Студент
ФЕСТИВАЛИ ГOТOВO ЈЕДИНА АКТИВНОСТ ПРЕKО ЛЕТА
Повезиваље студената оа родним крајем, њихово укључивање у живот комуне, ангажовање младе интелигенције у решавање политичких, културних и опште друштвених проблема није више покушај. Пре две године то је била само идеја, коју је родила дотадашња лракса појединаца најактивнијих студената. Сада је то стварност, реалан живот, живот у правом смислу те речи: то је живот који се развија кад спорије, кад брже, кроз борбе и лутања, али само навише. Данас, после две године рада (могли бисмо рећи тек после две године) иако није све ружичасто и онако како би желели и како би могло да буде. Због тога не можемо да паднемо у хвалисање и самозадоволлтво, али смо дужни да истакнемо бар оне резултате који су тако видљиви и опипљиви да нас, својим постојањем, онемогућују да поред њих прођемо затворених очију. ОСНОВАКА СУ УДРУЖЕЊА У САНЏАКУ У нашој републици сада има 80 удружеч>а. Од тога 44 у ужој Србији, 23 у Војводини, 7 на Космету и 6 у Санџаку. Већина тих удружења основана су раније, а имамо и 13 нових овог, лета. Баш тих 13 новиз£ удружења никла су тамо где су најпотребнија, у најзабаченијим срезовима Санџака и Србије. Са по двадесетак студената та удружења су се, у Пријепољу, Прибоју и Рашкој, већ афирмирала као значајна политичка снага. носилац културне и спортске активности. Удру(Наставак на 6 страни)
PALMAHOVCI
U idućem broju čitajte reportažu našeg specijalnog dopisnika iz Izraela o Ijudima koji čuvaju ovce s ризкот u ruci braneći granicu
ZAVRŠNI RADOVI NA STUDENTSKOM GRADU
NEZAKONITI UGOVOR
Mateiijalna sredstva obezbedjena giadnja poverena preduzećium koja odlažu dovršenje do kraja 1956 godine
„Malo“ preduzeće „Venčac“ nudi povoljnije us love NAJZAD se problem đovršenja Studentskog grada našao pred rešenjem. Već je poznato da će Studentski grad dovršenjem povećati svoj kapacitet za dve i po hiljade novih mesta. Razumljivo, to će dovesti do normalnijih stanbenih prilika studenata. Put do konačnog rešenja ovog pitanja, nije nimalo lak. Objektivne teškoće koje su iskrsavale na tom putu su nam razumljive, ali nam nisu razumIjive niti shvatljive neke stvari koje odugovlače ovaj problem. To ćemo obrazložiti. Savezno izvršno veče preko Se kretarijata za komunalne poslo-
ve NO Beograđa obezbeđilo je sredstva za završetak radova na prvom i četvrtom bloku. Izgradnju prvog bloka sa kapacitetom od oko 1300 mesta preuzelo je preduzeće »Graditelj«. Po predugovoru to preduzeće treba da završi blok br. I do 30 jula 1955 godine. Ali, oni su kasnije рошеrili rok završetka do decembra 1956 godine. Opravdanje za ovo pomeranje гока je u malom broju stručnih radnika koji nisu u stanju da obave radove po prvom roku. Preduzeće »Novi Beograd« pnhvatilo je radove na IV bloku i restoranu. Po predugovoru ovog preduzeća, rok završetka radova bio bi 30 novembar 1955 godine. Ali i ovde je isti slučaj. I ovo preduzeće je produžilo гок do aprila 1956 godine. O Upravni odbor i upravnik ođmah su putem raznih intervencija reagovali na pokušaj odlaganja rokova izvršenja radova. Dok u Sekretarijatu za komunalne poslove smatraju da su ovi posleđnjl rokovl realni, upravni odbor svakodnevno nastoji đa se dovršenje Stuđentskog grada okonča u toku 1955 gođlne, tj. blok I do 30 jula, a blok II do 30 oktobra 1955 gođine. Ovi rokovi su prihvatljivij! i za njih se tre(Natsavak na 6 stranl)
Rano smo se obradovali da će biti završen
Izbori pretstavnika studenata u organe društvenog upravljanja
ODGOVORNOST U SKUPŠTINU: BIRA SE 100 PRETSTAVNIKA STUDENTI : NAJBOLJE IZBORI : POČETKOM NOVEMBRA NARODNA SKUPŠTINA: NOVI ZAKON O STIPENDIJAMA
Ova školska godina ima poseban značaj za dalji napredak naših fakulteta i Univerziteta, pa time i za ulogu i zadatke Saveza studenata. Ona će proteći u jeđnom stvaralaćkom naporu svih kojih žive i delaju na Univerzitetu, da se principi zakona o univerzitetima počnu što doslednije pretvarati u stvarnost. Jer taj novi konstruktivni akt naše vlasti, dobiće puni smisao tek on da kada se život naših fakulteta prožme njegovim duhom i načelima, te tako i ovde uhvate dubIjeg korena demokratski principi naše socijalističke zajednice. Donošenjem statuta Univerziteta i fakulteta, planova i programa, stvaranjem organa društvenog upravljanja i nizom đrugih mera, izgradiće se stalniji lik naše škole, novi odnosi među Ijudima koji ovđe rade, veći red i organizovanost u ćitavom poslu ove tako znaćajne ustanove. Zakon o univerzitetima nosi sa sobom zahtev da se temeljnije i celovitije reše i mnogi problemi nas studenata. Tako se naprimer zakon o stipendijama i teze za zakon o zdravstvenoj zaštiti dece i omladine, već nalaze u pripremi i izgledi su da će biti doneti još u toku ove školske godine. Sigurno je da će sve ovo usloviti i znatne promene u radu Saveza studenata. Naša udružeпјз i ođbori Saveza studenata neće morati u onom obliku i meri đa se bave rešavanjem školskih pitanja kako je to bio slućaj u prošloj školskoj godini. Sada će naše snage moći jaće da se usmere onom prvostepenom zadat-
