Студент

ЗАВРШЕН ЈЕ ФЕСТИВАЛ

ТЕКЛЕ СУ ПРИРЕДБЕ ТОКОМ ОВИХ СЕДМИЦА И СВАКА ЈЕ СТАЛОЖИЛА ПОНЕШТО ТРАЈНО У НАМА

НА сваком почетку и завршетку неке свечаности треба нешто рећи свеча-o<х Говорити о високим хтењима, о намерама које су извеле из клупа амфитеатара десети не шгадих људи. О онима који су између пројеката и реторти ухваегили зов уметности, о жељи да се самостално ради, о фмскултурницима и стручним радов*тма младих руку и зрелзсх мисли. Али нећемо. Из срца своје х>ечи, а цифре, нека сметају, Текле су приредбе током оbsoc седмица и свака је сталожила понешто трајно у нама до идућег фестивала. Ако смо доласзшш да походимо дру гове, да проценимо напоре, испљескамо успехе, нисмо узалуд долазили. Мада се гледало појачано, осетљивије, јер се о на ма ради, свладавали смо бујан и широк ocehaj уметничког задовољења. „Монсерат 1- , „Цвр чак ва огњишту“, хорови, Марија Пијуковl<ћ ... Друт Куба говорио је о успесима, о ономе што је фестивал донео; 2500 медицинара на Ле кином Брду, 13000 посетилаца изложби техничара, преко 100 радова за конкурсе и захвалио свима који су омогућили овакав рад. Заиста нама се ншхгга не одриче. Испред нас седе странци, го сти, прате и запиткују. Изнена ђења и осмеси честитања. Овај наш фестквал нема више локални значај, пробио је и пове зао нас са младим људима у свету. А млади људи су кораци зблшкења. Keurro наше: закашњење, оно обично од петнаестак минута, а завршна приредба ... Наступа хор „Бранко Крсмановић“ Јакоб Галус Петелин: „Ессе hoмр“, Христић; „Јесен“, Мано]ловић „Север дува“, фино извајане партије складно су у контрастирању савладале композиционе тешкоће, уметнички и ефектно. Дозвољавамо поглед на лица странаца да видимо дивл>ење. Чешће смо то чинили те вечери. Онда Жорж Хи „Фантазија за флауту“ Мио драга Азањца и пијанисткиње Зорице Димитријевић. Солидна

техника интересантност инстру мента и теме, складна пратша. Колосално уметшгчко задовољство: Милојевић; „Јесења елегија", Шуберт: „Смрт и девојка“ и „Смрзаваше“ пева Ма рија Пијуковић, дубок обли алт пригушене снаге и тамних облих прелива одмах је изазвао нека присећаша на Маријан Андерсон. Питали смо се шта се то дешавало са нама, отело нас је нешто, однело и вратило очишћене. Нешто се ро дило. Када смо доцније прегле дали бележницу, три, четири пута: Марија Пијуковић. Запамтимо ово име. Подијум he му бити веома широк ... Текле су тачке и свака је би ла појачање онога што носимо у срцу од првог тренутка радо заједнички. Менделсон, Гуно, Верди, балет, све снажни доме ти на естради. Други део фолклор. Контрасти: ми и класика и ми и ми задрхтала су тела; тупан, оштар и прек, реске зурле, оитам до краја даха, „Мирче Ацев“ Скопље. Донели су нам Скопљанци се бе двоструко, тугу и притајеност вековима рађану и слегану и необуздану младост нашу, скокове широке. Хвала им за „А-рамиско коло“ и ми смо с шима били у заседи, са врсјацима гле дали у магле даљина и светлаце злата доле на путу... радовали се и тужили око горских ватри. Добили су најснажнији аплауз те вечери. КУД „Мика Митровић“ извео је српске и војвођанске народне игре лепршаве сјајно увежбане тројке и низове. И када смо на крају премера вали доживљаје, најјачи остаје: свестраност. Издигнимо се, пођимо духом кроз ову салу по следших недеља, издвојмо жеље и оствареша и подвуцимо реч могућност. Није мало новаца утрошено за фестивал. А фестивал, није само смотра и приказ, он је оваплоћење богатог и развијеног живота који се није склонио међу скрипта, него је слободно, бујне гриве лепршао ових дана.

