Студент
Srećan Ti šezdesetdrugi rodjendan druže Tito
Sa Titom naša je zemlja prekoračila vreme
NoS veliki drug dočekuje 62 rođen- л c dan. Dočekuje ga naša mladost, na- -">\У 2 rod ratnika i neimara i prijatelji, /Л koje smo razrasli u čitvom svetu. On je naš veliki drug, naš strateg, naš yh trudbenik, misao čvrsta, ruka neumorna. Snažni kažiprst ujedinjen sa nama, prvi t 7 vodič u nama. K' Sutjeska, olujna reka koja se časno uliva u legendu, nosi odjek njegovog neiscrpnog, heroičnog ~naprijed“. Na Vlasini, tom zelenom prostranstvu hj i prostranom radilištu, na tek uglačanom kamenu, studenti su urezali Titovo ime. On podržava omladinu, vodi ,je u istoriju i veruje u njene umove i mišice. „Narodi koji imaju ovakvu omladinu, nfv ne treba da se boje za svoju budućnost“. dš j On odlazi među narode da im saopšti jedno veliko hratstvo, bratstvo koje je Км bitka i koje je plod. Ni zabitnom zaseoku nije daleko nje- I govo lice koje pita, razgovara, dopunjuje,
£5 M A J 1Q54
ohrahruje. Ustaje sa ratarima, osvane sa radnicima. Radnička klasa je njegova ponosita majka i on je dostojan nje. Dostojan uvek, u svakom činu, na svakom putu. Sa Titom naša zemlja je prekoračila r>reme. Domašila se visokih peći, zaigrala je kolo prijateljstva i svesna svih svojih mišića, kročila u budućnost. Iz strave prošlosti pošli smo u snop svetlosti. Tito je vodio sve. Tito je podržavao, Tito je hudio. Njegov 62 rođendan je jedno od najvećih slavlja u novopodignutom domu._ Zagorsko dete obišlo je svet i nikad nije klonulo. Baklja socijalizma, koju je držao kao hrast, povijala se ali nije padala. Revolucija je bila njegovo drugo rođenje. On, socijalizam, proleće kako imamo mnogo da kažemo jedni drugima. I kako smo veseli čak i kad ne птето da nađemo reči. U svakom običnom danu po jedan pozdrav za Tita!
Društvena aktivnost studenata
Komune nas očekuju
Svakodnevni objašnjivački rad Studentska nedelja Godišnje skupštine
Pripreme za rađ preko leta mogu se izvršiti još u Beogradu u saglasnosti sa svojim narodnim poslanicima i postojećom društvenom problematikom. Rad bi se uglavn'om svodio na upoznavanje i proućavanje zahteva i potreba svoga mesta. Pretstojeće sportske igre i kulturni festival postale su centar, oko koga se skoncentrisala celokupna aktivnost studentskih udruženja. Ova koncentracija delatnosti oko cdređenog problema krije u sebi mogućnost zapostavljanja, stav lianja u drugi red, onih osnovnih zadataka, zbog kojih udruženje studenata postoji kao eamostalna organizacija komune. Naime, postoji mogućnost da rad na rešavanju drugih problema. Zbog toga je nužno uskladiti rad na organizaciji festivala sa гаdom na rešavanju praktićnih problema komune, nezapostavIjajući iedne zadatke drugim, već uporedo rešavati tekuće poslove. Studenteka nedelja Studentske nedelje, koje su ustanovila neka udruženja, pokazale su se kao praktična forma Cilj nedelje je masovna akcija Saveza studenata u rešavanju tekućih problema svoga mesta. Ova akcija ima velikog uspeha baš zbog toga. što se rešavaiu na terenu svakodnevna, sitnija, životna pitanja. Izvesna udruženja uzela su ođređen termm neielja je kod niih nr'sta’a tradir’>ri'''nq. Pokazanj usneh dosada je veliki, baš zbpg tpga,
što je udruženje Saveza studenata išlo na rešavanje određenih poelova (sređivanje knjižnice, usmene novine, sportski turniri, pomoć stručnih sekcija itd). Ove studentske neđelje najbolje je povezati sa godišnjim skupštinama Saveza studenata i one ustvari treba đ a pretstavljaju pripremu pretstojeće delatnosti. ! I Godišnje sknpštine Skupštine Saveza studenata održavaju se obićno u junu mesecu. Ove godine bi trebalo nešto ufarzati sa ovim skupštinama, tako da bi se one po mogućstvu završile do 20 jula. Na ovim skupštinama je glavno da studenti odrede svoje konkretne zadatke u ovisnosti od problematike mesta. Da bi se rađ кшnisao uspehom, najneophodnije je koordinirati svoju delatnost sa radom ostalih dmštvenfh ©гganizacija 1 narodnom vlašću. Socijalistički savez dimitrovgradskog sreza u kome se naveliko diskutuje o dolasku studenata, u svoi godišnji plan ukljućio je de latnost studentske organizacije, davši joj vidno mesto. Ovaj primer se navodi da bi se viđelo koliko se računa na našu organizaciju, a posebno briga i pažnja која joj se ukazuje. ■4. Nastavak ga drugoj strani
Studenti planinari doneli su štafetu
Održavajući tradiciju Beograd- : skog Univerziteta studenti su i ‘ ove godine organizovali štafetu ■ povodom rođendana Pretsednika ; FNRJ maršala Tita. 15 ov. m. iz ustaničkog mesta \ Srbije Bele Crkve krenula je ■ štafeta planinara Beogradskog : Univerziteta sa pozdravima dru- • gu Titu za njegov 62 rođendan. • Preko Rajca, Rudnika, Venča- : ca, Bufculje, Kosmaja i Avale, na • svome putu do Beograda, u sva- ; kome mestu kroz koje je štafeta : prošla, narođ je srdačno pozdrav- t Ijao nosioce Titove štafete. Stafetu ie nosil© u deset etapa : oko stotinu studenata plani- : nara. Posle prevaljenih 300 kilo- | metara štafeta je stigla 24 ov. m. i posle podne na Avalu gde eu joj \ bebgradski studenti priredili sve- • čani doček. Na Avali se štafeta : priključila centralnoj štafeti Pla- : nlnarskog saveza Jugoslavije.
u ovom broju
ašer deleon samoupravljan’e i društveno upravljanje jakša bučević kosek-u i p bližavanje mss u bora pavlović u gradu minhenu mr rko čelebanovič: umetnast iz umet?sosti iH lz života v. ivano v i ć ; posle završenog scenarija „među zupianicima"
1
Dragi druže Ti to Radujemo se što u ovom času i skrene narodne ■ radosti, kada Ti • sti žu hilj ade oduševlj enih, čestitki svih radn i h Iju d i • možemo i mi u naše ime i u ime naših čitalaca- [ studenata, рге- :• ma kojima si Ti pokazivao uvek dirljivu pažnju i razumevanje da ti pože 1 imo srečan 62 rođendan, Redakcija : ~Studenta* 4 :