Студент

TREĆI KONGRES SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE ZAVRŠIO SA RADOM

Škola mora da školuje SLOBODNOG ČOVEKA

DRUG KARDEU V SVOM IZLAGANJU DOTAKAO I PROBLEME SKOLSTVA

Između 26 i 29 aprila održan je u Beogradu 111 Kongires Saveza komunista Srbije. Kongres je analizirao i ocenio rezultate rada komunista u petogodošnjem periodu između II i 111 kongresa. Proteklih pet godina bile su možda najznačajnije razdoblje u životu nove Jugoslavije. U tom periodu pobedilo je monolitno jedinstvo Partije i naroda okupljenih oko druga Tita. No ta pobeda nije samo velika i istoriska mi nismo samo odbacili sve naše iluzije, mi smo uspeli da u ovom periodu spoznamo nove puteve socijalističkog razvitka U centru pažnje Kongresa nalazili su se problemi komuna i daljeg razvitka socijalističke demokratije, ргоblemi ideološke borbe posebno u oblasti kulture i najzad problemi sela. Kongres je imao izrazito radni karakter, Veći deo vremena bio je posvećen radu po komisijama organizaci>no-političkoj, za ideološkopolitički rad i za selo. Nov je i način izbora Centralnog komiteta i Revizione komisije. Kandidatska lista je sastavIjena na predlog delegata, predloženo je više, a izabran 71 član Centralnog komiteta. Za sekretara Centralnog komiteta izabran je ponovo drug Petar Stambolić.

Na Kongresu je govorio đrug Tito, koji je svoje izlaganje posvetio problernima sela i radnog seijaštva. Drug Kardelj je govorio o komisiji za ideološki rad. On je svoje izlaganje posvetio načinu na koji sada treba pristupiti геšavanju slabosti u oblasti ideološko-političkog rada, na ku’.turnom frontu u oblasti prosvetnog rada itd. Onje između ostalog rekao: »Ukratko govoreći, mislim da negatlvnim pojavama možemo uspešno da se suprotstavimo jediino borbom za naš socijalistički kvalitet i to na svim linijama. Politička snaga socijalizma ne zavisi samc i čak ne u prvom redu od naše sposobnosti d a se borimo protiv neprijatelja socijajizma, negio zavisi u prvom ređu od naše stvaralčke sposobnosti, od toga što socijalizam može novo da stvori i da oko tog novog okuipi što šire narodne mase. A to se pitanje može da reši u toku jednog dugotrajnijeg procesa, u neprekidnoj borbi socijalističkih snaga sa stacima prošlosti u našoj zemlji, tj. u borbi u kojoj će socijalističke snage same ideološki i kulturno da stvaraju, da stvaraju nove odnose i ’nove sadržine da

se same ideološki sve više ujedinjuju.« Pošto je zatim govorio o sretstvima borbe protiv antisocijalističkih tendencija i o potrebj đa komunisti bolje i t?meljnije izučavaju marksizsm drug Kardelj je prešao na prob'.cme školstva. On je rekao: »Dalje ja mislim da mi treba da unesemo više na marksizmu baziranih društvenih nauka takođe u naše škole. razume se, ne u vidu dogmatsk'h šema odvojenih cd života kao što je to kođ nas ranije bilo, šema koje su često više štetile nego kori★ Nastavak na trećoj strani

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА Заборавимо их засада, а после испита...

Nedostatak udžbenika produžuje studije veterinara

Predmet »Stočarstvo« priprema se po nekoliko različitih udžbenika

Kliko su studije na Veterinarskom fakultetu obimne i teške, to Је viže-manje opšte poznata činjenica. Studije na ovom fakultetu se iz godine u godinu sve više produžuju. Za takvo stanje im a dosta uzroka. Jedan od tih je i nedostatak potrebnih udžbenika. Za studente danas prestavlja pro'blem broi jedan nedostatak udžbenika iz predmeta »Stočarstvo«. Za opšti deo ovoga predmeta postoji udžbenik Ogrizeka, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu. Za posebni deo postoji nekoliko knjig a koje su sve bez izuzetka rađene za poIjoprlvredne fakultete. Opšti nedostatak ovih udžbenik a je u tome što su preopširni za studente veterine a opet im nedostaju mnoge važne partije koje su nužne vetarinarima. Katedru vodi profesor dr. Zec. On je na fakultetu od 1950 godine. Vreme je zaista dosta kratko, ali i situacija u kojoj se nalaze studenti je zaista teška. Njegov nik na katedri i e docent Pavlović. On je na fakultetu od 1947 gcd. a za to vreme je izdao saшо jedan deo iz specijalncg de-

la ovoga predmeta i to »Zivinarstvo«, knjižicu koja u prodaji košta 24 dinara. Doduše, perspektiv a je dosta dobra. Docent Pavlović je rešio sa nastavnicima zagrebačkog i sarajevskog Veterinarskog fakul★ Nastavak na trećoj strani