Д. КАВРАН

Са премијсре „Цврмка иа огњишту" од Дикенса у извођењу КУД „Бранко Крсмановић“

Штафета београдских студената планинара

ОД БЕЛЕ ЦРКВЕ ДО АВАЛЕ

КАО и раниЈих година, 1S ( маја, поћи he из нашег , првог устаничког места, . Беле Цркве, студенти-планинари са штафетом београдских студената, којом ће предати своЈе поздраве другу Титу за љегов 61 рођендан. Први ће понети пггафетну палицу планинари друштва „Ртањ“ са ТВШ- Сутрадан из М. Н. Драгоде чланови друштва >,Јастрсбац“ са МВШ донеће штаВеспачна регата клуба „Студент" УНЕДЕЉУ је на Сави, У оквиру Фестивала, одржана регата у организацији Универзитетског веслачког клуба »СтуденТ*. С обзиром да је тточетак сезопе није било нарочито узбудл»ивих борби. Свакако најинтересантнија трка требало је да буде у дисциплини четвераца са кормиларом за сениоре. Млада екипа „Студента“ желела је реванш за пораз у прошлој трци, али победила је опет бол>а техника и веће искуство. Чамац „Дрвене звезде“ ушао је у цил. са великим размаком. Треба поздравити храброст млаДог Париповића који је покушао да победи Корошеца из „Црвене звезде". Последњи испит пред регату „Гра фичара“ на којој ће учествовати и посада из Загреба показао је да је Београдско веслаше обновл.сно мла Днм снагама које су у сталном напретку. Предлажемо да ова регата поста**• традиционална под вазивок »Cijhjuuu регата". К.

фету у дом на Јабланику који лежи на висини 1274 метара. У трсћој етапи студенти-планинари друштва „Космај“ са Ветеринарског факултета попеће се са штафетном палицом на највећу висину стазе Повлен, врх висок 1346 метара. Четврта етапа припада чланопима друштва „Копаоннк“ са Природно-математичког факулхета који ће донети штафету до Дивчибара. Студенти са Правног факултста, чланови друштва „Гучево“ носнће штафету до дома на РаЈцу, а студенти ВПШ, чланови друштва „Вељко Дугошевић" до Угриноваца. У седмој етапи штафетну палицу понеће студенти планинари, чланови ДРУ" лггва „Тара“ са Пољопривредног и Шумарског факултета до дома на Руднику. У пстак 22 маја чланови друштва , Гоч“ са Филозофског факултета кренуће са Рудника до каменолома Венчац. Сутрадан у дому на КосмаЈу чланови друпгтва „Јурица Рибар“ са АкадемиЈе примењених уметности предаће штафету члаповима друштва „Мироч“ са Економског факултета који hc Је донети до Авале. Ту he сс истога дана. 24 маја, увече мзвршити свечана предаја штафете главној Титовој штафети. Док су прошле године штаi фетну палицу носили сав*о i до Качарског Рудника, сту: денти-плаигинари ове годиш i донеће је до дома на Ава - ли. Целокупан пут штафетс састоји се из десет етапа три етапе више него протж г године. Укупна дужина сви егапа износи преко 300 км.

Изложба младости

Бајарска и сликарска изложба београдских сту: дената остаће у сенци бур нијих догађаја фестивала. Иа-. ко понекад треба веровати утиску да су статуе или цртежи окамењени ритмови, ипак би бројнији гледаоци учииили ову изложбу звучнијом и свежијом. Велика је грешка што врло рет ко улазимо у просторије са чи-. јих зидова зраче животне вред ности ухваћене на равном пољу. А студенти сликари су са пуно повишеног жара радили кичицом и налазили се у оном сукобу осећаша према мотиву и неповерења према домету.

Човек, који у истом дану пссети изложбу новосадског лиричара Богдана Шупута и ову ревију сликара са факултета, биће задовољан у закључку да наши млади умеју и имају шта да науче на матерњем ликов- ј ном језику. Тако је Федор Соретић са Ликовне академије донео „Жену у ентеријеру", нашав ши вредност посматрања у твр 1 доћи боје и читкости платна. $ Његов „Пејзаж" је такође рађен са озбиљношћу, која једнаком мером сазнаје наслаге тишину крова и голо дрвеће. Звуч , ношћу ружичастог и зеленог, Зоран Јовановић са Ликовне академије израдио је занимљив портре старице са марамом. Има слика које ћемо дуго посматрати налазећи све више доказа трезвеног владања материјом. Тако је „Акт“ Марка Крсмановића занимљив покушај да се младо тело услика испред згуснуте зелено биљже у саассији, Ту је поента светлијих о• блика носила једну велику садржајну улогу, али се добија утисак да је убрзаним радом мла , ди сликар испустио поетичну k целокупност. Од вајарских радова, поред ' ванредне равнотеже Тасићеве . „Фигуре“, треба истаћи „Портре • моје мајке“ Милоша Сарића, ко ‘ ји је рађен у осећању склада • и вере у израз. Сличним замае хом и осећањем тренутка, рађен ј е „Портре“ где магерија нијед-5 ног тренутка није избегла из ру е ку студенткињи Ивањицкој. И с то је прилог који се радо гледа са свих страна.

