Студент

Da li održavaii fesiivale

(Nastavak sa 6 strane) Studentski festivali održani letos nesumnjivo imalj su poređ negativnih strana i pozitivne. To pozitivno ogleda se naročlto u to m e što se jedan deo udruženja aktivirao i što je ta akcija u svim udruženjima okupila veliki broj studenata. Uspesi na kulturnom i fiskulturnom polju na tim festivalima, n e smeju se potceniti. Ali. da li j e ta forma rada najpogođnija i koliko ona koristi komuni u kojoj studentsko udruženje živi? Ćinjenice govore suprotno. Takve manifestacije apsorbovale su aktivnost svih udru ženja u pripremama svojih ekipa za odlazak na festival, dok je ono najvažnij e aktivnost u mestu u kome se živi zapostavljeno. Opravdana j e bojazan da će se, ako se budu održavali i dalje ovako glomazni i centralizovani festivali, sva pažnja i sva aktivnost baš oko njih koncentrisati. Naravno, udruženje bi

Problemi studenata po privatnim stanovima

STANODAVCI ZARAĐUJU NA TUĐOJ SVOJINI

Kad se sretnu dva prlajtclja stuđenta od kojih jedan stanuje u studentskom đomu, a drugl privatno, onda onaj »prlvatnik« ne može nl da dođe do reči da ispriča svoje ргоbleme i nevolje svojih drugova. »Domac« Je u stanju satima da se žali na upravu i upravnlka, na lenje člstačice 1 nevaspitane servlrke, na malo masnoće u čorbi i nedostatak noževa u menzl. Za njega taj prlvatnlk Je srećan čovek, on mu pomalo i zavidi i kori što nlje uspeo da i sebi nađe neki kutak u ovom ogrom nom gradu, da više ne »ratuje« sa upravnicima i čistačicama. Za njega Je privatni stan raj. A kao posledica ovakvog, vlše manje opšteg, shvatanja 1 organlzaclje studenata (pa 1 mi kao studentska štampa) prosto su zanemarlli one mnogobrojne i teške probleme desetina hiljada studenata kojl rastureni od Karaburme do Banovog Brda i ođ Dušanovca do Batajnice žive svaki u svom kutku. Da 11 su oni zaista u raju? 111 su možđa izloženi Još većim i nerešivijim teškoćama nego đomci o koIJma stalno govorlmo (i plšemo). Red Je da i privatnlcima damo reč. Neka i oni progovore o svojim teškoćama. All ne svaki pojedinačno. Ta oni nl dosada nisu ćutali, ali uzalud. Organizujemo hori Neka taj hor zagrml ne bi li ga čuli i oni koji treba da se pozabave problemlma studenata po privatnim stanovima. Ног Još nije formiran. Ako udruženje stuđenata po fakultetlma рокге nu akclju, neće biti teško osnovati ga, Jer glasova ima i dovoljno kvalitetnlh svlh tonova, boja 1 nljansi. A dotle pustlmo soliste neka otpevaju nekollko »arija« kao prolog. Student medicine. Stanuje negde na Voždovcu, u đevojačkoj sobicl koja ima mikroskopski mall prozor sa severne strane, bez mogućnosti da sobu zagreva, bez prava đa ga ma ko posetl, makar i preko leta kada Je u ovoj soblci prijatna hladovina, sa osećanjem đa večito gazdaricl sme ta, lako joj plaća 2000 đin. a ona za čitav konforan stan plaća hiljadu i po. Dva meštanina, drugovl iz gimnazlsklh klupa, iako Je Jeđan otišao na vetertnu, a drugi na Građevinski fakultet, rešeni su đa očuvaju svoje prijateljstvo bar zajednlčkim stanovanjem. A ta idila drugarstva životari u maloj sobici na Dušanovcu, u sobicl gde Jeđva mogu đa stanu dva kreveta, u sobici sa zemljanim podom za koju oni plaćaju po 1500 đln. i time gazdi za »uznemiravanje 1 геmećenje kućnjeg mira« đaju 2300 đln. čiste dobitl mesečno. Тгка za stanom zbllžila Je tri đevojkp. One sada stanuju negde kođ novog groblja. Im jJu svoju sobu koJu im Je »vellkodušno« ustupila baba. Ta baba ima stan u Beogradu. a živi na relaciji Zagreb Skoplje od Jedne ćerke do druge, od sestre do zaove. Za tu sobu (praznu) i za uslugu što mogu svojim drvima na babinom šporetu da spremlm ponekad nešto za Jelo, plaćaju 6000 din., a baba za ceo stan nepunu hiljadu. Jedan stuđent stanuje sa službenikom, tu u centru blizu glavne pošte. Za nameštenu sobu plaćaju 6000 dln. A sada pošto su drva skupa, a ugalj takođe, gazdarlca tražl povlšicu »ako misle da im loži«. Dve koleginice od kojih Je jedna već điplomirala, ali ostala sa službom u Beogradu, stanuju u pretsoblju koJe nema odžaka. Za to prazno pretsoble plaćaju po 2000 đin., a ceo stan košta 2000 din. Na Kotež Neimaru živi jedan Covek sa ženom I četvero dece. Nema nikakvih kvalifikaclja, pa malo zarađuje 1 zato planlra: hoću da prlmim dve studentkinje na stan i hranu. Svaka po 6000 din. Ali Jedna hoće samo stan, a hraniće se u menzl.

