Студент
Освануо на факултету НН плакат:
Одбор Савеза студевата Секције Савеза студсвата Југославијс, тј. наше групе ПО3 И В А Све члашше Савеза студената наше групе ва састаналг Савеза студевата ЈугославиЈе са следећши диевшга редом: 1. Органмзационо пита&е (Случај друга Перс Кутнлка, ревжзора који је препродавао „Народвх студент"). 2. (После тога решаваће се ко хоће бесплатно да иде на летовање, да ли да га пошаљемо са образложењима).
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
Водоравно: 1. Једна позната немачка марка мотора. ». Иртеж, фотографија, 10. Показивач ветра на аеродромима, U. Познати наш спортски колектив, 13. Врста папагаја, 15. Врста амбалаже, 16. Везник, 18. Речпо острво, 19- Кремом очишћен, 22. Град и лука у Израелу, 24. Нарав, природа човека. 26. Ономатопеја псећег лавежа, 27. Сеоска подручја, 28. Образац, калуп. усправно: 1. Грчка богиша стра сти. 8. Хемиски органски спој коЈи потиче од других органских спојева, 3. Јуиачка песма, 4. Пре стоница Неман>ића, 5. кратица за „страна", 6. политичка странка, 7. Богиња плодности код ста рих Египћана, 8. Врста спортисте на води, 9. Женско име, 12. Трговачки попуст, 14. Врста кошског хода (стр..), 17. Претеча ваздухопловства, 19. Стара мера за тежину, 20. Зимски спорт, 21. Апострофирани везник, 23. Латинскм поздрав, 25. Двадесето и тринаесто слово азбуке.
3 ШУМАНОВИЂ
РОМАН У НАСТАВЦИМА
Овај састанлк ван очекша&а «• пунио Ј« салу. Доигл* су чам ■ п» члалови Савеза коиушкта. И Стшридсж ВлаЈкоокћ кота су већ седам месеци тражили да му УРУ* че сшпендију, х он је доовао. Замста ј« чудио како Је таЈ слу* еа „Народашм студентом* прмвувао људе. ТаЈ Пера је намме. . • алн боље чуЈмо нешто о томе се наЈвапег места: реч има претеедаваЈућж, друг Милоје. Другови, пред нама Је Један врло телсак случаЈ (сви еу попледалж да ли Је друг Пера Кутнлк заиста тежак, а он је изгледав овако:
ТаЈ друг наставио Је претседзвајуКи помажући ое рукама уај друг Је, користећи огромно инсересовање коЈе наши другови гаJe према студентскоЈ штампи, irpeхфодавао, другови, „Народни стуДент* по осам дииара. На те речи претседник економског одбора, друг Ристић почео je да рачуна на глас: Хм, то Је по два динара п« пршерку, на целу групу Једанаест ћа-тгж недељно, 44 банке месечно итд. итд. Олтужени Пера Кугњак дотада сацшкво хладан нагло доби напад гриже савести за реч се јавио дlммуlЛlтт коЈи Је изгледао овакг
_ ова креатурица, колеге, ова »мшч експлоататорска, овај атен татор на сиромашни студентскм џел, овај асоцијални тил... Посл« дискусије Пера Је био сасваш сломљеи док му Је група одређ —лла најтежу могућу казну: да и даље продаје »Народни студент“. Затим се прешло на тачку дневаот реда названу после тога или ко хоће бесплатно да иде иа тетоваље. Ми-ку, Ми-ку, МИк-у-у-У, ви кааа Је групица младића, ставите Мвху на списак! Ставили Мику на списак. Ружу, Ружу, Ружу, викала Је груда девојака, ставите Ружу на сшкак. Ставили Ружу на списак. ДЕНЕЛИ ГЛАС: »Ставите Владету на сп и с ак! Бдадету, Владету у У врпхватила Је група. Совшп« и н>ега на списак. И су већ хтели следећег да ставе у сшках сети с? један таики глаcafc: вас, другови, а ко je таЈ Влицдегга? Шж Залш шапат: „Збнљд, м }t «ad ВлгпетаТ*
