Студент
ОСАМ ПЛОДНИХ ГОДИНА ДЕСЕТ НОВНХ ФАКУЛТЕТА
- ■ <настевак са прве стране) зичка академија. Исто тако и gpoj биших педатошкаих школа је згхрсхлручен, пре patra твосгојала je таква школа сгшо у Беохраду, док дакас поред ње аа територији НР Србије успеuiho оспособљавају наставикке с; смогодишњих школа влипе пелагошвае школе у Нишу, Крагујевцу и Нооом Саду. Сгиго један глобалан резиме много товори колкко се отиШЛО напред у периоду од 1918 —1941 године у Беотраду су отворена само четири нова факултета, док је за осам година од ослобођења до данас Бео град добио деоет нових факултета. Тако, ако ое хгораст у периоду 1918—1941 обележи цифром 100, овда је, од ослобођеља до данас, ивдеис пораста школства у Београду 250. Слична ситуадија је и у осталим универзитетским центрима земље, тако да је индекс пораста за Југославију 248. Иаиестаццце од милијарду ж I№ТСТО МИЛИОНЗ ДИН^РЗ) Осггособљавање сваког новскг факултета стајало je много напора и новчаних средстава. Да би факултег могао нормално да функциоиише потребно је оспособити наставно особље, подићи институте и лабораторије, створити услове за несметан рад .студената. То је утолико теже што је опрема факултета. који су радили пре рата, била непотпуна а поред тога и страдала у току рата. Тако је целокупна оттрема Пољоггривредношумарског факултета, која је за време р>ата била смештена у данаштвој . згради Природноматематичког факултета, изгорела. Слична ситуација је била и на осталим факултетима, и зато инвестиције народне вла сти за Београдски универзитег и велике школе износиле су до данас 1.477,489.000 днара. Отсеци предратног Техничког факултета били су тако елабо снабдевени да Je требало утростручити број лабораторија, па тек онда од отсека створити факултет. Тако, например. Флектротехнички отсек Техгогчког факултета пре рата располагао је само са двв лабораторије: за «лектротехничка мерења и испитивање електротехничких машина. Данашњи Електротехнички факултет, поред ових, располажв са још шест нових, модерно опремљених лабораторија: за ви соки напон, високу учесталост, пријемна постројења, телекому никациона мерења, телефонска и телеграфска постројења и електроакустику, док су лаборгторије за високи вакум и сит Нс лна постројења у завршној фазк формирања. Или даље. Предратни машински отсек имао је две лабораторије, а дакзшњи факултет располаже са још пет нових. Технолошки je имао четири, а данас осам лабораторија; Грађевински има три нове, а на Рударском факултету су све новоподигнуте чтд. Нове области науке Псх:ле рата настава је учињека далеко широм и потпунијсм. Читав низ нових научних
Дисциплина данас се кзучава на факултетима, а неке од њих условште су издвајање у самосталне факултете. Београдскм Стоматолошки факултет по иа-
чину организовања наставе и осгвособљазању лекара стомаToajora, а не само дентиста занатллја, јединствен Је пример у свету. Поаребе земље за ин-
жешериаса рударства, геолотије и геодезије довело је до разграњавања и даљег развијааа ових научних области. И они факултети који су постојали пре рата, мтгого су учинили да својин наставнтас планснвима о бухвате и нова нвучва досгигнућа. Наши факултета, по csojoj материјалној ооремљекости, до шли су до тог сгепена да могу ићи у корак са научним остварењима у свету. Наравно, свв већи број нових студената условиће проширење капацитета фаасултета, али оно што је до данас учињено, а нарочито темпо тскг развоја, својствен је само народаој држави. М. 'Б.
„ У лабораторији
САСТАНЦИ КОМУНИСТА
На Економском факултету Комунисти имају доста заосталих испита
Конфер>енција је одржана 21 октобра 1953 године уз присуство преко 500 комуниста и чла нова Савеза студената, декана факултета др. Љ. Пајановића, једног дела наставника и Мише Стијовића, као претставника Универзитетскот комитета СКС. „Задаци комуниста Економског факултета" тако се звао реферат, који је поднео секретар комитета друг Тихомир Блашковић. И дискусија је била усмерена у гом правцу потенцирати најважније акције комуниста у овој години и блшке одредити облике кроз ко је he се манифестовати та акттгвност. Највише је било говора о идеолошком уздизању комјгниста, као предуслову за политич ки рад. У прошлој години било је веома мало састанака на којима би се покретала и разрађивала разна друтптвено-политичка питања. Дебатни клуб одржао је два састанка, с тим што је на другом састанку било присутно свега седам друтова. Друтих форми скоро није ни било. Индивидуални . идеолошки рад, код већине комуниста није био довољан. Код једног дела комуниста било је раширено схватање да за ших и нису нужни сви ти облици идеолошке активности, пошто је сама настава такве природе да им у том правцу може доста пружити. Међутим, сама чишеница да понеки комунисти не знају ближе елементе из нашег привредног система, значај већа произвођача xl слично, говори суттротно. Не губити време око изналажења форми оне већ посто је већ радити. Од тога треба поћи констатовано је на конференцији.
