Студент

PRVI IZ SERIJE ČLANAKA SA PUTA PO AZIJI OKOVI I BEZ OKOVA

PROVESTI mesec i po dana u zemljama jugoistočne Azije, pretstavlja veliko zadovoljstvo, jer se može upoznati jedan novi svet, još nedovoljno poznat Ш upoznat i zamišljen drugojačije nego što on danas izgleda. O tome svetu, o tim državama i narodima, koji su decenijama i vekovima bili tuđe kolonije znalo se vrlo malo. Mi nismo imali prliike, јег to nije bilo u interesu kolonizatora, da se bliže upoznamo sa istorijom tih naroda, njihovom kulturom i običajima, mentalitetom i karakterom tih Ijudi i mnogim drugim stvarima iz njihovog života u prošlosti. Oni su vekovima hili sputavani u razvijanju svoje nacionalne kulture, tradicija, pa čak i jezika. U većini škola od osnovnih do Univerziteta, a naročito na Univerzitetu govorilo se i predavalo na jeziku onc" naroda čija je to kolonlja. Sva učila i drugi neophodan materijal za obavljanje nastave bio je takođe na jeziku onih koji su vladali. I pored mnogih pokušaja koji su činjeni u tim zemjjama, od strane naprednih i progresiv nih snaga, da se u školama upotrebljava maternji jezik, nije se mnogo uspdo. Pa бак i onda kada se uspelo izboriti za stvaranje škola na vlastitom jeziku, te škole su bile ograničene i ni-* su pružale mogućnost odlaska na Univerzitet. Najviše što se moglo postiči. kao što je slučaj u Indoneziji, bilo je otići u učiteljsku školu odakle se moglo ići jedino za učitelja na selu. Uopšte ц sistemu školstva dominantan je bio sistem điskriminacije i s e gregacije. Deci siromašnih гоditelja, a takvih je bila većina, bilo je praktično neizvodliivo da stup>e u univerzitetske aule i da tamo steknu potrebno znanje i kvalifikacije, pored ostalog i zbog tog a što je školarina u srednjim školama a naročito na Univerzitetu bila neobično velika. ) Na proelavi nezavisnoeti Indonezije Tragovi i posledice deceniiama i vekovima razvijanog kolonijalnog sistema ni danas, kada te zemlje (Indonezija, Burma i Indija) pretstavljaju slobodne i politički nezavisne, nisu potpuno iščezlL Ako apstrahujemo posledice koje se najizrazitije ispoljavaju u privrednom i ekonomskom životu zemlje, na relativno vrlo niskom standardu stanovništva, još nedovoljno razvijenoj industriji. tehnički 'loj poljoprivrednoj proizvodnji itd., mi ćemo se sresti sa tragovima te mračne kolonijalne ргоšlosti i u kulturnoj oblasti, u sistemu školstva i drugde. Sve ovo je i razumljivo ako se uzme u obzir da su se te zemlje tek posle II svetskog rata oslobođile kolonijalnog jarma, da su ovo tek prvi koraci koje one kao suverene i slobodne zemlje čine. Cak se može reći, kada se zna šta kolonijalni sistem pretstavlja za jednu zemlju, da su oni već mnogo učinili i da su stvorili osnove na kojima je moguće dalje razvijati i učvršćivati nezavisnost i obezbeiJiti brži razvitak proizvodnih srsaea i nopšte preobrazrti zeiKflMffn ЛП

prednu. U tome se najdalje otišlo u Burmi, što je nesumnjivo i posledica činjenice da se na čelu države nalazi vlada sastavljena od socijalista, koja vodi ozbiljnu borbu za ekonomski i kulturni preobražaj zemlje, za veči životni stanđard, koja jednom rečju radi na üblažavanju ekonomskih razlika, koje su nekada u kolonijalizmu bile ogromne i koje su čitavo stanovništvo podelile na ogromnu većinu sirotinje, koja je jedva bila u stanju da održi svoj goli život i šačicu velep? sednika i bogataša koji su račun u bescenje jevtine radne snage, stvarali kapital. No nesumnjivo ie da su najveći deo bogatstva zemlje prisvajale kolonijalne sile, Kod tih naroda i omladine oseća se čvrsta rešenost da ulože sve snage i istraju u velikoj borbi za ekonomski i kulturni preobražaj svojih zemalja. Osečaj nacionalnog ponosa duboko živi u svakom od njih. Trebalo je samo biti u Indonezijj 17 avgusta pa videti sa koliko radosti iareče proslavlja dan kada je рге 9 godina proglašena nezavisnosrt zemije- d@D£w ssS- даи;Ш|l na

Od 5 avgusta do 20 septembra o. g. kao stipendista UNES KO-a boravio je u nehim aziskim геггпуата p. pretsednik Saveza studenata Jugoslavije i pretsednik Univerzitetskog odbora SS drug Miladin Sakić. On je obišao Indiju, Витти i Indoneziju, a na putu se zadržao i u Singapuru. Za vreme svog boravka u ovtm zerrdjama, drug Sakić je imao niz kontakta i korisnih razgovora sa pretstavnicima ornladinskih i studentskih organizacija u tim zemljama i imao prilike da se ttpozna sa njihovim radom i iskustvima. U nekoliko sledećih brcjeva donećemo napise druga Sakića sa puta po aziskhn semljama.

ulicama, obučeni u najlepšu odeću koju imaju, sa osmehom na licu, veseli i razdragani, jjonosni i gordi što su građani slobodne i nezavisne zemlje. Na svim kućama u gradu i na selu lepršale su