Повово ое Јави ДЕБЕЛИ ГЛАС: Ja сам ВладетаДрута МНлосава кз са&армЈе трже скехгпгаш глас алсолвеаггкин.е Жжване: Зашто н.ега да шаљемо, другови, па зар не вгедите да Је он сасвим црн, а тек Је Јуни. Група брзо донесе одлуку: не може на море, црн Је и није му потребно. Тако је то трајало док вратар ниЈе искључио светло; у таашш Једне адсолвенткиље проиађена Је свећа уз чије Је трепереље завршен састанак и списак. Отсад се умољава читалац да у кола ове наше летше ггриче упрегне и своју машту или јед ностакније речено да замисли једно ггутовање возом. Ми ћемо му рећи основне елементе те њетове маштарије. 1. Обавезан дуги хтисак локомотиве при поласку из станице. 2. Лупа точкова која се може опонашати са тика-так. или так-тик или тук-тук.*. Ето рек ли смо најтеже, а осталс нека замисли читалац. Још нешто, недостатак хартије спречио нас је у намери да пишемо о свим летовалишти ма и о свима који су се одмарали. Изабрали смо пет уобичајених типова о чијим ћемо
доживљаЈима причати у неколико наставака. Они су изгледали овако: горња слика! ИНДЕКС личности ТИП ВРОЈ 1: КЛАСИК Први пут на мору; доживео га је такорећи преко ноге коју је случајно уквасио, прилкком једне возкње чамцем. И од тада профано му тело не уђе у ту „зелено-плаву бескрајну лепоту". Његово дивљење није му дозволило да море
схвати прозаично као своЈу каду. И док су други као нилски коњи фрктали од задовољства, он је лежао у свом шатору и непрестано читао песму Мије Павловића: „Море“; с времена на време себе би прекидао у читању да дозволи оном другом у себи, љубитељу поезије да каже: „Какав доживљај! О, Мијо, о песниче, ни сам незнаш колико сам ти захвалан!" Писао је стихове и волео да спава. За спавање кажу био је талентованији. Ништа му није сметало; ни гласно рецитовање његовог шатор-колете: Пучина плава спава Али не схгава само пучина плава Бећ и у пешкир увијена главз И она спава. У Задру док су други разгле дали град и музеје, рн је упорно тражио рибље уље. Кад не би спавао, седео би крај мора држећи у рукама јед ну плаву свешчицу- У шаторима који су увек отворени садржина свешчице није остала дуго тајна. Један шерет је направио избор најлепших стихова из његове збирке песама коју је он крстио: Шкољке. ПУТОВАЊЕ Кад стигнем у Шибеник Ппоменићу коже лик. ИНТИМА Крај мора само ја и сунчана рива Мкслим, баба моЈа, да ли је још жива. ЈА И ОНИ Кишица лепа направила локве. Гарови не могу да иду под смокве. ТИП БРОЈ 2: ВИТЕЗ ОД КАЛОДОНТА Такође први пут на мору. Из хигијенских разлога није се
раздваЈао од четкице за зубе. Попут неког витеза носио је заденуту у своје купаће гаћице. Удварач великог стила; упражњавао је све од подучавања у пливању до преслишавања страних речи, само ако су оне то хтеле. На такмичењу за пајцрњег добио је као награду једну кутију „Нивеа" креме за ноћ. Сваког дана је пешачио по три километра да би загребачке гимназијалке научио пли вању.