Студенти прве године, досадашњи средњошколци, који су дошли из разних срсдина са још неоформљешгм схваташима, изванредна су средина за комуниста. Полптички рад треба схватити као борбу за људе, кроз облике који се не могу ограничити, јер могу бити разлпчити за сваки посебан случај. Један дскзпгант је предложио да се у оквиру политичке активности уведу и политичке информације. Таква ф>орма, кад би била у питаљу нека друта оргапизација, у неком селу или фабрици. свакако да би била корисна Имамо примера где се У таквтш средииама поставља као о бавеза да на сваком састанку секретар, или неко други да кра- ке политичке информациЈе. Међутим, у једној органнзацији на факултету, она би значила само врађање на старо. Зар не постоји низ другмх начина да се претресу најактуелииЈа политичка питања и успостави контрола колико ко 'мунисти владају том материјом. ако је то циљ, и без политичких готформација?
Састанак је изобличио и неке неггтивне појаве. Појаву „заморености", случај неких чланова КУД-а, који не желе даље да раде у Друштву, тен■ денцију поуштан»а са радом код комуниста када .апсолвирају слабо реаговање на неке лошв појаве код члапова Савеза студената и слаб успех у учењу Декан факултета др. истакао је случај да се неки студентг* на два дана пред испит интересују за литературу тога предмета. Зар то није ггри мер очите неозбиљности? На прошлогодишњој трећој години од 102 комуниста, 27 су била без заосталих исшгга, а 75 са заосталим исггитима из прве и друте године. Просечно је било четири заостала испита на једног комунисту, а 25 чланова имало је од 6—lo заосталих испита. Слично je стање и код апсолвената. м. к.
Зашто на факултетима нема „Народног студента"
Od почетка oee школске године долазе поједини читаоци у р едакцију и траже примерке листа јер не могу да га добију на своме факултету. А на једном факултету десио се овакав случај: позвали човека у факултетски одбор и саопштили му: Tu ћеш да продајеш „Народни студент Oeaj се збунио на неочекиванџ посао: Па ја... oeaj... ~ Мораш. А та реч је некако волшебна за наш пационални менталитет ~~ чаробни изазивач ината. Баш морал? Е нећу! А члан одбора упоран, и остаie npu ceojoj тактици. Видећемо да ли нећеш. И студечт предвиђен за peeuзора је отишао. Члан одбора је квгито записао у нотес ( као: е, в да ли ће да продаје • £тудеит“ или неће). И нисмо 9 ндели ништа. Студенти на том вероватно неће читати ни oeai 6voj који је већ oee године Није то једини факултет на ♦fojte cTvdeuru не могу да дођу *° свога листа.
