Студент
30 ГОДИНА ПЛОДНОГ РАДА
(Наставак са стр. 1) ци, фашисти су упали у зграду факултета. Били су наоружани. Настао је сукоб. Технолози су бранили приступ просторијама шиховог сгручног удружеша. Студенти комунисти одржавали су кружоке гДе се ради на упшнавању марксистичко-лењи нистичке идеологаје. Букгдуо је рат. Почели су да ничу партизански' одреди. У њима су били и технолози. И... данас, свако ко први пут уђе у зграду бивше Техиичке Велише Школе приметиће плочу на којој су урезана имена народних хероја, а један од њих , с ким се данас поносе технолози је Стеван Стив-Наумов. КОД ПРОФЕСОРА АЛЕКСАНДРА ЛЕКА Пењемо се уз степенице. Десно се протеже дугачак ходник. Мирис разних хемикалија и беле кецеље пролазника могу посведсичити и без читања натписа на вЈ>атима да су то лабораторије Технолошког факултета. А мало Даље, где више не виђамо честе појаве белих кецел>а, где се осећа тишина, налазе се професорски кабинети. Друг, технолсг, који је ишао самком показао ми је једна вра та рекавши: „Овде се налази студент професора Лека. Моментано га нисам схватио. Уствари, тај студент је данас шихов професор, а дипломирао је међу првим студентима — пре тридесет година. Улазимо у кабинет проф. др. Лека који je један од оснишача овог факултета. Просторија окружена библиотеком књига пада нам оДмах у очи, а цоред ње стари про фесор прелистава странице једне кшите. Можда припрема нешто ново у свом стваралаштву. Тог момента било ми је непријатно што га прекидамо, мада см:о га претходно обавестили о нашем доласку, Срдачно нас је примио. Стари професор разговарајући са нама између осталог је рекао да је врло зад;овољан својим студентима и да Технолошки факултет условима рада блиско везује студенте и професоре и он је задовољан њиховом заједником сарадњом. — Радује ме што се наставља традиција. Ми смо раније сваке године приређивали другарске скупове опраштали се са дипломираним студентима и упознавали се са новодошлим. Данас, то је тешко. Студената је много, а ми не можемо ни свуДа да стигнемо. Много ми је жа.о што не могу Да присуствујем свим одбранама дипломских радова, јер онс протстављају најсвсчанијс мсменте. Затим, стари ппофссор сс присећао имена првих студената.
Неки су од њих данас професори факултета: Станко Боркановић, Божовић, Арсенијевић, Мартиновић су имена првих студената. ТРАДИЦИЈА СЕ НАСТАВЉА 9 марта у амфитеатру Технолошког факултета одржана је свечана академија. То је устваРи био први дан ове скромне свечаности. 11 марта на пријатној другорској вечери поред великог броја студената, били су професори. наставници и асистенти. Р. РаДоман . ИСПРАВКА Подаци из реферата са Годишње скупштине Савеза студената медицине о Гемовић Милану, објављени у једном од прошлих бројева „Студента" нису тачни.
ПРОФ. ДР. АЛЕКСАНДАР ЛЕКО НА ПРОСЛАВИ ТЕХНОЛОГА
STUDENTSKI DOM ili vojni magacin
(Nastavak. sa str. 1) vom upravom stoji niz problema koje treba brzo rešiti. Jedan dobar deo zgrade (oeo prvi sprat) zauzeo je Centar za predvojničku obuku beogradske oblasti, Mnogi zahtevi su ostali vapijuči. Pukovnik Strugar je uporan u tome da te prostorije i dalje ostanu za vojne svrhe. Da bi postupak bio još nepravilniji, vojne vlasti neće da se isele i pod uslovom d.a im se nađu druge odgovarajuće prostorije. IseIjenje tih vojnih magacina bi tre balo da se izvrši u što kraćem Го ku jer rnnogi bolesni đrugovi očekuju da budu primljeni u dom; drugo. iznad tih magacina stanuju stuđenti i preti opasnost da municija ne eksplodira. Uostalom, kakve logike ima da se magacin sa municijom nalazi u zgradi gde stanuju Ijudi? U 1954 godini Studentska poliklinika je registrovala oko 1300 studenata obolelih od tuberkuloze. Od toga ima 95 uputa za sme štaj u sanatorijum, 134 studenta se nalaze tamo, a 100 molbi ima za prijem u đom tuberkuloznih. To je dosta teška situacija koju
trćba na svaki način rešiti, јег mnogo je skuplje lečiti studenta u Mojstrani, nego mu dati bolje uslove u domu (mesečni pansibn u Mojstrani staje 18.000 dinara). Zajednica im je pomogla u velikoj meri. Bolesni danas imaju tri obroka i to u vrednosti cd 4.600 din. Znači, da svakog meseca pojedincu društvo daje 1600 dinara. Taj novac im dolazi neoosredno od Univerzitetskog odbora, Dom »Mika Mitrović« j e petospratnica. U njemu postoji, sasvim normalno i lift. Samo (možđa je i to sasvim normalno) lift ne radi. Razlog nema strujomera. Obraćali su s e svuda ali nisu našli odgovora. U centrali su im odgovorili da oni nisu đužni da nabavljaju strujomere. NUžNO JE DA OTVORiMO ZASEBNU MENZU Bolesnim studentima je potreb na bolja hrana i veća nega. a to se može postići samo jednom zasebnom menzom. Trenutno se hrane u menzi Filozofskog fakulteta. Da ne govorimo o tome koliko je to opasno za ostale zdrave studente, konstatujemo činje-