ТИП БРОЈ 3: НЕЖНИ ЦВЕТ Ilpe него што је рекла шта студира, знало се: геотрафију. На њеном костиму, сашивеном од Ггарчића географских појмова, Скопље је било близу Спли та, а Сомбор само два сантиметра удаљен од Бихаћа- Апсолвент. Стаж: две године. Не удата. У одмаралишту позката по исечку једног писма мами: „Драга мамице, нисам веровала да је море баш тако слано. Кад би у овој води кувала пасуљ, верујем да се тата не 5и никчд љутио. ПС. Овде не постоји ниједва озбиљна прилика, све балавурдија. Рукољуб, Љиља
ТИП БРОЈ 4: ЕРУДИТ Неуморни радник. Првак Ме дидинске велике школе у У _ чењу латинских назива, Основ но расположење: увређено, јер му је „трупа мангупа" сакрила кости које је он донео ради проучавања. За одмор није имас времена. Уошпте како људи и могу да се одмарају? У слободним часовима, уочи ручка и других обеда писао зе чланак за „Медицински подмладак". Са девојком шетао је само једно вече- Почео је да јој прегфичава садржтгау свог нзучног прилота; не зна се да ли је доживела крај излагања. Свако јутро устајао је у четири сата, шетао поред мора, учећи предвојничку обуку. Пошто Витез од Калодонта није хтео, преслшпавао га је Класик. Обично би му стављао тгримедбе: „Пази бре, ту је тач ка, мало застани“. ТИП БРОЈ 5: ЧЕМПРЕС Историја њене болести: добровољна усамљеност. Осмехе и љубазне речи чувала је за свога будућег мужа, а пошто
ниједан од присутних не би могао да има ту част, њима је обично поклањала све што ниie био осмех и лепа реч. Ле'гала би после свих. Дуто *је стајала поред мора укочена на месечини шена дута прилика потсећала је на чемпрес. Чак јој је и Класик посветио једну своју песму; „Чемпрес не мора да буде дрво. Лепше је кад Чемпрес није дрво. Ах, што волим Чештрес. (Наставак у следећем броЈу)
Од среде до петка
Студентско првенство за 1953 годину
Тениско првенство студената Бвоградског универзитета и великих школа одржаће се од 21 до 23 овог месеца на игралиштима Теииског клуба Лрвеиа звезда", комс ]е ловарена технмчка оргашоациЈа првенства. Такацрждве Ке се обавити у две дисцмплиие: мутшсарци пој едииачно и муигки парови. Мада није још добило своје место у спортском: календару Тенисхот савеза, сгЈЦешсасо прввнство у тешесу традициокална
спортхжа пршредба, коЈа за овоЈ значај дутује чињеници да се код нас велики 6pod студеката зктасано бави тениским спортом и да су студенти тенисери освојили ггрва места на државноЈ ранг-листи најбољих тенисера ФНРЈ (Пеггровић из Загреба, Плећевић, Паиајотовић и Николић из Београда). Ово Јесеше студеНтско првенство Је веома потодно, Јер се на крају сезоне сви они налазе у пуној форми. Несумшиво је да би са тог, као и са спортског гледишта уопагге, било веома лоше примљеио.
се било који од квалитетаих тезгисера студеатата не 6и пријавио да учествује У овом npeesству. Запажено Је као ружна no. јава код појединих боллпс теаписера да сиш, кад У извесшзм вроју гакмичеља постигну успехе коЈи им осигуравају добар пласман в* државној ранг-листи, избегавају учеаиће у другим такмичетвима, из страха да не прегрпе какав пораз који 6и мотао да им поквари пласман. Надамо се да се наши naj, бол>и тенисери студенти (Плећевић, Панајотавић, Николић и др ) неће руководити тако неспортскЈпи мхугивима и да he сви узети учешћа у овогодишљем студентском првегаству. ■утакмиде овог прненства почећв првот дана у 15 чаоова, док he се другот и трећег дана играти ггреко целот дана, са преасидом од два сата у подне. Приступ he бити саободан ради популарисааа тениског сппрта.