Десет хиљада овогодгсшњих бруцоша са великил интересовањеи крстаре по аулама и читају све логуће цедуљице по таблама и зидовима у жељи да се упознају са животом на унивврзитету. И они 6u радо читали „Народни студент На неким факултетима чекају да дође од куће стари рсвизор, на некима чекају да им „Студент “ донесе неко из редаки,ије (као што је то био прошле недеље случај на једној години медицине наш сарадник упртио петсто примерака листа на леђа, одпео их тамо и почели да га продајуГ). Дотле десетине студената траже помоћ од екопомских одбора незнајући да се при растурању „Студента" добија 20% и да то за вештог ревизора који растура 500 примерака недељно значи 2000 динара месечно. На предавања долазе хиљаде студената, хиљаде пролазе аулама, живе по домовима, хране се по мензама, иду на утакмице, а сва та места остају без „Пародног студента“ због нечије равнодушности
Удружењима универзитетских наставника, ректорима и деканима, друштвима инжењера и техничара, лекара, правника и економиста
i Y Т ЕНТРАЛНИ одбор Саве I за студената Југосла| ‘Ц вије на свом пленарнол | састанку расмотрио је си| туацију на нашим универзи| тетима насталу нагомилава| њем великог броја апсолве| ната, расправљао је о њихо| вом положају и узроцима коI ји су до тога довели. | Централни одбор ССЈ јед| ним својим писмом обавестио | је Савезно извршно веће о | ситуацији која је настала си| стематским повећавањем на| ставних планова и програма I cee тежем режиму студи| ја. Тражећи од Савезног из| вршног већа да путем пре-1 лазне уредбе реши положај | данашњих апсолвената, ми о= сећамо својом дужношћу да | не дозволимо да се у овак= eoj тешкој ситуаиији нађу | једнога дана млађи студенти, Ш који су т гочели или ће тек по| чети студирати. Ц Прелазна уредба решила Ш би моменталну ситуацију саЦ дашњих апсолвената, док се Ш проблем млађих генерација Ш може решити само хитном Ш ревизијом постојећих наставШ них планова и np ограма. Ш Сматрамо да већ једном Ц треба престати са дискусијаЦ ма у затвореним круговима Ш наставничких саветџ и npeШ ћи на стварно и озбиљно реШ шавање ових питања у интеШ ресу наше социјалистичке Ш заједнице и уз пуну сарадњу Ц одговарајућих фактора наШ шег друштвеног живота. РаШ & и тога се и обраћамо нашој Ц јавности, друштвима инжеШ w>epa и техничара, лекара, Ш правника и економиста да Ш нас у томе помогну. Ш Искуства u пракса из доса-
дашње вишегодишње бо9oе u рада показују недостатак спрежности неких наставничких већа да одреде оно што је битно и потребно у наставиим плановила и програжима. Уместо тога стално се уводе нови предмети непрестано се мења постојећи режим студија и уводе нове и теже обавезе за студенте. Разлоге таквих тизступака на жалост не можемо тражити у жељи за унапређењем наставе и оспособљавањем стручњака тако потребних нагиој социјалистичкој заједници, већ у нечем што са тиме нема никакве везе. Све 080 показује да унутар неких факултетских већа не постоји жеља да се једном одлучније и објективније раз мотре сви ти проблеми и реше у интересу наше борбе за социјализам ,а не под утицајем субјективних и беспринципијелних мотива. Овај проблем није само наш студеитски, већ општедруштвени проблем. Као м досада Савез студената Југославије бориће се свим расположивим средствима за темељиту ревизију наставних планова и програма знајући da тиме доприноси свој удео борби за пзградњу факултета као највиших научних установа социјалистичке домовине. Ми апелујемо на све универзитетске наставнике којима на срцу лежи npocneритет универзитета да nac помогну у борби против конзервативних снага. Смрт фашизму Слобода народу! Централии одбор Савеза студената Југославије
Образложење писма Савезном извршном већу
Неке катедре уводе чак нове предмете
(Наставак са прве стране) веле акцију на факултетима, уз подршку просветних органа власти, да се у заједнипи са настпрчим већима преиспита читав наставни план и програм. који је био преопширан и непотребно оптерећивао и продужавао студиј. Сврха ове акци-
ције је била како да се задовоље гто rese наше привреде и осталих области живота које су тражиле велики број стручних кадрова. тако да се отстра ни ненормалнз појава да студент проведе шест-седам родина на факултетима. Уосталом са оваквом сврхом слагале су се бар на речима и факултетска већа. Иако се потрошило много труда и времена неких бмтних измена у наставним пла ковима и програмима није било, нарочито за старије године, тако да је фактичко стаље остало исто Док се на једној страни мен>ало, на другој су страни увођени нови гтредмети v обавезе студената. Студентске организације се у томе не сматрају одговорним. Једини квалитетнији разлот би био тежња за квалитетнијим студијем, који сам по себи захтева и његово дуже трајање. Али ако je то разлог зашто се отворено не каже и зашто се томе не прилагоди и трајање cr дентских гграза, омогући студентима да нормално студирају, умебто што се вештачки од стране факултетских власти псглашава да је студиј сређен и да је једина кривица * на студентима што он тако дуго тваје. По мишљењу студеетгских ор ганизација ради ое о друтим разлозима (а не искључиво о квалитету студија) који доводи до оваквог стања. У првом реду то је неналажење могуђности од стране факултетских већа да објективно одреде шта је потребно и важно у наставним плановима и програмима. Уместо тога допушта се да неке катедре уводе још и нове предмете, нове обавезе за студенте. Чињеница је да све ово пе донарочиту спремност наших факултетских већа да јед ном одлучније и обlективније размотре све те проблеме. Ми сматрамо да би Савезно извршно веће требало донети прелазну одредбу којом би се временски одредило у ком року ће завршити своје студије апсолвенти појединих факултета У оквиру те уредбе факул тетска већа у сарадњи са организапијом Савеза студената, 1 а према специфичшш околностимп сваког факултста би да! тр коначно реално решење. Ми апелујемо на Савезко извршно 1 ве!;е да донесе коначно решегве овог пролемг јер он превазилази гргнице уимвераитега.
