Студент

Пратите сценарио „С туд e нта"

ЖАН-ПОЛ САРТР

Међу зупчаницима (l'engrenage)

(8) Она има право, другови. Ако се вратимо побеђени у фабрнке. ми смо изгубили образ и нећемо никада више моћи да штрајкујемо. Пошто нам намећу силу, прихватимо је. Они се неће усудити да нас owрају са војском. Читава земља се слаже са нашим напором и подржава нас. Да ли ћемо попустити као послушна деца? Треба ли једна жена да нас гура у борбу? Ја стављам тај предлог на гласање: ко је за заузимање фабрика? То је лудост и злочин, рече Жан. На гласање! виче Бенга. Гомила оклева један тоенутак. Затим мало помало руке се дижу. Огромна већина. Ко је против? пита Бенга, Неколико руку се дижу, међу којима Лисјенова и Жанова. Ви сте одлучили, рече Бенга. Сутра ће свако доћи на своје место у фабрику. Организоваћемо заузимање на лицу места. На подијуму Жан чини један разочаран покрет. Скаче са подијума, док се гомила разилази. Он се поиближује Лисјену и Хелени, која га гледа са малим триумфалним осмехом: Па? Није баш одвише лоше за девојчицу! Ви не опраштате, рече Жан. Он је опоро гледа и помеша се са гомилом. Хелена следи гомилу поред Лисјена. Она је безобразна, али јој је нелагодно. Наравно, ти си гласао као Агера! Лисјен разочаран, сдгсвори помирљиво; Није то због Агеое. Али, видиш ли, Хелено, када Немци буду дошли... Па? Биће употребе силе. Никад се нећу придружитн акту насиља. Суд Хелена говори тужна и поносита; Ви знате да је он одржао реч. У свом животу он се никада није придружио неком насилном чину. Ми то знамо, рече Франсоа. Целог свог живота он је понављао: „Никаква победа не исплаћује губитак ма и једног човека“. Зато је и умро, рече Хелена. Оп је умро зато што је хтео да сачува до kpaja чисте руке. Он је ипак хтео да учествује у заузимању фабрнке, зато што је постојала опасност и зато што је хтео да остане са Жаном и са мном. Он је волео Жана. По првн пут она се окрете пргма Жану, говорећи последњу реченицу; коју изговара без жестине са неKO'M готово немилосрдном нежношћу. Жан је дубоко потресен: Он стнска вилице и сузе му навиру на очи. Хелена се поново окреће ка пороти и наставља: Прва два дана, све је добро прошло. Трећега... Сведочење Хелене „,, r V 1 ШЦЗЏСШШС& јИ#Т . • (Десет година раније) Фабрика петролеја Фабрика заузета. Врата затворена. Штрајкачи на стражи. У једном углу фабрике дугачка пљосната зграда: то те амбуланта. Хелена је пред вратима са Лисјеном. Изгледа срећна. То је диено Лисјен. Каква дисциплина! Жан је организовао службу реда. Наравно. Он је још увек бесан против мене, твој Жан? Није ми нкшта рекао. Аха! рече Хелеиа помало разочарана. Одједном допире неки узвик: Војници! Неки млади садник са впха крова једне од зграда, пруиссне руке према улазу у фабрику, виче: „Војници! Војиици!" Галама!, разни покрети. Људи излазе из зграда. Други тпче ка вратима. Чује се узвик: Шта је то? Војници! Шаљу нам војску. Војници! Вошнци! Људи су се попели на кровове и чине широке покрете и вичу: Војници, Долазе са две стране! Узнемирекост почиње да се прзтвара у безглавост. Жан и Бенга излазе из једне згпаде и одмах су опкољенм гомилом која се сваког тренутка повећава. Из сргдине гомиле чује се Жанова вика; Не сви одједном! Тишина, мир! Хелена се у гомили нервозно хвата за Лисјенову руку: Ја сам... јз сам била... Дођи к себи, Хелено рече Лисјен. Жаи госори у васпостављеној тишини. Мк нисмо икали среће, али никога не треба прекоревати. Сада, треба одатле да се извучемо. Не долази у обзир да пружимо отпор: ми немамо оружја и то би била кепотребна кланица. Али ми не можемо ни овде да остенемо: они би нас ухапсили и затворили. Постоојте се! Брзо! Гомила оклева, затим се организује неки покрет и сви људи се постројавају у тројна редове. Стгпи на чело! виче Жан. Слушају гз. Он говори даље. Сада, отворите врата. Негголико људи одлазе ка вратима и широм их отварају. Жан се приближио једном старцу седих власи који стоји у првом реду колоне. Ти, старче, иди напред. Казаћеш им да ћемо изаћи и да нас слободно пусте вратићемо се на рад сутра. Нека га прате три добровољца. Три човека излазе из редова и упућују се ка враТима, окружујуђи старца. У великом дворишту фабрике

