Студент

Сикови мисле да је то сасвим прпродно. Петар не мисли тако и зато пије. Сивови се школују. Петар је занатлија. Највећа и једина грешка коЈу он сматра да је учинио у свои животу је то што му деца уче школу. Школа Је створила Јаз између родитеља и деце. Деца не желе ништа физички да раде. Лазар је већ уписан ua факултет. Рашко Је већ пубертетлнја и гимназијалац. Обојица су слабушави, високи u безвољни. Лазар Је растао и ћутао. Осећао Је да нешто ниЈе у реду код другнх. И код н»ега. НиЈе знао шта Је то. Затим Је лагаио почео да сазнаје. Од тога сазнаша му се гадило, али Је ћутао. Никад никоме није ништа рекао. Само Је ћутао и растао. Желео је да буде вољен. НиЈе био. Желео је да воли. НиЈе могао. Госпођа Мржша је код шега имала најмање успеха и ако Је он уопште неког могао да мрзи, онда Је он сам био тај. Свима је желео добро, али није знао како да ra чпнм, и зато ra није чинио. Ником није желео з.;о, али није знао како Да га ве чини и зато га Је чинио. Растао је и ћутао. Кад Је 1944 године ослобођена земља схватио је да Је наступила Велика Промена. Схвагио је и срцем и разумом да Је дошло нешто Ново. Схватио је да је Старо отишло у Прошлост. Схватио је да Старо неће никад више да се врати. И због тога Је био радостан, али Је ћутао. Проиена Је бацила светли зрачак Наде на шегову замрачену ДУшу. Осетив Је да he се и он иожда да промени. Да 6и се променио било Је потребно да се чврсто ухвати за Ново. И он се грчевито ухватио за шега, али Је ћутао. Многи од оних који су носиоци Новог иападали су га због тог Ништа му нису зеровали. Он Је и даље ћутао и држао се. нзвесво гвремена осетио Је да губи дах, да не може да корача брзквом Новог. Приметио је да губи снагу и да све више заостаје. ** и ° Је прегужан. алв Је ћутао. Још више се повукао у себе. Од укућана отаа му je био најсимпатичпији, нако Је отац радио " Q *e» пио и радио, цио и пио. Чак је према шену осећао нешто што

fe, како иу се чинило могло да постане права сивовљевска љубав, еаио да је отац био мало ман,е тврд него што Јесте. Волео Је да слуша очеве причо. Волео Је да слуша счев говор пун сочних и масинх израза, Волео је да слуша очево гађаше е падежима.

Чак би му био најсимпатичнији кад би дошао кући у друштву г. Ллкохола. Онда би . отац причао, причаоОнда би се Лазар од срца смејао. Хо није бнло увек.

Рашко Је Још млад и врло радо 6и заменио све своЈе школске књиге, свеске, оловке, лењире и оно неколико мисли што му се увек кстим редом јавл.ају по некад лре него што заспи. Заменио би он све то за три-четири земљана кликера, или за неку подерану лопту крпен>ачу. Кзд год би Јасна одлазила некуд да пере туђ веш или да ради неки други исто тако занимљив, леп и лак посао у госте би дошла r-ђица Глад. Јасна би обично на послу оста Јала два-три дана, Јер тамо где Је радила редовно је добијала и да спава. Хако Је могла више да уради. Понекад Је одаазила у провинцију да црноберзијанчи. И тада би Глад дошла у госте. Глад је долазила у госте зато што би и Петар, одмах по одласку Јаснс на посао, отишао у кафану. Одлази он и кад Је Јасва у кући, али вге тако слободво, Јер га Јасна ва некакав чудан и груб качсн иоже понекад да задржи. Хо ну Је неприЈатно. Увек пре него што пође (кад Јасна ниЈе код куће) мШаашат* сакупи све залвхе хране, ма како оне биле мале и стави их у сандук. Сандук закључава. Кључ носи са собом. И не враћа се док се и Јасна не врати. Хих дава спава било где. У кафанском клозету, например. Лазар н Рашко остају без хране и пара. Лазар и Рашко све те дане прележе у креветииа. ПиЈу иного, много, воде и још више спавају. Волели су да спавају. Ћуте. После се Јасна и Петар псују и свађа Ју. Повекад се и туку. Лазар и Рашко су увек ћутали. И то је све. И тако су прогицале годинс. Родитељи су се свађали и тукли« Деца су ћутала и сазревала. ' (Насгавак у идућем баоју)

