Студент

Proverite vaše znanje engleskog jezika

Робlојl паст <lа зе уеота ћгго, та (1а пе ћаз бабуЈт иlуг(Н зlереп ротауапја јесlпо|? 81гапо§ јегхка.. Ра21ј1у1т о<lаћlгапјет 12Уевпоб I>гоја геб! 12 гагпШ оМазИ тоге зе па оепоги габипа тегоуаЈпосе (IођШ ргЉШап гегиИа* ћо§аз*уа гебп!ка. ТЈкоИко геШе (1а ргоуегИе коШсо рогпаје!е еп§lеsкl јег!к рнзкизајТе I>ег геспјка (1а ргеуе<lеlе оуе гебп РгоуегИе »Ит и гебепјппа Јаспов! уабlћ <х!§оуога 1 заћегИе роепе кој! се уат <lаИ ргГћШап гегиИаl рогпагапје јегИса. Ргеое<Ше (ппћ ре! геб! па згркк! 2а Iабпо ге?епЈе <lоћlјаlе роепа: 1. ТигЂгпе (шје Тигћша!) 1 2. Тћгоез 2 3. Bее — Bпи 3 4. Та Та! _____ _ _ 4 5. Вгаскеlз 5 ... а па еп|?lеsкЈ: 6. Bијlег 1 7. ПГггдепГ 2 8. Стдаг 3 9. Ппеит геп, 4 10. Iтеlа 5 КЕбЕШЕ; 1. Сгдга, 2. рогоЛајпе тике, 3. Маска Ис а. 4. гЂодот, 5. гадгапе (и шЈегрипксШ), 6. рготрГег, 7. сопписlег, 8. атЂег, 9. адеппа, 10. тlзlеГое. 10 роепа уабе гпапје је гадоУоlјауа,Јисе. 10 <Зо 15 роепа зазуЈт <lоћго, 15—20 уг!о <lоћго, 20—25 о<lИспо а ргеко 25 1о је уес ЈгуапгеЛпо.

Нови начин трансплантацнје коже

И највеће опекотине лечиће се код куће? Пред групом лекара који су се окупили на Конгресу у Тоскидији (Алабама) амерички дерматолог Абнер Куртнн открио је нову и револуционарну технику за трансплантзцију коже. Доктор Куртин је изјавио да његов метод омогућава брзо лечен»е пространих делова епидерма који је оштећен било због опекотина, било из других разлога. Постувак се може применити код хуће сатиог болесника. без специјалних припрема и бсз анестезије, али по могућности од стране лекара. Поступа« је следећи: скида се кожа са здравог дела тела претходно смрзнутог употребом етилхлорида, помоћу четке која се окреће великом брзином. Та кожа се затим у вилу паре бама на комад влажног платна и ставља се на оштећени лео тела. Не само да ова операција не оставља никакав траг на месту одакле је узета кожа за транспла. тацију, него она такође побољшава изглед оперисаних делова тиме што отстрањује све нечистоће. Овај новн поступак препоручује се нарочито за лечење липа у случају деформације услед несрећиих случајева. (АФП Танјуг 15 априла)

Што је баби мило . . .

СоlитћЈа ипШегзИу ргебб направила је две таблице прогнозе о најеминентнијим претставницима извесних поља деловаша из 1754 године који данас, 1954 год. (200 година касније) остали најзначајније личности У тим областима. Поред тога направили су прогнозу личности које данас делују. а које ће за 200 година (2154) остати као наЈзначаЈниЈи 5' својим областима. Листа КолумбиЈе Преса изгледа овако: 1954 2154 Поезија: ГЕТЕ ЕЛИОТ Проза: ФИЛДИНГ ХЕМИНГВЕЈ Драма: БОМАРШЕ «*»РАЈ Сатира: ВОЛТЕР ТАРБЕР Музика: ХАЈДН СТРАВИНСКИ Сликарство: ГОЈА ПИКАСО Архитектура: ПИРАНЕЗИ РАЈТ Физика: ВОЛТА АЈНШТАЈН Математика: ОЈЛЕР АЈНШТАЈН Хемија: ЛАВОАЗЈЕ УРЕЈ Медицина; ЏЕНЕР ФЛЕМИНГ Филозофија; КАНТ РАСЕЛ Педагогија: ПЕСТАЛОЦИ ХАЧИНЦ Политика: РУСО ЧЕРЧИЛ Економија: СМИТ КЕЈНЗ Правећи листу за 2154 годину састављачи су произвољно стављали заменике великанима из 18 века и у већини случајева били су веће „патриоте" него кртичар, али увек доследни својој буржоаској идеологији.

КАКО СМО ПУТОВАЛИ У ИНОСТРАНСТВО

Свака сличнвст са ма којом групом на филозофском илн неком другом факултету сасвим је случајна и ИДЕМО Серпски шлзјвовац!

Тачно у 2 сата по повоћи донаћин Је вештим покретон руке прссекао дебео слој дуванског дима и пустио своје госте из собе. Сви су се загонетно смешкали и претстав-

иици студентске штампв коЈи су их стрпљиво чекали пред зградом нису дознали ништа друго сем: ВЕЛИКА ИДЕЈД СЕ РОДИЛА. ХОЋЕМО ЗА МЕКСИКО Другови, крајње Је време да наша група нешто уради што ће

нас извући из ове учмалости. Сви пам пребацују да смо неактивЈШ и аполитичви. Урадиио нешто да разбијемо фаму о вашоЈ неактивности; заложиио ее за гломазну научну екскурзиЈу око света. Пронесимо славу наше шљивовице па нам неће замерати да смо аполитични. Бићемо и више него политични: спољно политичнн ћемо бити говорило се на конферендиЈи. И онда су заверениди затегли хозентрегере као праћке и убацили паролу: ИДЕМО ЗА МЕКСИКО. Даље се све ствари одвиЈаЈу у ритму фокстрота. НАУКА, ФУТБАЛ И ДЕВИЗЕ Куд, куд, куд. Слободно. Ми смо студенти групе те и те. Желите да се ушпнете у наш клуб? Не, у иностранство 6и хтели. Алн ми водимо оамо добре фудбалере. Знамо ш ми еами да ходамо, требају вам само паре. ВОЗ Ј« КУКНУО 27 даиа грозничавог рада. Успех није лзостао: сви студентн наше групе ва челу са факултетским фамулусом билн су на станици. тренинг опхођења са страндима потпуно је успео. Чланови групе толико су се профинили да су сами себи говорили ВИ. ПоезиЈу су квариле једино сендвич-табле коЈе су иосили: ИГРАЈТЕ САМО СА „ПАНОНИЈОМ“ ОНА ЈЕ ЧЛАН СПЕЦИЈАЛНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЛИГЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ АМАТЕРА... „УСКОК” ИГРА НАЈЕВТИНИЈЕ СА СВИМ ЦРНАЧКИМ КЛУБОВИМА... итд. Завереници су се смешкали. План Је успео.

фијуууу. Тууу... (цмок)... нсл. ГРАНИЦА „Пажња, пажња Брзи воз мз Београда касниће I сата због прегледа и градирања ракије коју су понели студенти. • • • Воз иде дал»е. У купеу са нама седе и странци. Њихова је главна

одлика пгго су ћутљиви. Кад нешто проговоре ни бог отац ие би мх разумео. Нису ви духовити: Дедаи колега сваки час устаје и кроз прозор сипа воду из флаше. Мн урлаио од смеха Јер звамо за Јадац. Плавокоси странац уепева да срочи речеиицу: Каква Је то течиост у боци? Биигл-бангл водица за откриваае археолошког блага. Па тога уошпте нена у иашој зеиљи каже странац. НнЈе ни ово права бингл-бантл водица. ?!? Тиме је престнж нашег факултета конамно постигнут. ИИОСТРАНСТВО Први град земље иностране. Опколила нас Је маса препродаваца:

Ниска морава! 42 млана екскурзије пали су у несвест и објавили новчани банкрот. ПОСЛЕДН.А РЕЧ ТЕХНИКЕ Наша научна испитивања иностранства почела су у бару „Срећна звезда" који располаже најмодернијом инсталацијом за грејање и вентилацију: помоћу једне цеви уводи се топао ваздух а помоћу друге хладан. Наше студенте толико је егзалтирало ово техничко достигнуће да су пред зору љубили обера. ПИШЕМ ТИ ПИСМО „Драга моја, домаћа, ми иностранци смо добро. Овде човек може да види интсресантне ствари. Тако, странци се возе аутобусима и омнибусима. Небо је плаво, а понекад облачно. Стварно нисам ни знао колкко су корисне научне екскурзиЈе по нас студенте. Љуби те твој маде ин иностранство." (Наставак у идућем броју)

БЕЗ РЕЧИ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ј УоДогаупог 1 Iп!сlјаИ па§е§ атђа I зг.Иога и SАВ ћегшзк! гпак га ка ј Ијиш 2, Iше ћ!уЈе§ ргеlзесlпхка | SАО-а рогпаИ ИаИ.јапбк! Iиlћаl- Нт 3 Ргокор §'-за и Р.арзћпот ЛРИги 4. Сиуеп: рогђгег РеопагсЗа Пз \ г lпсlјз 5 Е 'И.акз тега Iте па§е§ па.!ћо!Јеа агlећсага и сЗебеlоћоЈи 6 УгзЗз агсеЗа егасЗ и 2зрасЗпој НетаО:коЈ 7, НаЈтапЈе пе ћезко Iеlо 8. Iше рЗзса (»51от«) ћоЈа и кагЗата 9 НерићИка и АгЗРићгоутка. 10 НетЗзкј гпак га |аЈ1 уагобЈса 1 тогбко кираИбге кос! сИЈит ргесИо§. Чбргзгпо: 1. Уагоб ГеlЈ газкгбп!са и Негсе§оуlпl сЗео Зтепа сиуепо§ Iгкаба з ЈатаЈке, 2. Еоуаско оги2је паЈћоlЈЗ пауаlп! I§гас зуеЗа. 3 Кеспа пћа уагозЗса и бlа\гопl- 4. Ргуа 2гlуа уагаићорlоузгуа таћагбк! кга!Ј (1172—1196). 5. Нагос! па 3§га угбЈа зрогЈа 5 Рlапlпа зеуегпо о<l КГбеуа Iте ргегбеап!ка гићћаlбко§ зауега Ји§ОбlауЗЈе 7. гека па — Јићејбк! кгаlј (Апћра) коЈl зе о2епlс Гепот sуо§ ћгага. 3. 2атепlса акизг!Спа ројауа. В, К.

120АЈЕ ЗАУЕ2 ВЕОСКАОЗКОС I SКОЕА. ЦНЕООЈЕ КЕОАКСТОМ КОЕЕСТЈСМ СЕА\'Ш Г ООС ОУОККI СНЕПМК "* '"Т О \ГТС "ВР' <:ТУО Т АОМТКI3ХП АГТЈ А ВЕОСКАО ВАЕКАМSКА »/IV. ТЕЕ 23-464. СЕКОТМТ 1032 Т 224 ЗТАМРА ЗТАМР'КSКО РКЕ 002ЈЕСЕ »ОМЕАОША«, ВииЕУАК УОЈУООЕ' ШбТСА 18, ХЕl* 60-921. иSХ 12ЕА21 SКЕООМ. СЕИА 10 ОХМАКА. ХКОМЕ6ЕСМА РКЕТРЕА ТА 120 ОШАВА.