Студент

Тршћански проблем

Зашто ћуте?

СТУДЕНТИ топовско МЕСО РИМА БЕСОМУЧНО оргијање разуларених фашиста и проливена крв на тршћанским улицама озиачили су почетак нове фазе тршћанског проблема и једне спасне авантуре у коју је ушла Палата Киђи. Прошлонедељна трагедија у римској режији озбиљно је забринула мирољубиви свет. Њен циљ свакако је јасан: органи зовањем једне крваве дипло матске игре поставити нове уцене и тако изнудити оства рење осжооктобарског диктата. По грубости незапамћене демострације биле су добро организована и смишљена, али не и успешно изведена акција римске владе. Стотине из Италије увезених фашистичких сквадра замутиле су и онако не ведру тршћанску атмосферу. Трст је ових дана понова чуо одвратно ма укање римских мачора, експлозије бомби и митраљеске рафале. На његовом плочнику пале су npee жртве за туђу, империјалистичку политику. За неколико дана nozuнуло је и рањено неколико де сетина грађана и полицајаца. Студенти су постали нечи је топовско месо. Њих су угу рали тамо где им није место. Хушкају их да убијају и naле и за туђи рачун дају ceoјг животе. После скандала у Трсту имамо утисак да се у личности Пеле повампирио Мусолини. Оно што се дешавало у његово доба понавља се сада у истом циљу нна исти иачин. Дописник једне иностране иовинске агенције, ко ји је npe рата био у Игалмјм а скоро је посматрао демонстрације у Риму, између оста лог, nucao је и oeo: „Сат уе окренут за 12 година уназад и вратили смо се у 1941 грдину. Тада се узвикивало „Корзика или смрт!... Ница и Caeoja!" Данас се узвикује: -Трст или смрт! Задар и Фијума!“ А шта би касније тражили када би им се задовољили садашњи апетити?! Запад се чудно понаша за време тршћанске афере. Пошто су увидели бссмисленост своје одлуке, Англо-американци су низ пута изражава ли наде у мирно решење cno ра и одмах су отпочели „дипломатску акцију“. А да ли је они воде искрено? - ми почињемо у то да сумњамо. Јер смо после недавних дога ђаја у Трсту још дубље зако пали наше поверење у некадашње западне савезнике. Они су закували na нека и месе. Ми их само питамо: зашто нису на време спречили фашистичку филијалу „Лега национале“ да разјари духоee и npaeu нереде, зашто су у Трст пустили хиљаде неофашиста да узнемиравају оeaj мученички град; зашто Винтертон увеличава демонстрације, не значи ли то noдржавање римских захтева за Трстом и зоном „А а ? Има месец дана како стално гово ре да се „консултују“, да раде „дипломатским каналима“ А шта то управо раде, где су резултати, шта је са конференцијом коју смо ових дана очекивали, зашто је одлажу и ко је саботира? Нека на то од говоре, зашто ћуте. Ми хоћемо да знамо на чему смо. Ми смо у прошлости и суеише искусили да бисмо се дали навести на танак лед а сада смо морално-политички толико јаки да смо увек cnpe мни свакоме рећи НЕ! То је чињеница коју свако мора no знавати када о нама и са нала разговара. Ми будно пратило шта се збива око Трста и у њему. Ми смо сваког тренутка cnpe лни да разговарало на равnonpa зчој основи, али и cnpe лни да заштитимо наше животпе интересе. В. М. V4 . „ - r

ПРИПРЕМА СЕ УНИВЕРЗИТЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА СТУДЕНАТА

Сви делегати учествоваће у раду конференције Сарадник „Народног студента“ обавештен је у Универзитетском одбору о припремама за конференџију. Износимо ставове и замисли који су од интерес за шири круг читалаца.

