Студент

RAZGOVOR SA REKTOROM BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Smatram za korisno da se čuju mišljenja studenata

■ Neophodan je duži rad na izradi statuta ■ Univerzitet će dodeliti preko 900 novih stipendija

1. Vi ste prvi rektor Beogradskog univerziteta izabran na osnovu novog Zakona o univerzitetima. Možete li nam nešto reći kako če se posle izvršenih izhora čitav sistem društvenog uprav Ijanja realizovati, kako će raditi društveni organi upravljanja i organi uprave? Opštim zakonom o univerzitetima razgraničene su nadležnosti organa ripravljanja i obezbeđeno je njihovo skladno funkcionisanje: u okviru svojih kompetencija svako vrši poslove koje mu je društvo poverilo, Uve-

ren sam da će se ovakvim društvenim upravljanjem bolje sagledati problemi i teškoće univerziteta; bolje ocenjivati uslovi za rad i lakše tražiti podesna rešenja; bolje obaveštavati javnost i potpunije upoznavati rukovode ći organi državne uprave; bolje iskoristiti utrošak sredstava a tim i više doprineti boljim rezul tatima rada. 2. Na koji način je, po Vašem mišljenju, najbolje ostvarivati sa radnju i aktivnost studenata u rešavanju raznih nastavnih i drugih pitanja? Imate li kakvih sugestija za rad studentskih pret stavnika? Studenti su jedan od osnovnih faktora u životu i radu univerziteta i fakulteta. Novim zakonom se predviđa učešće pretstavnika studenata u radu fakultet-

skih saveta i univerzitetskog saveta. Pri raspravljanju, često vrlo složenih školskih problema smatram za korisno da se čuju i I mišljenja studenata. Na primer. I problemi nastavnih planova i načina izvođenja nastave, kao i геžima studiranja kojim se regulišu prava i dužnosti studenata biće šire sagledanl ako se zna i mišljenje studenata o njima. Učešče studenata u organima društvenog upravljanja univerzitetom i fakultetima pojačače kod njih osećanje odgovornosti za uspešan rad univerziteta i uticaće na jače razvijanje svesti o dužnostima, obavezama i ličnoj ođgovornosti prema Školi i prema društvenoj zajednici. 3. Svi smo svedoci prilično teških uslova rada na Univerzitetu s ohzirom na hroj novoupisanih studenata. Kako će se taj problem rešavati? Ogroman broj studenata na fakultetima nameće čitav niz veoma složenih i teških problema kako da se obezbedi pravilna, savremena teoriska i praktična nastava. Zahvaljujuči velikim materijalnim sredstvima koja društvena zajednica pruža univerzitetu znatno je povećan kapacitet školskog prostora i novom izgradnjom koja je u toku biće još u većoj meri povećan; poboljšana je oprema vežbaonica; osetno je uveoan i broj asistenata. Ali sve je to još vrlo daleko od optimalnih uslova za savremenu nastavu. Univerzitet neće žaliti truđa i koristiće sve mogučnosti da se ovi problemi pravilno rešavaju. Pri tome se, s pravom, očekuje i pomoć studenata u maksimalnom korišćenju radnih uslova koje im škola može danas da pruži. 4. Kako će se odvijati rad na izradi statuta fakulteta i Univerziteta? Redakcija »Studenta* je đohila nekoliko pisama u kojima čitaoci traže da im se da objašnjenje, a vidan je i opšti interes za to pitanje. Izrada fakultetskih statuta je od osobite važnosti, јег se njima konkretizuje sistem nastave ireguliše celokupan rad fakulteta. Ргеко naročitih svojih komisija fakultetske uprave će pristupiti izradi prednacrta svojih statuta. Neki fakulteti su taj prethodni posao već završili. Po mom mišljenju, takvi prednacrti treba da budu predmet svestrane diskusije po katedrama, u fakultetskim sekcijama Udruženja univerzitetskih nastavnika, u fakultetskim studentskim uđruženjima, u stručnim udru-

ženjima kao i u javnosti. Pošto se na taj način pribave primedbe na prednacrt i sugestije u vidu obrazloženih predloga za njegovu dopunu ili izmenu fakultetske komisije mogu redigovati prednacrt koji bi onda bio diskutovan na sednicama fakultetskih uprava. Definitivni nacrti statuta primljeni od fakultetskih uprava upućuju se fakultetskim savetima, da ih oni prema čl. 49 Zakona razmotre i utvrde. Sličan je postupak i sa izradom prednacrta univerzitetskog statuta. Ovakav postupak je, đosta dug, ali mislim da je neophodan s obzirom na značaj statuta. 5. Obavešteni smo da su na osnovu Republičkog izvršnog veća preduzete mere oko dodeljivanja stipendija Univerziteta. Možete li upoznati naše čitaoce sa odlukama koje su donete? Preporuka Izvršnog veća NRS 0 stipendiranju studenata diskutovana je na sednici Univerzitetske uprave i tom prilikom je odlučeno: a) da se iznos mesečnih stipendija poveća i da se ovo povećanje realizuje već u poslednjem kvartalu ove budžetske godine; b) da se po pređlozima fakulteta dodeli preko 900 novih stipendija, koje će se isplatiti za ceo kvartal ove budžetske gođine; c) đa se 9 miliona đinara upotrebi za stimuliranje diplomiranja apsolvenata koji se obavežu đa če u januarskom-februarskom roku diplomirati ili da će položiti posleđnje ispite i uzeti diplomski rad; d) da se suma od 4 mliona dinara podeli kao jednokratna pomoć studentima kojima je potrebna a koji su pokazali uspeh u studijama; e) da se ova raspođela stipendija i jednokratne pomoći apsolventima izvrši po predlozima fakulteta pri čemu će sarađivati i Savez studenata, 6. Postoji predlog Saveza studenata da se za rešavanje ekonomskih i socijalnih problema studenata formira organ pri Univerzitetskom savetu. U taj organ bi ušli pretstavnici univerzitetskih nastavnika, organa vlasti, zdravstvenih organizacija • i dr. Sta mislite o tome predlogu? Rešavanje ovih problema je u kompetenciji, Univerzitetskog saveta koji će se sastati pvih dana Zato ne mogu da prejudiciram odluke Saveta. Uveren sam da če Savet posvetiti punu pažnju 1 ovim važnim problemima.

