Студент

Srećna Nova 1955 Godina

Prošla je još jedna go dina koju smo ispunili svojom studentskom ved rinom, radom, delatnošću, igrama. Godina čije je svako godišnje doba utisnulo na naša lica to liko mladićskih snaga i intimnih radnih odvažnpsti. I kao što je naš veliki grad, sav raskošan u skelama svojim, prava studentska matica, tako je i prošla godina mali triumf našeg toplog trajanja. Mlade generacije uvek nose vedrinu izvesnosti u neizvesne godine. Naša generacija radi to dvostruko i desetostruko. Prošla godina je ostva rila visoke studentske ideale: Zakon o Univerzi tetima došao je kao eho društvene savesti i brige za mladu inteligenciju. Studenti su dinamična masa naša omladina. O'tuda je njihov valjani rad spektar jedne časne dru štvene odanosti. Zato sa drugarski jednostavnim i poletnim po zdravom, sa osećanjem da iduća godina pripada mnogim našim radnim vrlinama, pozdravlja mo sve naše čitaoce i drugove sa ostalih univerziteta i čestitamo No vu 1955 godinu.

DEOBA NEUTROŠENIH SRETSTAVA BEKTORATA UNIVERZITETA

20 MILIONA ZA 15 DANA

Zašto novac nije ranije ' podeljer ★ Da li su apsolventi zaista stimulirani ovakvom podelom

■Za dvanaest-meseci' ove godine stu dentl Beogradskog univerziteta dobili su na ime stlpendija 51,000.000 dinara, a za poslednjih petnaest dana pođeijeno je iz sred&tava predviđenih za stipendije 29,000.000. Jedan službenlk Rektorata. nazvao je ovu operaciju sa novcem đruštvene zajednice »veliklm poduhvatom«. М1 ćemo ovde izne ti činjenice, a čitalac neka đa ocenu ovom pođuhvatu. Potsetićemo đa svaka stvar može da buđe velika u đva smera: u pozitlvnom i negatlvnom. Prvo da objasnimo kako su raspo ređena ova sređstva. Cetlri miliona

dato је nekim studentskim domovlma. 9 miliona Je ođređeno na ime jednokratne pomoći apsolventima koJi se obavežu da u januarsko-februarskom roku dlplomiraju 111 uzmu diplomski rad (na fakultetima gde je dlplomskl riad predviđen nastavnlm planom), a ostatak će otlćl na povišenje opšteg iznosa stlpendlja od 2500 na 4000 dinara mesečno 1 stipendlranje novovupisanih stuđenata, s tim đa ova povećanja i nove stipendije budu đate za poslednja trl meseca unazađ. Kao drugo, dolazi pitanje: otkuđa

su se najeđanput stvorila tollka sred stva. Doduše. u Rektoratu kažu da Je od 80 miliona predvlđenlh za stipendije, 20 miliona bila rezerva. Ali ostaje otvoreno pitanje, na koje nl_ smo mogll da dobljemo ođgovor: od koga momenta Je ta rezerva pretvorena u akreditlv, tj. kada Je Rektorat doblo dozvolu da Je utroši. U vezl s tlm postavlja se 1 pltanje zašto se sa tolikom brzlnom 1 u tako kratkom roku troše ogromne svote novca. Рге mesec 1 po dana pisall smo u »Studentu« o odlucl po kojoj je trebalo obustaviti isplatu stlpendija za mesec novembar, dok se, u međuvremenu, ne Izvrši revlzija stlpendija prema uspehu Tada smo dlgU svoj glas i ime onih koji se bez svoje krivlce ostavljaju bez neophodnlh sredstava za žlvot. Lajt-motlv našeg stava tada bio Je: ne rešavati krupna pitanja prebrzo, Јег takva rešenja mogu da donesu krupne 1 nepredvlđene posledJce. I baš tada rečeno Je u rektoratu da se radl ne samo o rev.zljl stlpendlja, već 1 o podizanju opšteg proseka mesečnog iznosa na 4000 đln. To Je bilo početkom novembra. Sta Je bllo sa revizljom ne znamo, all znamo da su i za đecembar stipendlje isplaćlvane u starlm iznoslma, a »bru cošl« nl tađa nlsu đoblli stipendije. Sađa, kao što vlđimo svl se onl »obeštećuju«. All, zar studentl ne bl ima-11 veću korist da Je to povišenje đošlo ranije. Posebno imamo primedbe na onlh 9,000.000 ođređenlh apsolventima Рге ma prvobitnoj ođluci Rektorata, pomoć ođ 10—18.000 dln. trebalo Je da đobiju svl oni kojl se obavežu đa će u februaru điplomiratl ili uzetl di. plomski rađ. Na neklm fakultetima taj гок Je produžen na mart—april. (Nastavak na 3 stranl)

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ЗДРАВСТВЕНО ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА

Студенти треба више да знају о раду Удружења

Годишша скупштина ЗПУ Универзитета констатовала је да Је одлука прошлогодишње скупштине о децентрализацији у располагању новчаним средствима правилна и да је у пракси показала свој „резон д>етр“. Мада има и таквих организација које не воде довољно рачуна о расподели новца, истакнуто је да већина факултета сада више пази на новац и даје га као помоћ само најугроженијим и то у најтежим ситуацијама. Тој штедњи је у многоме помогла и већа демократизапија у расподели помоћи. На већини факултета у одлучивању коме и колико дати помоћ, не учествују само руководиоци секција, него претставници година, односно група на састзнцима. На Правном факултету je таква пракса најдоследниЈе спрово-

ђена, па je и резултат тога највидљивији. Данас Правни факултет има више новца него што износи уплата при упису једног семестра. А ипак тамо се није цицијашило, нису занемарени тешки случајеви. Резерве којима сада располаже Правни факултет су добро-дошле у зимском i (Наставак на 3 страни)*

РАЗМЕНА СТУДЕНАТА ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И БУРМЕ

У оквиру бурманско-југословенског сдоразума л о размени студената, ових дана је Министарство просвете у Рангуну одабрало петџаест студената од укупно осамдесет пријављених за студије у Југославији, а три на вишу специјализацију. У Бурлш се налазе три југословенска студента на две гови

не који проучавају језик, . културну. и политичку историју Бур ме. П{х>шле школске .године било је на студијама у, Југославији пет бурманских студената, Један је студирао магдинску технику, један медицину,. а три су проучавали задружни, систем. .В.

Skupština u Domu "Ivo Lola Ribar"

STUDENTSKI DOM NIJE HOTEL

a ima stanara koji ga i takvim smatraju Na godišnjoi konferenciji stanara studentskog doma »Ivo Lola Ribar« poseta je, u odnosu na ostale domove. zadovoljavajuča, ali ako se uzme u obzir reputacija ovog doma nedovoljna. Јег, ovđe se ne daje sam© гаzrešnica starom j bira nov'uprav ni odbor. Ako hoćemo đa samoupravnost stuđenata u đomovima bude stvarna, treba svi da učestvuju u radu. I to ne samo ,na skupštini. Konferencija je zakazana za S časova uveče. Možda su Ijudi zauzeti drugim sastancima, ili gu otišli u bioskop, pozorište, na neku priređbu? Ne. Ni to. Skoro nema neosvetljene sobe. Valjda nisu svi od reda zaboravili da ugase svetlo pri polasku.., Neko ođ diskutanata reče; »Možđa su baš ©ni kojih ovde nema najveći stvaraoci nereda i nediscipline u domu; možda su baš oni vinovnici s vih onih stvari o kojima điskutujemo.« Možđa. Rekli bismo i verovatno, svakako. Ali njih nema đa čuju šta se diskutuje i kako se osuđuju oni koji piju, pevaju j galame u svojim sobama i hodnicima, ometaju rad i onima koji imaju đruga shvatajna o zadacima studenata, koji uče, spremaju ispite. Nema ih da čuju, da se zna bar, kako neki studenti na pijaci prodaju seljacima domski inventer, posuđe iz restorana. Možda ... Neki... Pojedinci. Ali ko su ti »neki«. Zašto se ne zna ko sve to čini. Da li је uzrok tome samo bolećivost i (Nastavak na 3 stranl)

УЗ ПОСЕТУ ПРЕТСЕДНИКА ТИТА ПРИЈАТЕЉСКИМ ЗЕМЉАМА

АЛАХАБАД - У ДА НЕ ДОЛАСКА ТИТА

(Од нашег сталног дописника) Често ми се дешава, да људи углавном старији, не разликују Југославију од Чехословачке, Међутим, никад ми се није десило да сретнем човека који би заменио друга Тита са неком другом личногцћу савремене историје. Кад се у. новинама поја вила мала нотица да је друг Ти то прихватио позив, да посети Индију, сви моји познаници пре ррстали су .ме ре.чима: Јесте ли читали, Тито долази у Индију, Хоћете ли га видети. Требало би. он је вага прет седник. А' затим су изражавали своју же ФУ да га виде у Алахабади.

Неки од њих су упутили писма дугословенској амбасади у Њу Делхију тражећи да ,се аранжи ра посета Алахабади. Тим поводом нас два Југословена смо каткада долазили у врло комич ну, ситуацију. . ' ♦’/ Руководилац Центра за диску сију међународних питања, који је.упутио такав позив амбасади, у два маха је долазио да вас пи та зашто нема одговора. _— Хоће ли Тилчхдоћи? Откуд бих да знао. Он треба да дође. • реду, треба. . Више од свих вас ја бих желео да дбђе. Али је то ствар индиске влале која припрема програм.

Али се мој познаник не задовољава с тим, већ и даље инсистира као да смо ми одговорни да. ли ће друг -Тито доћи или не. Сличан пбзив.упутила је редакција студентског листа , „ Амбаса Дор“ а претседник Студентске у није Универзитета, који је иначе чдан Комунистичке партије Индије изјавио је да ће студент ска организација приредити при јем другу Титу ако дође у Алахабад. Кад сам. га. уттитао како се то слаже са његовим припад ништвом Комунистичко.l партил’и Индије да се ангажује у аран жирању програма за дочек дру(Наставак на-2 стрвни)

% *i , х 'S 'j' GOD XIX BROJ 27 tt П П 29, XII. 1954