Студент

СА KOHГРЕСА ФРАНЦУСКИХ СТУДЕНАТА

СТУДЕНТСКИ СУСРЕТ НА АЗУРНОЈ ОБАЛИ

потлунв слободв зв млвдв л*уде У Ници, престоници туризма, како ie називају Францускв. Французи, у универзитетс ксм центру најмодернијем у ФранцусксЈ, који се налази између безброј луксузних дл И и ОЗВИЉАВ РАД вила и хотела поређаае на самој морској обали, француски студенти одржали су свој 44 контрес.

He знам да ли има бу: 'их и веселијих студент,-..*. . '• нака од конгреса фрв>.,, студената. Оно што сваксм стра ном делегату мсра да остане ду боко урезано у сећињу, то је веома жива и весела атмосфера у којој се одржавају како кажу сви конгреси француских студената, па и овај у Ници. То је традиција коју упорно чувају француски студенти. Као да се сваки делетат труди да по нечем буде упадљив и запажен. Они стижу на конгрес окићених капа са стотинама шарених упадљивих значака, пиштаљки, цуцли и слинно, са великим цилиндркма на глави са црвеним I ружама у реверима од капута, I са арогантним црним брковима |i углађеним и савијеним нагоре, I који пстсећају на ликове пруI ских официра из Мспасанових новела Све је то срачунато да некога пецне. да се некоме насмеје. Сваки утгиверзитетски центар настојао је да се разликује по нечему од других. Једни например намерно закасне на седницу и онда један по један скидајући велике беле сла мме шешире грациозним покретима као у маршу „Аиде“ пролазе једни са другим покрај Претседништва и важно заузимају места у једном крају сале. Полсвина делегата је до зуба наоружана „пиштољима" и хиљадама безопасних метака, лажним бомбама које зачас испуне простор црним непријатним димом од кога све живо мора да бежи. Неки, опет, носе гумене секирице које личе ва праве правцате оштре секире којима се |t они клуже у „замршеним" ситу- | ацијама или њима опомињу дуге дискутанте. Овим наоружањем они се служе кад одобравају не ки говор, кад протествују, кад желе да исмеју некога, кад желе кога да поздраве, или да јаве своје присуство у салинапозив претседавајућег. Да ли he бити употребљена плотунска пал»ба из пиштоља, „бомба“, или димна завеса, зависи од тога, да ли је протесг или одушевљење и уколихој мери је једно, или друго. Овично употребљавају пи штоље када одовравају, димне завесе ако се ие слажу са говор ником и изолују га од делетата тако да се говорник и радно претседништво скоро не виде од дима. Када је претпоследњег дана било објавл»ено да he следећа седница почети у 14 часова и трајати целе ноћи без прекида (а та је седница била веома плод на и интересантна) на почетку следеће седнице један студент је, тек да се нашали, носио јастук. Друга двојица су носили ћебад, а увече су двојица били у пиџамама. Читав Конгрес протекао је | поред плодних и озбиљних ре- | зултата које је имао у знаку fl францусхе духовитости, младић ш схе живости и одушевљења. ДВАДЕСЕТ МИНУТА ПАКЛЕНЕ ПАЉВЕ ЗА ДОЧЕК МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ МиНистар просвете Бертуан (Berthoin) дошао је ггретпоследњег дана на Коигрес. Занимллво је да је садашњн шдшстар просвете био^в

