Студент

KONFESIONALNE ORGANIZACIJE

Organizacije katoličke omladine

Spoljna politika i međunarodna studentska saradnja

(Nastavak) Katolička radnička omladina Pokret je osnovan 1925 godine sa zađatkom da okuplja mlade Ijude 1 devojke od 12 gođlne pa sve đo ženidbe odnosno udaje. Katolička crkva stvarajući taj pokret postavila je sebi sledeći prlncip: »među njima, pomoću njlh, za njih« (misli se na radnlčku omladlnu). interesantno je da i rukovodeći kadar za tu organizaciju đolazi u svojoj ogromnoj većlnl iz redova radničke klase. Međutlm, nl tu ne treba zaboravltl na neizbežno prlsustvo »окл orkve« popa ц svakoj od tlh organlzacija. Organlzacija ргеша nekim proračunima ima oko 1,200.000 članova u 64 zemlje. Naravno, vrlo je 'teško proveravati tu elfru, mada ako se sudi po aktivnosti organizacije, ona izgleda prilićno realna. Vatlkan je imao dosta muke sa tom organizadjom. Јег obrirom da Je to organizacija koja ofcuplja samo rađničku omladinu, ona je dobila u neku ruku, bar u osnovntm organizacijama lik klasne organlzadje. Organlzacija je počela da učestvuje zajedno sa raznim sinđikalnim organlzacijama u borbi za ekonomska i politička prava radnika. To je razumljivo. Međutlm razumljivo je da takvi stavovi nisu nimaio mogld da se sviđaju ni crkvenoj hijerarhlji ni Vatikanu. Zbog toga, papa u poruci upućenoj Svetskom kongresu katoličke radničke omladine pored uoblčajenih pozdrava podvlači sve opasnosti koje vrebaju organlzadju. Opasnosti koje dolaze od zauzlmanja položaja i stava u klasnoj borbi. Katolička organiraclja Je našla jedno vrlo intc-resanstno rešenje kako bi pomirila s jedne s'-.rane svoje sopstvene interese, a s druge strane ne bi od sebe odbila mlađe radnike. Rešenje Je sledeće: Clancvl Katolićke radnlčke omladine mogu da ućestvuju u raznim sindikalnUn akdjama. AU, u tim sindikalnim akcijams oni ne treba da nastupaju u ime organizacije niti u Ime crkve. Onl tamo nastupaju samo kao prosti ćlanovl organizadje. Treba prlznati rešenje nije baš glupo. Međutlm, ono ipak ne rešava laCentnu suprotnost koja postoji između interesa. klasnih interesa, rađnika i mladih radnlka 1 interesa katoličke crkve 1 Vatikana. Da Vatikan zna da u takvim sukobima okrene 1 drugi llst, đa zna ne samo da putem papinih poslaniea savetuje. već i da kažnjava i isktjučuje iz crkve, pokazuje nedavni primer radničklh sveštenika. Tu je Vatikan još jeđanput. ni prvl nl posleđnjl put, pokazao na kakvim se klasnirh nalazi. Рах Romana Katoličkl studenti Organizadja je stvorena još 1921 godine, o<Jrž3Vg svaks. reće gođine svoje kongrese U njenim statu%ma može se pročitatl da joj je osnovni cllj stvdranje јаке katoličke ličnosti sposobne i spremne da utiče na svoju okolinu. Organizacija na svojlm kongresima pored raz-