Вратоломна ограда треће галерије

Илустрације, Еми ла костића

КУД "ДРАГИЦА ПРАВИЦА" УЧЛАЉУЈЕ

Студентско КУД „Драгица Правица", (Филозофског и При родно-математичког факултета) на годишњој скупштини 20 о. м. расправљало је о лањском раду и хгерспективама и фестивал ском учешћу у току ове школ* ске године. Изабрано је нов>‘ руководство на челу са Храниславом Марковићем, Радославом Пејчићем и Милом Радојевић. Друштво омогућава подмлатку благовремено учлањење пре нове сезоне. Стога оно врши краткорочан упис у све сек ције, од којих су многе управо ссноване на велики интерес сту дентске омладине и окупља ра није чланство у ликовну и литерарну дружину, фолклор, дра му, хор, мушки октет, музичку секцију (инструменталисти и пе вачи), квартет гитара, македонски секстет и оркестар народне, забавне и класичне музтпсе.

НАША РЕПОРТАЖА

СТУДЕНТИ на галеријама опере

ОПЕРА. - „ТХКЖА И ПОРАЗИ „ЦРВЕНЕ ЗИЕI™ЕЛ9ЛК9 ЛК - - ДА ли ЈЕ МОЦАРТ ЗА ОПЕРУ. - ДА ЛИ СЕ „КОНЗУЛ" СКИДА CAPHIEP ПСедМЋЕ СЕ БЈОЈ ВРBЖГГАМ ЗА СГУДЕГГРЕ. РАЗМИМОИЛАЖЕЊА АНОНИМНИХ КРИППАРА

сада ванредни студент". ДОН ХУАН *l. А. Моцарт“. За вечерашњу прелшјеру има улазница Молим две треће галерије. Оветла се гасе, оркестар свира увертиру. Публиха је у напетом ишчеки. ван>у. Прилазиио чувеној клупи у левом углу-аборишту пасионираних љубитеља опере, које понеки злурадо називају „кантоманима"... Ми пишемо за „Народни студент“... о галеријама... Глас из мрака: Па како да кажем, ми смз најбоља публика и најстручнија, а затим овде повек не мора да се укочи... Други глас: Нека нам снизе цене на стајашу. Трећи глас (Тихо запевунш на неку оперску арију): „Завеса се дигла, одложите разговор за касније"! Мало даље, друга група галериских староседелаца ухваћсна је у објектнв нашег апарата: Веља, композитор: Необично сам задовољан, и ако је наша опера млада али сматрам да he м* м»— f велику будућност." Студекткиња архитектуре: „Желела бпх да пројектујем удобниЈе иитериЈере гледалипгга, да не морамо акроватисати и пресавијатм се да би угледали позорницу." апсолвепт рударства:

*а клупа талаз, то м Је душу дало, таио зиме проводкн, Злондмерки гласоп са стране; „Шпане је тата за оперу, али због клупе још njy}e постао икжењер. Он ј е „звездаш", кад »Звезда“ изгу«и, дођс еамо sa трећи ивд „Тоске" да слуша кобау лупу до, боша... „Шпаже" схаЕда калут и шета у кошуљи; „Ја саи овде као код сво Је куће, галерија вема партерске етикеције. '— Шта мислим о претстави? Док траје пдетстава слушам, вез коментара не могу цепкати твоРачку целину —— а кад се заврши... онда ћеко видети. Прелазимо ва десну страну гале. рије. Тамо у дубоком дискретном мраку, у јеку претставе, заседа „повремени свет" талериских експерата и Kpjmmaipa. Седамо неЈ-падљиво међу љих и слушамо: Први глас; Ј«иро, (Чангаловић) се у иропашћасз, ла šSMkŠ тим хумористичкнм ролама, за н>ега Је »Кнез Игор“... Неко са стране: М „Мпро свс пева што му дају, али i ’Шш|' руку на срце „Се- ;Л вил»ац“ није за н»е- | t SB га.“ , Жепски глас: „Слушајте Стано- IB|JH Ја, Стари је то ~Дон Хуан“, Још од пре рата. Него пазите, драго Старц, из- Анонимни к] гледа није у фории оовога пута. уопште сви су нехако занесени вечерас, генералнл ie проба била миого боља, од та. ia сви попуштају..." Глас звонцета, изгуби се у буч[јом аплаузу. Примећујете ли. упита ]е. :

дан дебељко са шумарства; Ст* Јалиште најмаше шнеска, ми »плаудирамо само онда, када они на позорници заиста то заслуже, а остали више спонтано, Јер знају да долази пауза. ИЈГтересазтгне су и карактеркстичне те паузе, у свим позориштима, реке гледалаца, епуштаЈу се па традиционално виђење и дк-

окусмЈу, оцену кошда у вестмбнлвгна позо^вшгам. Мало далас, нма снобова каже Један постадоЈи човек пре рата даме из високих кругова, долазиле су само због ових пауза, да као ва парискпи козкскјгм трка*д покажу csoje тоалете... Пре рата, било је и кдахе по галеријама, коЈа Је знала да утпкшасти комад звмждазкем акв им неко не плати за професионалии пљесак, који је опет с другв стране често пута држао на репертоару многа лоша и безвредна дела. Пего да кађемо студенте Музичке акадехије, oroi су ипак наЈкомпетснтнији, да вам непгто ка жу о згретстави. Студент Музичкв академиЈе: „Ин сценација Је прекрасна Бечки дирнтент Сварозскж и Љубл>ански рсдитељ Лесковшек показали су. како се стара ствар може модерно интерпрстирати.

Други студент: „ИнсцсиациЈа Je сасвим подбацила, оне ку.тисе су скандалосисе, костими сторсопшни.“ Историчарка уметности: (гласом арСитра) „Па није Моцарт, уошпте, за оперу, то Је све иссцкаио и

нетгкпозантио. А још ман»е Је „Дон Хуан“ привлачал за нашу пувлику, ваши људи воле велике, моћ не ари Је. Да позорнида затрепери, и магнетизира гледалиште. Апослвент медицине: „Али то нв може евако. Јова ГлигориЈевић м Александар Маринковић знају да освоје пу<sлику“_. Неко са страве: „Јова има не-