Doktor Ilija Đuričlć, rektor Beo gradskog univerziteta

Ideološko politički rad traži novi kvalitet i forme

Održan je plenum CO SSJ

Za novog preisednika SSJ izabran Milojko Druhvic U Sarajevu je 24 i 25 novembra održan prošireni plenarni sastanak CO SSJ koji je raspravljao o sprovođenju odluka II koneresa SSJ o_ mcđunarcdiii; aktlvno- ! sti Saveza studenata i izvršio neke izmene u Centralnom odboru. Pored članova Centralnog odbora i pretstavnika strukovnih organizacija za međunarodnu razmenu studenata, plenumu su prisustvovali u ime Izvršnog veća i Socijalističkog saveza Bosne i Hercegovine Dušanka Kovačević Džemal Bjedić i rektor Sarajeveskog univerziteta dr. Vaso Butozan. Referate su podneli: sekretar CO Miša Nikolić i član pretsedništva Gavro Cerović, Posle referata vođena je diskusija u kojoj su nored ostabh. učcstvov.ali Ivo Bojanić, Janez Sinkovec, Vule Stambolič, Dragiša Ivković, Marijo Badurina, Mika Tripalo i dr. Poslednjeg dana radilo se po komisijama, a na kraju su doneseni zaključci i finansiski pravilnik SSJ, pa su izvršena kooptiranja u CO, a za novog pretsednika SSJ izabran je drug Milojko Drulović.

SSJ JE IMAO PRAVILNU ORIJENT ACIJU Iz referata i diskusije o spro vođenju odluka II kongresa, može se zaključiti da je Savez studenata Jugoelavije kao masovna politička studentska organizacija imao određenu ulogu u društvenom životu naše zemlje i da su bez prigovori da je Savez studenata imao pogrešnu orijentaciju, tj. da se bavio

»pitanjima koja mu ne pripađaju«. Tačno je da su organizacije Saveza studenata od II kongresa na ovamo više pažnje posvećivale pitanjima školstva i materijalnog obezbeđenja studenata, ali to su za protekli periođ bila goruća pitanja koja je trebalo rešavati. Međutim, danas posle donošenja Zakona o univer zitetima i uvođenja đruštvenog (Nastavak na str. 5)

Univerzitetska skupština 11 i 12 decembra

Univerzitetska skupština će se održati na Pravnom fakultetu sa sledećim dnevnim redom:

1. Izbor verifikacione komisije, zapisničara i overača zapisnika. 2. Heferat o rezultatima га da i narednim zadacima Saveza studenata Beogradskog univerziteta, 3. Izveštaj nadzorne komisije 4. Izbor kandidacione komisije 5. Diskusija po komisijama i na plenarnoj sednici 6. Utvrđivanje zaključaka 7. Izbor novog Univerzitet skog odbora i nadzorne komisije. Prema konačno utvrđenom planu biće formirane sledeće komisije: ekonomska, kulturna, međunarodna, za studentske publikacije, za fizičko i tehničko vaspitanje studenata, za rad udruženja u unutrašnjosti. Komisije su počele sa pripremama materijala i predloga. Po svim fakultetima organizovaće se diskusije i utvrditi stavovi. Na plenamoj sednici raspravljaće se o ideološkom i političkom radu i o sprovođenju Zakona o Univerzitetima. POVODOM RASPODELE POMOĆI REPUBLIČKOG IZVRSNOG VEĆA

BRZO nedovoljno pripremljeno

i dalje raditi na izradi kriterljnma • Izvršno veće Narodne republike Srbije dodelilo Je Ekonomskom odboru Univerzitetskog odbora Saveza stuednata 13 millona dinara na Ime pomoći najsiromašnijlm studentlma za podmirenje njihovih najosnovnijih potreba. Može se zameriti Ekonomskom ođboru što je kasno formirao komlslju koja će ođlučiti o prlncipima raspodele, a komisijl se može zameritl što Je, 1 pored sve brzine 1 neđostatka iskustva, nedovoljno uspešno rešila naćin raspodele. PRIMEDBE NA KLJUC RASPODELE Kao krlterijum za đodeljivanje pomoći služili su sledeći elementit lični prihod stuđenta (dečji dodatak, stipendija, socijalna pomoć), prthodl porodice i njegov odnos prema uCenju. U prlncipu ove elemente svakako treba uzimatl u obzlr, all Je komisija u primeni ovih princlpa pogrešila. Da bi došla do najobjektivnije slike stanja jednog studenta, komisija je postupila ovako: nzet Je llčni prihod stuđenta I toj sumi dodata suma koju čini deo prihoda porodlce koji pripađa studentu. Kao po siedica toga, danas imamo prlmere da su pomoć dobill onl kojlma ona nije neophodna 111 su dobili vlše nego što bl bilo pravllno, a s drnge strane imamo studente koji su u težoj situaciji, a đoblli su manju pomoć. -K Nastavak na strani If

Strana £ god XIX broj 24 + ★ * • 8X1(1954 Slovenački ;’|5 H studenti — rm]B pesnici: MENART, ZLOBEC ' KOVIČ nedeljni list beogradskih studenata