Народне омладине Југославије; Здравко Вуковић, претседник ЦК Народне омладине Србије; др. Вукић Мићовић, ректор Београдског универзитета; инж. Милан Луковић, ректор ТВШ; др. Радивоје Увалић; професор Милорад Пешић; Бора Дренрвац, књижевввк; професори Београдског универзитета и великих школа и друти јавни и културни радници Београда.

Хор КУД-а „Брашсо Крсманоеић; ‘ огшевао је националну химну и Интернационалу, а затнм је Миша Стијовић, члан Секретаријата Универзитетског одбора Савеза студената Јутославије краћим говором отворио овогодишњи фестивал и поздравио присутне госте. Он је између осталог рекао: „Овогодишњи фестивал се знатно разликује од гтретходних, јер ће далеко бити шири и обухватнији. Док су ранији фестивали били организовани на једном ужем плану, претежноцсултурно-уметничком, овај he бити много разноврснији, јер у њему учествују сва студентска удружења факултета. друштва, клубови, стручне, кул турне, фискултурне и остале организације на Универзитету. Отуда ће овај фестивал бити у многоме потпунији од прошлог. Он ће у сваком случају дати далеко приближнију и реалнију слику рада тих разноврсних и многобројних организанија које живе и раде у Савезу студената. Оваква оријентација при организовању фестивала где се не иде само на од-

ређен број репрезентативних и квалитетних приредби омогућиће да се„ уколико је то објек тивно могуће, прикаже она свакодневна многострука делатност и активност унзтар СС. То свакако не значи да овакав карактер феотивала води неком уситњавању наших приредби и губљењу у расплинуто сти и ширини. Напротив, ми ћемо према фестивалском програму и поред овакве ширине фестивала, имати чак и више оних репрезентативних приредби него што смо их имали на ранијим фестивалима. Овакав карактер фестивала од говара оном непрестаном развоју студентске организације Последње две године, које нас раздвајају од формирања ССЈ. испуњене су непрекидним напорима студентских удружења на изналажењу таквих облика рада, као и оних форми удру живања који he по свом еластицитету и прикладности нама најбоље одговарати, како би кроз те и такве облике рада задовољили онај постојећи и онај који се развија, врло разноврсни интерес студената, ко-

ји базира на њиховом раду у том смислу и склоностима“. У даљем излагању Миша Сти јовић је истакао разноврсност програма Четвртог фестивала студената Београда, набрајају ћи значајне акције које he сту денти спровести у току фестивала, као и износећи досадашње велике успехе и резултате поститнуте у раду факултет ских удружења Савеза студената и друтих организација које живе и раде у Савезу. На к РаЈУ друг Стојовић је рекао:

„Захваљујући бризи и помоћи коју наша нова заједнида на челу са другом Титом пока зује према Универзитету, према Савезу студената и његовим потребама, ми смо могли дале-

ко лакше и успешније и оств; ргазати овакве резултате као i оргаашзовати овакве фестива ле, Нааиа је та помоћ потребна али ми је знамо и ценити. Мисли огромне већине студенатг Београда испуњене су оним в> соким идеалима, оним истим осећањима која покр>ећу наше Радаике у фабрикама све наше радне људе на самопрегог и стваратгаштво, на напоре з борби за социјализам. Одласком са У ниверз итета ми ћемс се прикључити радиим људима да са н>има заједно изграђујемо нашу домовину, да заједно подносимо напоре, јер нам то свест и љубав ггрема зс мљи и своме народу налаже, а то he бити најбољи одговор на поверење, пажшу и помоћ, која нам се овде на Универзитету указује". После поздравне речи изведен је културно-уметнички део прнзграма. Хор>ске композиције Стевана Хр>истића „Јеоен“, Бо риса Паггандопула „Коло“ и Ко сте Манојловића „Север дува" успешно су извели чланови хора КУД „Бранко Кр>сма«овић" топло поздрављени од присутпих. У другом делу програма узели су учешћа студенти Музичке академије Београда и За греба, као и ученици Средње балетске школе. Нарк>чито су ! леп утисак оставили Никола Николић и Живко Јовановић, ' студенти Музичке академије Београда, који су извели „Два става из свите за виолину и клавир“ од Б. Вритема, као и Никола Гласл, студент Музичке академије из Загреба извођењем своје композиције „Коралне фантазије и фуга за клавир/' Ученици средње балетске шкс ле учествовали су са неколико балетских тачака у програму, од којих тр>еба поменути изво ђење Шопеновог „VII валцера“, Барановићевог „Сватовца" и Крајслерк>вог „Валцера". Они су својом игр>ом оставили леп утисак на присутне. У прк>граму се осећала отсутност веђег учешћа студената музике и чла)нова културно-уметничких друтптава са факултета, чиме би програм свечаног отварања фестивала био потпунији, разноврхгнији, лепши и квалитетнији по свом извођењу.