амђеи глас, свропсха класа, тхм он ueea „ва саагу“, да Је сгудаоз. ниЈи, засенио би и Њујоршку МетрополЈггвн оперу. Док Је дисжусиЈа ва врхунцу, одлазамо и локушавааао да првдремо на позорницу. Али се irpeeipei уЈу, огрожна ка. слвна вража. „Сезаме, отаори се“. Не позиажу формуле. СлучаЈво вахаази секретар ггозоришта, и уводи нас у захулисии живот позоршице и гадероба... Имали смо срећу. Иза сцене ва степеништу, сусрећемо директора и помоКиика директора опере. Друже Данон, инате ли студената међу позоришним особљеи? О, студената има, варавно, у нашој кући ( у хору, балету, међу статистима. А да ли би нам хтекн рећи, постоЈи ли могућност, да се за све остале студевте, изван ваше куће, о томе Је било говора, али то Је практичло нмовоаљдо. Не го ми смо прсдвидсли повећан GpoJ олсрсхих претстава за студекте у oeoj сезоии, уз приступачке цене. Ileaca ваш Савез студсната, што пре стутш у везу са укравом Позоришта в вв ћете нас моћи глодати у паЈкраћем року. Само да »е буде одби Јања от_ купл>ени!х претстава и препродајв улазница грађакству хао прошле године, додаЈе Бранко Драгутнновић, Како стоЈи ствар са оперои „Конзул*. То Је Једииа модерна онсра код нас, а круже гаасови да Је скидате за реиертоара? Хо не микахо! Привретиеио Је не даЈемо, Јер Хејбалова тгије у Беотраду, има ангажман у ШваЈцарскоЈ, а замену ЈоЈ иисмо могли наћи. Да ли ћемо иашти прилихе да видимо Још коЈе дела сличног кодерног жанра? Па не баш сасвим. Спрем&ио i „Кратах ншвот** од пгаанског ком. иозпгора де <l>ал»е. То је тако, некако полусавремепо. Домаћа дела!7 Проба се всћ „Златна рибица“ од Миховила Логара. Хвала лепо! Адх ми смо се изгубили у подземнои лавиринту ходниха: лево, право десно, горе. Beh звони! Почеће други чин. Но Једва, Један ватрогасац; Где Је излаз? Па то Је оркестар. Коначио олет. „Сезаме, отвори сс.“ ГалериЈа се смеје, ЧангалићевоЈ инвентивној креациЈи пажа. Пљесак усред сцене. Нска Миро ипак пева хужорн(тичне улогв. На фамозноЈ клупи опет заседа ,дајни савет*. Прикупл>ам храброст и одлучуЈем се на одважан хорах: Јесте ли ви студенти питам? Да. Да ли 6и пристали ва Један анонимав интервЈу? Зашто да ве, само иека неко припазк на фоторетмртера, да нам не осветли идентитст.

Шта мислитс ко наЈвише овећава од млађих? Па свакако Злата Ћипико, под условом да овлада сигурније, кретањем на сцсни. И ИлиЈа ГлигориЈевић, ако о_ лако настави, може престићи бра. та. Пчекујемо Крсту Крстића из

Париза, да видимо шта је тамо иаучио. Тенор са позориице: „Ах Ја нв могу више рећи“! Аноиимни збор критичара тихо у хору: Лх, ми ue можемо више рећи!

Милорад Пешић, доскорашши претседник ССЈ: „Немојте мене, ја сам

Анонимни критичари већају на клупи у углу

„Староседеоци - (Снимци Миће СтоЈановића)

ФИЛМ На маргинама биоскопских програма Позоришним средствима нема места у филму

„Јара господа“ Триглав-филма Ниједна џлегиост није имуна од утицаја друге na је тако иса филлским утицауел у позоришту и позоришнжл у филму. У драми „Смрт трговачког путника“, међутил, и поред филлске проленљивости сцена, која иаругиаеа јединство времена и простора, ситуације су ипак позоришне и сукоби се решавају средствима сцене и у сагласности са њеним законима. А у овоме филму није обратно. Позориште се намеће филму који ипак није соба у којој говоре глумци већ слика која се креће.

Можда је по нечијем мишљењу Лав Куљешов 6uo сувигие екстреман када је б opehu се за специфичност филмског рекао да је оно што је у позоришту минус у филму плус и обратно али је овај филм још је&на потврда да позоришна средства да уступе место филмским ако се неће лош филм. Овај филм Бојана Ступице одликује се одличном фотографијом, сценографијом и костимима, добро простудираним мизансценом и јединственом атмосфером. Показује се да смо што се занатских вештина тиче способни да стојимо поред светских продукција без осећања мање вредности. Што се уметничких квалитета тиче они се, местимични, преплићу са сценама у којима гледамо обичне разговоре неких људи, без икаквог смисла (без смисла јер их гледамо а не доживљавамо) као што је например онај разговор Павла и пл. Малог на улици која је празна као позорница. Тако нас, нажалост, отсуство филмске драматургије; глуме и дијалога спречава да о оооме филму (који је донео нашем филму што шта новога у који је уложено много труда новаи,а, кажемо више лепих речи.

Д. Мак.

Маринко Мрђанов

Врој 19

НАРОДНИ СТУДЕНI

5