ПРЕДИЗБОРНИ РАЗГОВОРИ

ВераРисшику сшудент ирава, нлан Одбора ССРНЈ: AKTHBHOCT студенткињд знатно ie HOPAGHA

Читава земља, нег мптинзима и скуповима, манифестује ceoje јединство и снагу. Понос на резултате постигнуте у годинама које су остале за нама у исто време је и сигурност у нове победе. Чланови Савеза студената учествују у разним видовима предизборне активности. Али, ложе се учинити још више. Н разговори које доносимо то показују:

ПОСЛАНИНКИ КАНДИДАТИ МЕЂУ СТУДЕНТИМА

У • предизборној актошносги учествују и студенти Пољопри , вредног и Шумарског факултета. Њихово удружење недавно је позвало каидидата за Савезно веће друга Божу Томића и кандидата за Рвггублич ко веће Србије друга Бранка Пешића који су им говоршш о неким актуелним проблемима. На предизборном скухту, коме је присуствовао велики број студената, посланички кандидати упознали су сгуден тз са радом скупштине лрошлог сазива, р>азвојем наше социјалкстичке демократије и радничког самоухтравл>ан>а. Студенти су том приликом поставили низ питаи>а у вези са Трстом, па су. их затим интересовала и ттитан>а социјално-здравствене заштите студената и проширегка трудбсничког утгравл>ања здравствене установе. Ова инициЈ атива Савеза студената Шхљопривредног и Шумарског факултета је врло корисна и н>у би у овом шш другом облику могла дористити и остала удружења на друпим факултетима како би што већи број сгудената укључили у предизборну кампању. При томе не треба запоставити активније учешће сгудената у раду оргаетизације Социјалистичког савеза радног народа Југославије. О. П. \

што је код њих недавао био дјрут Милић Бугарчић .. обећао \ им да he послати групу. ј Наш задатак је да изврши- , мо преглед негсих села :i шггер j венишемо прегледима и лековима. Поред тога одржаћемо ( низ предавања из области ме- , дицине и хигијене. Уколико се • гкжаже за потребно, одржаћемо ' и неко политичко предавањв. j Носимо здравстено лропаганд- , ни материјал који ћемо дели- , ти народу. , Ова мала грутга треба да бу- | де претходница једне веливсв ] егсипе која he вероватно у rrpo- \ леће посеггити тај крај. Засада једна велшса прупа од 150 медицинара одлази на . Кооово и Метохију где ће обавкти исте послове.

Огуденткиње дома „Вера Бла гојевић” имају свога претставиика у Одбору остговне организације ССРНЈ. Тим путем задаци Социјалистичког савеза преносе се на колектхгв дома. Активност студенткиња нвшег дома не састоји се само у плаћању члаиарине тај смо период оставили за собом. Предизборна камхтања учинила је, да ое један већдх део сгуденткиња заинтересује за извршење различитих задатака. Огуденткиње су учествовале маоокнона збороааима бирача, са станцима Социјалтестичког савеза, као и на другим већим манифестацијама. Али треба забележити да је, игтак, веома мали број сгудентгсшва, које на свим тим оастанцима иступају у дискусијама. Дом је одржао посебну конферекцију на коју Је био позван посланички кандидат Драги Миленковић. 1 Одбор Социјалистичхог *оавеза обратио нам се да им помогнемо у културном раду, у организован»у веоелих вечери и слично, међутим. ми нисмо у том погледу ништа учинили. ( Уз извесне напоре, ја верујем да би ее и ш том плану могли забележити каши резултати. t У оквиру својих радних коп гференција и у свакодневном животу ooeha се поли’ тичгси живог дома. То се оглада и у томе што смо мм зиа-

ле да се разрачунамо са сту- . денткЈгн>ама које су по својим моралшш квалитетима биле не достојне да буду станари вашег колектива. Славко Николић, нлан Одбора Ш основне организације ССРНЈ СтЈдентидома„Н.Билае‘‘ недовољно раде у врганизацији Социјалистичког савеза У току лрошле године сту•денти дсхма „Мшгован Ђилас” веома су мал ј учмиили као чланови Социјалистичког савеза. Ове године, такође, није добро почело. Али зато нису крхиви само студенти. Иако ое одбору јавио извествн број сту двната, који су желели да раде у Социјал истичком савезу, одбор се није снашао да од њих створи један актив који би итекако лошомагао укључе»у у делатиост Социјалистич ког савеза и осталих студеиата. Студенти засада немају свога irpercra отгиха у Одбору. У оккиру предизборних задатака, Социјалистички савез организовао акцију на засађиван>у садница на сајмтшггу. Међутим, студенти у н»има нису учествовали, Јер иису били обавештаватаи. Г ojko Милетаћ, сшудент Фнлозофског факултета: ТРЕБА ОРГАНИЗОВАТИ ПООЕБНЕ ПРЕДИЗБОРНЕ CAGTAHKE СТУДЕНАТА