Иако је и овде заступљена као „девети сапутник“, графика је израз духовитих таленатаг Имајући осећање за високе линије велеграда, за линије коЈе зе губе и мрсе, Слободан Стој кбвић са ТВШ изложио је неколико сугестивних, иако, сиромашних цртежа. Једним дрхтајем руке он изражава рапавост плочшика, четвороуглост прозора и несразмеру кровова. ... Одлазим са изложбе и осећам да је она једна од најзвучнијих тековина овогодишњег фе стивала. Свеједно је да ли напољу пада хладна киша или се прегањају облаци. И за данас и за сутра чуваћу у очима ведри ну и триумф малих слика које су настале у брижној студентској руци.

М. МИРКОВИЋ

Састанак студената босиљградског среза

Студенти Босиљградског среза одржали су свој састанак, на коме су се критички освриули на своЈ досадашњи рад преко лета. Затим су дискутовали о будућем раду и донелк низ закључака. Хако су решили да у своје удружеље укључе, као секцију, студенте Клисурског реона. ОдржаКе Студентску недељу коЈа ће постатм традиција; наставиће одржаваEte предаваља на Народном универ зитету у Боеиљграду, и формираће санитетску секцију коЈа he обићи низ села, овог иначе заосталог краја.

На добром путу

Ђ. Јерковић:

Док се стање на западно-европско-совјетском ФР 01 * ту од смрти Стаљина до данас, још увек не би са тачношћу логло дефинисати, iep многи елементи говоре. да би се логло радити о променама у метоонл и облицила вођења хладног рата, пре но о евентуалној коречитој пролеии совјетскв политике, дотле сгвари на азијском фронту, односно у Кореји, напредују, иако споро и мучно. И док се за стање неизвесности на п Рвод фронту може и треба одговорност приписати у пуно] мер и једино совјетској политици, не би се то исто могло к зати на одресу Кине у погледу одговорности за uajuoeuj стање на корејском, азијском фронту. Тешко је казати у каквој је вези са Москвом одлука Кине и Северне Кореје, којом су прихватиле услове ОУП за наставак разговора о примирју, али се са сигурношпу данас може устврдити, да је њихова решеност за скла пање мира стварна и несумњива. Након изјаве Чу к Лаја, којом је прихватио начело добровољне penarpuj ције ратних заробљеника, као основног услова ОУН, и пакон успешно извргиенв размене рањеника заробљеника ,остале су само другостепене појединости, о којима се треба споразумети: питање неутралне земље, KOja ou водила бригу, или прихватила заробљенике који ° и јају репатријацију, те питање временских рокова унутар којих би требало извршити цео процес репатријације и ликвидације заробљеничког проблема. Првговори вођени i у Панмунџону сада се налазе управо у фази решавања , ових питања, и заиста зачуђује, зашто и услед чега таква спорост и известан призвук песимизма и нерасположења на страни претставника Команде УН npu najмањем застоју или потешкоћи, да се на лицу места npuхвтате предлози или формулације. Нису рвтки посматрачи, који стичу утисак, да бор преговарачи УН лично, нису нарочито одушевљени растућим изгледима за мнрну ликвидацију корејског рата. Само тим и таквим учинком држања тих преговарача и страхом, да они неком несмотреношћу не прекину позитивни развој ствари у Kopeju, може се објаснити растући вал критике у свету, и коначна одлука владе САД, da генералу Харисону оооа високог политичког саветника Мурфиа, da би му оно npu руци у даљем вођењу разговора. Након овог,- требало би очекивати, да ће на тој страни бити показана већа доза властичности и мање несмотрености, како У преговорима, тако и у изјавама, и да ће се искори стиги све постојеће могућности за коначну ликвидацију рата у Kopeju. У чему је онај толико наглашени, нарочити интерес света за ствар рата u мира у Кореји? Кореја је у првом реду поприште првог великог обрачуна уЈвдињеног мирољубивог света под заставом УН са агресорима. Победа ка ратном фронту у Кореји сузбијањем агресије значила је и зпачи зато велику војну и морално-политичку победу снага мира од историског ** међународног значаја. Коначна победа мира у Кореји, која се данас већ може сагледати, претставља круну У том великом првом подухвату УН. Данас се са сигурношћу може казати, да није бмло успешног отпора агресији у Кореји, да би агресори тикве подухвате ноновили u на другим деловима света. Некажњен подухват јвдном, б uo бм само охрабрење за његово понављање. Врвменом, у току свог развоја, борба против агресије у Кореји проширивала се. претварајући се у борбу на више фронтова, јер се наметнула потреба сузбијања значајних т енденција за проширење тог локализираног рата. ОУН и мирољубиво човечанство, водећи крваву б итку на ратном фронту, морали су истовремено велик и cee eehu део ceoje пажње, nanopa и снага улагати у npaeцу локализације рата, у правцу истинског мира, у npaeцу решења корејског рата као увода за смирење у Кореји и Азији. Овом приликом довољно је само потсетити на добро n ознате тенденције за проширењем рата наушдом на Манцурију, акт о неутрализацији и денеутрализацији Форлозе, покушај, да се решавање коргјског нитања повеже или чак условљава решавањем тзв. npoблелСа Индокине и МалаЈе, и cee Оруге такве nojaee, које нису ништа друго, до елементи, који са друге страке долазе у знаку тенденција за компликовање корејског проблела, na чијем је решењу тако дубоко заинтересован лирољубиви свет и Организација УН. Одатле се данас проблел рата и лира у Кореји noставља понешто другачије него у његоном почетку, u одатле изниман, вишеструки значај успеха напора за победу лира у Кореји, за Азију и остали свет, данас и у даљој будућности. Одатле и чињеница, да би no свему судећи у таковол напору логла имати успеха једино снага као што је Организација УН, а никако к ека, маколико моћна земља или група зелаља. Као највиши чувар светског лира, ОУН је већ показала пут ка свож јесењем и зимском заседању, дајући у облику усвојене индијске u затим бразилске резолуције, основне Оирективе Команди УН у Kopeju за вођење преговора на путу успостављања истинског мира у Кореји. ОУН је данас и основна гаранција, да ће се на гом путу и успети. Ма шта се мислило о руско-кинеским односима u улози Совјетске Русије у садањем развоју у Кореји, остаје чињеница, да ће пуна истинска победа мира u независности у Кореји, знатно допринети смирењу У Азији, м смањењу свих врста ратних опасности, које су се над Азијом нагомилале у току последњих година. А ако је тако, то ни у ком случају не 6и могло утицати другачије на совјетску опшгу политику, дакле и на совјетску европску политику него тако, што би је паралисало и присилило на даљњи узмак и попуштање. Свака освајачка политика, а совјетска данас посебно, и из својих посебних стратешких интереса, у победи мира уопште, и у смирењу у Азији посебно, дакас ке може, а да не eudti ceoj властити неуспех и ceoje властито слабљење. И кад не б u 6ило некаквог другог разлога до таквог, требало би сматрати, да би сваки пропуст за победу мира у Кореји и Азији, био штетан и опасан не само no ст eap светског мира, него и no ствар добро схваНених властитих мктереса сваке земље, маколико била она жоНка u јака.

Концерт народних игара и песама КУД „Мика Митровић"

УЖВИРУ Мајског фестива ла у четсртак 7 мај-а т»а Коларчевом народном у киверзитету КУД ,Мика Ми-Iровић“ успепгно је тгзвео конперт лародних игара и песамс. Програм je био обиман, прика аане су игре; Војводине, Хрва г -' ске, Славоније, Вран>а, Македо иигје и Србије. Фолклор је пра тио на?с>одни оркестар КУД „Ми ка Митровић“ . под руководством апсолвента Враетса Белобрка. Најуспелије тачке на п-рогаму су: банатско ' коло

(Војводина) Дуј-Дуј и Циганч?l ца, (игре Врања) шопска игра и Тоска. солиста Драгослав Ан тоиијевић (Македонија) ч од нгара Србије Ђурђеакч (Шумадија), и Шестока (Нишава). Најбољн у фолклору били су Драгослав Антонијевић и Верз Гвозденовић. Од народних певача најбољи су били апсолвент Стева« Цветковић са вра н»анским песмама и Аница Ста нојев са македонским песмама

Као солиста на хармоиици Ч« домир Радовановић народним колима освојио је општу смм* патију публике. Гемпераментом игре, солидном увежбанош ћу и лепим оригдшалним народним ношн»ама, аисамбл народних нгара КУД „Мика МиTTXmifh“ као и народни певами солидао су регхрезентовали Ме дицииски факултет на Мајском фестивалу.

В. ЈАНОШКОВ