Студент

МЛАДИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ НА РАДНОМ МЕСТУ

Лекари причају

НАЈТЕЖИ ИСПИТ Да, то ћу вам, ипак, исггри чатк слушала сам лекара Здравственог дома у Параћину такве се ствари не заборављају. Унеколико је то и неминовно, али да ли баш мора да буде тако?, Десило ое то трећи дан по момв стуиању на посао. Био сам дежурни и сам... Пред домом су се зауставила кола. Воловска кола из ко зна којега села. С муком су подигли једну немоћну жену и повели је улазу у дом. Гпедао сам све ово кроз прозор. Посматрао сам жену свом хгажњом, коју сам могао сакушпзш, а једном несхватљивом брзином у свести прелиставао стотину, хиљаде, безброј страница свих могућих дебелих књига, које су ми кроз студије биле у рукама. Прелиставао... то је разуме ое била само једна опсена. Безброј појединости, нека слика. или нека реч, или гест професора, оно што се из разних разлога најдуже задржало у свести, смењивало се муњевито. То је једна бујица, која је кроз нека проваљена врата, кроз врата страха грунула напол>е. Био сам сам... Долазила је болесна жена, да је спасем, или да јој бар олакшам. Покушао сам, у једном грозничавом напору, да погодим. док су трајали њених двадесетак корака до врата, шта јој је, и како да јој помогнем. Једна ужасна мисао заустављала ми је дах: „А ако погрешим.. Чинило ми се, да сам и сада чула, како је одахнуо. Све се ипак добро свршило. Овај моменат, кад први пут осети да се све налази само у његовим рукама, сигурно је најтежи испит за еваког лекара. Само, има разлике у томе, када ће се та одговорност затражити од њега. Како лекара немамо довол»но, онима који тек дођу, поставља се много захтева. Они се одмах укључују у читав посао, као и сви остали лекари. Чак и стажисти у Бору добијају дежурство. То је оно, што би морало да буде друкчије. Осамостаљивање да То користи и тај се прелаз једном мора прегрмети. Али колико се ту претерује (да употребимо тај благи израз) нека илуструје пример из Бора: шестог дана по доласку у болницу, од једног стажисте је захтевано да потпише умрлицу. ВИШЕ ПРАКТИЧНОГ ЗНАЊА Сви су ови лекари истицали, да факултет пружа једно обиље теоретског знања. али врло оскудно практично. Изучава, се много шта скецијално што је несумњиво, и карактеристично и значајно на свој начин, али се сасвим занемаРУЈУ свакодневне ствари. оне најобичније, на које he млади лекар

Редакција „Студента" већ се дуже времена бави мишљу, да донесе један број написа о људима, који су завршили разне факултете: о њиховом животу и раду, тешкоћама и успесима; њихово мишљење о томе, колико их је факултет оспособио, и шта је пропуштено да им се пружи. Мислимо, да ће речи тих људи добити још више значаја данас, када се кроз статуте одређује улога појединих факултета.