Rih crkvenlh problema (problema vere itđ.) razmatra i opšte unlverzi:etske probleme. Naprlmer, na svom poele<injem kongreeu u Danskoj, organizaciJa Je postavila na dnevnl red diskuslju o univerzitetskoj zaJednid Ш određenlje o odnoelma i saradnji između studenata 1 profesora. I tu važi isti princip kao i kod KatoliCke radničke oraladine. Organizaeija, koja je međunarodna, ne rauzima zvanlčne stavove u unutrašnjlm poli ičklm ргоblerrjima zemije. Ali Clanovi organizadje su pozvanl da zauzmu rukovodeća mesfa u raznim stručniin sindtkalnim organizadjama na unlverzitetu. I tu im se u svakoj prilid podvlad da treba da nastupaju samo kao članovi, a ne kao pretstavnlci organizadje, kao katolici, a ne kao pretstavnicl crkve. Kollko daleko Iđe prilagodljivoet katollčke crkve, pokazuje 1 sledeća člnjenica. U nekim zemljama (paprimer u Francuskoj) pored organizacije »Рах Romana« posx>ji organizaclja koja se prosto zove Katollčka sludentska omladina. Lalk će se zapitatl otkuda 1 zašto dve Istovetne organlzacije. Odgovor je prost. U Рах Romama ee ebične okuplja katoiička stuđentska omladina, čijl su politički nazori manje Ш više desničarskl, druga organizaeija okuplja naprednije katoličfce elemente. Katolička zemljoradnička omlađina Međunarodna organizaeija- je, kao Sto je već rečeno tek od skora etvorena. Međutlm, naeionalne огganizacije postoje več deset pa 1 dvadeset godina u nekim zemljama. Pored opšteg verskog vaspitanja, Katolička zemljorađnička omlađina orijentiSe svoj rad na opšte obrazovanje svojlh članova. Tu se điskutuje 6 raznim problemlma agronomije, mehanlzacije poljoprivrede, o poljoprivrednom 1 privrednom položaju zemlje I*4. Katolička zemljoradnlčka omladlna je takođe poprlšte vrlo jakih imutrašnjih suprotnoeti koje su i kao kod Radnlčke omlađine posleđlca činjenice d» -je to 1 verska 1 klasna organizacija Istovremeno. U jednom listu austriskih katoličkih zemljoradnlčkih omladinaca našao sam na prvoj strani svega dva čianka. Onl naširoko i opSirnije skoro od svake studlje, svoJim naslćvima govore o tim unutrašnjlm suprotnostima. Naslov prvog članka je: »Mi se borimo za pravedne nadnice«, a podnaslov Je: »Božje carstvo traži i zeipsljske pobede«. Pođnaslov hl 'hteo da bude izvlПјепје za haslov Ш bar za objašnjenje naslova. Ali ono što je najinteresantnije u tpi stvari je naslbv drugog članka na toj stranlci. On je kračl 1 kaže: »Mi smo svl braća«. Svi su braća. onl kojl dobijaju nadnlce i onl koji ih đaju. AH ipak se ml borimo za pravedne nadnlce! Moglo bl se iz toga izvuči možđa malo srioban zaključak da se tu ne radi o baš vrlo jednostavnoj braćlJ

Plše DRAGOLJUB NAJMAN

kroz stranu studentsku štampu

Inđija. U Maharashtrastabe će biti organizovano đvadeset logora za studente između 15 aprlla i 31 maja o. g. Program sadrži studiranje »telcućih probleша, kultumo sportsku aktivnost i raevijanje saradnje sa selom. Logori će biti tako organlzovani da će omogućiti omladlni aktlvno učestvovanje u naclonalnoj iigradnji 1 upoznavanje razlika između seoskog 1 gradskog života. Sve troškove će snositi Minletarstvo prosvete. Australlja. Na predlog podkancelara Australiskog univerzitetskog komiteta, Australiska uprava je poćetkom godlne poslala na pu'; po aziskim zemliama Jednog pretstavnika Komiteta. Cilj ovog putovanja je đa se vidl da li je ućinjeno sve što je moguće za studente iz Azije za njlhovo uspeSno šltolovanje na australijanskim školama, koleđžima i univerzltetima. GRCKA Izgradnja novog studcntskog centra u Solunu završena je. Ccntar Je otvoren 12 decembra prošle godlne a ima čitaonicu, sobe za razonodu I sastajanje a nalazi se na brđu sa lepim pogledom na Sotunski zaliv. KOSTARIK A Na dan godišnjice osnivanja Univerziteta u Kostariki progla- | šena je »Neđelja unlverziteta«. Svo stanovništvo grada San Hoze uzelo Je nčešća u proslavl, koja Je v.ec postala tradiclonalna. Velifcl studentski bal, sportska takmlčenja u kojima Je uzelo učešća 1 25 atletičara sa Univerziteta San Karlos, koncert slmfoniskog огкеstra, banket I premijera u Studentskom pozorištu sačlnjavaii su obiman program. м.