шеф француске полиције 1934 године, када je крал. Александар убијен у Марсвљу. Један студент ми је причао да је, одмах после атентата господин Бертуен био смешен са дужнссти шефа француске полиције и отада, како су они у шали говорили припремајући му дочек, господин Бертен не воли пуцаље. Пред министров долазак читаво пре подне „задужене" групе студената куповали су по граду муницију, пиштоље, бомбе, проналазили су нове интересантне реквизите као; униформу полициског инсепктора, неке одежде, повећао се број студената са цилиндрима и усукамим брковима. Миниетар је ушао пропраћен најпре учтивим пљескашем, а затим је отворена ураганска ватра. ITyцало се из свих „оруђа“ и са свих страна. Паљба је трајала око петнаест минута без престанка. Претседавајући Је једва дошао до могућности да претстави мимистра и да му да реч, а онда Је опет после његових првих реченица осута паљба. НаЈеданпут су улетела четири студента са носилима и изнели једног тобоже погинулог у овоЈ „битци“. Није ни изостала ни римонова песма, повећана и упуђена министру просветег " Слободно преведено: Оче Бертуен. коЈи нам долазиш из далека, ако нам не даш наше претплате (школски додатак коЈи траже студенти) чувај се муниције. Када су се страсти стишале. ,министар Је рекао да га то потсећа на шегове младе дане када Је био студент и да му Је драго да се и овај Конгрес држи у атмосфери

Могао би ce стећи утисак да Кснгресу француских студената npeтежено дају тон аицеви и згоде о којима Је било речи. То би био погрешан утисак. Непрбтиа. Конграе француских студсната межг да иослужи многим националним студент ским унијама за пример у погледу озбиљности третиран.а, нарочито економских проблема студената, као и проблема наставе. Делегати су зрело и озбиљно расправл»али о проблемима који претстављају битне интересе студената Француске, као што су тражење школских додатака коЈим би били обезбеђени услови студирања свахом студенту, без обзира на његово имовинско стање. Без обзира да ли he влада прихватити њиохве предлоге, ова МвР* јв рвом* првгрсснвнА, нарочито када се има у виду да би се на тај начин у великој мери поправили услови за студирање синовима радника и сељака, којих сада на француским универзитетима има свега 2, односно 3V«. Национални савез студената Фран цуске (UNEF) мада се претежно бави, како они кажу, синдикалним студентским питањима и како они говоре независан је од било какве политике, веома зрело и са добрим познавањем ргсправљано Је на Конгресу о најделикатнијим питањима која имаЈу претежно политички карактер, као што су: став према студентима у колониЈалним и полуколијалним земљама, сарадња са МСС-ом, сарадња са КОСЕКом, о улози студената Француске у међународноЈ сарадњи уопште. Шихове дискусиЈе и одлуке су на таквом нивоу да их озбиљно узимају у разматрање органи француске владе, без обзира колико по-

Јвдиикм ртудантискцм звхтевкмЈ излазе у еусрет. Добиј« о« утисвк а* е« свака no литичкл партиЈа у Фраицуехој у nepiHo ворм за еввј утицај у UNET*i UNEF је једна од најбројнијих i најугледнијих омладинских органи зација Француске која броји прек< 130-000 нланова студената. Занимлл во Je да Је свака пртија на Контре еу имала еввг „прлитичког' посма трача, који, истина тамо нису 6илј претстављени, али су били запаже ни и не 6и се моглр рећи да Је нм* хово присуство аполитичне или бе зазлене нарави. Сви велики француски листовј пратили су на својим ступдима сва ког дана рад Ксмгреса, што су ив делегати Јавно признали у резолуциЈи у којој се одаје признан>< штампи. Очигледно Је Националнл унија студената Француске има велики углед. РЕКОРДАН БРОЈ СТРАНИХ ДЕЛЕГАЦИЈА Овом француском конгресу студената присуствовало је 19 сграниа делегација. Ако ту урачунамо делегата Лаоса, Камбоџе, Индокине, Дакра и Туниса. Делегате нарочитс Дакре и Туниса неки нипошто н€ желе да претставе као стране на Конгресу француских студената. Поред ових на Конгресу биле су присутне делегације и следећих земал>а; Пољска, Румумија, Чехсч:довачка,,, Мађарска, Шпанија, Немачка, Италија, Белгија, Луксембург, Канада, САД, Југославија, затим претставник КОСЕК-а и претставник MCG-a, Страни делегати били су очарани -гскреношћу и непосредношћу, а истчз гако импресионирани озбиљношћу проблема и начина њиховог трети< рања на Комгресу.