ПанаЈотовић
Алпинизам
Течај почиње у среду
•услед објектаивких тешкоћа двуги почетготчкн алпинистички тена] ће почети у среду 21 октобра BS3 год. у 19 час. ва ТВШ у еим S1 на Медицииском факултету. Теориска предавања одросааввп се сваке среде у исто време. Првдавања су врото интервсантаа а приступачна свии« гаианинармава, Tt ко да их могу посећивати свк заинтереоовани студеетги - BlMiри. У току течаја одржаће ее net предавања сл следећнм темама: L „О етици алшцаигама** 2. вИсторија аллнвагама у свету и код иае* 3. „о лкчноЈ м техгагчкој опрени једног „алшгнисте* 4. »Oniсности и песреће у плагашн* иS. „ОргаиизациЈа службе сиасавања e прве noMo№. Д-
Атлетика студентима, а не студенти атлетици
О „финским принципима “ и квалитету
РАДО бих бацао куглу, рече Б. Јовановнћ. Ах како бих желео да трчим, рече Г. Маленчић студент, али где и како? Баљда нећу да постанем тркач. Ја сам пре свега хемичар. ТЕДНО ЗАМИШЉЕНО ТАКМИ ЧПЊЕ Група студевата излази са предавања и такмичи се у неклм атлетским дисцишшнама. Свм су задовољни, извршили су вентилацију плућа, протегнули мкшиће (зар је потребно говорити о природноЈ ко ристи спорта?) а победници као да су добили крилца. људима треба дати прилику да се афирмлшу, да се иживе, а атлетика то може. Ето шта су фински пршгципи у атлетици. Оии руше из темелл вепггачку поделу људи на спортисте и неспортисте. БОСОНОГА АТЛЕТККА На први поглед се види да Је ова сличица о студентима коЈи се кживљаваЈу, недовољно одређена. Где се такмичн та претпостављена група? На стадиону, на помоћним теренима, па чак и у тихнм улицама. Тереп се може увек наћи, само ако се има мало добре воље и нешто мање предрасуда о спорту; ако се узме на ум да су раскзпши спортски објекти неопходни једино рекордерима ради рекор да. Ево доказа да ова слободаа гврдња ниЈе ггразна слама. И. Губи Јан баца на помоћном терену. А Емануел Мекдокалд Бејли и Пецељ трчали су по британским ледиаама. У каквој опреми могу да се такмиче ти људм? У хргаелама или босоноги. Важно Је еамо да се свм такмичарЛ боре под истагм условима, а какви су услови споредио Је. Koje се днсциплине могу одвиЈати под овим тако неуобичајеним, гобож ненормалннм условима? И цруго: да ли ће непринрежљеност штетно деловати на оргагагзам? 29 м., 60 м., 109 м., кросеви до 1000 «. и штафете у свим овим дисциплннама, даљи троскок из места или са залетом, то су дисциплине коЈв могу да се одрже без икаквих справа. Зар Је потребно спомињати Још и камеп са рамена да би се цобила листа свих цисциплнна које не траже никакву специ Јалну припрежу. СПОРТ КАМЕНОГ ДОВА? Д» ли смо се овнм напиоом упустили у заступање примитивизма у спорту? Не. Спровођењем нзнетог програма у делз оборио бн с« Јецан у основи примлтиван снобовскч став према спорту, коЈи ниј«
само средство за одушевљавањ* хиљада пасиваих гледалада веллчанственим борбама в Извели смо салео мигавмалн« шг гућности, што не значи да 6и n била норма. ећ следећи кораж био 6и изнајмллвање штоп«рица и справа. Све су ове ствар« цобро познате ж чудно Је што с* не спровод«. ЕЛИТНИ ОДРЕДИ Несумњиво Је да 6и Савез студв* ната успешно реаговао ако 6и љуци почели да траже атлетику а себе. Али нико се није поЈавио, и зато се студентско првенство Бе* ограда оДРжана уз пробрано учеш* ће „елите* из клубова. Ако су они пажљиво одабранж и припремани по спортским клубовима, они прегстављаЈу саставни део Југословеи-
ске атлеткке, а цжљ треба да буде да атлеткка постале сасгавн* део живота студената, да се ство* ри атлетика (спорт) која неће бит* главна преокупадија, него саво једна оД компоненти у студен г * ском жи»оту. НЕПОЗНАВАЊЕ МОГУЋНОСТИ ИЛИ ТРОМОСТ? За све ово није потребна ви* а ' ква заморна агитадија. успееи М** лакова и Јовазгчића оријенттппУ људе према атлетици и ми & игМ ’ радо потрчали са колегама, 6аиа-1 и и скакалж. Довољно Је само У каз3 ’ ти на могућиостн, н преко студевата стзавати колеге умеЈу да организуЈу, да нас crrt» поподне изазову ва такмичеља где у близини факултета. Ако ипах нико ие одазове, онда бисМ с звали да се епертом мало бавв због инертности и прошловеке кК паланачке чамотиње, а да ниЈе в средн недестатак средотаваем tfMVVRĐ
3.
Са изумрлих студентсккх игара
6
” . „опикич гпкота Vocbvje рглам«мн» колегијум. одговорвв уреднив Јосип Франић. Урелништво « админжЈрапијв beorpaaИмвЈе Сез o-W«o 1032-Т-227 Громесечва оретп . ra 72 да. Штамоа .Глас" Моше Пијаае 8. Лмет азлаз. средом. Цева 6 дивара.
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Број ig