Мподраг ПешровиЋ, аасолвенш медицине: ГРУПА МЕДИЦИНАРА ОДЛАЗИ ЗА ТУТИН 1 Група медицитарв, која са др. Живојином Јефтићем, асистентом II интерне клинике одлази за Тутин, треба да буде једак допринос више у предизборкој активности студената медицине. Одлазимо тамо на тражење Среског комитета Тутина, ito-

Политички живот студената у предизборним данима, бар овде на Новом Београду, обојен је интензивнијом и ефикасшцом активношћу. Известан број студената узима непосредног учешћа у припремању предизборних конференција и зборова бирача, излазе на радне акције, организује разговоре са кандидатима за народне посланике, држи предавања у организацијама ССРНЈ, одлази у посету радницима итд. Ипак, постоје извесне слабости и празнине и на њих треба указати с циљем да се до избора прошири учешће студената у објашњавању и проучавању неких питања наше социјалистичке праксе, jep још увек добар број студената остаје незахваћен таласом предизборне активности. Поред учешћа студената у ра-

ду организација ССРНЈ било би неопходно организовати и посебне састанке на којима би се дискутовало о најбитнијим питањима из привреде, или из спољве и унутрашње политике наше земље. Да је дошло до оваквих дискусија, био би мањи број оних, који не познају наш иови изборни закон, или, рецимо, мало знају о дужностима и правима посланика и слично. У том смислу дати су и неки предлози Универзитетског одбора Са

веза студената, али услед недовољне организованости овакви састанци студената нису одржани. Идеје, које је донела Револуција не мере се ни аршином, ни календаром, оне су нове величине остварене на подручју људ ског духа, њихов богати сплет узидан је у наш живот, у нашу мисао и акцију. Зато треба користити свако место и прилику за њихово ширење и богаћење.

Овогодишња »онференција Савеза студената Београдског универзитета размотриће два основна питања: првог дана рада: васпитне проблеме и карактер органнзапије Савсза отудената; лругог дана; наставне, економске и здравствене проблеме. Разрада ових нроблема оба* виће сс добзим делом пре конференције. Beh је одржано саветовање о спорту, а припре мају се саветовања о здравствено-економскнм питашима. наставним плавовима и програ мима која he се одржати (по факултетима), затим о међувародним везама Савеза ету девата и раду организациЈе Народне техвике. На свим саветовањима поред изабраних делегата зв конферендију који треба да буду иницијатори и организатори ових саветовања учествоваће sehn броЈ Јавних. културвих ■ просвохннх радлика. Сваки делепгг добиће основнс материјале м закључке са i саветовања и из реферата који he бити подвет на шивференцији. Дискусија група r делегата по факултетима оивi гућиће заузимање јасних ета' вова и активно учешће eea ког делегата. ’ Универзитетска конферен: ција одржаће се 8 и 9 децем_ бра у амфнтеатру V на Прав! ном факултету.

ТРСТ И ЈћЕГОВА ВЕЛИКА ЛУКА ИРЕДМЕТ СУ БУДНОГ ИНТЕРЕСА НЕ САМО НАС ЈУГОСЛОВЕНА ВЕЋ И СВИХ ЗЕМАЉА СРЕДН.Е ЕВРОПЕ. ХРСТ ЈЕ И Н.КХОВ ПРИРОДНИ ИЗЛАЗ НА МОРЕ И НАЈПОГОДНИЈА ЛУКА ЗА ЛОЖУНАРОДНУ ТРГОВИНУ. НЕКИ ИТАЛИЈАНСКМ И ДРУГЖ ДИСТОВИ ИЗРАЖАВАДИСУ ЧУБЕЊЕ ЗБОГ РАВНОДУПШОСТИ ТРШЋАНА ПОСЛН ДОНОШИЊА ОДЛУКЕ ОД 8 ОКТОБРА. АЛН НИЈЕ ИУДО ШТО СУ ТРПГИАИИ СА СТРАХОМ ДОЧЕКАЛИ АНГЛО-АМИРНЧКУ ОДЛУКУ. УМЕСТО ПРОЦВАТА И ПРОСПЕРИТЕТА, НАД ТГСТОМ СК ПОИОВО НАДВИЈА АВЕТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ И ВДДВ. ИСКУСТВО ИЗМИШУ ДВА РАТА КАДА ЈЕ ОВДЕ ВЛАДАЛА ИТАДВА СУВОТНВ W ;*ДШКО * УПЕЧАТЉИВО ДА 05 3ABORMH|I

