Студент

GODIŠNJA SKUPŠTINA STUDENTSKOG GRADA

Veće učešće u samoupravljanju

Neiskorišćene mogućnosti za društveni život

Dve su glavne karakteristike gcdišnje skupštine Studentskog grada održane 26 decembra 1954 godine diskontuitet između izveštaja ј diskusije i nedostatak zaključaka. Ako bi se tražili uzroci ovome, jedan od najvećih je svakako nejasnost finansiskog izveštaja koji je u glavnim potezima izrazio rashode prema planiranim prihodima bez detaljnijeg objašnjenja koje je za većinu studenata cstalo nejasno. Međutim, s obzirom na pripreme koje su vršene, od skupštine se očekivalo mnogo više. Pre toga,* studenti su pojedinačno po fakultetima održali sastanke na kojima su bili istaknuti kandidati za nov upravni odbor i raz.rađena osnovna pitanja za diskusiju. Pri t me su dva prbblema bila od osobitog značaja za kohstituisanje života u novoj škdlskoj godini: učešć e studenata u samoupravljanju dom'rm j racionalnije korišćenje matcrija nih mogućnosti za oživljavanje društvenog života. KONTAKT SA STUDENTIMA Učešće studenata ,u samouprav Ijanju i pomoć upravnog odbora u proteklim školskim godinama. sastajalo se samo u akciji za što masovnije dolaženje na konferencije koje s u održavane dva puta godišnje pa čak i u tome je ponekad bilo neuspeha. Cinjenica, da је od postanka Studentskpg grade gođišnja skupština svake godTie morala da s e odla-

žs zbog slabe posete, što nij e mimoišlo ni ovu godinu, govori o negativnom shvatanju studenata da je dovoljno platiti uredno sta narin u i izvršiti s ve obaveze prema domu. Razumljivo, takvo sta nje је dovelo do toga, da upravni odbor nije mogao da postane pored upravnog i političko telo, već se više kretao u krugu sitnih praktičkih pitanja preuzimajući deo poslova administrativnog aparata doma. Ketke su bile sed-

nice upravnog odbora na kojima se raspravljalo nešto drugo osim disciplinskih prestupa. Pokušai organizacije Saveza studenata i upravnog odbora da se studenti što masovnije uključe u probleme doma, ostajali su bezuspešni. Ranije, u začetku stu đentskog upravljanja tražena su rešenja u spratnim konferencijama, pdstavljane su spratne starešine itd. U nedostatku uspeha ta (NSstavak na strani 3)

j e akcija *a dobavIjanje prostorija u kcjima će studenti preko aime učiti. Gradski odbor socijalističkog saveza pružio je punu podršku i uputio pismo opštinskim odborima Socljalističkog saveza u kome ih moli da prover? mogućnosti ustupanja ргоstorija studentima. Na sli' ci: prostorije Osnovne organizacije Socijalističkog saveza u ulici Kneza Miloša. Slika gore: Studenti ekonomskog fakulteta predaju prijave za januarski ispitni rok. Slika dole; U društvenom klubu studenata medicine uvek je puno. Veliki broj studenata provodi ovde jedan deo slobodnog vremena da pročita dnevnu štampu ili odigra рагtiju šaha u nekom kutku kluba.

ФИЗИЧКА KУЛ ТУРА на универзитету

Пише:

Бора ЈОВАНОВИЋ

директор Института за физичку културу

Данас се веома много дискутује о физичкој култури уопште па је неизбежно да се то питање у највећој мери третира и на Универзитету. Студенти су га тжренули на свом конгресу у Скопљу захтевајући да се заведе и обавезна настава на Универзитету. Међутим, велика опасност за решаваше пи* тања физичке културе студената било је свођење целе дискусије на могућност или немогућност, корисност или некорисност саме обавезне наставе. То је била и слабост анкете коју

је покренуо „Студент". Створио се тако утисак да су то једоша решења. Опасност од таквог постављања ствари била је утолико већа што је добром делу познавалаца прилика било унапред јасно да за завођење обавезне наставе аа све студенте свих факултета не постоје реални услови. Није било ни материјалне, uh кадровске ни о<рганизационе базе, као што није постојала општа свсст о потреби и важности. нити било какве традиције у раду на том ггољу. Баш зато је веома потребно iy ствар упорно постављатц много шире. Треба физичку културу посматрати у целини и у свој њеној замашности кроз све видове у којима се она може спроводити под данашњим условима. Јасно је да при томе данашње могЈ т ћности треба да послуже само као полазна тачка за перспективно решавање* То не значи да ми данас не можемо говорттти о обавезној физичкој култури. те чак и о обавезној настави физичке култуе на њеним факултетима и отсецима. Негде је она и потребна и могућа као напр. на