ku Saveza, a to je vaspitno politički i stručni rad. Naravno to ne znači da Savez studenata može biti ravnodušan za sprcvođenje zakona, Naprotiv, mi imamo kao zadatak upoznavanje studenata sa zakonom i tumačenjem njegovih principa. a posebno onih koji se odnose na nas studente i naše pretstavnike u organima društve nog upravljanja. Potom naše aktivno učešće i pođrška ргеко !zabranih pretstavnika. u granicama koje nam zakon određuje. za što brže i doslednije oživotvorenje postavki zakona. GLASANJE JE TAJNO Takav jedan ozbiljan i neposre đan zadatak jeste izbor naših stu dentskih pretstavnika u organe društvenog upravljanja na fakultetima i Univerzitetu. Mi treba da izaberemo po jednog pretstav nika u Fakultetski savet (koga biraju redovni studenti odnosnog fakulteta) jednog pretstavnika u Univerzitetski savet koga biraju studenti sa čitavog Univerziteta i sto pretstavnika sa svih fakulteta za univerzitetsku skupštinu. Prema privremenom pravilniku o izboru studentskih pretsavnika koga je đonela uprava našeg Univerziteta, izbori će se obaviti na čitavom Univerzitetu počet-
kom novembra ove godine. Oni će se izvršiti neposrednim i tajnim glasanjem. Kandidatske liste se podnose sekretarijatu fakulteta, odnosno Univerziteta najmanje pet dana pre održavanja izbora. Svaki kandidat za univerzitetsku skupštinu i za člana fakultetskog saveta, mora imati najmanje pedeset studenata potpisnika liste, a kandidat za člana Univerzitetskog saveta mora imati najmanje (Nastavak na 6 strani)
MEĐUNARODNA LETNJA SARADNJA
IZVUCIMO POUKE
Iz gortine и godinn povećava se broj naših sluđenata koji ođlaze u inostranstvo. Zajeđnica pokazuje puno raziunevanja daje veliku pomoć da omogući te posete. Tako je 1 ove godine oko 600 stuđenata sa našeg j univeruziteta boravllo u inostranstvu. Nisu uračnnati onl koji su odlazili o svom trošku. Prošle godme u Ihostranstvn je bilo svega 362 studenta. Učinjeno je dosta od onoga što se očekivalo, rađi čega se • išlo. Mnogi su obogatlll svoja znanja, stručnim dsavršavanjem. Bilo Je mnogo divnih primera pronošenja istine o đruštvn koje se građi и našoj zemljl. Uspostavljeno je puno ličnlh, iskrenih : prijateljskih veza izmeđn naših i stra nih stnđenata. Mnogl sn upotpunili svoje znanje o životu i radu, političkim ekonomskim 1 drugim prilikama n pojedinim zemljama. Većina Je znala da pravilno oceni izvesne knlturne tekovine sa kojima se sretala na stranl. ■■ »NAUCNE EKSKURZIJE« U INOSTKANSTVU • All, bilo je pojeđinaca pa 1 grupa, koji nisn dovoljno cenlli pomoć koju im daje zajednica radl ođlaska п inostranstvo. Još uI (Nastavak na 7 strani) _
ПРИРОДЊАЦИ И РЕЛИГИЈА
У полупразној сали Хероја, испуњеној једино по мрачним ћошковима, у недељу пре подне одржана је конференција Савеза комуниста Природно-математич' ког факултета. Атмосфера у којој je конференција почела није обећавала много. Само пред неким. кому-
нистима могао се видети но тес, а пред добрим делом новине, које иако можда, нису читане, ипак су на радном договору комуниста оставл>але рђав утисак. Чињеница да на конференцији није присуствовало 117 од 427 комуниста колико их има на факултету, још је више повећавала тај утисак и потстицала. на размишљање, шта је са тим људима, кад је већ школска година почела, што зна чи да су и они у Београду. У доста опширном реферату комитета изнето је све оно што су комунисти овог факултета имали да решавају и шта су решили за протеклу годину дана. Карактеристично за тај рад, нарочито у летњем семестру прошле школске године тс .бсшба за ад&Јдоцп&о изшађи-
ван»е комукиста и шихово жив ље згчешће у организицији Савеза студената. Покушај да се кроз дискуаиоее састанке теоретске природе, без задуженог референта, расправља о ггробле мима за које комунисти изразе жељу, изгледа да је дао охрабрујуће резултате, нарочито због тога што се ниједан комуниста не може ослонити на неког ко ће имати „главну реч“ на састанку, па се сваки осећао обавезним да се тако припреми као да he баш он имати главну реч. Доста широк и интересантан, утолико што је актуелан, избор тема (закони дијалектике и њихова примена на нашу стварност. Марксов Савез комуниста и Савез комуниста Југославије итд) иде још више у прилог оваквог организовања идеолошког рада. Овакви састанци имали су усттеха нарочито у организацији математичара, механичара и астронома. (Наставак на 3 страни)
god. XIX broj 19 * * * ч 27 X 1954 nedeljni list beogradskih studenata