MEĐUNARODNA SARADNJA STUDENATA

Dve grupe Italijana u Jugoslaviji

»NADAMO SE DA ĆE IX)ĆI DQ CESĆIH MEĐUSOBNIH SUSRETA«

Ovoga meseca Jfigoslaviju su posetile dve grupe italijanskih studenata. Jedna grupa od 25 stu denata sa raznih fakulteta iz Padoveo posetila je Rijeku, Zadar, Split, Zagreb i Ljubljanu, a druga grupa od 24 studenta iz Milana boravila je u Zagrebu LjubIjani i Beogradu, Studenti iz Milana posetili su u Beogradu nekoliko kulturnlh ustanova i jednu tvornicu. Prisustvovali su pretstavi ansambia narodnih igara »Kolo« u Beograd skom dramskom pozorištu. a u Klubu za međunarodnu saradnju vodili su diskusije sa studentima Beogradskog univerziteta. U razgovofu. rekli su nam da u Milanu postoje četiri unlverziteta sa oko 20.000 studenata. Na Državnom univerzitetu uče se: hu manističke nauke. filozofija, ргаvo, medicina. veterina, hemija, fizika i poljoprivreda; na Tehničkoj velkoj školi; arhitektura. mašinska tehnika, elektrotehnika, građevinarstvo i tehnologija; na Katoličkom univerzitetu: pravo,

filozofija. ekonomija, političke nauke i književnost; na Bakoni univerzitetu: ekonomsko-komerci jalne nauke Od ova četjri univer ziteta poslednja tri su privatna. Covek može da bira na kom univerzitetu će studirati, јег đip’.ome svih univerziteta su ravnopravne. Svaki student, samim upisom na Univerzitet. postaje automatski član Saveza italijanskih studenata, koji je sastavljen od raznih političkih partija. Clan Saveza nije obavezan da bude pripadnik neke političke partije, ali svojim glasom, prilikom branja rukovodstva Saveza. može da podržava bilo iz simpatije. bilo :z drugih razloga onu političku partiju koja mu se dopada. Udruženje studenata brine se o životu siromašnih studenata putovanjima i sportu Svaki Univerzitet izdaje svoj list Pitali smo ih za utiske koje su stekli za ovo nekoliko dana u našoj zemlji. Mariza Sanpitro studentkinja engleskog jezjka IV godine: »Mnogo mi se dopada

vaša zemlja. Faši studenti su vrlo prijatni i vrlo dobri prijateIji. Cim budem imala mogućnost' posetiću ponovo vašu zemlju«. Enrico Benevento student V godine industriske hemije: »Poseta Jugoslavije ле bila naša želja da posetimo jednu socijalističku ze-' mlju i smatram da smo u tome postigli rezultate Naša želja je da i übuduće posetimo vašu ze-* mlju, Priredili ste nam vrlo topao prijem.« Bassani Ernesto stu dspt vodoprivrede V godine: »lako smo već znali o vašem gost.oprimstvu, doček је mnogo iepši nego što smo i očekivali « Mazzu cehelli Giorgio. apsolvent prava Državnog univerziteta vOđa puta: »M{ smo vrlo zadovoljni što smo kod vas naišli na vrlo topao prijem koji je ipak prevazišao naša očekivanja. Bilo nam је prijatno što smc mogli ча vama da dođemo u dodir i đa diskutuiemo j takva oitanja koja su osetljiva. sa sociialnog i političkog područja i da čujemo odgona ta pitanja od strane vaših studenata, a koja su nam postala jasna baš usled toga što su bila data u takvom tonu koji je dozvoljavao slobodnu razmenu mišljenja, Mi nosimo sa sobom još jedno prijatno übeđenje o to me što smo videli u vašoj zemljl, Mlade generacije Jugoslavlje i Italije u stanju su i imaju želju za jeđnu širu đisktisiju o svim pitanjima j uveren sam da ove