Gazda se misli i na kraju pristaje: »U redu! Platiće mi kirlju za trl meseca unapred po 2000 din.«. Odakle će Jedna studentkinja da platl 6000 din. njega se ne tiče, Jer mu Je potrebno đa kupl debelu svlnju, a ne đostaje mu baš 6000 din. Pošto ova neće da platl hranu, našao Je drugi modus da JoJ izvuče pare. Nekoliko sollsta nekollko prlmera, nekoliko glasa od soprana do basa. Pa ipak, da se videtl da su ovi stuđenti 1 službenlci, a takođe 1 rađnicl-samci, izložen strahovltoj eksploataciji. A vidljivo Je, takođe, i to da njihovl stanođavcl, koristeći stan-

benu krizu i nedostatak pravih ргоpisa o dodeli stanova, zarađuju, na tuđim kućama, ogromne novce. Jednostavno гебепо žive na tuđ račun. A kako rešiti taj problem. Da li ima prlmera za ugled. Smatram da ima. Radi potpunostl iznosimo primere diametralno suprotne. Za nameštenu svetlu, zdravu sobu u centru grada stuđent plaća 1000 din. Nje. govim stanođavcima ne smeta ako ga neko poseti. A on sa svoje strane ima respekta (baš zbog njihove čovečnosti) (prema njlma): neće nepotrebno da ih uznemirava. Dva studenta plaćaju po 6000 din. za nameštenu sobu, hranu, pranje veša i zagrevanje. Doduše, njihove novčane mogućnosti su iznad proseka, all onl imaju iđealne uslove žlvota. Gazdarlca ih neguje kao svoje sinove, Nisu svi Ijudi u ovom našem gradu seblčnjaci 1 derikože. Svest postoji. Kada ne bi tako bllo, gđe bi onda bile društvene organlzacije 1 njlhov utlcaj na ijude. Ali svest Ijudlma treba ulivatl ne samo prlčanjem, konferencijama, übeđivanjem. lako najbolji, ovo nlje uvek najeflkasnijl načln. Krajnje Je vreme đa Narođni odbori grada Beograđa i putem nekih ravnlh proplsa osvesti veliki broj onih ijuđi koji žlve zarađujućl od siromašnih studenata, mladlh rađnlka 1 službenika početnika.

И у овој трошпој згради један студент плаћа 4.000 динара за собу *

Komuna i stipendije

Na II kongresu Saveza SJ bilo je govora da komun e sve više vode brigu o stipendiranju studenata sa svoje teritorije. Dosadašnji način delenja stipendija pokazuje da se išlo pogrešnim putem. Saradnje i dogovora između sreskih odbora ili preduzeća sa studentskim udruženjem po tom važnom pitanju nij e иOР' šte bilo. Stipendije su dobijali oni koji nemaju za to kvalifikacija ni u pogledu materialnog stanja ni u pogledu učenja. U zaključcima po ovom pitanju ista knuto je da u orijentisanju ko može dobiti stipendiju obavezno treba da učestvuje studentska udruženja. Pređlaže se da to bude uneto u pravilnike o stipendiranju koje pripremaju sreski narodnis odbori. Stipendije ne treba da budu isključivo put za obezbeđenje kadrova. več da se one daju najsiromašnijim studentima a koji bi sa svojim kvalitetima zbilja to i zaslužuiu. Time će biti rešen i onaj problem koji је dosada bio odlučujući za davanje stipendija, a tn su kadrovi.