Филозофском, Природно математичком и Медицинском факултету. На другима је довољно захтевати само обавезно бављење физичком културом, или на факултативним часовима које организује сама школа, или у друштвима и клубовима добровољне иницијативет Да ли ће у овом другом случају физичка култура бити уписивана у индекс и оверавана, то је даље ггитање и биће само природ- ' на последица решавања начел* них питања. У решавању овог питања студентска .ie организација опет покренула иницијативу. И скупштина СС Београдског универзитета је покренула дискусију и јасно је испољила став да физичка култура студената није само ствар њихове добре воље и њихових скромних матејалних и кадровских могућности. него у истој мери и задатак свих школа, , од њихових савета па до органа школскјтх управа. У крајњој линији и целе наше заједнице. НЕ САМО ОБАВЕЗБ СТУДЕНАТА Да би се ствар лакше дискутовала ваља овде јасно поста- вити разлику између обавезне наставе физичке културе и усвајања метода њеног примењивања. У другом случају ради се о обавезном подв|ргавању систе>татском притиску физичким i пежбањима у циљу решавања i здравствених. васпитних. ком- < пензаторно рекреативних зада- ] така у односу на саме студенте. У првом случају мора се остваривати један - обавезан једно- , Iг’ (Наставак -на страни 8) i

Priprema se Statut Univerziteta

Univerzitetski savet formirao јг komisiju којој je stavljen u zadatak da izradi statut Univerziteta. Komisija je održala jedan sastanak na kome je rešeno da se pristupi izradi statuta bez obzira na to što još nije donet zakon o univerziletu NR Srbijc. Na tom sastanku su prodiskutovane osnovne ideje, nabaćena pitanja

i problemi koje statut treba da obuhvati, pravno formuliše i reši. Komisija je stavila u zadatak jednom užem odboru stručnjaka da izradi predlog statuta koji će biti disutovan na sastanku komisije, a kasnjje predat univerzitetskoj i široj: javnosti na điskusiju. Krug је zatvoren

Svojom posleđnjom iijavom đatom incstranim listovima. dva bivša političara »vođa« Đilas i satelit Dedijer postali su dva bivša čoveka. Pokazalo se da bučne glasenoše etičkih vrlina i humanizma nemaju u sebi n| toliko morala đa se zaustave bar pređ poslednjom silaznom ste penicom koia vodi u otvorenu izdaju. Izjave o kojima je ovih dana bilo dovoljno reči u našoj štampi upućene sn inostranim listovima što znači inostranoj publici, što onet precizno rečeno znači onim inostranim krugovima koji su prfznati i postojani neprijatelji socijalizma i propresa uopšte. Time je krug konačno zatvoren. Licemerno zvučf izjava Đilasa na plenumu CK »mislim da 1 subjektivno ne bih mogao postati izdajnik svojo zemlje«. Јег. stara istina s© ponavlja kada se krene o vojnu prctiv socijalizma, onđa je to jedino moffuće baš zbog subjektivnog stava. Za izđaju socijalizma nigde. a pogotovu ne u ovoj zemljl, ne postoje nikakvi cbjektivni uslovi. Za izdaju zemlje pogotovo. A efekat? Mali brol inoetra- ■ nih duša u Jugrslaviji doblo je ne mnogo slavnu prinoTU. Ako je to nekome prijatno i pravo društvo neka mu bude. Bivši političari I bivšl IJudi sa naše strane ne zaslnžuju ništa više do prezir i gađenje. t ■ ’

ВЕЧЕ ИНДИСКЕ МУЗИКЕ И СЛИКАРСТВА

Клуб за међународну сарадњу Београдског универзитета приређује 5. I. 1955 године у својим просторијама Шафарикова 7 вече индиске музихе и сликарства. Коментаре дају Ортоков Драгослав и Вида Бушман индиски студент.

_ _ GOD. XX BROJ 1 XX XX tt 5. I. 1955 U OVOM B^OJU KORENI I novi roman j jf | j [ дд Dobrice Cosića NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA