Студент

ЗАШДНИЦА ДОДЕЉУШ материјална средстба униберзитету према својим могућностима

(Настарак са прве стране) Наша друштвена заједннца је и досада посвећвала пуну пажњу пнтању универзитета и одгоју ингелигенцнје и према својим могућностима за универзитете и за студенте одвајала је знатна нов?ана средстза. упркос многим тешкоћамд у којима је била... Неоспорно је да садашњн систем дечјег додатка има својих негативних страна. У том погледу се ради да се он у односу на студенте замени бољим системом сти-

пендрања, са којим би се и матерјалне могућности студенат а би тно побољшале. Систем стипендирања од стране комуна, установа и привредних предузећа доприне* he и правилном распореду студената на поједине факултете. То би довело како до материјалног обезбеђења студената и омогућавања да се на време заврши факултет, тако и до 31натног побољшања квалитета сгручности младих кадрова који излазе са студија”... „Надам се, завршио је дрјт Ко лишевски. да ће ваш Конгрес посветити пуно пажњс свим овим питањима и донети конкретне конструктивне закључке. у духу општих напора наших народа у борби за изградњу соцнјализма. Поздрављајући ваш Конгрес у име Социјалистичког савеза рад-

ног народа Југославије, ја желии Конгресу и свима вама плодоиосан и усоешан рад.”

ПОЗДРАВНА РЕЧ ТУНИСКОГ ДЕЛЕГАТА „СОЛИДАРНОСТ КОЈУ СТЕ ПОКАЗАЛИ ПРЕМА НАМА ДОСТОЈНА ЈЕ ОМЛАДИНЕ СЛАВНОГ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДА”

(Наставак са прве стране) Наша Унија била је дужна да одговори на Ваш великодушан позив. Заиста, Ваша моћна организација била је прва која је одговорила на наш позив поводом нашег првог конгреса, који је одржан прошле године. Ваше присуство било нам је тим драгоценије јер је било конструктивно, будући да је Ваша делегација узела активаог учешћа у раду нашег конгреса. Од тада Ви сте увек били уз нас, Ваш став на нашој страни на четвртој конференцији КОСЕК-а то доказује. Та дејствујућа солидар#ност коју сте Ви према нама показали служи Вам стварно на част. Она Је достојна омладине славног Југословенског народа који Је знао да пружи отпор свим облицима тоталитаризма и да одбраии своЈу слободу по цену жртава коЈе свима намеђу осећање поштовања према њему. Ја Вам искрено захваљујем, нарочито због тога што је Ваша солидарност Једна од ретких која није из интереса и нема других темеља до братства међу народима и њихове заједничке тежње ка слободи, благостању, миру. Ми смо као и Ви до највеће мере борци мир. слободу и благостање. Ми смо то тим Више Јер водимо неуморно неЈеднаку борбу за побољшање наших услова живота и студи Јам за независност наше земље, Јер смо свесни чињенице да се култура може развијати само у слободи и да ђе само нестанак колонијалног система, те клице рата и тог непријатеља сваког напретка, моћи да убрза краЈ неправде и мрачњаштва." У другом делу свог излагања

делегат студената Туниса дао Је убедљиве чињенице о тешком економском, социјалном и политичком животу омладине његове земље. Међутим, правда је могла да буде дата туниском народу да се француски пролетаријат и француска омладина, који су наши природни савезници, чиЈи смо ми били другови у мрачним данима, браћа у борби против фашизма, показали своЈ бес са довољном Јачином како б и принудили француску владу да призна читавом Једном народу, право на слободу. Нажалост сташе Је такво у ФранцускоЈ да једна страховито подељена левица замагљуЈе суштину колонијалног проблема који је на таЈ начин схваћен само као непосредан одраз партиске покоји води до онога што Је тачно названо JtKKTarVtfdM'' SotSfeференције". Авај, скоро Је исто стање и У светским размерама пошто борба угшетених народа интересуЈе Вође Једног или другог блока само у оној мери у колико се они н>оме служе када састављаЈу у евоЈим канцелари Јама свечане и ултрасвечане декларациЈе о слободи, правди и миру племенитим иде Јама коЈе оии профанишу свакога дана. Због тога, ми никада нећемо довољно моћи да ценимо Вашу подршку и Вашу солидарност, Ми ,студенти Туниса се због тога са Још више поштовања сећамо успомене Југословенских студената коЈи су жртвовали своЈ живот за времв НОБ. како би убрзали пад нацизма и због тога што Је за време последњих догађаја у Тунису радио Веоград био тај од кога су туниски патриоти црпели највећу потпору за продужетак своЈе борбе.