ОСАМ ПЛОДНИХ ГОДИНА (3)

Око 60 отсто студената прима стипендију или дечји додатак

Пре рата је веома мали број студената примао државне сти пендије. Од преко 9000 студената, колико је 1938/39 школске бројао Београдски универзитет, свега н»их 376 били су државни стипендисти. То значи, да је тек сваки 25 сту дент био материјално опскрбљен од стране власти. Суме, које се данас издају сту дентима на име стипендија и дечјег додатка, најбоље илуструју чињеницу колико народна држава поклања пажње овом питању. У 1952/53 школској години 3.246 стипендиста (за ту годину) примидо је 98,214.000 ди нара, просечно преко 2.500 дин. по једном стипендисти. У истој школској години 8.477 студената примило је преко 305 милиона дивара на име дечјег додатка. То значи да 60% бвоградских студената прима микимално потребну суму за нормално студирање. Поред овога, ратом ометсним студентима држава је доделила стипендије у износу од

Да би апсолвенти могли успе- i шно да заврше своје студије, , 1952 године основан је студентски позајмни фонд за додељива н»е позајмица апсолвентима. У школској години 1952/53 фонд je исплатио око 35 милиона ди- ' нара. У овој школској години Фонду је одобрен кредит од 30 милиона динара. Пре рата постојала су само два студентска дома, са 1000 места док је у даиашњих седам до мова смештено око 8.500 студената. Иако је број домсова вкше него утростручен, у односу тл стан>е пре рата, питаше смешта ја студената није још j потпуности решено. Тек завршавањем нових блокова у Студентском граду капацитет студентских домова одговараће послератном повећаном броју београдских студената. И капацитет студент ских мензи је удвостручен; од 4.500 пре рата порастао је на 8.500 абонената. Београдски универзнтет вд сбих универзитетских центара у земљи има најбоље организовану здраиствену заштиту од свих универзитетских ценгара *г*шп>п. Студенжжа пошпи-

ника располаже добро опремљеним ординацијама. Поред тога, наша Поликлиника располаже опремљеним опоравилиштима на Авали и Златибору, као и санаториским лечилиштем у Мојстрани. Студенти, корисници одмаралишта и лечилишта плаћају минималну суму, док држава за сваког појединца допла ћује још око 10.000 динара. Тако је, за ову школску годину, Савезно извршно веће доделило Поликлиници за ове потребе 10,000.000 динара. Ове године, 650 београдских студената бесплатно je летовало иа мору у студентским летовалиштима, а мвого већи број студената, са минималном уплатом, боравио је по петнаест дана у тим летовалиштима. За издржавање ових летовалишта сва средства даје држава, тако, да је само у 1952 години у ту сврху додељено студзнтскоЈ организациЈи око 2.200.000 динара. Ово су само освовни видови учешћа народне власти у мате! ријалном опскрбљивању студеттата. М* Jk

ЗАР СМО СВИ МАЛОКРВНИ?

Ових дана код нас се спроводи једна широка акција добровољног даван>а крви, на ко ју се грађани иасовно одазивају. Чудно је, међутим, да се о овој акцији међу студентима ва факултетима мало говори, na јој чак ни факултетски одбори ни УО СС нису посветили никакву пажњу, а још јо чудније да се ни студенти медицине вису вашли побуђивгл да студентима осталих факултета објаспе њен значај и буду носиоци ове акције на универзитету. Зар није било нормално очекивати да he организације СС прихватити ову акцију и међу студентима повести шкроку агитацију за давање крви? Још увек није касно да и сту денти даду свој допринос овоЈ племенитој акцији.

\T rr jrr~. л-ло • di-.OJlii'-'TCKS л. - F - - *—■ ije 17 , ОДНИ студент Г гаднил ху ш НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА п-хх-шз г. б Р . 1