nicu koliko је nezgodno đa se ti bolesni Ijudi hrane izvan svoga dorna. Zgrada doma је bivši hotel i u njemu ima uslova za kuhinju. Postoje zgodn € sale za ručavanje i imaju celokupan kuhinjski inventar. Samo i tu se F>ojavio pro blem. Naime, i te su saie zauzete. U jednoi je vojni magacin, a u đrugoj magacin Beogradskog marionetskog pozorišta. Radosav ĐOKIĆ t* đoma »Mika Mltrović« Jedna od »dekorisanih« soba (slika gore). U časovima razonođe na spratu stuđentkinja (slika levo)
СА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
ДРУГАРСКО ВЕЧЕ GA РАДНИЦИМА
Активност Савеза студе!ната није попустила на Филозофском факултету на почетку овог семестра, већ се у појединим групама и појачала. Другови са групе за историју нам указују на плакате у аулама које позивају чланове Савеза на разна предаваша и дискусије. Професор Рибар одржаће предавање „О пореклу религије и хришћанства". v току овог месеца у оквиру Дебатног клуба члгЈнови радничког савета једне фабрике говориће студентима о радничком самоуправ љању. Ilpe тога студенти ове групе учиниКе посету фабрици, а после ових предавања организоваће се другарско вече студената са радницима. Ово је заиста похвална иницијатиоз ко.ја Hiije усамл>ени лример. Друг Алеш Беблер говориће сту-
дентргма ка својим предавањима о историји Индије и Бурме. Предвиђају се краће екскурзије групе: једна од таквих је екскурзија до Новог Сада где ће студенти посетити Музеј и Матицу српску. Друга до Сарајева која има за циљ упознаван>е са колегама исте групе. И друге форме рада не заостају. Нарочито су другарице показале своју живост у припрсмама за 8 март. ★ Рад на овој групи се одвија ових дана углавном преко литер>арне секције. Кроз неки дан биће састанак на коме he чланови читати оригиналКе радове. Биће позвани неки члаиови из кн>ижсвног клуба који he гсворити „о савременој америчкој књижевности". Чланови литерарне секције одлазе у Аранђеловац где he одржати књижевно
вече, теме дебатног клуба су уподЧавање студената ,са Бурмом и Ин дијом. ★ Са®ет овог факултета је добро кренуо са радрм у почетку. Оформљене су комисије по разним питањима које ј.ош дискутују о формама реша.вања појединих проблема. О.скозна организациЈа професора је дискутрвла о статуту, али студенти званичн.о нису, мада ауле нису мртве. Изгледа, озбиљно се ради, али мислим да се доста пропустидо. Дискусије нису довољне само у комисијама, треба почети са састанцима група на којима hc бттти сИгурио конкретних предлога. Још Је реч само о преднацрту_ а л«т коначне фор*;е има још лрста треба убрзати рад. м.. М.
НИ ЛАКШЕ НИ БОЉЕ
Још у реду пред шалтером где се уплаћује за Потпорно удРУжење, чула сам: Треба и за редовне и за ванредне. Ма не треба, шта he то ванредним! Како шта he? Па могу то и ванредни да ураде. Него хајд’ ти, колега, доле у библиотеку. Око чега ли се то они сада расправљају мислим ја док уплаћујем на суседном шалтеру. Ваљда око предвојничке закључујем и мирно стајем у ред за зтзис и оверу семестра. Стојим стрпљиво и нестрпљиво, премештам се с ноге на ногу и мислим, како је чекање у реду једно од мучења на овом свету. Beh сам и при крају. Још је троје испред мене ... Тад изненада један индекс лети натраг. • Где вам је потврда из библиотеке? Каква потврда? Да не дугујете књигу. Нисам никада узимао. Без потврде не можете Уписати семестар. Сад ми је био јасан и малопређашњи разговор. Значи, новина! Још и то! Нема друте, него чекати у трећем реду. И ето у чему је ствар. Управа библиотеке, кажу, није могла да нађе други начин да дође до хи љаду књига које нису враћене, почсв још од 1948 године. Све што је досад предузето, није помогло. Тако Јс као наЈефикасни.fe средство одабрано, да сс семестар може уписати и оверити само уз потврду библиотеке да се не дугује књига. Резултат око 200 враћених књига. Је ли ради тога вредело толико компликовати ствар? Утрошити толико хартије на потврде (није неважно у данашњој оскудици. иако су потврде малог формата), а посебно време и напор људи ко.'п су радили на томс и неколико хиљада студената. Питала сам другарицу у библиотеци, како Је изгледало свих ових дана, док је трајао упис. То јс неиздрзкљиво! Да глава пукне човеку од те гужве, те нсрвозе. Не би ли знатно бољи излаз био сређеии спискови по азбучном реду са именима студената који нису вратили књиге. То истакнути на погодном месту, где сс врши овера. Ономе ко коитролише документа не треба више од десетину секунди, да провери налазили ое то имс међу дужницима... Таквим, сасвим оправдано, оспорити упис, док не врате књигу. Приликом дискусиЈе о статуту на овом Факултету, било је речи и о томе, да се пссебним пра вилником предвиди упис оба семестра од.једном, уколико се усвоји став, да не треба да буде баријера. Оваква мера била би сасвим на месту. Зашто нс уштсдети студентима и особљу факултета један непотребан па пор? Утолкко је неразумљивија г.длука, спроведена овога пута, и наламо се, да ће ibc убудуће Г.ити поштеђени ч студепти и особл,с факултета. Љ.
UNIVERZITHTSKA HRONIKA