САВЕТОВАЊЕ О ЕКОНОМСКИМ ПРОБЛЕМИМА СТУДЕНАТА

Број студената стално расте а капацитет домова остаје исти ; ;

Прошле године на наш Универзитет је дошло нешто преко десет хиљада студената. На јесен можемо очекугаати знатно веКи прилив, јер ће из гимназија у Србији изићи најмање 15.000 матураната. Број студената фрапантно расте, а могућности смештаја остају 'исте. КЈапацитепт наших домова се не повећавају. Према томе У домове може да буде смештено максимум 6000 студената, и то под условом да иселимо приват не станаре из домова, да сачувамо аграду дома у Земуну коју је решио да уаме ГНО Земуна и да оспособимо насеље на Вождовцу да одговара бар минималним захтевима хигијене. Како сместити студенте, На кбји начин извршити наЈправилнију расподелу расположивих места. Којим се критеријумом руководити приликом примања у дом. Све су то питања на која је требало још сада одговорити. Студентски домови и pecropaн« већ неколико месеци послују са дефицитом. Код неких је дефицит већи, код других мањи;

неки имају боље услове, други лошнје; једни су боље искористили унутрашње резерве, друге још увек притиокују велики издаци на' режиске трошкове. Али, без обзира на уштеде и економисањс, ии један дом, односно ресторан, не може да обезбеди ни минималне сношљиве услове жнвота, ако се остане при садашњим уплатамл и досадашњем начину послрвања. Одбор за тгривреду Народне окутштше Србије начелно се сложио да студентским домовима треба дати дстације. За сада се не зна аисина тих дотација, а чврсто се'верује да he републнчко Извршно веће доделити те дотације. Ипак. треба још сада одредити бар принципе по којима he се вршити расподела тих дотзција. Студентсжи домови и ресторани живе и раде ло Правилнику који је израђен пре неколико година. Много шта се од тада нрогменило. А најважније је то да сажашњн Правилник формулише самоуправност домова на намвд како је то једадао било могуће у време када је друштвено унрављање било више вдеја и руководство за акцију. Живот имчтеративно налаже да треба у но®ом правилнику формулисати досадашња достигнућа и дати < више прострра sa дзљи развој друштвеног управл>ања' домов-има. , Ова три питања: начин пријема у домове, расподела дотација и кзрада преднацрта правилника била су на дневном реду недавно одржаног састанка Универзитетоког одбора СС комс ,су присуствоваити и управници домова са члановима управних одббра. Пооштриће се критериј за примање у домове По питању цримања у домове решено је да одлуку о томе доносе управни одбори Наставак ва трећој страни

Повратак студентске делегације из Берлина

Пре неколико дана из Западног Берлина вратила се у Београд делегација Савеза студената коју је предводио члан Универзитетског одбора друг Милосав Стијовић. Делегација је боравила око 15 дана као гост круга слободиих и политичких студентсхих . савеза Западног Берлина. Оиа је вра тила посету претставннцима запашно-берлинских студената који су у ма-рту посетили : нашу земљу. За време свога боравка у Немачкој наша делегација је нмала прилике да разгоћара са руководиоцима организацијс западно-берлинских студената и »стакнутим функционерима Савеза социјдишстичких отуденгт. Наши претставкици су присуство вали једном семинару и кизу дискусија организованих у Клубу Карла Маркса и на другам местима, У. једном од наредних бројева донећемо опширнији напис о .у-тисцима чланова делегације.

ИРВОМАЈСКИ KOPAK ОБВЕЗНИКА ПРБДВОЛШЧКЕ ОВУКЕ

STRANA 6 god XIX broi “t* * » * 28 IV 1954 razvitak | | д privrednog SlStema n*d*ljnl list bnogrođskih studonata