наићл на ггрвом кораку. Дали су ми и примере з« то: разна гнојења, вађење страног тела из ока, повреда ока киселином или кречом. И нарочито, то су свм истицали, никакво знање из акушер.ства. А то је свима требало. И тако се дешавало, да су крали основно знање од бабице. Није то никакво чудо, кад студент пређе само један семинар од недељу дана и ма њгму Је искључиво посматрач. Често недостаје хладнокрвности за најобнчније ствари. Лекар не зна да подвеже крвне судове. Необраћа се пажња малој хирургији, а то је оно што најпре затреба. Да ли Је, заиста, добро решење што се хирургија вежба на ортопедиЈи, која Је искључива специјалност. Ми смо се понекад и бунили због опширности болести каже Један лекар —. Али њих затигга треба темељно ггроучити, обзиром на низак хигијенски ниво. Знање о професионалним болестима добиЈа се исцепкано, кроз разне предмете, а многииа то затреба. ЗНАЧАЈ СТАЖА И ОШПТЕ ПРАКСЕ Факултет Је преоптерећен, студенти су у много чему само посматрачи, уместо да буду актери. Кад се то узме у обзир и мишљење ових лекара о односу теориЈе и практичног знања, тек се може сагледати, какав значаЈ имају стаж и општа пракса. Сви без разлике истичу, да Је стаж за њих много значио. Кроз студиЈе, за сваког професора учи се друкчије. Једни су конзервативни, други отишли далеко напред. По неким, чак и основним питањима (исхрана деце) постоЈе велике разлике између појединих професора. Све то ствара приличан конгломерат у глави Једног студента. И благотворно Је деЈство стажа и опште праксе, који те разноврсне елементе знања усклађују. УЈедињуЈу. Стаж не би требало спроводити никако на клиници, где би опет долазиле специ Јалне ствари и где се практично, не би могло допустити студенту неко веђе учешће. СпециЈализациЈа Је сан сваког лекара. Ипак би општу праксу тре бало поставити као обавезу. Без ње нема комплетног лекара. Тако мисле ови млади људи, који су се сами у то уверили. Лекарки из Бора био Је то задњи дан опште праксе. Сутрадан отпутовала Је на специЈализациЈу. Један лекар из Параћина већ је имао четворомесечни курс из педијатрије и специјализраће и даље ту грану. али сматра, да му је много користила баш ова општа пракса. Што се тиче специјалистичког стажа, ту су услови врло неједнаки. Неко Је срећан што дође у ЗаЈечар и специЈализира код др. Џуфића коЈи са успехом подиже кадрове Док његов стажист Боговац има 350 интервенција, за то време стажиста у Бору има 50. Ови

у Бору »ису заиста много cpehroc са својим шефом. Кажу, да је из2> јавио кад су лекари дошли: „Мене госко кије питао xohy ли да примим за специЈализациЈУ •• ■“ Иако је то добар стручњак, он није педагог и не показује ни много воље да подиже младе. Од сто операција слепог црева само су петнаест интервенција радили четири стажиста, остало хирург. Изгледа сасвим умесан предлог, да се у разним местима устале дентри за спеацкЈализадију, да се одабирају људи за шефове, и стручњади и педагози, а да се не запостави Нхихов морални лик. Од младих се очекује много. Испуњен је радом сваки сат. Дневно се дифра пење до сто прегледа. И онда се догађа нешто супротно ономе на факултету: прекид са теоријом и искључив практичан рад. Неопходно би било, каже Једам од њих, да човек бар увече размисли мало у случајевима које Је имао, да погледа неку књигу, да прати нове стварн. Али ја сам тако преморен да немам снаге за то. . -