«- w f mlade generacije mogu da reše dini zahvaljujemo vašem Savezu sva si»rna pitanja u međusobnim dođirima i upoznavanjima, usled toga mi ćemo nastojati da izmenimo sa vama što više publikaci- j ja i materijala koje će nam dati mogućnost da proućavamo pro bleme i da ih dobro upoznamo. Nadamo se da će übuduće đoći do češćih uzajamnih poseta između vaših i naših stuđenata. U svoje ime i u ime cele grupe za prijem koji ste nam priredill, prenesite pozdrav vašoj stuđentskoj omladini,' Takode prenesite pozdrav naših univerzitetskih vlasti. koje su me zato ovlastile, vašoj stuđentskoj omladini. Zahvaljujemo vašem Savezu studenata koji nam je omogućio da se upoznamo sa iugoslovenskom stvarnošću. M. S. V. I

osvrt

Privatna praksa Od oko 250 studenata kojl su ргоšle godlne ЦЦ na praksu u Inostranstve preko JAESTE-a više od dve trećine ib je bilo koji su, na ncki način, mlmo eve organiaacije obezbeđili sebl ta mesta. Sličan je sluCaj i sa AJESEC-om. Ta je pojava u ovoj godlni pretila još većlm гаzmerana, pa su ‘ poslednje skupštine obeju organizactja čvrsto rešile đa joj stanu na put. Đa se drugačije postupilo, uloga ovih organizacija bl se svela isključivo na ulogu finansijera »snalažljivih« pojedinaea koji bi sebl mesto uspeli da »pronađu«. Logično je đa se u takvlpi uslovima ne bl mogla voditi ni određena politika u uzdizanju nerazvijenih centaга, ni održarati utvrđeni kriterijum za izbor stuđenata. Zanimljivo je, međutim, pogledati i to je tema ovog napisa na koje se sve načlne đolazio do PKIVATNOG obezbeđivanja mesta, a ZVANICNOG korišćenja svih beneficija koje pružaju ove stručne огganizaeije, kao i šta se već preduzima na njihovom otklanjajnu. NA PRVO MESTO DOLAZE ONI KOJI SU PREKO HCNIH POZNANбТДУД I VEZA TRAZILI, TACNIJE RECENO PROSJACILI mesta za PRAKSU U STRANIM PREDUZEČIMA. Neki primeri iznošeni na skup štini JAESTE-a rečlto govore da se pri postavljanju »uslova« gubi svako osećanje časti i ponosa, da se ne vodi računa ni o elementarnoj pristojnosti. (U Odboru JAESTE-a postoji nekoliko ovakvih pisama koja su vraćena iz inostranstva. Sto ne možemo neŠto iz njlh 1 da citiramo, znaće da kaže novl sekretar ovog Odbora, koji nam ih nije hteo dati!) Pada u oči đa ovim putem pokušavaju ptaksu da obezbede oni kojl su ranije već išll na nju. Pomenute skupštine su našle jedno eflkasno sređstvo kojim će se protlv ovoga boriti. Međutim, to je 1 politićko p2tanje, te bi trgbaio da se angažuje i Savez studenata. Nesimpatične su bile i pojave da pojedina udruženja (cirkularnim plsmima?!) traže mesta za praksu »svojih studenata«. No, ovome je stao na put još sarajevski plenum Centralnog ođbora SSJ. Sada se radl samo o pravilnom sprovođenju njegovih odluka. NAJMALOBROJNIJE, ALI NISTA MANJE STETNE BILE SU I TENDENGIJE KOJE SU SE ISPOLJAVALE U NEKIM NASIM VELIKIM PREDUZEČIMA, A KOJE SU iSLE ZA TIM DA SE . POJEDJNACNIM ARANŽMANIMA SA PARTNERIMA U INOSTRANSTVU (na principu »tl meni, Ja tebi«) VRSI RAZMENA PRAKTIKANATA. STRUCNE ORGANIZACUE STUDENATA PRI TOME SLUŽILE SU KAO FORMA

М. PRELIC

PAS LAJE, VETAR NOSI

М. Marković

2

НШШШВЈ

BROJ 12