КОНГРЕСА

Нови универзитетски центар ■ „Државна репрезентација* 1 ■ Технина „празан простор'* вПароле и д е л а ■ Из нонгресних кулоара

Вукас, Хорват... и даље није могао. Сала се испунила смехом делегата Конгреса коме се пред лаже састав државне фудбалске репрезентације. Претседавајући је пренутак застао изненађен смехом, па схвативши о чему се ради и он се смејао од срца. Доцније је било утврђено да КонгресУ не присуствује фудбалер Вукас већ Вукос, делегат из Београда... * ♦ ♦ Бритким речима са жаром у очима говорио је о поразној колонијалној експлоатацији Фран цуске у Тунису. Са четири докзгментоване странице показао је тешко стање народа Туниса и бурно поздрављен говорио о колонијализму као клици ратова и узроку беде, немаштине, и заосталосги милиона угњетених. Рекао је отворено и недвосмислено: да су француски про летаријат и француска омлади на могли јачом политичком бор бом натерати француску владу да промени политику у Тунису и да да слободу једном читавом народу, Говорио је о људима и покретима који се ките борбе-

ним паролама о слободи када пишу декларације, али и свв своде на писање декларација. Говорио је о ставу наше делегације на *V конференцији КОСЕК-а и о подршци коју прУ жамо народима у борби за слободу. Све је то слушао и прегставник студентске Социјалистичке уније Француске. А када је Тукижанин завршио говор Фракцуз му је пришао и честитао. Доцније је и он поздравио Конгрес лепим говором пуним хвале нашој организацији, земљи и народу. Слагао се и поздрављао праведне захтеве Тунижана, тражио слободу, правду и једнакост. Лепо, друже, из Француске. Али, да не останемо само на то ме? • ♦ ♦ Био је подужи састанак редак ције нашег листа. Требало је на правити план за обраду најваж нијих питања која he се решавати на Конгресу. Тројица ид>’ у Скопље. Посао је подел»ен. Остало је још да пронађемо могућности за техничко обављање послова. На Конгресу ће бити Секретаријат и техничко особље на челу са Секретаром.

Значи имаћемо све: стенографске белешке, дактилографкиње, машине, телефон, и др.

Дошли смо у Скопље, потражили Секретаријат и прочитали на једним вратима у згради Конгреса да он постоји. А кад се прешло на рад видели смо да је Секретаријат слабо организован. Није било довољно ма шина, ни дактилографкиња, телефон није радио. Другог дана дошли смо до закључка да Секретаријат заостаје „само“ за два дана рада Конгреса. Код фото службе било је дру гачије. Одлично организована од стране СтУдентског фото-а-матерског друштва фото служба је за веома кратко време издавала слике са заседања. Али, свака слика коштала је 200 динара!?! ♦ ♦ ♦ У конгресним кулоарима чуЗУ се и постављају разна питања. Нека од њих смо коментарисали опширније а нека би само напоменули. Кажу да ће цео реферат дрУга Мике Трипала ући у наставне планове и програме наших Универзитета. Такође причају да се др. Стојчевић, професор Римског права из Београда осећао одлично када је друг Трипало као пример за несолидно

припремање испита од стране неких студената навео полаган>е Римског права на Правном факултету у Београду,

Ж. ЖИВКОВИЋ

ЗА ВРКМЕ ПАУЗЕ СЖЛАПАЈУ СЕ НОВА ПОЗНАНСТВА

(Илустрације МОМЕ МАРКОЗИЋА)

ИЗМЕНЕ У СТАТУТУ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГOCЛABИJE

Измене Статута, које Је усвојио Други конгрес ССЈ, нису крупне. Могу се поделити на промене чисто принцитшјелне природе, као и на измене формулација. У досадашњем статуту два члана говорила су о оснивању разних дру штава и секција (чл. 6), као и помоћи (чл. 7) посебним друштвеним организацијама (Народна техника, спортски савези и сл.) У периоду између I и П конгреса активност друштава и секција порасла је тако да је s'словила саж»мање досадашња два члана статута у један. Једна од најважнијих измена је усвајање садашње II главе статута „члаиство у Савезу студената", који гласи: Чл. 10 „Студенти (редовни и ванредни) који прихватају начела и задатке Савеза студената Југославије, постају чланови студентског удружења добровољним приступом, а прима их удружење на начин предвиђеи правилником удружења. Чланови Народне омладине 'и ССРНЈ, могу при доласку на студиЈе приступити У чланство студентског удружења на основу ранијег чланства у наведеним организацијама. Чл. П Чланови Савеза студената дужни ćy да раде на спровођењу у живот статута, правилника удружења, као и закључака руководећих органа Савеза. За грубе прекршаје одредаба и принципа Статута, као и правилника удружења, могу се правилницима предвидети казне које се изричу члановима Савеза. Чланови Савеза студената дужни су да редовно плаћају чланарину у износу који се одређује финансиским пословником. Чл. 12 Чланови Савеза студената имају право да учествују у раду удружења, да бирају органе Савеза и да у њих буду бирани. Они, даље, имају право да се под истим условима користе имовином Савеза. Чл. 13 Чланство у Савезу студената пре стаје искључењем, завршетком или прекидом студија." Досадашњи Статут није садржавао ову главу, али пракса организације доказала је да у статут треба унети овакве основне одредбе, док детаљније то разрађују правила удружења. Остале измене су практичне природе (финансиско пословање и сл.), као и промене неких досадашњих формулација. STUDENTSKE PRIREDBE U SKOPLJU Za vreme trajanja II Kongresa SSJ u Skoplju je izveden niz pri redbi i koncerata. Program su dala studentska društva iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva i Skoplja, koja su došla na Kongres zajedno sa delegatkna svojih univerzitetskih centara. Na svim priredbama učesnici su nastupali pred prepunim dvoranama delegata i meštana. Zapažen je lep uspeh i članova folklora »Branko Krsmanović« koji su na Kongres došli sa turneje po Turskoj i Grčkoj.

Одбору за просвету Савезне народне скупштине

Имајући у виду значај физичког васпитања студената кав саставног дела општега васпитања, сматраио да се брига • његовои остварењу ие може препустити еамо студентским ■ партиским организацијама, већ Је потребна пуна сарадња ■ помоћ школских управа н других просветвих органа. таква е»радња, нарочито у раду на изградњи спортских објеката, проширењу матери Јалних средстава. биће од велике користи за развоЈ спорта и физичке културв на универзитетима. У жељи да рад на физичком поднзању етудената постане систематичниЈи н свеобухватнији, предлажемо да се размотри могућност увођења обавезне ваставе фнзичке кудтуре. То вероватно није могуће учинити одмах за све факултете у земљи, алм је свакако изводљиво дз се у складу са вашим материЈалним могућностима почне са увођењем обавезне наставе на поједнии факултетима: првенствено на Филозофскои и Природноматематичком факултету и високим педагошким школама, код студената који ће доцниЈе као наставницн, ииајућн шмре физичко образовање, допринетн да ее повећа интерес наставничког колектива за проблеме физичке културс. У том погледу би се могло већ сада размислити о петогодншњеи, или десетогодишњем плану увођења обавезне наставе нз свим факултетима, зависно од материјалних и другик услова. Надамо се да he ова ваша сугестија иаићи на пуно разумевање. 15 март 1954 Скопље

П КОНЦРКС САВЕЗА СТУДВНАТА ЈГУГОСЛАВИЈЕ

3