Миша Стијовић отвара фестивал

Академско позориште прославља тридесетогодишњицу

У недељу Академијом, а понедељак премијером „Монерата“ од Роблеса у рекпји Мирослава Беловића, Апозориште „Бранко £рсманоаић“ почело је просла!У т Ридесетогодишн>ице свога |ада. Публика је топло поздрагила извођаче комада. честита

јући тиме прославу овог увек младог позоришта. „Монсерат“ је припреман на 70 проба, од октобра месеца, како би се квалитетном претставом обележила ова ретка годишњица. У понедељак Академско позориште наставља прославу премијвром .„Цврчка на огн>и-

шту“ у режији Владимира Петрића. На слици: Први чин „Монсерата“. Селимир Јанићијевић (војник), Војислав Мирић (Монсерат), Милорад Михајловић (подофицир) и Душан Јанићијевић Исквијердо). Приказ у следећем броју.

ПРЕТСТАВНИЦИ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У СКОПЉУ

Измена искустава

Ових дана делегација Савеза студената Београдског универзитета тмсечт ла је студенте Скопског универзитета. До ове посете дошпо је после заједнич ког закљунка да је сарадша универзитетских центара слаба и да је треба побољшати.

Делегаlција се том приликом упознала са условима под којима живе и студирају скопски студенти. На састанку Универзитеског комитета СК, коме су присуствовали нашн делегати, дискутовало се о ра-

ДУ комуниста на наша два Универзитега, иделошоком раДУ, и друштвеној активности комуниста. На састанку Увивер зитетског одбора Савеза студената дискутозало се о активно сти студентских удружења. Нарочито је расматрано економско-здравствено збришаваи>е студената које за њих гтрет ставља нарочити проблем. Сту денти плаћају себи лекове, »е-мају опоравилишта, капацитети домова су мали итд. Искуства београдских студената свакако ће помоћи друговима у Скопљу. Делегација је имала прилкке да види припреме за годишњу смотру живота и рада скопских студената, манифестадију која одговара нашем фестивалу. Посебно се студенти припремају за прославу свог нацио налног празника, педесетогоди шњице Илинденског устанка. Делегацију је прнмио ректор Скопског универзитета са којим су провели извесно време у разговору