A. MERENIK

Posle prvog radnog sastanka 11 i 16 grupe Filozofskog fakulteta

-{г Kollko je opravdan naziv »van-školskl« -{r Dobljanje prostorlje za čltaonl-cu u ovom trenutku Je od većeg praktičnog značaja Do kraja ove godlne ne trebaočekivatl udžbenike iz svetske knjležvnosti Prošlog petka stuđentl 11 1 16 grupe književnosti Fllozofskog fakulteta imaii su zanimljiv radni sastanak. To Je bio prvi ovogodlšnji sastanak Saveza studenata ovlh grupa, ovakve prirođe. Poređ ostallh pltanja na dnevnom redu se nalazilo i pitanje perspektive, nastave 1 uđžbenlka. Kako su ove grupe potpuno nove, svaki razgovor o tome Je zanlmljiv za njihove studente. Naime, ove godine u sklopu promena i dopuna рго grama na fakultetima, osnovane su na Filozofskom fakultetu grupe za književnost, koje pored svog imena nose Još nazlv »vanškolskih«. 11 grupa Je za Jugoslovensku 1 svetsku knjl ževnost, a 16 za svetsku knjlževnost l teoriju. I u JednoJ 1 u drugoj obavezna su dva žlva strana Jezlka. Ono Što Je najviše pokrenulo diskuslju Je opravdanost nazlva »vanSkolska«. U kancelarljl profesora dobill smo sledeće objašnjenje o tome: »Posle ukiđanja Novlnarsko diplomat ske škole, osnovane grupe prezimaju karakter te škole, dajući fakultetsko obrazovanje, a perspektiva svršenih studenata na njima ista Je kao i posle završene novinarsko diplomatske škole. Dakle, zauzeće sve slićne položaje kao kultuml l Javni radnlcl: u ambasadama, redakcijama listova, muzejima, većim bibllotekama I dr. Za fakultetske vlaeti ove grupe ostaju vanškolske, čime se ne isključuje mogućnost da Sekretarijat za kul turu i prosvetu, imajući u vldu svoJe potrebe, ne kooptlra Izvestan broj diplomlranih stuđenata, naročlto 11 grupe, za profesore u gimnazljl«. Ovo bl bllo tim pre opravdanje za II grupu, Јег se među predmetima na drugoj gođini, koje će moćl studenti po želji da izaberu: estetike, istorije umetnostl, istorije filozofije nalazi i savremeni srpskohrvatski Jezik. i Zastupajući slično mlšljenje, ргоfesor Vojlslav Đurić objasnio Je 1 na

radnom sastanku u petak ovo, podvukavši da nema razloga da čovek koji pod a) ima jugoslovensku 1 pod b) svetsku književnost, ne može da bude profesor u gimnazijl. Međutim, za 16 grupu, koja pod a) ima svetsku knjlževnost. a pod b) teoriju sa obavezna dva živa strana jezika, perspektiva nlje ista. Toj gru pi karakter određuje opravdan nazlv vanškplska 1 ona će verovatno ostati kao takva. Ali pored svlh ovih mišljenja 1 dls kusija za sada su i jedna i druga grupa vanškolske, i njihov naziv će sigurno biti takav sve do donošenja fakultetskog statuta čija je izrada u toku. Jedina propaganđa ovlh grupa na početku školske godine, blli su istaknuti predmeti 1 red ispita u vltrini, sa ograničenjem koje Je davalo ime »vanškolska«, pa su ipak prihvaćene kao potrebne 1 na 11 Je uplsano 86, a na 16, 102 studenta. Njihova potreba 1 dalje ostaje opravdana. A eventualno menjanje nazlva 11, nl u kom slučaju ne menja njen karakter. јег ne povlači sobom promenu u predmetima, već samo ргоširuju delokrug rađa njenih diplomiranlh studenata. Pltanje prostorija 1 udžbenlka, u ovom trenutku, pretstavlja veći ргоblem njihovog rada, nego promena nazlva. Profesor Đurić Je rekao da do kraja ove godlne, nema izgleda da će izaćl udžbenik iz svetske književnosti, iako Je jedan »Knjlževnost feuđalnog doba đo renesanse* već preveden. To Je mahom učlnila. 1 nepravllna polltika Izdavačklh preduzeća. Dobljanje prostorlje za Citaonlcu ima sigurno puno praktlčnog značaja za već uplsane studente na ovim grupama, kojl su ih prihvatili sa onakvlm nazivom kakvog su zatekli u vltrlnama na početku školske godine.

