Студент

ŽIVEO PRVI MAJ

ш JI\jADOSNO i svečaao raspoloženje kao i 'anije. Ipak drugačije! 'lvek svake naredne godine. Prvi maj. Ovde od nas. Možda samo ličnost raspoloženja izaziva asocijacije. Inače ima mnogo razlika. I to je dohro! više nego to. Uslov da Prvi Maj hude ono što jeste. Razlog za radost treha stvarati u međuvremenu. I uvijek iznova. Prosto zato, što prava radost, životna, kao i patnja, iscrpljuje, traži nove snage i mnogo odricanja. Možda izgleda protivurečno ali tako je. Ša prvom radošću uvek je tako. Inače bi se stalo. A mladosti treha da leti. Radi dpstanka. Da se prevazilazi, napred. Dalje od svakog Prvog proslog Maja. Z ato Prvi Maj nije samozadovoljstvo. Svakako ne samo to. To ie priprema za radost idućeg Maja Jer radost ne sme dn postane uspomena. Ne samo uspomena ni tradicija. Ona sama hlad- ; na je. I zato je naša ] priprema svečana. Pa- < zljiva. Da svi budu na 5 svom mestu. I oni ko- £ jih nema sa nama. A i: kada pokazujemo ! snagu to nije sujeta. Lepotu života svako ima, treba da ima, pravo sam da stvara. To svahako nije razmetanje. A za samouverenje imamo razloga. A Ljudi zbog toga pokazuju radost. 7 ato je ovaj Maj drugačiji lepši. Zhog | Ijudi u njemu. Njihovog značaja ovde kod j nas. A lepota Ijudi raste sa pravom da u- 1 pravljaju svojim iivo- I tom. Sa drugima za j sehe i druge. I ne samo lepota Ijudi. Samo tnko može da raste zerrlja. 1 Ijuhav prema njoj. i

U toku je rad III Kongresa SK Srbije

KOMUNA-NOSILAC napretka svoga područja

Niz krupnih, istoriskih događajći koji su so odigrali u| periodu između II i 111 Kongresa, periodu teških naрога i bitaka protiv pritiska spolja i sopstvenih unutrašnjih slabosti, periodu pobeda koje su izvojevali svi naši Ijudi a рге svega komunisti, daju poseban značaj 111 Kongresu.

U izveštaju Centralnog komiteta koji je podnet Kongresu, analiziran je razvitak organizacija Saveza komunista Srbije za poslednjih pet godma, Za nas, komuniste na Univerzitetu od posebnog je značaja analiza nekih slabosti i nenaučnih shvatanja u školama i na Univerzitetu. „Međutim, ne bi se moglo reći da riaše škole u potpunosti obavIjaju svoj zadatak onako kako bi trebalo. Materijalizam se često zamenjuje ili meša sa idealizmom. naučna analiza nacionalnom romantikom. Neki naši predavači i profesori, među njima i neki članovi Saveza komunista. „produbljuju” marksizam na taj način što ga „podmlađuju” raznim nojvim teoriiama sa koie bez rezerve usvajaju. (Iz izveštaja Centralnog komiteta). Referat o neposrednim zadacima SK podneo je drug Petar Stambolič. On je posebno istakao ulogu komune u našem socijaiističkom razvitku. „Demokratizacijom društvenog života i određivanjem oblika demokratskog upravljanja radnog naroda, komunalne zajednice su dobile posebno mesto. Sada srezovi i gradovi nisu, kao ranijesamo administrativni centri. nego zaokrugljene privredne i drustvene celine, osnovne jedinice naše sociialističke zajednice. Komuna, oličena u organizmu samo 1

upravljanja. postaje nosilac privrednog. kulturnog. prosvetnog, zdravstvenog napretka svoga podDalje je drug Stambollć govorio o značaju Socljalističkog saveza i rada komunista u njemu u vezi sa ovako krupnim zadacima komune. »Socijalistički savez, podvukao je on, ne smč da bude za komunlste nikakva pomoćna organizacija oni u njoj ne »prenose« odluke, već se bore za stavove, onl u njoj ne uče i ne vaspitavaju druge školskim metodama, ne »informlšu druge članove o situaciji, već u ovoj organizacijl žlve i rađe zajedno sa ostalim članovima.« Rađ 111 Kongresa Saveza komunlsta Srbije odvija se u okvlru onih zađataka koje je postavio VI Kongres 1 plenum CK SKJ i pretstavlja dogovor komunista Srbije kako đa se ovl zadaci što potpunije provedu.

Beograd je dočekao druga Tita

ПОСЕТА ТУРСКОЈ УСПЕШНО JE ЗАВРШЕНA!

Rektor Dr V. MIĆOVIĆ: Univerzitet i sport Vojni rok posle studija - nastava fizičkog obrazovanja mesto predvojničke obuke

SADASNJE generacije našega naroda koji je pretrpeo sve nedaće teških ratova, okupacije, nepoštene i bezobzirne borbe, nose na sebi još uvek pečat stradanja i biološ-

1 kog propadanja. Mislirn da je svakom poznato šta znači fizičko vaspitanje za podizanje i biološko ozdravljenje naroda, pogotovu za našu decu uopšte, a posebno za školsku i univerzitetsku omladinu. Kao rektor Beogradskog univerziteta, kao višegodišnji dekan Prirodno-matematičkog fakulteta, kao nastavnik Univerziteta več trideset godina, najzad kao гоditelj, upoznao sam život, rad i uslove naše školske omlađine. Omladina našega naroda, u hiSijenskom i sanitarnom pogledu jo? uvek zaostaje iza omladine đrugih naroda koji su živeli pod pogodnijim i srećnijim okolnostima, iako su u tom pogledu, od oslobođenja do danas, učinjeni veliki napori i postignuti vidni rezultati. Sta znači fizičko vaspitanje u pogledu biološkog podizanja i higijenskog života nije potrebno ni dokazivati ni isticali. Van svakog je snora, i to uopšte nc dolazi u nitanie, da li naša omladina treha da se bavi sportom ili ne. Isto tako i.e van svakoga da jc ncophodno. zo harmoničan rarvitak i' formirnnic čove 1 "«. fizičko vaspitanje i to naročito u

doba njegovog fizičkog i đuhovnog sazrevanja, a ovo doba pada baš u vreme školovanja. Isto tako ne treba ni diskutovati da li je intelektualnom radniku potreban fizički naрог ova ili ona vrsta fizičke kulture. Po sebi se razume da se u pogledu fizičke kulture i njenog izvođenja ne sme preterivati i otići u drugu krajnost. (Nastavak na jedanaestoj strani)

PRIPREMAJU SE ZA DEFILE