Отворена је изложба ликовних радова

УПРИСУ СТВУ ВЕХ.ЕГ БРОЈА СТУДЕНАТА ОТВОРЕНА ЈЕ У НЕДЕЉУ ПРЕ ПОДНЕ, 26 АПРИЛА, У ФОАЈЕУ ЗГРАДЕ ГРАДСКОГ НАРОДНОГ ОДБОРА ИЗЛОЖБА ЛИКОВНИХ РАДОВА ОРГАНИЗОВАНА У ОКВИРУ ЧЕТВРТОГ ФЕСТИВАЛА СТУДЕНАТА БЕОГРАДА. ПОРЕД СТУДЕНАТА ЛИКОВНЕ АКАДЕМИЈЕ, ИЗЛОЖИЛИ СУ ВОЈА НАЈБОЉА ЛИКОВНА ОСТВАРЕША И СТУДЕНТИ-АМАТЕРИ СА ОСТАЛИХ ФАКУЛТЕТА. НА ИЗЛОЖБИ СЕ НАЛАЗИ ОКО СТОТИНУ СЛИКАРСКИХ, ВАЈАРСКИХ, ГРАФИЧКИХ И ДРУГИХ РАДОВА. МЕЂУ ЊИМА ЈЕ НАЈВЕЋИ БРОЈ УЉА И АКВАРЕЛА. ЗАПАЖЕН ЈЕ И ЗНАТАН БРОЈ ВАЈАРСКИХ ДЕЛА. РАЗНОВРСНОСТ ТЕМАТИКЕ • ПОРТРЕТИ, ПЕЈЗАЖИ, АКТОВИ И ЕНТЕРИЈЕРИ, СВЕДОЧИ О ИНТЕ«^Х^^ КОВНИХ УМЕТНИКА Д А У СВОЈИМ РАДОВИМА БРАДЕ СВЕ ОНО ШТО ИХ ОКРУЖУЈЕ У ЖИВОТУ, ШТО ИХ ИМПРЕСИОНИРА И НАДАХЊУЈЕ.

Први мај

ПРбЛЕЋЕ je празпичко доба годике u природа облачи ново рухо да га достојно дочека и прослави. Мај је мгсец пролећни, цветни и први његов дан је почетак једног празника који дочекујсмо у новом руху и с новим надама. И није само врела крв, проливена једног мајског дана на улицама Чикага, определила oeaj дан за празник радничке класе и радних људи света. Зар б и се могло изабрати прикладније време od месеца рађања и бујања за светковину класе која непрекидно обогаћује свет повим вредностима, која је читавим лицем, широко отворених очију, окренута будућности? Црвене првомајске заставе које eujope нашим улицама не преливају се само у бојама крви, у њима има исто толико румеиила свитања пламеног наговештаја дана. А та дубока симболика можда нигдс није толико Оубоко истинита и јасна као на нашим улицама, над пашим крововима, под небом Југославије. Јер рубове овог топлог левантинског неба, под којим је источено много топле крви, зажарила је зора једног рађања које свету, растрзаном немиром и стрепњом, доноси нове путеве ирогреса и мира. Пролеће је празничко доба године, а у нашој земљи се пролеће само пролећем смењује. Њене пробуђене снаге ЧЦОЈУ и расту и плодови који стижу само су замеци нових рашћења. И празник пролећа и рада, празник клијања и с тварања, дочекујемо богатом жетвом, али и размахнутим рукама сејача. Долази Први мај! Дан који се дуго чека и дуго памти. Дан који се воли. Поново ће улице и тргове запљуснути бучни eodonadu смеха, разлиће се и зазвонити nod сунчаним небом као најлепша химна животу гнироких видика. Поново ћемо видети нашега Тита. Рукама ћемо му узвраћати поздрав и наша срца неће бити довољно пространа да упију радост тог тренутка. Али овога пута једно место на трибини биће празно. Незаменљиво, ненадокнадиво празно. Очи he узалуд тражити онога који је огромно допринео да сваки Први мај оуде празник успеха, смотра победа и снаге. Кидрича неће бити. Неће га бити само на трибини. Hahu ћемо га у редовима радника, међу студентима и ђацима, у непрегледним ешалонима војника. Чућемо његов глас у грмљавини авионских мотопа и топовскпм салвама. Међу заставама које су звале и водиле у победу лепршаће се и његов добри осмех.

[ НЕДЕЉНИ ЛИСГ ЕЕОГР.АДСК-' ; ' . д ■" ,„ гIQ —|