В. JOVANOVIC

Недовољно интересовање нових студената за рад Савеза

На Филозофском факултету бруцоша има преко две хиљаде. Они испуњавају сале за предавања* јер су постале ису више тесне, могу се видети по оеминарима, мада не у великом броју; али их има веома мало у свим сним облицима делатности ко|е органттзује Савез спудената. На неда!вним изборима за студентске прстставнике, угледајући се у овом случају на старлје, студеити прве године учествовали су само у једном малом проценту. Кога треба скривити за то да ли њих, или старије? Не би се могло рећи да Савез студената није предузео по требне мере да се нови студенти ортанизују. Још у почетку године одржани су на свим групама састанци на којима су нови студенти упознати са карактером Савеза студената, наставним плановима и гпрограмима и остали проблемима који их очекују. После тога ододржани су састанци на којима су бруцоши учлањавани у Савез студената. Али ти састанци нису били сасвим успешни. Не само да није обезбеђена веha посета. већ није учињено довољно ни на придавању потребне важности организацији. Остао је утисак да код једног дела нових студената нема ни издалека оног иитересовања за

Савез студената које би им осигурао било какво активно учествовање у раду. Као резултат недовољне бриге старијих другова око учлањавања нових студената у Савез, имамо случај да је на романској групп од 470, учлањено у Савез само око 200. На другим групама ста ње је нешто боље, али нигде није у потпуности задовољавајуће. На пзћим rpjTicr.ia формирани су пододбори по годинама, који ће знатно олаКшати рад одборима Савеза студената. Око стотину нових студената без стана Од ових студената који су тражили помоћ од оргаеизације за смештај. преко стотину молби није решено. Ако се зна да су студенти и касније долазили са истим захтевима, онда се тај број повећао. Одбор удружења располаже са подацима да се један део од њих сна шао на неки начин, док остали ~крстаре“ по домовима и илегалишу, а када им се и та могућност ускрати, одлазе кућама. Разуме се, да се од тих несмештених студената не може очекквати никаква активност у организацији, као ни њихов лични успех у учењу. Друти проблем који стоји на <жупљан>у нових сту

дената, је недостатак ггросторија. Студенти Филозофског факултета слушају своја rtpeдавања у четири зграде на Филозофском. Природно-математичком-Правном и Коларчевом универзитету Дешава се да једно предавање слушаlу на Филозофском, а друго на Правном. Поред тога одмах иза једнога предавања почиње друто, неке друге групе или факултета, тако да они не могу нимало да се задрже у сали на какааз потребан договор. Понеквд је проблем пренети и најмање обавехптење. Због тих специфичности, рад на окупљању пових студената на овом факултету је веома отежан. Како организовати бруцошке вечери Као традиција на Универзитету чува се одржавање бруцошких вечери. Тихов је циљ међусобно упознавање бруцоша и њихово упознавање са старијим али to не била у резулгаг. Занимљиво је не само за Филозофски, него уопште. да те вечери не посећују бруцоши. Може се рећи да се и ове јесени одржавају бруцошке вечери без бруцоша. Мало је чуд новато како то да те вечери које се одржавају годинама и на свим факултетима, још нису добиле свооу <boDwr нити садрокину. М. Коматина

UNIVERZITETSKA HRONIKA