Милојко Друловић

Spoljna politika i međunarodna studentska saradnja

СТРАНУ (fjßt ' reg/штеАњгггш AUSTRIJA. U Austriji najveći broj studenata nalazi se na Bečkom univerrltetu. Tehničld kodedž i Univerzitet u Beču najvažnijl »u naučnl centri u AuStrlji. U ovoj zemlji broj studenata poslednjih godina rapidno opađa. Dok je školske 1947/48 bilo upisano 32.246 studena'a. dotle je taj broj u školskoj 1953/54 pao na 19.000. Razlozi ovom opadanju uglavnom au sledeči: smanjivanje broja studenata ratnih zarobljenflta, opadanje broja rođenih u periodu od 1929—1935 godlne, povečanje troškova za studije, opađanje životnog standarda itd. Najv*6i broz studenata u Beču B‘udlra filozofiju (4.000), pravo 1 ekonomiju (3.500), medicinu (2.200) itd. (Podaci iz wus-ove ankete.) вшмШеш BULIITIN PODIZAN'JE POLJOPRIVBEDNOG KADRA U BURMI KANGUN: U tokn 1953/54 godine preduzete su znatne mere đa bi se übrzao tebnički progres O poljoprivredi. Tako je tzmeđu ostalog übrzan rad na Institutu za tspitivanja u oblasti poljoprivređe. Izgradnja ovog Instituta otpočela je 1954 godine, a predviđeno Je da se završi do Juna 1955 gođine. Uspeb planova za povedanje produktivnosti u poljoprivređi za visiče u mnogome ođ strućnostl IJudl koji de ib sprovoditl u žlvot. Zbog toga su prl poljoprivrednlm instltutima otvoreni dvo gođišnji kursevl na kojlma de se osposobljavatl za najkrade mogudi vremenski perlod svršeni maturanti. Onl de po završetku teCaja postati poljoprivređni instruktori. Na evim školama, kojlb ima dosad osam, broj učenlka u toku 1953/54 godine povedan Je od 159 na 400. Ovo ni izdaleka nlje cifra koja zadovoljava potrebe stručnog kadra u poljoprlvredl 1 ima Još đosta teškoda u regrutovanju novog broja studeoata. тш otcAst o t l union џ Bts CSANOM tcous PARI 3. Organ Saveza velikib škola Parlza »UGE« u jednom od poslednjih brojeva đonosi čtamk п kome popularlše rađ Fran cuskog unlverzitetskog saveza za UN. Ističudi pre svega principe na kojima Je zasnovana OUN t čije širenje je cilj i ove organlzacije, pisac članka izlaže konkretne oblike rada. »Ova organizaclja stavlja na raspolaganje svojim » dlanovima svn đokumentaciju o OUN i specljallzovanim institucijama l obaveštava Ш n toku đogađaja n OUN preko tromesečne revije »Sveske UN«. On sn trudJ da im omogući pristup na sednice svih organa UN 1 da udestvnju na međnnarodnim seminarima n okvtru UNESKO-a l druglh specijaltzovanib organizaclja. Ovaj savez održava veze sa svakim francu»tfirfi ш stranim udruženjem koj e tma sllčne clljeve i to putem ugovomih akcija: organizovanlm pntovanjima, razmenom studenatz, letnjlm školama, međnnarodnim kogresima. Najzad, Savez Je CUn ISMUN-a koji окирЦа 36 nacionalntb nđrnženja i Jma tri međunarodna sekreterljata: o Njajorku, Zenevi i Parizu,

