Студент

РКУА IНТЕКиМIУЕК2IТЕТSКА КОНРЕКЕНСIЈА

Ргеlзlојl геујхјја МАSТАУМIН РIАНОУА I РКОСКАМА

(Мдеиуак 5а ргуе зlгапе) ОдгапИепје Ђгоја поогћ &пЛепаlа? Вгој sћа<3епаlа пл зуlш Iакиl- даlеко ргешазије пјхћоуе карасllе!е. Каго<lпа Уlабl, 12 оћјеЗШллшћ гагlо§а, пе шоге <3а ртиЗ уеИка поубапа зге<!Bl;уа га ћllпо ргобггепје 11ћ карасllеlа. Еа<И Iоба, Iзlакll зи и|апll, и Иисој зкоlзкој §<хћпl Љесе зе шоб! ргппаИ поу! зlиШепИ и пео&гашбепош ћгоји. \ Оуо зе пагобНо одпоз! па коГпјикlигпе IакиИеlе: као §lо зи те<llсlпа 1 Iећпlка. ТЈ Iош зш!зlи рге<Иогlбе зе о&гашбепје ћгоја поуоирТзашћ зlи<Јепаlа ри Iеш копкигзшћ ргцета па Iакиllеlе. з!и<lепl;l рг! ир!зи па !а--киllеl Iгећаlо ћ! <lа рпз!ире <3е-Iаlјпот Iекагзкот рге§lе<3и како ћ! зе х Iако иlдгг<3llа зрозоћпоз! га <х!ге<3еп зlи<3lј. 8а <3lрlотош зге<lпје зlгибпе §коlе пе шоге зе ирlзаll па Iакиllе! гакlјибак је когИегепс!је. Моllуасlја: Воза<Забпја ргакза рокагаЈа је <3а зугзеш ибепlсl зге<3пјlћ зlгибпlћ §коlа пе ћег ор§lеß оћгагоуапја, <3а погшаlпо зlи<3l- То је, роге<3 озlаlо§, гегиllа! зlаћод паз!аупо§ ка<3га и 11ш §коlаша.

Па ћ1 з!екао ргауо ир!за па зуе Iакиllеlе и гешlјl кап<3l<lаl за гаугзепош зге<Зпјош з!гибпош §коlош Iгећаlо ћ! <3а ргеlћо<Зпо <Зоћlје ор§lе оћгагоуапје које <lаје бћтшагЈја- Iј. <lа Iша роlогепи уеИки ша!иги. Iпlегезапlпи поухпи Iја рге<Ио§ га иуобепје розl<Ирlошзко& зћкИја па зушх Iакиl- Оп ћ! ћ!о зресајаИгасхја га Iаlепlоуапе з!и<lепlе гауг§е!ка ге<Зоупое з!и<Игапја. N3 оуај пасЈп ге§епо ћ! ћИо рl- зресхјаИгасхје, које зе ро-

з!ауlја уес &о<Ипата, а ћх зе <lорппеlо 1 зlзlетаИбшјет ро<Игапји Маlеггјаlт иslоиl аlид,епаlа ТЈбезпхс! копТегепсхје рге<Иогl- зи <lа зе тгеДе зхзlет зИреп(Игапја, з 11т §lо ћ! рг! <lопо§епји зИрегиЗЈја ћШ копзиИхлгаш »ЗекапаИ Iакиllеlа. 2<lгаузlуепа 1 зосхјаћха 2а§lllа зlи<3епаlа Iгећа <3а зе ге§иИ§е и §lо кгабет гоки. То зе тоге розllбl Ш <3опо§епјет иге<lће и ор

§lој газlШ sl;и<Јепаlа, Ш Ла зе 51и<1еп15ке 2<3гауßlуепе иб!апоуе кге<lШгаји о<l бl;гапе <lггауе. Nl- бе пе Ш бшеlо 161 риlет sатобlаlпоß {lпапбlгапја, §1» уа-21 га об!аlе 2<lгауßlуепе иб!апоуе> јег би 81и<1еп15ке роИкИшке и Iегет роlогаји о<l озlаllћ. Ка кгаји копЈегепсЈје <Изкиlоуапо је о 81а1е§к1т р!lапјlта пазгlаупlка 1 бопезепа је о<llика <lа бе SУI ипЈуеггИеИ ибlапе и Ме<Зипаго<lпо и<lги2епје ипШег211е1а. М. В.

Са Филозофског факултета Постоје ли бесперспективне групе (Наставак са прве етрагш) На осталим групаада за сада студира (без апсолвената) на педагошкој 412, психолошкој 153, историји уметности 362, археоло, шкој 143, етнолошкој 221. Неке од тих група, поред своје специјализације оспособљавају студенте иза друге предмете, као етно: лошка за историју. Због тога многи се надају да ће моћи да се »запосле. Али зар се то не 6и су; кобило са бројем 769 (без апсол|п&ната) историчара, 976 студена|та јужносжвенске књижевности |и другим, где бар у студентима, |р'Ко не још увек у професорима, »сма оскудице. 1 Исихолози као стручњаци, коЈ 1 су у другим земљама тражени у индустрији и разним школама, код нас нису познати. Први дипломци ове групе изашли су те*с недавно, па и они, иако су први, нису могли да се запосле. Тих звања код нас нема и они морају сами да отварају места. Ту се испсставио и један други проблем. Када је требало да се'запосле, тражено је од њих да* поднесу од катедре мишљење да су квалификовани за ту св.рху. А катгдра, која им је издала дипломе. није им дала таква мишљења. 'Из тога излази, да у неким струкама треба отварати нова места која засада нису отворена, а чије би постојање допринело извршавању одређених. макар и најужих задатака; и друго да са Универзитета не треба лиферова" ти слој интелигенције која је упућена само у пека општија знања (а мож.та и у то непотпуно), него праве интелектуалце оспособљене за одређене струке, за одређена места у друштву и при[Вреди. Без таквих стручњака. који би попунили места у средњим школама, на Универзитет и велике школе, долазиће и даље и оии млади људи којиу* више школовање не одговара.

М. КОМАТИНА

СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ У ДЕФИЦИТУ

ДОТАЦИЈЕ - ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ

Овзј’ дом је ретко био у дефициту и увек је некако излазио на крај. Зграда није зидана за дом, па су расходи нд разне сувишне инсталације велики. Издаци су већи него обично, нарочито услед прскања водоводних цеви, чија је оправка скупа, а и казан у вешерај'у је онеспособљен, док је градска перионица много скупља. Дошло се у ситуацију да ли укинути огрев да не буде дефицита? Хладноћа ј’е била велика, до тога ниј’е могло да дође; студенти су редовно примали огрев, а према информацијама у управи, дом је обезбеђен до краја овога месеца. 100.000 динара дугују студенти Нередовна је уплата станарине од стране студената. У Ј*ануару

месецу студенти дугују на пме станарине око 100.000 дин. Многи то дугују због стварних т«цкођа, али има један добар број чије дуговање је последица аљкавости и несхватања шта то значи за материјално пословање дома. Досада је станарина била 600 дин. па је ипак било питања да се и ово смањи. Погледали смо калкулације дома за месец децембар које изгледају овако: Плате радника и службеника са 45% социјалног доприноса 273.402 Огрев 303.840 Осветлење 73.200 Канцелариски материјал 3.170 Трошкови чишћења и одржавања зграде и инвентара 23.135 ПТТ трошкови 8.000

Прање веша 11.233 Потрошни матернјал 30.920 Чишћење оџака 5.110 Утрошак воде 22.690 Укупни расходи 860.124 Док уплата ол стаиарине (приход) износи 408.00в, што значи да дефицит дома износи 452.124 динара. Према овим калкулацијама цена станарине би се повећала за 665 динара. Ако узмемо у обзир повећавање издатака у јануару и фебруару услед невремена, ова би сума била још и већа. У дому „Лоле Рибара* ситуација је слична. Њихова калкулација за месец децембар изгледа овако: Плате радника и службеника са 45% социјалног доприиоса 704.627 Огрев 544.000 Осветлење 143.360 Канцелариски материјал 1.970 ПТТ трошкови 9.239 Прање веша 34.045 Потрошни материјал • 20.109 Вода 82.503 Димничари 2.259 Разни трошкови 32.034 Набавка инвентара 45.512 Превоз каадионом 23.851 Порез на бифе 7.630 Банчини трошкови 32.443 ДОЗ 6.000 Утрошаж намирница 2,248.390 Укупни расходи 3,910.208 Укупни приходи 3,203.515 Као што видимо из калкулација и овај дом је у дефициту 706.693 динара за месец децембар, а слично је и у осталим домовима. Дотације једини излаз Како мислите да поставите равнстежу биланса? питали смо управе оба ова дома. Одговорили су нам отприлике овако: Ситуација је врло озбиљна и нема ставке у калкулацијама коју бн могли да елиминншемо. Дом иде све више у дефицит, а биће га мање када престанемо са ложењем. За сада постоји само једна алтернатива: или повећати станзрину дома, или тражити дотације. Усвајањем првог би били погођени студенти, а дошли би у једну нелогичност; за собу у којој станује рецимо пет студената плаћало би се 6.325 линара, 'ито је много скупље него што п.таћају студенти који стану!\’ прпватно. Значи, једини излаз је у добијању дотација и ниједно труго решење не би могло да нађе свог оправдања узимајући у обзир моменталну ситуацију дома. •

Миле МИЛЕТИЋ

СТУДЕНТИ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ ИЗ БЕОГРАДА

ВРАТИЛИ СУ ПОСЕТУ ЗАГРЕБАЧКИМ КОЛЕГАМА

Средином јануара отпутовала је у Загреб група студената историје уметности из Београда да врати посету загребачким колегама. Београдски студенти посетили су галерије и музеје као и остале историске и уметничке знаменитости. Том приликом од неоцењиве користи била је помоћ наставника Загребачког свеучилишта. Поред тога студенти су посетили сликара Отона Глиху као и познатог вајара Војина Бакића. Иницијатива студената историје уметности филозофоких факултета Београда и Загреба о размени посета показала се као корисна

Загребачки и београдски студенти п .ред музејом за уметност и обрт после отвара н»а ХЕРМАНОВЕ изложбе

ИспраћаЈ на железничкој станици

Ni tajno ni javno KROZ OTŠKRINUTA VRATA

Сlт sто вагпаН Љ зе и Вео§га<3и скЗггауа газЗапак ргеЗбЗауп!ка ХЈпlуег2llеlа 1 УеИМћ зкоlа и 2етlјl, ођгаШ! зшо зе пабет гек!ога!и га IпlогтасlЈе о оуот гагlапки. Та<3а ашо доћШ оуакау о(lеоуог: а!l па оуот зауеШуапји пебе ргlзизlуо уа!l с!орlзпlсl ИзЈоуа, пе§о 6е то и Iоки га«lа поу!пагlта з!ау-Iјаll па газроlо2епЈе таХепја1е ... 2паlе, ођ!бпо поу!пагl Iобе Iпlегргеllгаји, а 1 заlа га заз!апке Је шаlа.« Ргуое <3апа зауе!оуапја Мlо Је оуако: и заll, око кгибпо розlауlЈетћ геlепlћ зlоlоуа, зебе гек!огll ргогекlоп ипlуег2llеlзкlћ сеп!ага (Iок и зизе<ЗпоЈ зоћ! роге<l оlбкппи!lћ уга!а зе(lе, за ћlокоуlта и гиката, (Iорlзпlсl ћео§га<Ззкlћ 11з1оуа I рга!е га<l заз!апка. Рге Iо§а зи 1т гекИ ћа 1ћ пе тоеи ризllll па заз!апак, а кад зи уес (Iо§ll пlзи 1ћ шо§ll ро!рипо оДћШ. Као гегиl- зуе§а уга!а зи оlбкг!пиlа. Ро§lо Је зИиасЗЈа ћПа Iзиуl§е зшебпа, и паз!ауки коп!егепсlја уга!а зи ро!рипо о!уогепа 1 и Iзlи заlи, коЈа Је рге ћ!lа та!а, ри§lеп! зи поу!пагl.

ДРУГАРИЦА ЈЕ ДОБАР ЧЛАН СК ОДАНА...

Пре неки дан ггрисуствовао сам Једном састанку Једне од организациЈа Савеза комуниста Филозофског факултета, на коЈој Је поред осталог на дневном реду било и читање карактеристика неким другарицама које напуштаЈу организациЈу. Код нас се усталила пракса да карактеристике пише Једна група људи која се, тако рећи, „специјализирала" у том смислу. Ради тога те карактеристике личе Све оне обавезно садрже Једне исте речи као: ... „другарица Је добар члан Савеза комуниста, одана ПартиЈи, будна” итд. Не тврдимо да сваки комуниста не поседуЈе ове атрибуте, напротив сваки комуниста би их обавезно морао имати, сано да ли их треба наглашавати у свакој карактеристици. Даље стоЈи; „Другарица на време извршава све задатке, редовно плаћа чланарину, редовно посећуЈе све састанке и конференције, прати дневну штампу, налази се иа линиЈи савремених догађа Ја.” Зар све ово што Је наведено у карактеристикама ових другарица није управо предуслов да се буде члан Савеза комуниета, а кад Је већ то треба наводити као нешто што Је од пресудног значаја за Једног комунисту? И све Је ово било наведено у трима карактеристикама које су те вечери прочитане. Да Је овакво писање карактеристика постало пука формалност, доказује ово. Недавно Је једна са ове групе, само члан Савеза студената, затражила карактеристику ради запослења и веровали или не, добила Је скоро исту оцену као и ови комунисти, иако ниЈе нарочито добар члан Савеза студената. Све то показуЈе да Је писање карактеристика постало пука формалност и да се кроз њих не види конкретан човек. Не би ли их требало другоЈачије писати.

slииепl

3