Piie: MILMM ŠAKIĆ

se inđonežanske zastave, a na mnogim mestima čula se pesma i igra, tiha i smirena, pomalo monotona, koja sasvim verno odražava njihovu tešku prošlost. Ta pesma i muzika kao da govori kako ie težak i nesnosan bio kolonijalni život, kako je to doba bilo prepuno Ijudskim patnjama i tugom i ogromnom čežnjom za slobodom, za lepšim i radosnijim životom. Omladina priprema veliku akciju U borbi za što brže uklanjanje tragova kolonijalnog sistema omladina igra vrlo značajnu ulogu. Svrstana u napredne omladinske organizacije sa širokim i raznovrsnim programom ona se bori za kulturno i prosvetno podizanje naroda, za ekonomski preobražaj zemlje, za fizičko i tehničko obrazovanje omladine itd. Kroz sve te progresivne omla dinske organizacije (jer ima i onih koje to nisu) razvija se i učvršćuje jedinstvp omladine i izražava njena spremnoet za odbrami siobođe i nezavisnosti, za prosperitet i procwat svo-jfh ze-

ska i srednj aškolska omladina, koja pretstavlja najorganizovaniji deo omladine. Oni organlzuju kurseve opšteg obrazovanja, analfabetske tečajeve, drže гаzna predavanja po selima, organizuju radne akcije lokalnog karaktera (za opravku puteva, uvođenje svetla u selima, uređenje sportskih površina itd.). Prema odluci aziske socijalističke konferencije u iđućoj godini pristupiće se organizovanju većih radnih akcija, gde će se pored omladine iz Azije pozvati i otnladina iz evropskih zemalja. Ozbiljan zadatak omladinsktti organizacija pretstavlja borba protiv kominformovskog uticaja, koji se vrši na jedan deo omladine, U Indonezijl i Indiji, a manje u Burmi, kominformovski omladinski pokret uspeva đa okupi priličan broj omladine, i ako ta omladina, bar njen najveći deo, ideološki nije uopšte vezana za politiku Kominforma. Te сдгganizacije čak i ne istupaju javno kao kominformovske organizacije, već pod drugim imenima. Koristeći pojedine slabosti naprednih omladinskih organizaciја, pretstavljaju se kao pobornlci interesa omladine, prikazuja se kao njeni zaštitnici itd. lako zaokupljena mnogim uimtarnjim problemima, omladina ovih zemalja pokazuje veliki interes za međunarodna zbivanja, za sa naprednim omladinskim pokretima drugih zemalja. Posebno veliki interes pokazuju za našu zemlju, u којој gledaju primer kako se treba boriti za slobodu i nezavisnost, za ekonom ski i kulturni prosperitet, za rav nopravne odnose u međunarodnoj saradnji. Zbog toga je sasvim i razumljiva njihova želja za što tešnjom saradnjom sa našim omladinskim pokretom, zatim težnja za korišćenjem i primenom iskustava koje ima Narodna omladina i Savez studenata Jugoslavije. U tome pravcu će svakako cd velike koristi biti dosadašnje praktične mere koje su. preduzimane u cilju razvijanja i produbljivanja iskrene prijateljske saradnje. Razmena studenata, koju su omogućile vlade našth zemalja, zatim izmena omladinskih delegaciia, razmena informacija, časopisa i drugo, svakako pretstavlja dobar osndv na putu dalje saradnje.

Miladin SAKIC

POCETAK Bambnsovim trskama protiv Japanaca kroz stranu studensku štampu

STUDENT MIROR Инднја под покровитељством Министарства просвете индиске владе, одржаће се међууниверзитетски омладински фестивал од I—7 новембра. Цил. овог фестивала Је стварање интересован.а за културни живот и развијан.е код студената инидиЈативе за здраво и корисно провођен»е слободног времена. ■Џ. Преко 15вв студената из Банталоре било Је за време распу'ста на изградљи Једанаест мил»а дугог пута од Хиросаве до Сравонлипогале. Нови пут he знатио скратити растојање између ова два места, Пакистан -К Удружење студената у Карачију које је отворено за све студенте, скоро Је имало дискусију о заједничком учењу. Већина говорника је била противна саЈедничком учењу. Говорници истичу да зајдничко образовање квари омладину, одвраћа студенте од учења, води ка сексуалноЈ анархиЈи и културној пропасти, а повећава и број криминалаца. Јужноафричка уинја ■fC Група од ll студената и 7 студенткиња из АустриЈе налази се на тромесечноЈ турнеји кроз Јужноафричку униЈу, где дају претставе фолклора, националних песама итд. Студенти коЈи наступају у иошњама из разних крајева Аустрије, желе, с једне стране, да прикажу слику своје домовине, а с друге, да се упознаЈу са Јужном Африком. Чланови групе су аматери. ■fc Нађен Је примерак наЈстариЈих студеитских новииа Јужне Африке. Он Је у врло лошем стању н са сасвнм пожутелим листовима. Новнне је издавао „Џегер лајбери стеф“ и носе назив „Крејг котич цорнел*. Нађени прамерак датира од 30 августа I«sв годнне. Један од дво јице уредника поство Је касније првн врховни судиЈа у Јужно-афрнчкој униЈн.

+ СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА +

U sredu 10. XI u 19.30 održaće se SAVETOVANJE O međunarodnim vezama Govoriće se o prošlogodišnjem radu iskustvima, kao i o smernicama za rad u narednoj godini. Savetovanje će se održati na Pravnom fakultetu-amfiteatar IV. Univerzitetski ođbor SSJ Beogradskog univerziteta