Љубица Радојковић

Д. ВОЈИНОВИЋ. фИГУРА ДЕВОЈКВ

KONKURS ZA PRIJEM U STUDENTSKE DOMOVE

Osnova kriterijuma - uspeh u studiranju

Uprava za materijalna pitanja Studenafa Beograđskog univerziteta raspisala je ovaj konkurs i dostavila ga svim upravnim odborima stuđentskih domova i fakultetskim odborima Saveza stuđenata. Kako je postojeći kapacitet mesta u studentsklm đomovima nedovoljan za smeštaj velikog broja studenata, a s obzirom i na veliki njihov priliv u ovoj godini, smatrali smo da krlteriJum treba đa bude vrio oštar i da se uslova konkursa upravni ođborl i fakultetski odbori moraju striktno pridržavati. Mišljenja smo, da je potrebno podvući neka osnovna pitanja iz konkursa. Osnovno merilo za prijem stuđenata u domove Je uspeh u ućenju tj. broj položenih, odnosno zaostalib ispita 1 njihov kvalitet. S obzirom da se prljem u đomove vršl u maju mesecu, upravni ođbori, tj. fakultetski odbori Saveza studenata zadržavaju pravo da posle septembarskog ispitnog roka, izvrše kontrolu položenih isplta, naročito za studente onih fakulteta gde postoje ogranlćenja za dalje upisivanje semestara. Studenti koji neređovno polažu isplte, gube gođinu lli su u opštem spisku ne mogu biti prlmljeni u stuđentske domove. U slučaju opravđanlh razloga treba razmatrati svaki slučaj posebno. Stuđenti apsolventđ mogu se pri matl u domove ukoliko nisu ргекоračlll apsolventski staž ođređen uređbom o dečjem dođatku 1952 godine tačka A 1 B (za studente međlcine 1 tehnlčkih fakulteta 18 mesecl, s za ostale fakuitete 12 meseci. Broj studenata apsolvenata kojl će se primiti u domove treba svesti na minimum. NJih treba prvenstveno jJrimatl u Studentskl dom na Novom Beogradu. izuzev slučajeva kao što su invallđl. bolesni itđ. Studenti koji konkurišu dostavljaju molbe sa ostallm đokumentima upravnom odboru doma u kome žele đa stanuju. Upravni ođbori primaće ove molbe zaključno đo 15. maja. Za konačno odluCivanje po molbama za prljem u stuđentske đomove, kompetentni su upravnl ođbori studentsklh domova. Pređlog za useljavanje u đomove upravnim ođborlma dostavljače komisije obrazovane od s'rane fakultetskih odbOra Saveza studenata.

Ove komisije dužne su da pri геšavanju skoncentrišu molbe studenata dotičnog fakujteta iz svih domova, kako bt kriterijum bio ujednačen. Molbe moraju biti rešene do 1. VI. o. g., a spiskovi primljenih studenata objavljeni u đomovima i fakultetima. Ža .novoupisane studente u školskoj 19J5/58 gođini upravni odborl đomova dužni su da ostave 20*/o mesta ođ pređ viđenog broja po fakultetima, a taj rezervisani broj mesta uprava za ma-

terijalna pitanj'a će raspodeliti po fakultgtima posle upisa prve godine. Mišljenja smo da upravni odbori do mova treba da nastoje da skoncentrišu stuđente pojedinih fakulteta na jednom spratu, bloku krilu i po sobama, da bi ovo olakšalo rad upravnih ođbora i Saveza stuđenata. Uslovi za prijem plućno obolelih u dom „Mika Mitrović” biće naknad« no objavljen. Uprava za materijalna pitanja studenata

KONKURS

Постојећи капацитет места у студенским домовима је недовољан за смештај великог броја студената Београдског универзитета, те се нужно намеће да критеријум за усељавање у домове буде знатно строжији него до оада. У СТУДЕНТСКЕ ДОМОВЕ ПРИМАЈУ СЕ: редовни студенти Београдског универзитета, Више педагошке школе, Музичке, Позоришне и Ликовне академије и Академије за примењену уметност. 1. Студенти који редовно полажу испите према правилнику одговарајућег факултета односно школе и академије и нису прекорачили апсолвентски стаж, што ће доказати уверењем Секретаријата факултета о уписаним семестрима и броју положених испита; 2. Студенти слабог материјалног стања што ће доказати л документовати уверењем надлежних власти свога места. 3. Студенти добрих моралних квалитета који ни т су кажњавани од школских органа и који нису искључивани из студенских домова због недисциплине и другог; 4. Студекти чије. здравствено стање дозвољава становање v дому, што he доказати уверењем Студентске поликлинике приликом усељења у дом. Приоритет при усељавању имају студенти ратна сирочад, и жртве фашистичког терора. Молбе за пријем у домове подносе се Управним одборима студентских домова од дана објављивања закључно до 15 маја т. г. Председник Управе за материјална питања студената др Стеван Јаковљевић, с. р.

um'verzitetsha Immika

1 ЦЦ|

BROJ 12