Konfesionalne organizacije

PORAST UTICAJA

Poređ Katolldke nezavlsne omladlne koja otouhvata Überalnlje profesije, kao što su advokati 1 lekari itđ. trebalo bl možda pomemuti Još dve organizacije koje Imaju izvesnog uticaja na omladinu. To su hrišćanski sinđlkati koji imaju u Brlslu jedan poseban eekretarijat za omladinu. Dniga organizacija je međunarodna unlja mladih demohrišćana, to je orgemzacija koja obuhvata omladlnske sekcije demohrišćansklh partoja. Organizaclja, uostalom prilično slaba, kao što su t te sekclje slabe. ZAKLJUCAK Prilično Је teško dati jedan zajedničkl zaključak za sve raznolike i mnogobrojne konfesionalne organizacdje. Međutim, može se izdvojiti nekoliko konstatacija. Posmatrajući razvitak konfesionainih orjganizadja, naročito u poeleratnom periodu, dolazi se do malo paradoksalnog zaključka. S jeđne strane, posleratni periođ je nesumnjivo obeležen razvitkom svih grana nauke podrazumevajući iu i društvene nauke. Cinilo bi se normalno da materajalni pogled na svet u ovom perlodu beležl brojne uspehe nad idealislčkim pa samim tim i crkvenim. Međutlm. ma koliko to igledalo tačno, ostaje člzjenlca đa su konfesionalne organlzacije u posleratnom periodu zabeležile nemale uspehe, da njihova brojnost raste, da naročito vellke organizacije imaju sve vlše i vlše članova. Taj porast organizaclja 1 njlhovog članstva ne može se objasniti isključivo materijalnlm prlvlleglјаша a te privileglje nisu male koje članovl tlh organizacija na raznovrsne načdne dobijaju. Badl se o tome da su crkve istančale svoju politiku okupljanja omladlne to se naročito ođnosi na katoličku crkvu, da su u dobroj merl prllagodile svoj rad 1 svoje đelovanje potrebama i željama omladine. da eu vrlo vešio lekoristile Izvesnu ideološku

rbrku koja postoji u savremenom svetu, da bl svoju tdealističku katoličku ili protestantsku (to ovde nije važno) filozofiju učinlli najprlhvatljivijom i najprlvlačnljom za izvesne slojeve mlade generacije. Tu se naravno ulažu i ogromna materijalna sredstva. Ona, kada se radi o protestantskim organizacijama, potiču pravo iz SAD. Kod katoličkih izvori su Još JasniJi Vatikan. Za llustraciju obima tih sredstava neka posluži samo sledećl primer. Međunarodna organlzacija katoličke radničke omladlne, prema JednoJ anketi koja je izvršena u 36 zemalja, izdaje u tlm zemljama 130 listova, a u toku dve poslednje godine, u istim tim zemljama Je izdala ргеко 250 knjiga i brošura. Ta briga raznlh crkvi za omladinu Je razumljiva. Ti će mladićl 1 devojke sutra biti odrasli članovi crkvenih zajeđnica. Međutim, dok crkva u svojlm nastojanjima da obuhvati omladinu nastupa Jedinstveno, đok ona u onim zemljama gde ih ima više (naprimer katolička i protestantska crkva u NemačkoJ, FrancuskoJ itd.) ne izaziva među omlađlnom razdor po tom osnovnom pitanju za crkvu lli protlv nje, dotle danas u većini, a može se slobodno rećl u svih hrišćanskim zemljama ne postoji Jedinstvenl antiklerikani pokret. Postojl niz organizacija politlčkih i drugih koje su po svojim nazorima ateističke i antiklerikalne, aU je interesantno konstatovati da se one mnogo više međusobno glože, nego Sto zajednički rade protiv crkve ill crkava koje bi trebalo da budu njihov zajedničM neprijatelj. To unekoUko, uz druge elementa koje prevazllaze okvire ovih članaka a koji su opšte političkog karaktera, može da objasnl JačanJe 1 poraert utlcaja konfesionalnlh organlzacija posle Drugog svetskog raita. (КгаЈ)

Dragoljub NAJMAN