Студент

ZAVRŠENI IZBORI ORGANA DRUŠTVENOG UPRAVLJANJA Izabrani su prvi studentski pretstavnici

ГОДИШЊА КОНФЕРЕЦИЈА САВЕЗА КОМУНСТА БЕОГРАДСГ УНИВЕРЗИТЕТА У знаку друштвеног УПРАВЉАЊА

13 v 14 новембра одржана је девета годииим конференција Савеза муниста Београдског универзитета.

Конференцији су гтрисуство Минић, чланови ЦК СК Србије, оког комитета СК за Београд, ре ћовић, декани и професори факул

вали Риста Антуновић и Милка Михајло Швабић, секретар Градктор Универзитета др Вукић Митета, као и остали гости. дискусијама око закона о уннверзитетима. Кроз такву појачану активност и студенти и наставници комунисти постигли су знатне резултате и повећали свој утицај- Доносимо неке од ставова реферата о наредним задацима: Друштвеко упразљање На nparv смо историске школске године, када први пут у историји нашег Универзитета и школстза ступа у дејство систем душтвеног управљања. Почиње се спроводити нови закон о универзитетима, који даје оријентацију нашим универзитетима за дужи период и уноси много квалитативно новог v универзитетски жи вот. Природно је да комунисти и сви прогресивни људи буду носиоци духа новог закона, јер закон не потврђује само затечено стање, него треба много напора и до бре воље да се његов дух правилно схвати и спроведе у дело.

Милојко Друловић

За секретара Универзитетског комитета С. К. изабран је Милојко Друловић, студепт права, досадашњн секретар ЦК Народне омладине Југославије Према извештају Верификационе комисије, конфереицији је при суствовало 346 дслегата са свих факулетата и академија. Првог дана рада делегати су саслушали реферат о раду и задазима СК на Универзитету, који је у име Универзитетског комитета поднео Драгиша Ивановнћ. На не. колико дана прг конференције делегатима је подељеи писмени изве штај о раду у прошлој години, Извештај није читан на конференцији, а послужио је као материјал за дискусију. Другог дана рада конференцкје, делегати су дискутовали о реферату и извештају. На крају је изабран нови универзнтетски комитет СК, нова ревизиона комисија, као и делегати за градску годишњу конференцију СК за град Београд. У реферату друга Драгише Ивановића поред осталог се истиче: Прошла школска година протекла је у борби за решавање основних проблема школства и друштвене делатности, против неактивности и уочених недостатаКа разних врста. Студентске организације ii студенти уопште развили су на основу ранијег иокуства снажну активност кроз по стојеће и новостворене облике; клубове, друштва, секције, фестивале и сл. Учињено је веома много на изради наставних планова и програма. Оргапизације Са веза студената су конструктивно, сем незначајних изузетака деловале приликом решавања свих школских проблема, а посебно у

Рад на доношењу статута факул тета претстваља важа« заддта« у овој години. Систем и садржина универзитетске наставе, датм кроз планове и програме у статутима. претстављаће окосницу будућег факултетског организма, за који се надамо да he давати све боље стручњаке нашој земљи. Нарочито је важно истаћи потребу сталности планова и програма бар за извесно време, јер је већина факултета патила од честих и наглих промена које су се штетно одражавале на рад и успех студената, као и на ниво cawe наста ве. За сваки став закона мо>раће се водити борба и то не само против несхватања, него и против заосталости и пасивности, а можда и против појава обилажења закона и погрешних тумачења, против прећутног игнорисања неких законских стазова. Ззлиии број иовкх студената и настава Спровођење принципа слободног уписа ннје само питање Универзитета, него је много далекогежније хтитање. Њиме треба да се хитно позабаве сви заинтересовани, јер акутност помоћи настави на првим годинама постаје

нарочито ове школоке године очигледна. За ту помоћ се треба ове године енергично заузети, а нарочито детаљно упознати заицтересоване и одговорне са пра вим стан>ем и тешкоћама које су настале оволиким приливом студената, Објективне тешкоће су реалност, коју не треба ни прећуткивати, нити се од ње плашити, него развити највећу активност да се учини што се може. Посебно ,је питање упознавање студената са свим тим тешкоћама. Чим се тешкоће видс онакве какве јесу, онда се и активност и умешност боље развијају, а субјективних слабости је несразмер(Наставак на трећој страни)

Studenti medlcine izabrall so 12. oktobra o- g. svoje pretstavnlke u •»gane društvenog upravljanja na Vniverzitetu. Na maloj izbornoj »e* čanosti, izmedu ostalih, govorio }e o značaju Izbora i defcan prof. Brmna Stanojević. Amliteatar Patološkog instttuta bio je prepun studenata, tako da su mnogi ostali pređ vntl-

тпа. Tu se nije mogla izbeći gužra, all se ona gužva koja Je nastala prllikom početka glasanja oko samih blračkih mesta, mogla izbeći. Da ne go vorimo đa nije bllo. blračklh spiskova i pođele birača po godinama, kao na drugim fakultetima. Posie prebrojavanja llstića oko 19 časova objavljeni su rezultati. Za kan didata Mediclnskog fakulteta za Uni verzitetski savet izabran Je drug Vukašin Stambolić sa fllozofije (2-345 gla sova), a za člana fakultetskog saveta izabran Je Predrag Savić (2.494 glasa). U Univerzitetsku skupštinu izabrani su: Dragan Majcen, Miodrag Taslć, Miloš Međedovlć, Jovan BJelić, Nedeljka Rosić, Milan Bakalović, Radojica Marić, Dorđe Jakovljević, Aleksandar Milovanović, Bosiljka Petrovlć, Petar Mačukanovlć, Vladimir Mićanović, Steva Joslć, Branko Spirović i Radmila Đurović. ВУКАШИН СТАМБОЛНЋ ЧЛАН УНИВЕРЗИТЕТСКОГ САВЕТА На свим факултетима нашег Универзитета 12 о-м. одржани су избори претстав-1 ника студената у органе дру-1 штвеног управљања. За чла|на Универзитетског оавета већином гласова изабран је Вукашин Стамболић, студент Филозофског факултета.

Domove tretirati kao domaćinstva

Studenfcski dom »14 decembar« na »truji bi uštsđeo milion dinaга godišnjc Kapacitet đoma »14 decembar« је 650 studenata, dok је ove godine useljeno 705 studenata. Ako se prođe pretsobljima ovoga doma, koja su nekada bila prazna, onda će biti jasno na koji je naбш povećan kapacitet doma. Kada smo se obratili nekim od tih stanara, izjavili su da su zadovoljni što su ipak smešteni. Inače, dom je prepun »ilegalaca«. Jedne noći, oko jedanaest i po ča sova, priča upravrvik, u jednu sobu ušao je nepoznat student i р>оčeo da se svlači. Zatim je legao na krevet i gurnuo onoga koji je sp>avao »pomakni se malo i ja imam pravo da spavam kao i vi«. Sta se u takvoj situaciji postav Ija kao najvažnije? Razume se, pojačati brigu ccko održavanja hi gijene. To zavisi od čistačica i od samih studenata. Međutim. izgleda o tome ne vode računa ni jed ni ni drugi. Ovaj dom, koji nema pamo grejanje kao neki drugi, stekao je, uz nedovoljnu brigu onih koji žive u njemu, renome jednog od najneurednijih student skih domova. Kada je jednoga dana bila pokvarena slavina na lavabou (prvi sprat, fUozofslki blok) našao se neko da o tome obavesti majstora tek kada je nastavak na 4 strani

POSLE KONGRESA MLADIH SOCIJALISTA

Pred tri problema

»Bez slobode ne može biti socijalizma. Socijalizam se može ostvariti samo kroz demokraciju. Demokracija se može u potpunosti postići samo kroz socijalizam.« (Točka 1. Generalne političke rezolucije »Za što smo mi« usvojejene na Kongresu). Ne ulazim u kritiku ove postav ke. Napominjem samo da je to jedna od 12 točaka prvog od tri dijela Generalne političke rezolucije. Još i to da je ona diskutovana u jednoj, od 5 formiranih komisija, od kojih je samo jedna i to manjim dijelom diskutirala o budućim praktičnim zadacima. Nije važna kritika rezolucija. Posmatrajući sa našeg stanovišta mi u omladinskom pokretu sigumo ne bi razbijali glavu o točnim definicijama socijalizma i de mokratije. Mi socijalizam osjećamo kao stvamost i mi bi prvenstveno raspravljali o putu i borbi za njegovo ostvarenje i ulozi mlade generacije u tome. Ali pustimo na stranu naša shvatanja. Ona ne moraju da budu prihvatIjiva za mlade socijaliste u drugim zemljama. Međutim baš diskusija n a Kon gresu i razgovori sa mnogim delegatima naveli su me na ova razmišljanja. Naveli su me na mi sao šta je najpreče za razvitak jednog ijrogresivnog, socijalističkog omladinsikog pokreta, koji bi trebao biti širok i prihvatljiv za ogroman broj mladih Ijudi širom čitavog svijeta. (Uzgred napominjem da je u današnjem lUSY-u učlanjeno manje od 500,000 čia-

nova). Da li je vazmji jedmstveni akcioni program, sa jasnim per- ' spektivama za mladu generaciju,! sa određenim akcijama za rad i i borbu, ili teoretsko nadmudriva- ■ nje o pojedinim postavkama. Teško je različita shvatanja.' koja su nužna zbog različitih puteva u socijalizam uskladiti u neke kalupe, ali je mnogo lakše mlade socijaliste raznih zemalja ujedinili u n jihovoj praktičnoj borbi za socijalizam. Na to sam mišljenje vrlo često nailazio u diskusijama sa mnogim učesnicima Kongresa, a to bi ujedno značilo u praksi izvesno proširenje platforme na kojoj je danas рк>stavljen lUSY. Treba istaći da u rezolucijama Kongresa, pa i u generalnoj rezoluciji ima mnogo točnih ocjena i vrlo progresivnih shvatanja. Naročito su dobre rezolucije u kojima se osuđuje svaki oblik kolonijalizma i imperijalizam. Stanastavak na 2 stram

god. XIX broj 22 * * * < 17 XI 1954 savremerva (ШВШВШШШШШШШШШИШШШ, književnost 3 | ■ I I I l ШШ strofHi 6 i 7 шшан _ ам Ј nedeljni list beogrodskih studenoto