Превоп: Д.. НАЈМАН

сви рздниии су сада постројени. Жан се приближује Лисјену и Хелени. Он се осмехну Лисјену. Па, Лисјен? Иде лн? Жане? Мислиш ли да ће пуцати на момке? Једна могућност од две, ргче Жан учинивши покрет као да не зна. Хелена посматра Жана са неком востом зависти. Њене усне подрхтавају. Она рече пригушеним гласом: Ви ликујете! Жан је ћутљиво посматра дуже времена. Не, ја не ликујем. Они се посматрају још један тренутак, к~о да су опчињени једно другим. Хелена учини покпет ка њему, затим се нагло одбаци уназад и паде плачући Лисјену у руке. Ја га мрзим! Ја нећу да га више видим! У том тренутку чује се велика ларма и повици: Ево их! Ево их! Старац и тројица људи који га прате враћају се у фабрику. Жан, Бенга, Лисјен и Хелена пду му усухрзт. Они прихватају. Само имају наређење да ухапсе Агеру, Лисјена Дрелича и болничарку. Под тим условом они нас пропуштају, Мумлање у гомили која протествује. Жан диже руку и захтева тишину. — r Они имају наређење да нас ухапсе, али ми им можемо утећи. Изићи ћемо кроз канализацију. Идите. Колона крену и прође кроз врата. Бенга се приближио Жану, Хелени и Лисјену. Жан га гледа и каже му: Шта ти чекаш? О теби није било речи. Ја хоћу да останем, ако ви остајете, рече Бенга. Ти си луд? Ако ми будемо ухваћени, друговима ћеш бити потребан. Док радници излазе из фабрике, Жан, Хелена и Лисјен приближавају се вратима и посматрају колону која маошира ка војсци што се примећује непокретна свугде унаоколо са пушкама к нози. Лисјен изгледа забринут. Ти мислиш да је то замка, упита он. Ја не знам. На сваки начин то је била једина ствап која се могла учинити. Све троје у тишини посматрају дугу колону која пролази и Жан рече кроз зубе: Волео бих да сам сад два минут р старији* Колона радника пролази сада између вошика постројених у два реда. Некаквд реакција војске. Радници се удаљавају. Жан узима Хелену под руку и учини знак Лисјену. Изгледа луд од радости. Пустили су их. Пустили су их да прођу! Пустили су их да прођу! Лисјен изгледа исто тако весео као и он, Хелена је још нервозна, али је као ослобођена. А сад у канализациsу! рече Жан. Он у трку повуче Хелену. Лисјен трчи крај њих. Суд Хелена говори: Ми смо изашли кроз канализацију. Одвела сам их код Сузане. Провели смо тамо једну ноћ, а затим нас је одвела на мајур њеног ујака. Свелочензе Хелене (Десет година раније) Неки сеоски пут Лисјен, Хелена и Жан шетају се на селу. Хелена је између два човека и даје сваком по једну руку. Иза њих назире се Сузанин мајур. Чује се Хеленин глас; „Жан и ја били смо се помирили. Ми смо често одлазили заједно да се шетамо, он, Лисјен и ја. Сузана је више волела да остаје на мајуру".

Илустраиије: Јован ЋИРИЛОВ

Хелена, Жан и Лисјен спуштају се низ неки мали пут који избија на једну речицу. Они иду уз речииу малнм путељком. Затим се Лисјен зауставља. Овде, је газ! Је л’ дубоко? упита Хелена. Имаћемо воде до колена. рече Лисјен. Хелена учини гримасу. Шта мари? рече Жан. Он седа. скида ципеле и чарапе и заврће панталоне изнад колена. Лисјен ради исто. Alopa да је ледено, рече Хелена. Пренећу те. рече Лисјен. Ти? Дед покушај. 'Хелена говори Лисјену са неком иронијом, као брату. Лисјен је узима у руке и са напором је подиже. Уф! рече он, враћајући је. Хелена се смеје. Тим горе, сама ћу прећи. ~ Жан се дигао; гледа Хелену скоро тврдим погледом: < —Ја ћу вас пренети, “ Ви? рече Хелена. „ Она посматра Жана неком врстом изазова. Жан рече мало шкрипећим гласом: Зато што имам само једну руку? Биће довољно. Ви ћете се окачити о мој врат. Лисјен је већ дошао крај воде. Хелена и Жан се гледају и нема само изазова у њиховим очима. Па? Долазите ли? виче Лисјен. Ево, рече Хелена. Затим, додаје на Жанову адресу: Шта ви чекате? Она одлази к њему и обухвата га рукама око врата, Жан провлачи његову леву руку под Хеленина колена и диже је као перо. Он улази у воду. Стиска свој обухват. Она се мало препушта, ставља главу на његово раме. Затим се нагло тргне и гледа га без знака пријатељства. Она сс стиди тог препуштања. Привлачност коју за њу има тај тврди снажни човек претворила се у одвратност невинашиа према мужјаку. Пустите ме! Пустите ме! Жан је посматра тврдо и иронично. Хелена почиње ла се бацака. Жан је држи уза cw Она га удара песниизма. Пустите ме! Кажем вам да ме пустите! Лисјен, који је дошао на другу обалу, гледа их смејући се. ' ' Држи је добро! виче он. Држи је добро! Ево ме. Он улази у волу, али Жан, не испуштајући Хелену, која се још увек бацака, пожурује корак и стиже на другу обалу. Он оставља Хелену на земљу. 9 бна се удаљи неколико корака и каже суво: Страшио ми је када ме неко носи. Двојица мушкараца се поново обувају и не наставе шетњу са Хеленом, већ се пењу на неко брдашце. Када су стигли на врх, седају и посматрају панораму. У даљини, врло далеко, виде дим града, фабрике и петролејске торњеве. Чује се Хеленин глас: Било је то јаче од мене. Морала сам стално да га изазивам. Хелена седи између Жана и Лисјена, гледа Жана као да нису лречистили некакве рачуне а затим рече иронично: Уствари, ви не само да сте храбри, већ сте и снажни? Он је јак као бик, рече Лисјен. Прави мушкарац, јел’да? рече Хелена с а лаким осмехом. А зашто сте онда за политику смиривања? Жан је посматра, тужно и споро одговори; рекло би се са жаљењем: Ја нисам за политику смиривања. Ви сте против штрајкова. Засада, да, рече Жан. И против саботаже. Ви сте видели до чега је то довело. Не треба нападати Шелхера и његове шпијуне. Они су сувише јаки, а и влада их подржава са полицијом и војском. Они могу да нас отерају из фабрика и да нас сломе.

sludenl