На педагошкој групи ЗАКЉУЧАК: ВИШЕ СВАКОДНЕВНЕ ПОЛИТИЧКЕ АКТИВНОСТИ
Постављено је питање олстанка на катедри доцента др. Душана Јовановића
Основна организација Савеза комуниста педагошке групе Филозофског факултета, на свом годишљет избориом састанку дискутовала је, на основу извештаја секретара ор-I*анизације, о неколико актувлних питан»а. ДискусиЈа je била тим живл»а, што је у последње време искрсло низ про блема који траже неогхходпо решење. ИзвештаЈ, а и дискусија коистатовали су као највећу слабост комуниста у протеклој школској годкни, слабу појединачну свакодневну поли тичку активност комуниста. Више појединачпе активпости Код извесног дела комуниста усталило се мишљеае да се политичко делован»е на студен те некомунисте исцрпљује масовним, '' ;а:..алlтм п*' - iким радом пугем политичких предаваша, дискусиЈа итд. Овакво схаатање комуниста про истекло је донекле и огуда што је и сам социјални састав групе такав да не захтева, бар на први поглед, неки интензив нији политичкп рад. Међутим, искуство је показало да су оваква схватања погрешна, тв је и овај састанак поставио пре; комунисте задатак пуниуи и свестранији идеолошко-политички рад у овој школској години. Примећено је на састанку да Један део комуниста не поклања довољно пажње свом идеолошком изграђивању, а им* чак и случајева непраћења штампе. Питање допента Јовавовића Посебан проблем који је оштро истакнут на састанху је
недисцишгина неких комуниста. Она се испољава у најраз личитијим нидовима као: не прихватање дужности у руководству Савеза студената, недолазак на састанке Савеза ко
муииста и Савеза студеката, не посећивање политичких и других предавања, закашњавање на састанке, неплаћање чланарине итд. Оастанаж је дал»е поставио јед но важно и осетљиво питање: ггитање наставног особља на ка тедри. Повод за ово дао је и недавни инцидент на семинару из историје педагогије када је један студент, комукиста. револ тиран до краја неправилшш ставом према студентима, вређањем и омаловажавањем студената од стране доцента др. Душаиа Јовановића, напустио с е шшар. Сваки студент који сво је излагање поткрегги марксистичком поставком окарактери ше се од стране др. Јовановиha као марксистички фразер. Знајуђи за прошлост др. Душа на Јовановића, слушајући његова предавања која не личе на систематско и научно излагање једног предмета на Универзитету, као и његов непедагошки однос према студентима, комунисти су захтевали да се питање др. Душана Јовановића што rrpe расветли и ретгти, јер је постало очевидно да његов даљи боравак на катедри уз све горе наведене чињешгае. постаје искључен. Сви студенти ове групе и комунисти и не комзгнисти једкодутшш су у томе да се до краја боре за радикално решење овог случаја Кроз дискусију је констатовано да Савет факултета већ дуже времена систематски потш шује и запоставља ггедагошкз катедру на факултету па ј« састанак закљзгчио да се пита ње катедре озбиљније поставт пред Наставнички савет. М. Д.
Покрадене стипендије
Годишња ехушптжна Савеза студената Грађевинског факултета обедодаиил* Је нечисту раОоту службеинка Радекковића. Поред обмчнв криминалне крађе новца Раденковић Је почннио далехо веНу обману, суровиЈу малинациЈу. 600.000 дкпара намење. вих студентима, отргнуо Је од уста стипендиста ■ задовољно (да ли сасвии?) своЈ саможивм џеп шплепниха. Детаљи ове крађе ке одлнкују ее никаквои виспреношђу. Откривена Је од обичне ревизионе комисије. Афера Је ситаочкновннчки сива и неиителнгентно изведена. Па кпак ошаачкава сума премаша noaa милкона. удружељу студенат* грех ва душу што се ова у освовк примитивна варка тако бендеровскл расдветала- Истмна да Је на годкшњоЈ скупштини већ дошло до поскпања пепелом, оа речима: «да Је студентска оргашгзадкЈа водила рачуна ко Је примио сткпеидиЈу а ко Је на списку до крађе не би дошло...“ Да Је н да ииЈе... Будући да Је зец већ побегао, ово каЈаље може да има само поучви карактер. Врој 19
НАРОДНИ СТУДЕНI
3